Da li loš čovek može biti dobar vernik?
Pravo pitanje je šta se podrazumeva pod pojmom "dobar vernik".
Šta je uopšte znak "dobre vere"?
Da li je to bukvalno tumačenje postulata, ili neka detaljnija, obuhvatnija analiza?
U slučaju klasičnih fanatika – da, među njima ima i dosta "loših ljudi". Ljudi koji se drže neke već postojeće interpretacije kao pijan plota – a nisu u stanju sami da protumače simboliku (jer im obično nedostaje neko predznanje) – po pravilu imaju iskrivljenu percepciju dobra i zla. Ako je takav vernik još i psihički labilan ili je recimo fundamentalista – te uzima zdravo za gotovo sve što piše u Bibliji, Kuranu ili Kapitalu – on ne samo da je operisan od stvarnosti, nego je i obavezno opasan po svoju okolinu. Da mu se sad javi Bog ili komitet/Crkva, i zada mu zadatak da npr. pobije sve u svom komšiluku, on će to i uraditi – koliko god to bilo u suprotnosti sa principima vere.
Pored fundamentalista, "loši ljudi" mogu biti i pozeri – oni koji vise u hramu po ceo dan, ali se ič ne pridržavaju svoje vere. I, pošto po pravilu ništa ne znaju o veri, njih je vrlo lako impresionirati šarenim lažama i kasnije prevesti u gore navedene fanatike. Onda nije nemoguće ni da kao takvi pređu u neku drugu veru, pa da posle pričaju sve najgore o svojim ranijim idealima (ne bi li na taj način sakrili svoje jeretičko poreklo).
Naravno, postoje i oni vernici koji su više skloni nekom labavijem tumačenju svoje svete knjige, koji će zahvaljujući svom solidnom znanju ukapirati kontekst i vreme u kom je sastavljen određen spis, pa će na osnovu toga biti u stanju da prilagode svoju veru sadašnjoj situaciji. Kod njih nema te slepe doslednosti originalu kao kod fundamentalista, ali i oni mogu biti jako opasni ako pokušavaju, silom ili milom, da nametnu svoju varijantu ostalim vernicima i nevernicima (kao u slučaju silnih ratova između dve ili više "bratskih" vera – protestanata vs. katolika, titoista vs. staljinista, itd. itd...). Pre ili kasnije, i oni se pretvore u neku vrstu fundamentalista.
Tako da, u suštini, svi verski pravci, kakvi god da su, imaju među sobom i "dobre vernike – loše ljude".
posto ja obozavam da vernicima popujem o religiji. 
Tom prilikom je pokušala da pobegne od agresivnog, matorog i već suludog Milutina, obukavši monašku odeću. Situaciju je spasao njen brat Konstantin Paleolog, koji ju je silom naterao da obuče mirjansku odeću i predao ju je Milutinovim ljudima. 
