Po tebi, pre nego što su, što milom, što silom misionirani u hrišćanstvo, Srbi su verovali u Peruna, Svaroga, Dažboga, Velesa... ali zato nisu bili Srbi?
Не због тога што су веровали у Перуна и Велеса, већ због тога што нису имали свест о себи као о једном народу, нису били хомогена заједница, већ само скуп племена која нису имала заједничку народну свест. Да би неки народ био формиран мора да има и свест о себи и о свом заједништву. Те хомогене свести није било пре примања Хришћанства из једноставног разлога што ,,стара вера" није била хомогена, него је једно племе веровало у једно божанство, друго у друго, и тако даље. Свест је била племенска, а не народна, а племена су често била и међусобно завађена.
Са Хришћанством долази до хомогенизације тих племена, до њиховог уједињавања и стицања заједничког колективног идентитета. Јавља се свест о томе да су један народ. Са државом коју формирају Немањићи та свест постаје све јача, да би након пада под Турке, Црква постала једина институција која је окупљала Србе без обзира где се налазили. Она је. у то време, била не само верска, већ и национална пан-српска институција. То је факт и чињеница. Идеја Косовског Завета и тежња ка обнови немањићке државе (које су одржаване и неговане управо у оквиру Православне Цркве) постају темељ српске прото-националне свести и идентитета. На тим темељима је формирана српска нација. И то је факт. Али, то наравно не значи да неко ко је неправославац не може да буде Србин; ја ти само објашњавам како је текао развој Срба као народа и српске народне колективне свести идентитета и нације. Улога Православља и Цркве у том процесу не могу да се негирају.
Слично је било и са Русима: пре примања Хришћанства они су били само скуп племена, често завађених, били су Пољани, Древљани, итд, а тек са примање Хришћанства они стичу народну колективну свест и постају руски народ.
Inače, pre šizme su Srbi bili praktično katolici, sa sve priznavanjem autoriteta Pape i Rima.
Пре шизме није чак ни постојала подела на православце и римокатолике те врсте.
Dakle, po tebi, Srbi pre misioniranja, pre šizme i pre svega pre Kosovskog boja nisu ni postojali, odnosno nisu bili (dovoljno/pravi) Srbi? Mislim, pošto Stefan Nemanja i potomci mu nisu imali ni Kosovski boj, ni kosovske mučenike a bogami ni Lazara, oni nisu Srbi?
Не, ти изврћеш, као по обичају, моје речи и показујеш да ништа ниси разумео или да се правиш да не разумеш. Наравно да су Немања и Немањићи били Срби, али пре примања Хришћанства, Срби су били подељени на племена, имали су племенску свест, били везана за племена, а та племена нису имала свест о себи као о једном народу, нису имали колективни идентитет. Дакле, нису били народ, већ племена. Народ су постали кад су племена превазишла племенску свест и формирали колектицну народнму свест. Није то ништа спорно, сваки народ је прошао кроз тај процес. За Србе је важно да су народну свест стекли са примање Хришћанства и то је поента коју ја овде желим да износим.
Ето, надам се да си сад схватио шта желим да кажем.