Да ли су Склави шестог и седмог века заиста Словени?

[Момчило]

Ajde da kažemo da je validan tekst u izdanju Oksfordskog univerziteta 1831. godine, str.572, https://archive.org/details/ioannismalalaec00malagoog/page/n571/mode/2up/search/anatolio. U ovom tekstu osim zareza postoje nekakve tačke na vrhu reči u okviru rečenice koje možda označavaju misaone celine. Može biti da su tako zapisivali autori VI veka, nadam se da ima neko stručan da pomogne.......

Μηνὶ μαρτίῳ ἰνδικτιῶνος ζʹ ἐπανέστησαν οἱ Οὗννοι καὶ οἱ Σκλᾶβοι τῇ Θρᾴκῃ· καὶ πολεμήσαντες πολλοὺς ἀπέκτειναν καί τινας ἐπραίδευσαν· τὸν δὲ υἱὸν Βάκχου Σέργιον τὸν στρατηλάτην καὶ Ἐδέρμαν μειζότερον Καλοποδίου ἐπραίδευσαν, λαβόντες αὐτοὺς αἰχμαλώτους.

Ofarbao sam misaone celine odvojene gornjim tačkama i zarezima. Bez sumnje, u ovom slučaju prevod glasi Huni i trački Sklavi

Превод трачки Склави упућује на мој ранији закључак. Склави су социјална група. Ако постоје трачки онда вероватно постоје и аварски, гетски, германски, илирски, ......., Склави. Што је потпуно у складу са примарним историјским изворима. Склави су некаква фела пустахијских ускока, а не Словени. Словени у том периоду још не постоје, као што не постоје Франци у време Тацита. Да појасним, то не кажем ја, него нам то говоре примарни историјски извори. Јер ако Склаве преводимо као Словене онда се удара у зид, и то снажно. Примарни извор нам каже да једино Склави комуницирају са Аварима на аварском језику (видети Курту).

 

[Kole11]

Превод трачки Склави упућује на мој ранији закључак. Склави су социјална група. Ако постоје трачки онда вероватно постоје и аварски, гетски, германски, илирски, ......., Склави. Што је потпуно у складу са примарним историјским изворима. Склави су некаква фела пустахијских ускока, а не Словени. Словени у том периоду још не постоје. Да појасним, то не кажем ја, него нам то говоре примарни историјски извори. Јер ако Склаве преводимо као Словене онда се удара у зид и то снажно. Примарни извор нам каже да једино Склави комуницирају са Аварима на аварском језику (видети Курту).

Ima tu jedan problem sa tim stanovištem. Prokopije i Jordanes opisuju Sklavene kao etničku zajednicu a ne kao socijalnu grupu. I Kurta smatra da je slovenski, a ne avarski jezik, lingua franca avarskog kaganata

 

[Aranko]

Прича о лажном Чилдубиусу - Анту.
Тај Ант говори латинским језиком.

То је исто кад би рекао да Јован Телекија говори немачким језиком. Наравно да говори и многи други Срби су говорили јер су били у служби где је немачки био званични језик.

Види примарни извор неможе да буде глуп, то може да буде само тумач.

Покушај да схватиш да писани извор из 6. века није примарни. Као прво углавном је хроничар, онај који записује неко ко није учесник догађаја. Изузетак је рецимо Прокопије, али код њега је веома упитно да ли је стварно писао све што му се приписује. Затим тај рукопис је преисиван и преписиван ко зна колико пута, и у којим условима, којим знањима је располагао преписивач и да ли је имао циљ да његов преписани рукопис послужи неком његовом циљу или циљу неког утицајног великаша и сл...

Не разликујеш идентитет од језика.
Рецимо постоји, врло монолитан, швајцарски идентитет, али швајцарски језик јок.

Постоји данас, али није постојао у средњем веку. Ја врло добро разликујем идентитет од језика. И народ од нације. Немој пројектовати садашње стање у прошлост ту ти настаје проблем.

Стани желиш да кажеш да не постоје докази да су Склави (Анти) говорили словенским језиком и да примарне изворе који говоре о Склавима као говорницима германског, аварског и латинског језика, треба прогласити глупим. А затим треба, паметно, једноставно да их прогласимо за Словене.

Не рече ли ти да сам ја селектовао изворе.
Ко то селектује примарне изворе и проглашава их глупим?
Ти или ја?

Ти селектујеш оне изворе који говоре то што покушаваш да закључиш иако добро знаш да не говоре то сви. Ја не селектујем изворе него их посматрам кроз реално стање и донекле валидним сматрам само оне који говоре оно што можемо потврдити кроз друге области. Имамо изворе који говоре о животињама чији је прдеж смртоносан, и не мора да значи да је писац намерно измишљао то, али је његова представа стварности била таква. Моја није и нећу уклапати и селектовати изворе да направим нову представу.

Аварски језик је потпуно неодређен.
Па како би га онда детектовао у српском.
А приде језик се наслеђује од мајке.

Авари су очигледно говорили словенским језиком, као и Хуни, зар ти то није јасно. Да неодређен је али да је оставио траг у данашњим језицима, језк јужних словена би имао слој који се разликује од источних и западних, и ту би се могао открити аварски слој. Исто важи и за друге.[/QUOTE][/QUOTE][/QUOTE][/QUOTE]

 

[Kole11]

Ima tu jedan problem sa tim stanovištem. Prokopije i Jordanes opisuju Sklavene kao etničku zajednicu a ne kao socijalnu grupu. I Kurta smatra da je slovenski, a ne avarski jezik, lingua franca avarskog kaganata

I još jedna stvar. Malala je Hune izjednačio sa Sklavenima (Sklavene je utopio u Hune) a Sklave je smestio u Trakiju, ukoliko može da prođe ova verzija prevoda.

I tu dolazimo do primera broj 2:
Agatije:
Nastavlja istoriju tamo gde je Prokopije stao, 552. godine. Čini apsolutno istu stvar kao i Malala, Sklavene proglašava Hunima.
I tu se meni donekle budi sumnja u autentičnost Prokopija. Agatije, citirajući Prokopija, kaže da Huni (jedino Huni) napadaju carstvo.
Od Prokopijevih Sklavena ni traga.
Jedino Sklav Souaron (možda Svarun) ratuje i Siriji na strani Rima. E sad koja je logika da varvarin ratuje na strani Rima ako živi severno od Dunava? Verovatno je već građanin Rima i ima prefiks Sklav.

 

[Момчило]

Ima tu jedan problem sa tim stanovištem. Prokopije i Jordanes opisuju Sklavene kao etničku zajednicu a ne kao socijalnu grupu. I Kurta smatra da je slovenski, a ne avarski jezik, lingua franca avarskog kaganata

Па где је проблем?
Ја га не видим.
Викинг је социјална група, али и етницитет.
Види Хуне није одређивао језик.
Погледај им германска имена.
Можеш да будеш и Хун који говори германским језиком.
Међу германским Ломбардима је било и Бугара који су говорили бугарским језиком, а данас се у Ломбардији говори италијански језик.
Римљани су почели као говорници латинског који се моле Зевсу, а завршили као ортодоксни хришћани који говоре грчким језиком.
Не постоји стабилност и константност садржаја тадaшњих идентитета-етницитета.

Једини је проблем у деветнаестовековној перцепцији, етничке заједнице, која се анахроно примењује за период раног средњег века. Та деветнаестовековна перцепција је данас престала да постоји. Срушена је са поразом Хитлера. Ми то још нисмо схватили. Прочитај Гирија који има рад о идентитету као ситуационом конструкту.

Курта то само предлаже као хипотезу, иначе није његова. То је хипотеза неких лингвиста. Али и он сам каже да је хипотеза на јако дугом штапу, јер шта ћемо са Белорусима и северним Русима где није било Авара. То он сам каже.

Тај деветнаести век и тадашња перцепција света је проблем.
Историја је тада направила темеље спрам тадашње перцепције друштва.
Тадашња господа је лечила добар део болест пуштањем крви и клистиром, а бајеров лек хероин је био последњи модни крик и крајњи научни домет медицине.
Као што су се зајебали са клистиром и хероином, тако су се зајебали и са Склави=Словени.

 

[Момчило]

Авари су очигледно говорили словенским језиком, као и Хуни, зар ти то није јасно.

[/QUOTE][/QUOTE][/QUOTE]
[/QUOTE]

Наравно да ми није јасно.
Чекај и Атила, а Приск га описао као Монгола.
Е ово ми је ново.
Ауууу, Милијана.

 

[Момчило]

I još jedna stvar. Malala je Hune izjednačio sa Sklavenima (Sklavene je utopio u Hune) a Sklave je smestio u Trakiju, ukoliko može da prođe ova verzija prevoda.

I tu dolazimo do primera broj 2:
Agatije:
Nastavlja istoriju tamo gde je Prokopije stao, 552. godine. Čini apsolutno istu stvar kao i Malala, Sklavene proglašava Hunima.
I tu se meni donekle budi sumnja u autentičnost Prokopija. Agatije, citirajući Prokopija, kaže da Huni (jedino Huni) napadaju carstvo.
Od Prokopijevih Sklavena ni traga.
Jedino Sklav Souaron (možda Svarun) ratuje i Siriji na strani Rima. E sad koja je logika da varvarin ratuje na strani Rima ako živi severno od Dunava? Verovatno je već građanin Rima i ima prefiks Sklav.

Одмах да приметим и да скренем пажњу.
Име Соуароунас се трансформише у можда Сварун !!!!!
Пита од гована се не једе.
Касније морам из куће.

 

[Kole11]

Одмах да приметим и да скренем пажњу.
Име Соуароунас се трансформише у можда Сварун !!!!!
Пита од гована се не једе.
Касније морам из куће.

Ajde ovo drugo, vratićemo se na Svaruna

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ajde da kažemo da je validan tekst u izdanju Oksfordskog univerziteta 1831. godine, str.572, https://archive.org/details/ioannismalalaec00malagoog/page/n571/mode/2up/search/anatolio. U ovom tekstu osim zareza postoje nekakve tačke na vrhu reči u okviru rečenice koje možda označavaju misaone celine. Može biti da su tako zapisivali autori VI veka, nadam se da ima neko stručan da pomogne.......

Μηνὶ μαρτίῳ ἰνδικτιῶνος ζʹ ἐπανέστησαν οἱ Οὗννοι καὶ οἱ Σκλᾶβοι τῇ Θρᾴκῃ· καὶ πολεμήσαντες πολλοὺς ἀπέκτειναν καί τινας ἐπραίδευσαν· τὸν δὲ υἱὸν Βάκχου Σέργιον τὸν στρατηλάτην καὶ Ἐδέρμαν μειζότερον Καλοποδίου ἐπραίδευσαν, λαβόντες αὐτοὺς αἰχμαλώτους.

Ofarbao sam misaone celine odvojene gornjim tačkama i zarezima. Bez sumnje, u ovom slučaju prevod glasi Huni i trački Sklavi

Da li ti stvarno misliš da je moguće da su svi odreda loše preveli to i da ti, bez ozbiljnog poznavanja tog jezika, nesumnjivo primećuješ grešku?

 

[Kole11]

Da li ti stvarno misliš da je moguće da su svi odreda loše preveli to i da ti, bez ozbiljnog poznavanja tog jezika, nesumnjivo primećuješ grešku?

1. Ne prezentujem tezu već tražim razmenu mišljenja
2. Nigde nisam napisao da je nesumnjivo, već hipotetišem
3. Činjenica je da prevodi XX veka glase, Huni i Sloveni su napali Trakiju. Činjenica je da raniji prevodi glase, Slovenski Huni su napali Trakiju. Ako već postoje nesuglasice pri prevodu, zašto da se ne ponudi još neka alternativa?
4. Da li imaš komentar na verziju teksta koju sam izneo tj. kako bi ti preveo Οὗννοι καὶ οἱ Σκλᾶβοι τῇ Θρᾴκῃ?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nigde nisam napisao da je nesumnjivo, već hipotetišem

Šta je onda ovo?

Bez sumnje, u ovom slučaju prevod glasi Huni i trački Sklavi

Činjenica je da raniji prevodi glase, Slovenski Huni su napali Trakiju. Ako već postoje nesuglasice pri prevodu, zašto da se ne ponudi još neka alternativa?

Može li neki primer tog prevoda?

 

[Kole11]

Šta je onda ovo?

Objasnio sam da postoji grčka verzija teksta koja sadrži oznake u vidu tačaka u gornjem delu reči, moguće umesto zareza. Pa sam hipotetisao da te tačke mogu označavati logičke celine isto kao i zarezi. Pa sam pozvao nekog da pomogne ako zna nešto o tome. Pa ako je sve to tačno onda bi onaj prevod koji nećeš da komentarišeš glasio Huni i trački Sklavi
Dakle ako je nekoliko if-ova ispunjeno onda bi bilo nesumnjivo. Tako sam napisao. OK?

Može li neki primer tog prevoda?

Cedrenus habet, ac si eadem gens esset
Kedren smatra da se radi o istim narodima.

 

[Khal Drogo]

Чекај и Атила, а Приск га описао као Монгола.....

Заправо није.
На страну што га није могао као Монгола описати јер се Монголи појављују много касније, али Приск нигдје у свом дјелу не наводи било што што би могло водити да су Атила или Хуни које описује припадници туркијског или неког народа са крајњег истока Азије.

Напротив, Приск у сачуваном спису (овдје) не само што Хуне поистовјећује са Скитима, него појам Хуни користи само као уопштен појам док када год иде у детаље говори о Скитима.

Тако пише да је Атила кренуо да се још једном ожени иако је имао и других жена

We accompanied the barbarian for a time, but when we reached a certain point took another route by the command of the Scythians who conducted us, as Attila was proceeding to a village where he intended to marry the daughter of Eskam, though he had many other wives, for the Scythians practise polygamy.

јер Скити практикују полигамију..
На слиједећем мјесту да су Атилу дочекале дјевојке испод бијелих велова платна

When Attila entered the village he was met by girls advancing in rows, under thin white canopies of linen, which were held up by the outside women who stood under them, and were so large that seven or more girls walked beneath each. There were many lines of damsels thus canopied, and they sang Scythian songs.

уз звуке сиктске пјесме.
За Хуна Онегиса пише

Not far from the enclosure was a large bath which Onegesius-who was the second in power among the Scythians-- built, having transported the stones from Pannonia; for the barbarians in this district had no stones or trees, but used imported material

да је други по моћи међу Скитима.
Да обруб Атилиног коња

His dress, too, was quite simple, affecting only to be clean. The sword he carried at his side, the latchets of his Scythian shoes, the bridle of his horse were not adorned, like those of the other Scythians, with gold or gems or anything costly

пише да није украшен као код других Скита.

На још доста мјеста Приск који је срео и Атилу лично и Хуне, детаљно пише, али пише да су то обичаји Скита, прави поређење система вриједности код Римљана и код Скита, да је неком ослобођенику било боље међу Скитима него Римљанима итд.

 

[Khal Drogo]

Види Хуне није одређивао језик.
Погледај им германска имена.

Није спорно да су Хуни за времена Атиле били војни или боље рећи ратнички савез и да је ту било укључено више народа шаролике културе и језика.
Код имена треба бити опрезан, обично се ту хватају за име Атилу гдје коријен ата има значење у готском.
Али исто значење ата има и у другим језицима, и у скитском (овдје), ту и наставак ил има значење (земља), тако да је Атила и скитско име.
У претходном посту сам написао да Приск који је лично срео и Атилу и Хуне и описао их, Хуне поистовјећује са Скитима.

 

[Момчило]

Заправо није.
На страну што га није могао као Монгола описати јер се Монголи појављују много касније, али Приск нигдје у свом дјелу не наводи било што што би могло водити да су Атила или Хуни које описује припадници туркијског или неког народа са крајњег истока Азије.

Напротив, Приск у сачуваном спису (овдје) не само што Хуне поистовјећује са Скитима, него појам Хуни користи само као уопштен појам док када год иде у детаље говори о Скитима.

Тако пише да је Атила кренуо да се још једном ожени иако је имао и других жена јер Скити практикују полигамију..
На слиједећем мјесту да су Атилу дочекале дјевојке испод бијелих велова платна уз звуке сиктске пјесме.
За Хуна Онегиса пише да је други по моћи међу Скитима.
Да обруб Атилиног коња пише да није украшен као код других Скита.

На још доста мјеста Приск који је срео и Атилу лично и Хуне, детаљно пише, али пише да су то обичаји Скита, прави поређење система вриједности код Римљана и код Скита, да је неком ослобођенику било боље међу Скитима него Римљанима итд.

Нисам био прецизан.
Хвала на исправци.
Нисам мислио на говорника монголског језика, него на косооког Азијата.
Мада ни монголски језик не може да се искључи.

Short of stature, with a broad chest and a large head; his eyes were small, his beard thin and sprinkled with grey; and he had a flat nose and swarthy skin, showing evidence of his origin

 

[Момчило]

Није спорно да су Хуни за времена Атиле били војни или боље рећи ратнички савез и да је ту било укључено више народа шаролике културе и језика.
Код имена треба бити опрезан, обично се ту хватају за име Атилу гдје коријен ата има значење у готском.
Али исто значење ата има и у другим језицима, и у скитском (овдје), ту и наставак ил има значење (земља), тако да је Атила и скитско име.
У претходном посту сам написао да Приск који је лично срео и Атилу и Хуне и описао их, Хуне поистовјећује са Скитима.

Дао си везу на Пантуранску страницу.
Претпоставњам да ти то није била намера.
Тамо заговарају тезу да су Скити Турани.
Што вероватно није далеко од истине.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 661543

Cedrenus habet, ac si eadem gens esset
Kedren smatra da se radi o istim narodima.

I gde je tu drugačiji prevod Malalinog citata?

 

[Kole11]

I gde je tu drugačiji prevod Malalinog citata?

XX vek: Huni i Sloveni
XIX vek i ranije: Slovenski Huni

 

[Pumpaj Dinstanović]

XX vek: Huni i Sloveni
XIX vek i ranije: Slovenski Huni

Ne znam zašto to tvrdiš kada vrlo jasno piše u štampanom izdanju iz XVII stoleća Hunni, Sclavique. Komentar koji je izvučen od Georgija Kedrina nema nikakvog uticaja na Malalu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa ako je sve to tačno onda bi onaj prevod koji nećeš da komentarišeš glasio Huni i trački Sklavi

Kod Teofana Ispovednika imamo značajno opširnije o tom upadu Huna i Slovena u Trakiju. Evo originala sa bugarskim prevodom:

Nema osnova da se ovo prevede kao Huni i trački Sloveni. Grupacije očevidno upadaju u Trakiju. Car Justinijan, da spreči ove upade, po Teofanu gradi dvokrilne rečne lađe koje bi uplovile u Dunav, kako bi patrolama bili onemogućeni ovi upadi.

 

[Kole11]

Ne znam zašto to tvrdiš kada vrlo jasno piše u štampanom izdanju iz XVII stoleća Hunni, Sclavique. Komentar koji je izvučen od Georgija Kedrina nema nikakvog uticaja na Malalu.

Komparativna analiza je moćni alat koji se koristi u naučne svrhe. Ona služi da se ista pojava prouči, sagleda sa više strana.
U ovom slučaju imamo klasičan primer na kome bi trebalo da urade komparativnu analizu naučnici iz oblasti istorijske nauke.
Imamo Prokopija i Malalu, dvojicu autora koji žive u istom periodu u istoj državi, koji opisuju identičnu pojavu, Justinijanovu vladavinu, u istom momentu polovinom VI veka.

Dakle Slavene, klasičan primer primene komparativne analize.
Prokopije nam govori o Sklavenima, mnogo govori o njima, strašno puno informacija nam daje. Govori i o Hunima. Svoju besedu završava 552. godine.
Malala nam govori samo o Hunima, jedino o Hunima i opet o Hunima. Malala nezna da postoje Sklaveni do 552. godine.

Neznam šta drugo da zaklučim do da Malala smatra da su Sklaveni deo Huna pa ih zato i ne spominje. Jel tako?

Malala nastavlja dalje besedu i posle 552. godine i dolazi do 559. godine i piše svoju čuvenu rečenicu gde pominje Sklave. Ja opet mogu da zaključim da reč Sklavi nije ista kao reč Sklaveni, ionako je Sklavene ubrojao u Hune, tako da su Sklavi vrlo moguće neki drugi subjekat.

Da li sam ja u pravu kada smatram da je Malala Sklavene ubrojao u Hune? Jesam. To mi potvrđuju mnogi pozniji izvori koji ne razlikuju Sklavene i Avare. To mi potvrđuje Porfirogenit. To mi potvrđuje Kedrin. To mi potvrđuje Bari kad kaže da su srednjevekovni izvori smatrali Hune, Slovene i Vandale kao identične subjekte.

Još jedan zaključak: Srednjevekovni naučnici koriste komparativnu analizu. Naučnici XX veka ne koriste komparativnu analizu. Tuga.

Vratimo se sada na tvoj citat Hunni, Sclavique. Ako se pogleda wikipedia ti si u pravu, trebalo bi da glasi Huni i Sloveni. Ali zašto u nabrajanjima naroda nema nigde Avarique, Romaniqu, Getique, Hunnique, pomozi mi da nađem negde taj primer.

Šta znaci izraz Vandali Sclavique iz knjige, https://books.google.rs/books?id=ZM...xAIHRMJDrMQ6AEwAHoECAsQAQ#v=onepage&q&f=false

Autor opisuje događaje iz XI veka. Hoćeš da kažeš da prevod glasi Vandali i Sloveni? Otkud Vandali u XI veku? Biće da je slovenski Vandali, gde ovaj autor implicira svoje viđenje antičkih Vandala kao slovenskog naroda.

 

[Момчило]

I još jedna stvar. Malala je Hune izjednačio sa Sklavenima (Sklavene je utopio u Hune) a Sklave je smestio u Trakiju, ukoliko može da prođe ova verzija prevoda.

I tu dolazimo do primera broj 2:
Agatije:
Nastavlja istoriju tamo gde je Prokopije stao, 552. godine. Čini apsolutno istu stvar kao i Malala, Sklavene proglašava Hunima.
I tu se meni donekle budi sumnja u autentičnost Prokopija. Agatije, citirajući Prokopija, kaže da Huni (jedino Huni) napadaju carstvo.
Od Prokopijevih Sklavena ni traga.
Jedino Sklav Souaron (možda Svarun) ratuje i Siriji na strani Rima. E sad koja je logika da varvarin ratuje na strani Rima ako živi severno od Dunava? Verovatno je već građanin Rima i ima prefiks Sklav.

И Виктор Тунунски.
http://macedonia.kroraina.com/libi/1/gal/1_370.html
Он помиње само Бугаре.
Он је савременик.

 

[Момчило]

Сва ова спика одлази у погрешном правцу.
Није ми циљ дијалог и дискусија са новоромантичарским крсташима.
Они ипак не седе на трону.
Надам се да неће ни сести.
Него мене занимају академски крсташи уџбеничке повести.
Следбеници кривотворених наратива разних Нидерлеа, Јиричека, Шафарика, Шенкера, ................
Питање од милион долара за њих.
Где су Словени међу Склавима?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Komparativna analiza je moćni alat koji se koristi u naučne svrhe. Ona služi da se ista pojava prouči, sagleda sa više strana.
U ovom slučaju imamo klasičan primer na kome bi trebalo da urade komparativnu analizu naučnici iz oblasti istorijske nauke.
Imamo Prokopija i Malalu, dvojicu autora koji žive u istom periodu u istoj državi, koji opisuju identičnu pojavu, Justinijanovu vladavinu, u istom momentu polovinom VI veka.

Dakle Slavene, klasičan primer primene komparativne analize.
Prokopije nam govori o Sklavenima, mnogo govori o njima, strašno puno informacija nam daje. Govori i o Hunima. Svoju besedu završava 552. godine.
Malala nam govori samo o Hunima, jedino o Hunima i opet o Hunima. Malala nezna da postoje Sklaveni do 552. godine.

Neznam šta drugo da zaklučim do da Malala smatra da su Sklaveni deo Huna pa ih zato i ne spominje. Jel tako?

Malala nastavlja dalje besedu i posle 552. godine i dolazi do 559. godine i piše svoju čuvenu rečenicu gde pominje Sklave. Ja opet mogu da zaključim da reč Sklavi nije ista kao reč Sklaveni, ionako je Sklavene ubrojao u Hune, tako da su Sklavi vrlo moguće neki drugi subjekat.

Da li sam ja u pravu kada smatram da je Malala Sklavene ubrojao u Hune? Jesam. To mi potvrđuju mnogi pozniji izvori koji ne razlikuju Sklavene i Avare. To mi potvrđuje Porfirogenit. To mi potvrđuje Kedrin. To mi potvrđuje Bari kad kaže da su srednjevekovni izvori smatrali Hune, Slovene i Vandale kao identične subjekte.
Pogledajte prilog 661937

Još jedan zaključak: Srednjevekovni naučnici koriste komparativnu analizu. Naučnici XX veka ne koriste komparativnu analizu. Tuga.

Vratimo se sada na tvoj citat Hunni, Sclavique. Ako se pogleda wikipedia ti si u pravu, trebalo bi da glasi Huni i Sloveni. Ali zašto u nabrajanjima naroda nema nigde Avarique, Romaniqu, Getique, Hunnique, pomozi mi da nađem negde taj primer.

Šta znaci izraz Vandali Sclavique iz knjige, https://books.google.rs/books?id=ZM...xAIHRMJDrMQ6AEwAHoECAsQAQ#v=onepage&q&f=false

Pogledajte prilog 661935

Autor opisuje događaje iz XI veka. Hoćeš da kažeš da prevod glasi Vandali i Sloveni? Otkud Vandali u XI veku? Biće da je slovenski Vandali, gde ovaj autor implicira svoje viđenje antičkih Vandala kao slovenskog naroda.

Meni se činilo da ti tvrdiš da tu piše Huni i trački Sloveni. Ne znam kakve tačno ima veze ova sad diskusija sa tim..?

Pa jesi li pogledao iznad latinski prevod Teofana. Eto ti Hunnique.

Moram se upoznati sa kompletnim tekstom, ali da, ako dobro razumem tu bi trebalo da stoji Vandali i Sloveni.

Ti, meni se čini, hoćeš da kažeš da postoji nekakav prisvojni pridev koji se gradi na isti način na koji se gradi nabrajanje imenica uz veznik. Ali koliko ja znam to što si pomislio jednostavno ne postoji u latinskom jeziku. Jesi li igde naleteo na tako nešto?

 

[Kole11]

Meni se činilo da ti tvrdiš da tu piše Huni i trački Sloveni. Ne znam kakve tačno ima veze ova sad diskusija sa tim..?

Οὗννοι καὶ οἱ Σκλᾶβοι τῇ Θρᾴκῃ. Ako ti nije teško konačno da daš prevod ovog citata.

Moram se upoznati sa kompletnim tekstom, ali da, ako dobro razumem tu bi trebalo da stoji Vandali i Sloveni.

Dobro, ti ćeš nam objasniti ko su Vandali XI veka.

Ali mene je malo teže skrenuti sa teme. Da li ti tvrdiš da u srednjem veku nije vladalo mišljenje da su Huni i Sloveni identičan subjekat?