Да ли су адвентисти хришћани?

Kako to vidimo?
Evo treci put.
Zasto se pravis opwt?

Četvrti lateranski sabor i njegove odluke. Papa Inoćentije III
izdao je naređenje da se sazove IV Lateranski koncil (1215), kojem
je prisustvovalo mnoštvo crkvenih velikodostojnika i veliki broj
predstavnika svetovnih vladara. Na tom saboru utvrđena je dogma
o transupstancijaciji
, određen je peti krstaški rat i uspostavljena
inkvizicija. Kao jeretici su osuđeni Joakim iz Flore, Bin, profesor
u Parizu, a naročito albigenzi i valdenžani.
Transupstancijacija znači da se sadašnje stvarno Hristovo telo
i krv nalaze u oltarskom sakramentu, u hostiji (hlebu) kojom sveš-
tenik pričešćuje narod
; pri tome hleb i vino zadržavaju samo svoje
spoljne oblike, dok se njihova supstanca doslovno menja u telo i
krv Hristovu. Ova dogma je veoma povećala sveštenikov ugled i
učinila ga jedinim posrednikom između Boga i ljudi. Jedino sveš-
tenik ima vlast da, takoreći, ponovo stvara Božjeg Sina da bi vernik
mogao jesti telo Njegovo i piti Njegovu krv,
bez čega nema spase-
nja. Tako su zapravo „ključevi“ neba i pakla bili stavljeni u sveš-
tenikove ruke.
(Kir-chengeschichte, T. I, p. 590)
 

Маки:
Да, једемо живо и прослављено Тијело Христово и пијемо живу и прослављену Крв Христову.

Četvrti lateranski sabor​


Četvrti lateranski sabor sazvao je papa Inocent III. svojom bulom od 19. travnja 1213. godine. Sabor se okupio u studenome 1215. Bio je to 12. opći ili ekumenski sabor, na kojem je sudjelovao 71 patrijarh i metropolit, 412 biskupa i 900 opata i priora.

Ishod sabora​

uredi
Kanoni ovog sabora prihvaćeni su uz vrlo malo rasprave. Među njima, najznačajniji su sljedeći:

1. kanon: Ispovijest vjere u Boga svemogućeg, jednoga u tri istobitne osobe, Oca, Sina i Duha Svetoga; Oca koji ne proizlazi ni od koga, Sina koji je rođen od Oca i Duha Svetoga koji izlazi od Oca i Sina; u kontekstu euharistije spominje se nauk o transupstancijaciji, a potvrđeno je i uvjerenje da izvan Crkve nema spasenja (Extra Ecclesiam nulla salus)
 
Poslednja izmena od moderatora:
А откуд ти то? Ученици су наставили радити како им је Христос заповиједио. И то исто тако данас раде православни хришћани и само православни хришћани.
ti očekuješ od sekti da razumeju kad im materijalistička vera, pa pavle je za takve rekao
"А тјелесни човјек не прима што је од духа Божјега; јер му је лудост и не може да разумије, јер се то испитује духовно"
 
ti očekuješ od sekti da razumeju kad im materijalistička vera, pa pavle je za takve rekao
"А тјелесни човјек не прима што је од духа Божјега; јер му је лудост и не може да разумије, јер се то испитује духовно"
A ti razumes? :pop:
Маки:
Да, једемо живо и прослављено Тијело Христово и пијемо живу и прослављену Крв Христову.
 
ko vec pominjes Malahiju u kontekst buducih zrtvi koje ce vernici prinositi u vreme NZ-ta, onda je to ono so nam postol jasno i precizno nalaze:

Rim.12,1:
" Molim vas dakle, braćo, milosti Božije radi, da date tjelesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo..."


To da bude nase duhovno bogomoljstvo, hriscani trebaju i smeju prinositi TAKVU zrtvu i nikakvu drugaciju,nemojmo dirati u onog sto je ekskluzivno uradio nas Gospod i Spasitelj .
Prorok Malahija govori da će beskrvna krvna ići uz kad. Dakle ipak je Liturgija.
 
Pa sta sada?
Jel ovo tacno ili ovaj tvoj ljubimac opet l.. e?

Маки:
Да, једемо живо и прослављено Тијело Христово и пијемо живу и прослављену Крв Христову.
Није то мој никакав љубимац. Има ствари у којима се не слажем са Макијем, али нисам римски папа па да тврдим да сам непогрешив.
 
Evo treci put.
Zasto se pravis opwt?

Četvrti lateranski sabor i njegove odluke. Papa Inoćentije III
izdao je naređenje da se sazove IV Lateranski koncil (1215), kojem
je prisustvovalo mnoštvo crkvenih velikodostojnika i veliki broj
predstavnika svetovnih vladara. Na tom saboru utvrđena je dogma
o transupstancijaciji
, određen je peti krstaški rat i uspostavljena
inkvizicija. Kao jeretici su osuđeni Joakim iz Flore, Bin, profesor
u Parizu, a naročito albigenzi i valdenžani.
Transupstancijacija znači da se sadašnje stvarno Hristovo telo
i krv nalaze u oltarskom sakramentu, u hostiji (hlebu) kojom sveš-
tenik pričešćuje narod
; pri tome hleb i vino zadržavaju samo svoje
spoljne oblike, dok se njihova supstanca doslovno menja u telo i
krv Hristovu. Ova dogma je veoma povećala sveštenikov ugled i
učinila ga jedinim posrednikom između Boga i ljudi. Jedino sveš-
tenik ima vlast da, takoreći, ponovo stvara Božjeg Sina da bi vernik
mogao jesti telo Njegovo i piti Njegovu krv,
bez čega nema spase-
nja. Tako su zapravo „ključevi“ neba i pakla bili stavljeni u sveš-
tenikove ruke.
(Kir-chengeschichte, T. I, p. 590)
"1. Једно једино учење блаженог Павла довољно је да вас увери у то да, примајућу божанске тајне којих се ви удостојисте, постајете сутелесници и сукрвници Христу. Мало пре чусмо његове речи: Господ Исус оне ноћи кад беше предан узе хлеб и захваливши преломи и рече: примите, једите, ово је тело моје…[2] И узевши чашу и заблагодаривши рече: (примите) пијте ово је крв моја.[3] А пошто је сам (Христос) објавио и казао за хлеб: ово је тело моје, зар ми после ове његове тврдње смемо још увек сумњати? А када је све нас лично уверио за чашу, рекавши: ово је крв моја, ко сме да оповргне ово и устврди да то није крв његова?
2. Он је у Кани Галилејској својевремено претворио воду у вино[4], које је сродно са крвљу. Зар можемо посумњати сада, када вино претвара у крв? Ако је био позван на свадбу овоземаљску и на њој учинио ово преславно чудо, неће ли тим пре брачној деци[5] даровати своје тело и крв ради насладе? 3. Тога ради самоуверено прихватимо предложено као крв и тело Христову. Под изгледом хлеба даје ти се тело, а под изгледом вина даје ти се крв да би ти, сјединивши се са телом и крвљу његовом, постао њему сутелесан и сукрван! (...) 6. Дакле, хлеб и вино (у Евхаристији) немој сматрати обичнима: они су сада тело и крв Христова, по речи самог Владике. Мада твоје очи виде хлеб и вино, нека те вера утврди. О овим стварима немој расуђивати на основу укуса и чула, него вера нека те убеди да не сумњаш да си примио тело и крв Христову.
" (Тајноводстена поука четврта св. Кирила Јерусалимског, 4. вијек).

"А затим, преломивши хлеб, раздао га је њима, говорећи: Узмите, једите, ово је тело моје, које се за вас ломи на отпуштење греха.[14] Исто тако, узевши чашу са вином и водом, предао ју је њима, говорећи: Пијте од ње сви; ова је чаша Нови Завет у мојој крви која се за вас излива на отпуштење греха; ово чините, кад Год пијете, у мој спомен Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете и васкрсење Његово исповедате, докле не дође.[15]
Ако је, дакле, реч Божија жива и делотворна[16] и ако шта Год хоће, све Господ чини,[17] ако је рекао: Нека буде светлост,[18] и би светлост; нека буде копно,[19] и постаде; ако се Речју Господњом небеса створише, и духом уста Његових сва војска њихова;[20] ако су небо и земља, те вода и огањ и ваздух и сав њихов красни поредак саздани речју Господњом, а нарочито човек, то многохвално живо биће; ако је својом вољом сам Бог Логос постао човек и пречисту и нескверну крв Свете Приснодјеве бесемено учинио својим телом, зар Он не може хлеб учинити својим телом, а вино и воду својом крвљу? (...) Тело је истински сједињено са божанством, оно тело које је од свете Дјеве; али не тако што силази оно тело које се вазнело на небо, већ што се сам хлеб и само вино претварају у тело и крв Божије. Но ако истражујеш начин на који то бива, довољно је да чујеш да то бива Духом Светим, и то управо онако како је Господ за себе и у себи Духом Светим саздао тело од свете Богородице. И ништа више не знамо него да је Логос Божији истински и делатан и свесилан, док је начин недоступан испитивању. Но, није наодмет и ово рећи: као што се једењем хлеб природно претвара у тело онога који једе, а вино и вода се природно претварају у крв онога који пије, те тиме не настаје неко друго тело осим његовог ранијег тела, тако се и хлеб предложења и вино и вода призивањем и силаском Светога Духа претварају у тело и крв Христову, и нису два тела, него једно исто.
" (Тачно изложење православне вјере св. Јована Дамаскина, 8. вијек).

Толико о томе.
 
Zsto lazes i falsifikujes proroka Malahiju,sta ti je covek skrivio jos i mrtav ?
Dao sam ti jasnog citta s kojim nas apostol poziva da prinesemo ZIVU ZRTVU,zasto ti smeta TA zrtva pa okreces glavu da je ne bi video i sproveo ??????
Ко фалсификује? Пророк Малахија јасно говори да ће убудуће сви народи Богу приносити бескрвну жртву уз кађење. Ко вам крив што ваша богослужења изгледају као политички конгреси па ви то немате.
 
Ко фалсификује? Пророк Малахија јасно говори да ће убудуће сви народи Богу приносити бескрвну жртву уз кађење.
Kakvo bre kadjenje kada nemas svestenstva,ko ce vam kaditi cak i kad bi to zaista trebalo ?
..i zasto ignorises ZRTVE KOJE NAS APOSTOL POZVAO DA PRINOSIMO,zasto i dalje drzis glavu u pesak ?
Ко вам крив што ваша богослужења изгледају као политички конгреси па ви то немате.
..stvar ukus stoga...
 
Kakvo bre kadjenje kada nemas svestenstva,ko ce vam kaditi cak i kad bi to zaista trebalo ?
..i zasto ignorises ZRTVE KOJE NAS APOSTOL POZVAO DA PRINOSIMO,zasto i dalje drzis glavu u pesak ?

..stvar ukus stoga...
Кравата и одело. А и то симболично "причешће" једном тромесечно.
 
"1. Једно једино учење блаженог Павла довољно је да вас увери у то да, примајућу божанске тајне којих се ви удостојисте, постајете сутелесници и сукрвници Христу. Мало пре чусмо његове речи: Господ Исус оне ноћи кад беше предан узе хлеб и захваливши преломи и рече: примите, једите, ово је тело моје…[2] И узевши чашу и заблагодаривши рече: (примите) пијте ово је крв моја.[3] А пошто је сам (Христос) објавио и казао за хлеб: ово је тело моје, зар ми после ове његове тврдње смемо још увек сумњати? А када је све нас лично уверио за чашу, рекавши: ово је крв моја, ко сме да оповргне ово и устврди да то није крв његова?
2. Он је у Кани Галилејској својевремено претворио воду у вино[4], које је сродно са крвљу. Зар можемо посумњати сада, када вино претвара у крв? Ако је био позван на свадбу овоземаљску и на њој учинио ово преславно чудо, неће ли тим пре брачној деци[5] даровати своје тело и крв ради насладе? 3. Тога ради самоуверено прихватимо предложено као крв и тело Христову. Под изгледом хлеба даје ти се тело, а под изгледом вина даје ти се крв да би ти, сјединивши се са телом и крвљу његовом, постао њему сутелесан и сукрван! (...) 6. Дакле, хлеб и вино (у Евхаристији) немој сматрати обичнима: они су сада тело и крв Христова, по речи самог Владике. Мада твоје очи виде хлеб и вино, нека те вера утврди. О овим стварима немој расуђивати на основу укуса и чула, него вера нека те убеди да не сумњаш да си примио тело и крв Христову.
" (Тајноводстена поука четврта св. Кирила Јерусалимског, 4. вијек).

"А затим, преломивши хлеб, раздао га је њима, говорећи: Узмите, једите, ово је тело моје, које се за вас ломи на отпуштење греха.[14] Исто тако, узевши чашу са вином и водом, предао ју је њима, говорећи: Пијте од ње сви; ова је чаша Нови Завет у мојој крви која се за вас излива на отпуштење греха; ово чините, кад Год пијете, у мој спомен Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете и васкрсење Његово исповедате, докле не дође.[15]
Ако је, дакле, реч Божија жива и делотворна[16] и ако шта Год хоће, све Господ чини,[17] ако је рекао: Нека буде светлост,[18] и би светлост; нека буде копно,[19] и постаде; ако се Речју Господњом небеса створише, и духом уста Његових сва војска њихова;[20] ако су небо и земља, те вода и огањ и ваздух и сав њихов красни поредак саздани речју Господњом, а нарочито човек, то многохвално живо биће; ако је својом вољом сам Бог Логос постао човек и пречисту и нескверну крв Свете Приснодјеве бесемено учинио својим телом, зар Он не може хлеб учинити својим телом, а вино и воду својом крвљу? (...) Тело је истински сједињено са божанством, оно тело које је од свете Дјеве; али не тако што силази оно тело које се вазнело на небо, већ што се сам хлеб и само вино претварају у тело и крв Божије. Но ако истражујеш начин на који то бива, довољно је да чујеш да то бива Духом Светим, и то управо онако како је Господ за себе и у себи Духом Светим саздао тело од свете Богородице. И ништа више не знамо него да је Логос Божији истински и делатан и свесилан, док је начин недоступан испитивању. Но, није наодмет и ово рећи: као што се једењем хлеб природно претвара у тело онога који једе, а вино и вода се природно претварају у крв онога који пије, те тиме не настаје неко друго тело осим његовог ранијег тела, тако се и хлеб предложења и вино и вода призивањем и силаском Светога Духа претварају у тело и крв Христову, и нису два тела, него једно исто.
" (Тачно изложење православне вјере св. Јована Дамаскина, 8. вијек).

Толико о томе.
U lazi su kratke noge.

To ucenje je novijeg doba.
Rasprave pocinju tek u 9 veku a to ucenje se uspostavlja iznedju 12 i 16 veka.

Pogledajmo.

Transupstancijacija​


Pretvorba ili Transupstancijacija u Katoličkom nauku predstavlja dogmu, odnosno vjerovanje da se hostija i vino u zajednici, misi, odnosno slavlju euharistije (grčki = eucharisteo = (dobro naklono) zahvaljivanje) pretvaraju u istinsku krv i istinsko tijelo Kristovo. Pretvorba se događa u unutarnjoj bîti (supstanci), a ne u vanjskom izgledu.

Povijest pojma​

uredi
Oko sredine devetog stoljeća u svom spisu o Tajnoj večeri učenje kako je danas prihvaćeno (o stvarnoj a ne simboličkoj prisutnosti Krista u hostiji i vinu) prvi je zastupao i pred javnošću obznanio opat Pashasije Radbert, tad i nastaju prvi sporovi oko učenja. Protiv takve ekstremne konkretizacije jednog simbola suprotno mišljenje je smjelo izrazio Ratraman (Ratramne de Corbie), koji je kao redovnik u istoj opatiji iskazao stanovište o samo simboličkoj prisutnosti Krista u euharistiji. Odlučnog protivnika Pashasije Radbert je međutim našao u usamljenom misliocu svoga doba, Skotu Eriugena, opat od Malmesberija, koji je kao glasni protivnik Pashasijevog učenja ubijen od svojih kaluđera oko 889. god. (Hase - Povijest Crkve - po navodu C.G.Junga)

Prvi autor koji je upotrijebio sam pojam transubstantiatio bio je Ronaldo Bandinelli, budući Akelsandar III., papa, pojam je kasnije bio preuzet od Tome Akvinskoga i od Skolastike koji su precizirali značenje. U pontifikalnim dokumentima pojam se prvi put pojavljuje u IV.lateranskom saboru 1215.

Istu vjeru kasnije potvrđuje i definitivno formulira Tridentski sabor (1545-1563)
. Tridentski sabor u dogmatskoj definiciji od 11.studenog 1551. kaže: A budući da je Krist, Otkupitelj naš, o onom što je pružao pod prilikom kruha rekao da je zaista njegovo Tijelo, zato je uvijek u Crkvi Božjoj bilo uvjerenje, i to ovaj sveti Sabor sada ponovno izjavljuje: po posvećenju kruha i vina zbiva se pretvorba sve suštine (supstancije) kruha u supstanciju Tijela Krista, našega Gospodina, i čitave suštine vina u suštinu njegove Krvi. Tu je pretvorbu prikladno i u pravom smislu katolička Crkva nazvala transupstancijacijom. (Katekizam katoličke Crkve - 1376)

Pozvavši se na Tomu Akvinskoga, koji kaže: Prisutnost istinskog Tijela i istinske Krvi Kristove u ovom sakramentu ne moze se spoznati osjetilima, vec samo vjerom koja se temelji na Bozjem autoritetu. (Katekizam katoličke Crkve - 1381)

Izvori​

  • Katekizam katoličke Crkve (http://www.hbk.hr/katekizam/)
  • Psihološki tipovi- Problem tipova u antičkoj i srednjovjekovnoj povijesti duha - Problem transupstancijacije (Izvori originala C.G.Jung GESAMMELTE WERKE - Walter-Verlag AG. Olten, 1971.)
 
Pogledajmo.

Transupstancijacija​


Pretvorba ili Transupstancijacija u Katoličkom nauku predstavlja dogmu, odnosno vjerovanje da se hostija i vino u zajednici, misi, odnosno slavlju euharistije (grčki = eucharisteo = (dobro naklono) zahvaljivanje) pretvaraju u istinsku krv i istinsko tijelo Kristovo. Pretvorba se događa u unutarnjoj bîti (supstanci), a ne u vanjskom izgledu.

Povijest pojma​

uredi
Oko sredine devetog stoljeća u svom spisu o Tajnoj večeri učenje kako je danas prihvaćeno (o stvarnoj a ne simboličkoj prisutnosti Krista u hostiji i vinu) prvi je zastupao i pred javnošću obznanio opat Pashasije Radbert, tad i nastaju prvi sporovi oko učenja. Protiv takve ekstremne konkretizacije jednog simbola suprotno mišljenje je smjelo izrazio Ratraman (Ratramne de Corbie), koji je kao redovnik u istoj opatiji iskazao stanovište o samo simboličkoj prisutnosti Krista u euharistiji. Odlučnog protivnika Pashasije Radbert je međutim našao u usamljenom misliocu svoga doba, Skotu Eriugena, opat od Malmesberija, koji je kao glasni protivnik Pashasijevog učenja ubijen od svojih kaluđera oko 889. god. (Hase - Povijest Crkve - po navodu C.G.Junga)

Prvi autor koji je upotrijebio sam pojam transubstantiatio bio je Ronaldo Bandinelli, budući Akelsandar III., papa, pojam je kasnije bio preuzet od Tome Akvinskoga i od Skolastike koji su precizirali značenje. U pontifikalnim dokumentima pojam se prvi put pojavljuje u IV.lateranskom saboru 1215.

Istu vjeru kasnije potvrđuje i definitivno formulira Tridentski sabor (1545-1563)
. Tridentski sabor u dogmatskoj definiciji od 11.studenog 1551. kaže: A budući da je Krist, Otkupitelj naš, o onom što je pružao pod prilikom kruha rekao da je zaista njegovo Tijelo, zato je uvijek u Crkvi Božjoj bilo uvjerenje, i to ovaj sveti Sabor sada ponovno izjavljuje: po posvećenju kruha i vina zbiva se pretvorba sve suštine (supstancije) kruha u supstanciju Tijela Krista, našega Gospodina, i čitave suštine vina u suštinu njegove Krvi. Tu je pretvorbu prikladno i u pravom smislu katolička Crkva nazvala transupstancijacijom. (Katekizam katoličke Crkve - 1376)

Pozvavši se na Tomu Akvinskoga, koji kaže: Prisutnost istinskog Tijela i istinske Krvi Kristove u ovom sakramentu ne moze se spoznati osjetilima, vec samo vjerom koja se temelji na Bozjem autoritetu. (Katekizam katoličke Crkve - 1381)

Izvori​

  • Katekizam katoličke Crkve (http://www.hbk.hr/katekizam/)
  • Psihološki tipovi- Problem tipova u antičkoj i srednjovjekovnoj povijesti duha - Problem transupstancijacije (Izvori originala C.G.Jung GESAMMELTE WERKE - Walter-Verlag AG. Olten, 1971.)
Фино сам ти дао дјела хришћанских писаца прије тог периода који јасно уче да хљеб и вино заиста постају Тијело и Крв Христова. Истина и ти се у путу нисте срели.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Kakvo bre kadjenje kada nemas svestenstva,ko ce vam kaditi cak i kad bi to zaista trebalo ?
..i zasto ignorises ZRTVE KOJE NAS APOSTOL POZVAO DA PRINOSIMO,zasto i dalje drzis glavu u pesak ?

..stvar ukus stoga...
Оно кађење које пророк Малахија помиње. Ваш проблем што ви то немате.
 
Оно кађење које пророк Малахија помиње. Ваш проблем што ви то немате.
A budući da je Krist, Otkupitelj naš, o onom što je pružao pod prilikom kruha rekao da je zaista njegovo Tijelo, zato je uvijek u Crkvi Božjoj bilo uvjerenje, i to ovaj sveti Sabor sada ponovno izjavljuje: po posvećenju kruha i vina zbiva se pretvorba sve suštine (supstancije) kruha u supstanciju Tijela Krista, našega Gospodina, i čitave suštine vina u suštinu njegove Krvi. Tu je pretvorbu prikladno i u pravom smislu katolička Crkva nazvala transupstancijacijom.«
(Katekizam katoličke Crkve - 1376.)
Pozvavši se na Tomu Akvinskoga, koji kaže:

15px-Wikiquote-logo.svg.png
»Prisutnost istinskog Tijela i istinske Krvi Kristove u ovom sakramentu ne moze se spoznati osjetilima, nego samo vjerom koja se temelji na Božjem autoritetu.«
(Katekizam katoličke Crkve - 1381.)
 
Оно кађење које пророк Малахија помиње. Ваш проблем што ви то немате.
Немају ни вина него сок од грожђа, иако Господ тражи вино. Вино је скупље, шпарунг.
Зато су и римокатолици лишили мирјане вина - због већег трошка.
 
Немају ни вина него сок од грожђа, иако Господ тражи вино. Вино је скупље, шпарунг.
Зато су и римокатолици лишили мирјане вина - због већег трошка.
Како чудно да се адвентистички однос према алкохолу поклапа са ставовима прохибициониста у Америци у 19. вијеку. Човјек би рекао да је адвентизам тада настао, али наравно то је немогуће јер је адвентизам изворна апостолска вјера.
 
Немају ни вина него сок од грожђа, иако Господ тражи вино. Вино је скупље, шпарунг.
Зато су и римокатолици лишили мирјане вина - због већег трошка.
Jeste vino ali ne prevrelo vino.

Svako vino prvo postane slatko vino ne alkohol. Kada se tu prekine onda je to isto vino samo bez alkohola.
Hristova krv je cista i alkohol ne moze da predsravlja njegovu krv niti je to potrebno.
Tako i beskvasni hleb koji se jeo za Pashu kako kazu svi rabini.
Jer kvasac simbolizira greh i kvasni hleb ne moze da predstavlja Hristobo telo.

1. Korincanima 5,7 Očistite dakle stari kvasac, da budete novo tijesto, kao što ste prijesni; jer i pasha naša zakla se za nas, Hristos.

Ne ide Hristos i kvasac, greh.

Tako ste oskrnsvili svaki vid pricesca i krv Godpodnju naruzli i nemate pricest vec jedete sebi sud.

1. Korincanima 11,29Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tijela Gospodnjega.
 

Back
Top