Da li su novije generacije sve nežnije i sve veći mekušci?

1713362089442.jpeg
 
Nikad nisam htela da se ponašaju kao da ne postojim. Bog me je stvorio sa razlogom.

Šta si radio ti? Jesi li sa njim pričao, jesi li se približio? Ja bih, taj sam tip osobe.
Ima u mom gradu i danas ljudi koje svi nešto izbegavaju, a meni je prosto da ih sretnem i porazgovaram sa njima. To su čestiti i dragi ljudi, treba im pažnje.
Hoće li mi pasti kruna s'glave?
Ma, kakvi. Njima lep dan, razvedrih malo, a i meni je lepo.
Ne bavim se "zmijama" u svom gradu. Drag mi je forumaš koji je to nazvao "zmijama".

Ma slažem se ja sa tobom apsolutno, ali znaš kako je kad si recimo dete od 7 godina, ono neprilagodjen, preplašen, osećaš se ugroženo, osećaš se kao u zatvoru i da si tamo protiv svoje volje i najradije ne bi da budeš tamo, ono lako mi je sad da pametujem, filozofiram i da se sprdam na konto toga sa 38 godina ali onda kad si mali neprilagodjeni, preplašeni 7-godišnjak koji nije znao gde mu dupe gde mu glava i koga su neki nanjušili kao zgodnu metu za maltretiranje i iživljavanje ono sigurno da su ti mentalni sklop kao i način razmišljanja i percepcija sveta i realnosti oko mene bili potpuno drugačiji nego sad 3 decenije kasnije u kasnim 30-im.

Inače što se tiče tog momka ono ja sam svakako gledao da mu olakšam makar to vreme u školi koliko sam mogao, ali generalno bio je ovako dosta povučena osoba (i verovatno malo istraumiran zbog svega kroz šta je prošao, jer verujem da nije lako izbeći negde zbog rata, ko zna čemu svedočiti i doći najednom u neki nepoznat grad i neko okruženje koje je skroz drugačije i suprotno od onoga gde si ti odrastao dotad, čega se sećaš i na šta si navikao) i nije baš bilo lako približiti mu se i imati onako neki neformalan kontakt sa njim u pravom smislu te reči, pogotovo ono što u tom periodu tražiš drugare koji imaju ista interesovanja kao ti, vole iste stvari i sličnog su ti senzibiliteta (a ja i on smo bili različitog senzibiliteta iako smo možda imali i nešto zajedničko i ono ne sećam se da smo delili baš neka ista interesovanja pa ono da bi nas spojila ne znam ljubav prema fudbalu, basketu, muzici, da smo gledali iste filmove i crtaće ili šta ja znam) ali svakako gledao sam ako mogu da mu olakšam malo makar to vreme u školi i svakako da ako već ne mogu mnogo da mu pomognem da mu nikako dodatno ne otežavam situaciju za razliku od nekih drugih koji su se ponašali kao stoka neotesana i nisu imali nikakvog takta prema nikome.
 
Slažem se, i više me zabrinjava to što kod mnogo dece primećujem odsustvo empatije i želje da razumeju druga ljudska bića, životinje i svet oko sebe.
Ne znam da li im se od malena previše tetoši pa su svi umišljeni sopstveni bogovi, ili im je manjkalo pravovremene pažnje i ljubavi. U mojoj generaciji je manjina bila takva, i služili su za ibret, za upozorenje ostalih. Drugo, iz ove dece isijava neka agresija koja im nije prirodno svojstvena.
Ti opisujes neka mitska bica, a ne decu.
Potpuno je jedna prica da li su deca uvaljena zbog tehnickih stvari, ali decije peer grupe su zivotinjski surove grupe, i tako je bilo i bice od kada je sveta i veka. Jer deca fizicki i i bioloski nemaju razvijen mozak na nivou odrasle osobe. To idealizovanje dece govoreci da su ona andjeli su moderne SF price, koje nemaju mnogo veze sa realnoscu, i u sustini su jos gore za krajnju sustinu, nego konkretno uvaljivanje dece se konkretnim tehnickim stvarima. Jer ovo drugo je tehnicka stvar koja se menja, i koju zivot menja. Prvo je narativ koji prerasta u mit, i kao mit je jako opasan za kulturu drustva ako je potpuno, ali potpuno nezasnovan u realnosti. Deca su surova, sebicna, neka cak i jako agresivna, itd. sve najgore moguce ljudske osobine koje mogu da ti padnu na pamet. Sto je i razumljivo, jer, to nisu razvijena ljudska bica.
 
Inače tema sama po sebi mi je onako vrlo da kažem diskutabilna, šta to uopšte znači "mekušci" i kao pa da moraju svi da budu isti, a i ko je taj uopšte što kao nameće te norme koje su kao svi dužni da ispunjavaju :roll: , mislim svi smo mi različiti i nemamo svi istu percepciju i poimanje života, nemamo svi iste želje, potrebe, itd, sad neki ljudi su osetljiviji, nežniji i možda se teže nose sa nekim situacijama, frustracijama, problemima i imaju manju toleranciju na stres i to je ok, kao što recimo ne znam neko može da podigne 200 kila a neko može 50, ono prosto nisu svi iste snage, nivoa utreniranosti i od istog materijala.

Prosto glupo je insistirati na nekakvim istim normama kada smo svi mi različiti i priča za sebe i svaka osoba je zapravo neki mikro-univerzum za sebe, mislim nema smisla sad da ne znam roditelji ili neko insistiraju da im sin bude ono mangup, alfa-mužjak, najjači u školi, sportista i šta ja znam kada njega to možda uopšte ne zanima i u potpuno je drugom fazonu i zrači nekom potpuno drugačijom vrstom energije.

Takodje svaka osoba je vrlo kompleksna i slojevita ličnost i recimo ne znam to što neko živi po nekim normama i ne znam lepo je vaspitan, odgovoran, dobar i savestan roditelj, dobar i odgovoran radnik, ne vara ženu, nema poroke, javlja se svim komšijama, itd ne znači i da je suštinska dobra osoba i da u odredjenoj situaciji ili prilici neće ispasti nečovek ili ne znam neko se možda bavi ilegalnim stvarima, ne znam krade, diluje gudru ili je poročan, vara ženu, onako na izgled bahat i arogantan ono ne znači da u odredjenoj situaciji neće postupiti ljudski i plemenito ili da ne znam nije dobar i lojalan prijatelj, da ljudima ne prija njegovo prisustvo i da nema nikakvu savest.
Kao što recimo onaj ko je naizgled nezrela osoba ne znači da se neće poneti zrelo u nekoj situaciji, ili recimo onaj ko se čini psihički stabilan i jak ne znači da neće pokleknuti i pokazati slabost kad se to od njega možda najmanje očekuje ili da neko ko je navodno mekušac neće pokazati čvrstinu i snagu nekad, mislim ljudi su kompleksni i nepredvidivi i svaka osoba je neki mikro-svet i mikro-univerzum za sebe. .
 

Back
Top