Извод из Православног тумачења прародитељског греха
Поред инфериорног Адама, Ева није могла да се оствари ни као његова жена, а ни као мајка. Адам се једноставно није показао као добар муж.
Последица тога је да Ева лута сама рајем не знајући шта ће сама са собом. Адам нити зна где му је жена, нити се за њу интересује. У таквој ситуацији, Ева сусреће змију која лако успева да јој привуче пажњу и да је наговори да убере плод са дрвета познања добра и зла. Прихватајући наговор змије, Ева постаје неверна Адаму. Њено неверство није толико последица несавршености њене женске природе, како су то неки вековима тумачили, колико недостатка Адамовог ауторитета. Ева је у змији нашла духовно вођство које јој Адам није пружио.
Бог је жени наменио мушкарца као ауторитет. Када мушкарац није довољно зрео за ту улогу, жена ауторитет тражи у неком другом.
Адам је требао да буде поред своје жене и да у сваком тренутку зна шта се са њом дешава. Да је био са Евом у тренутку када се појавила змија, он би лако могао змији да смрска главу и уништи подстрекача на грех. Затим, ако је Ева већ убрала плод и окусила га, Адам је могао утицати на њу да одмах остави плод тамо где га је нашла и испљуне залогај који јој је био у устима.
Уместо свега тога, слабашни и несигурни Адам и сам узима плод у руке да би пробао каквог је укуса. Од тог тренутка укус греха ће мучити људски род све до краја света и века.
Иако је линија греха кренула од змије преко Еве до Адама, Бог првог и најодговорнијег за грех прозива Адама! Није Адаму помогло никакво правдање и бацање кривице на жену. Адам је одговоран за грех, јер је као мушкарац био одговоран за понашање и поступке своје жене.