Sad ću vam reći nešto što nećete razumeti. Ali izgleda ne razumeju ni oni koji bi to trebali razumeti.
Mi još uvek ne znamo da slušamo niti šaljemo poruke.
Nama su bliže druge dimenzije nego najbliža zvezda. Moguća je brža komunikacija sa udaljenim delovima svemira preko drugih dimenzija.
Zapravo, tela i signali se mogu kretati brzinama većim od brzine svetlosti u odnosu na nas, samo što ništa od toga ne možemo da konstatujemo statično i neposredno.
Jer sve što je brže od brzine svetlosti na materiju u ovoj poziciji nema uticaja (nevidljivo je).
Da malo približim ovu nebulozu. Kada bi smo ubrzavali neprekidno desilo bi se sledeće:
Deo svemira koji je bio vidljiv postao bi nevidljiv jer bi brzinska razlika između nas i tog dela svemira postala bi veća od brzine svetlosti. A postoji mogućnost da će se pojaviti delovi svemira koji su bili nevidljivi i tako sve dok sasvim nestane trenutno vidljivi svemir. I tako u dubinu ko zna koliko (beskonačno) dubina svetlosti. Kao kada se krećemo po zemljinoj sferi u jednom smeru pa jedan deo vidljivog sveta nestaje a drugi se pojavljuje.
Međutim, komunikacija koja bi se odvijala dve brzine svetlosti između dve tačke bila bi samo duplo brža. Dakle, signal koji bi ovako kako ga šaljemo i slušamo putovao 10000 godina, putovao bi samo 5000 godina. Zaista puno brže (pa nije mala stvar uštedeti 5000 godina)
Samo se pitam šta ćemo sa onih prvih 5000? Pa da čekamo.
Ali zato možda pokupimo signal iz neke druge dimenzije. Samo se sad postavlja pitanje iz kog smera. Ako bi se smerovi razlikovali za po 1 stepen to je 360x360=129600 smerova pa to puta koliko koraka u dubinu (brzina).
Ali imamo vremena. To je priroda mnogo lepo rešila. Možemo da se zezamo po našoj planeti, ali ne možemo da zezamo nikog drugog. "Zna" priroda koliko mogu da budu opasni svetovi jedni za druge.
E sad, ko je razumeo - razumeo je.
Sigurno cemo otkriti mnoge tajne svemira kad tad samo je pitanje vremena 
