Da li je Srbija 1918. osvojila ili oslobodila Hrvatsku i Sloveniju?

Srbija ni Srbi nisu imali ni aristokratiju ni vladarsku porodicu jer su one nestale za vreme turske vladavine. Zato se početak borbe za obnovu državnosti Srbije u 19. veku naziva početkom moderne istorije srpske države. Legitimitet jednog vladara ne zavisi samo od njihovog porekla već i od njihove popularnosti u narodu. Zato se dinastije Karađorđević i Obrenović nazivaju natodnim dinastijama - one su dinastije proiznikle iz običnog naroda.

Pa naravno da su nestale. :D To je jasno; mislim, zato je i potrebno tražiti nekoga izvan zemlje.

Kada su pravljeni ozbiljni planovi za obnovu srpske državnosti krajem XVI i početkom XVII stoleća, za novog srpskog kralja je bio izabran savojski vojvoda Karlo Emanuel i kao kandidat za srpski kraljevski presto na jednom saboru u manastiru Morača potvrđen.

Tako je odabrano 1832. godine da na presto Grčke dođe nelo iz kuće Vitelsbah, konkretno.

Ukoliko stvarno nije moguće naći apsolutno nikoga ko ne bi čak ni možda nekim najliberalnijim interpretacijama se mogao uspostaviti kao legitimni naslednik, onda se, da se tako izrazimo, 'raspisuje tender' pa se vidi koji evropski plemić pobedi i onda on dolazi i preuzima krunu (a, po potrebi, upisuje kurs da nauči jezik i eventualno prelazi na domicilnu dominantnu veroispovest).

Legitimitet jednog vladara ne zavisi samo od njihovog porekla već i od njihove popularnosti u narodu.

Vidiš, zapravo nije tačno. Navedeno i nije toliko bitno. To je suština koju i pokušavam da ti objasnim.

Ne znači da vladar tada, posebno u veku posle napoleonskih ratova, nije bitno da bude popularan. Ali omraženi pretendent koji je legitiman svakako dolazi pre popularnog anonimusa.

Postoje neka pogrešna uverenja da poreklo vladajućih dinastija Grčke, Bugarske i Rumunije znači da te države navodno nisu bile suverene i da su dopustile da im stranci nametnu dinastije. Iako tu ima istine po pitanju uticaja stranog faktora tj. Velikih sila u svojoj osnovi takvo je viđenje pogrešno, zato što se desilo nešto najnormalnije, što bi i velike sile radile. I Ujedinjeno kraljevstvo, primera radi, pozvalo bi tamo nekog Holanđanina ili sasvim levog.

I činjenica da princ Vilhelm od kuće Vin-Nojvid nije uspeo da se instalira za kralja Albanije 1914. godine niko nije video kao izraz suverenosti Albanaca, već njihovog primitivizma; zaostalosti i neprosvećenosti.
 
Poslednja izmena:
Pa naravno da su nestale. :D To je jasno; mislim, zato je i potrebno tražiti nekoga izvan zemlje.

Kada su pravljeni ozbiljni planovi za obnovu srpske državnosti krajem XVI i početkom XVII stoleća, za novog srpskog kralja je bio izabran savojski vojvoda Karlo Emanuel i kao kandidat za srpski kraljevski presto na jednom saboru u manastiru Morača potvrđen.

Tako je odabrano 1832. godine da na presto Grčke dođe nelo iz kuće Vitelsbah, konkretno.

Ukoliko stvarno nije moguće naći apsolutno nikoga ko ne bi čak ni možda nekim najliberalnijim interpretacijama se mogao uspostaviti kao legitimni naslednik, onda se, da se tako izrazimo, 'raspisuje tender' pa se vidi koji evropski plemić pobedi i onda on dolazi i preuzima krunu (a, po potrebi, upisuje kurs da nauči jezik i eventualno prelazi na domicilnu dominantnu veroispovest).



Vidiš, zapravo nije tačno. Navedeno i nije toliko bitno. To je suština koju i pokušavam da ti objasnim.

Ne znači da vladar tada, posebno u veku posle napoleonskih ratova, nije bitno da bude popularan. Ali omraženi pretendent koji je legitiman svakako dolazi pre popularnog anonimusa.
Slažemo se da se ne slažemo po mnogo čemu. Nijedan vladar nema plavu krv već je i njihova krv crvena kao i svačija. ,,Plemeniti" poreklo ništa ne znači, bitno je da iza čoveka koji vlada stoji šira narodna podrška. Ponekad je izvor te podrške poreklo a ponekad su to dela i postupci vladara koji ima slabo ili gotovo nikakvo ,,plemenito" poreklo.
 
Slažemo se da se ne slažemo po mnogo čemu. Nijedan vladar nema plavu krv već je i njihova krv crvena kao i svačija. ,,Plemeniti" poreklo ništa ne znači, bitno je da iza čoveka koji vlada stoji šira narodna podrška.

Pa ako misliš da plava krv apsolutno ništa ne znači, ne znam šta da ti kažem sem da definitivno moraš da malo proučiš generalno istoriju Evrope od Karla Velikog do XIX veka. :D Mislim, reći tako nešto je potpuno pogrešno i istorijski neutemeljeno. Možemo da se ne složimo, naravno, ali ja ne znam šta to postoji iz istorije da bi time mogao odbraniti drugačije viđenje koje predstavlja neke osnovne činioce istorije evropskih monarhija.

Vlast evropskih hrišćanskih monarha ne počiva na narodu. Ona dolazi od Boga i od njihovog krvnog nasleđa, plemenitog porekla. Šira narodna podrška je nebitna kao faktor. Narod je kralju podanik i njemu duguje zakletvu svojim životom.

Ponekad je izvor te podrške poreklo a ponekad su to dela i postupci vladara koji ima slabo ili gotovo nikakvo ,,plemenito" poreklo.

To što tvrdiš narušava u suštini kako funkcionišu plemstvo i monarhizam.

Ne postoje vladari koji imaju gotovo nikakvo plemenito poreklo. Svet je počeo da se menja donekle kad je Napoleon počeo nešto da radi i postavio svoju braću na prestole Španije, Holandije, Vestfalije,...ali znaš kako je to prošlo. Ili jednostavnom rečju, nije.

Mislim, možeš da kažeš da se ne slažemo, ali slobodan si sa postaviš primere iz evropske istorije kojima bi me demantovao. :)
 
Napoleon.

Napoleon.

Ja sam već spomenuo Napoleona, ali zar ne misliš da ti je taj primer koji si naveo doslovno kontraargument? Govorimo o čoveku koji je bio car jako kratko, od 1804. do 1814. godine i koji je na kraju krajeva i izgubio tj. bio zbačen. Sva njegova postavljanja svoje rodbine za evropske kraljeve su bila poništena. Čovek je bukvalno vodio rat protiv sveta, koji je na kraju i izgubio. Mučki se borio da preko sporazuma dobije priznanje od pojedinih evropskih dvorova, koje je jako kratko trajalo.

Inače, vremenom je i sam Napoleon shvatio značaj plemenitog porekla. Proveo je dosta vremena tražeći ženu od velikih evropskih kuća, kako bi status Bonaparta stekao priznanje u svetu. Zato se i oženio austrijskom princezom, kćerkom kralja Franca I, Marijom Ludovikom. Sa njom je i imao svog zakonitog naslednika, za koga je nameravao da ga nasledi na prestolu, a koji bi preko svoje majke bio (između ostalog) i habzburške krvi. To mu je bila strategija kako da Bonaparte prošunja u zajednicu plave krvi. Dakle, ni to što mu je carski legitimitet uživao priznanje pape Pija VII koji je bio prisutan za vreme njegovog krunisanja, jednostavno nije bilo dovoljno.

Uostalom, mislim da je generalno Francuska loš primer. Ona je, suštinski, u revoluciji upravo uništila stari monarhijski poredak. Mislim, nije bez razloga nedugo potom završila definitivno i kao republika.
 
Poslednja izmena:
Ja sam već spomenuo Napoleona, ali zar ne misliš da ti je taj primer koji si naveo doslovno kontraargument? Govorimo o čoveku koji je bio car jako kratko, od 1804. do 1814. godine i koji je na kraju krajeva i izgubio tj. bio zbačen. Sva njegova postavljanja svoje rodbine za evropske kraljeve su bila poništena. Čovek je bukvalno vodio rat protiv sveta, koji je na kraju i izgubio. Mučki se borio da preko sporazuma dobije priznanje od pojedinih evropskih dvorova, koje je jako kratko trajalo.

Inače, vremenom je i sam Napoleon shvatio značaj plemenitog porekla. Proveo je dosta vremena tražeći ženu od velikih evropskih kuća, kako bi status Bonaparta stekao priznanje u svetu. Zato se i oženio austrijskom princezom, kćerkom kralja Franca I, Marijom Ludovikom. Sa njom je i imao svog zakonitog naslednika, za koga je nameravao da ga nasledi na prestolu, a koji bi preko svoje majke bio (između ostalog) i habzburške krvi. To mu je bila strategija kako da Bonaparte prošunja u zajednicu plave krvi.
Koja plava krv? Pa vraćajući se unatrag koren svake vladarske porodice je iz blata kao i svakoga od nas. Ja sam mislio da je čovečanstvo raskrstilo sa tim glupostima ali vidim da je još ,,plemenitost" u opticaju.
 
Poslednja izmena:
Koja plava krv? Pa vraćajući se unatrag koren svake vladarske porodice je iz blata kao i svakoga od nas. Ja sam mislio da je čovečanstvo raskrstilo sa tim glupostima ali vidim da je još ,,plemenitost" u opticaju.

Kada kažeš da si mislio da je čovečanstvo raskrstio sa tim glupostima, o kom vremenu govoriš? O kom veku? I o kojim zemljama?
 
Kada kažeš da si mislio da je čovečanstvo raskrstio sa tim glupostima, o kom vremenu govoriš? O kom veku? I o kojim zemljama?
Pa o modernom dobu. Moderno doba u evropskoj istoriji počinje sa Velikom francuskom revolucijom kada se počelo rašćišćavati sa noblesom i kada se uplovilo u moderne političke odnose koje sada poznajemo.
 
Pa o modernom dobu. Moderno doba u evropskoj istoriji počinje sa Velikom francuskom revolucijim kada se počelo rašćišćavati sa noblesom i kada se uplovilo u moderne političke odnose koje sada poznajemo.

Ne, nije. Ideje o kojima govoriš su pobedile mnogo kasnije, vremenom. One nisu tada pobedile. Štaviše, sama činjenica da se Napoleon odlučio za monarhijski sistem vlasti, krenuo da osniva kraljevine po Evropi i što je tražio za suprugu i majku budućeg cara ženu visokorodnog porekla, trebalo bi da ti kaže da je i on shvatio sa su kompromisi neophodni i da je potrebno prilagoditi se svetskom poretku.

Proći će dosta vremena pre nego što neke ideje zažive, i to posebno van okvira Francuske. Pa znaš valjda da je čak bilo i perioda restauracije posle.

Ne treba reflektovati budućnost na neka prošla vremena. Vrlo je važno razumeti da je u većini van Francuske Evrope (i nekih delova kao npr. Poljske) u 1814. godini Napoleon bio negativac i da je uživao reputaciju kakvu je (bez obzira na to što će na prvi pogled izgledati kao loše poređenje, shvatiti malo nebukvalnije) imao za vreme Drugog svetskog rata ili ima danas Hitler.

Suštinski, ideje velikih dinastija koje imaju pravo na kraljevski presto nisu tada uopšte odumrle. Ne može se reći da su ikada odumrle, jedno u nekim delovima Evrope, kao npr. u severnoj Evropi...u zemljama Beneluksa, Velikoj Britaniji i Skandinaviji, kao i u Španiji zahvaljujući Francisku Franku, žive i danas. One su samo postale malobrojne, zato što su ih totalno uništila sva svetska rata i pojava novih totalitarnih ideologija (fašizma i komunizma), ali navedeni koncepti nisu zapravo do današnjeg dana nikada nestali. Mislim, što se tiče samog početka XIX veka, valjda ti je to jasno i kroz samu diskusiju o čak i samom Napoleonu.
 
Poslednja izmena:
Ne, nije. Ideje o kojima govoriš su pobedile mnogo kasnije, vremenom. One nisu tada pobedile. Štaviše, sama činjenica da se Napoleon odlučio za monarhijski sistem vlasti, krenuo da osniva kraljevine po Evropi i što je tražio za suprugu i majku budućeg cara ženu visokorodnog porekla, trebalo bi da ti kaže da je i on shvatio sa su kompromisi neophodni i da je potrebno prilagoditi se svetskom poretku.

Proći će dosta vremena pre nego što neke ideje zažive, i to posebno van okvira Francuske. Pa znaš valjda da je čak bilo i perioda restauracije posle.

Ne treba reflektovati budućnost na neka prošla vremena. Vrlo je važno razumeti da je u većini van Francuske Evrope (i nekih delova kao npr. Poljske) u 1814. godini Napoleon bio negativac i da je uživao reputaciju kakvu je (bez obzira na to što će na prvi pogled izgledati kao loše poređenje, shvatiti malo nebukvalnije) imao za vreme Drugog svetskog rata ili ima danas Hitler.

Suštinski, ideje velikih dinastija koje imaju pravo na kraljevski presto nisu tada uopšte odumrle. Ne može se reći da su ikada odumrle, jedno u nekim delovima Evrope, kao npr. u severnoj Evropi...u zemljama Beneluksa, Velikoj Britaniji i Skandinaviji, kao i u Španiji zahvaljujući Francisku Franku, žive i danas. One su samo postale malobrojne, zato što su ih totalno uništila sva svetska rata i pojava novih totalitarnih ideologija (fašizma i komunizma), ali navedeni koncepti nisu zapravo do današnjeg dana nikada nestali. Mislim, što se tiče samog početka XIX veka, valjda ti je to jasno i kroz samu diskusiju o čak i samom Napoleonu.
Vraćajući se unazad svaka dinastija je nastala iz blata. Sticajem istorijskih okolnosti neki njihovi preci su došli na vlast i na osnovu toga su crpili ili crpe vladarsko pravo. U Srbiji je to zbog turske okupacije nastalo mnogo kasnije, odnosno vladarske dinastije su izumrle pa su neki ljudi poveli narod u borbu za oslobođenje i time stvorili nove dinastije. A spočitavali su im to oni čiji su preci na isti način stekli to isto vladarsko pravo samo nekoliko vekova ranije.

Konstantim Veliki nije bio plemenitog porekla ali se za svoje vladarako pravo izborio borbom koja je dala rezultate i ušao je u red najvećih vladara u istoriji.
 
Vraćajući se unazad svaka dinastija je nastala iz blata. Sticajem istorijskih okolnosti neki njihovi preci su došli na vlast i na osnovu toga su crpili ili crpe vladarsko pravo. U Srbiji je to zbog turske okupacije nastalo mnogo kasnije, odnosno vladarske dinastije su izumrle pa su neki ljudi poveli narod u borbu za oslobođenje i time stvorili nove dinastije. A spočitavali su im to oni čiji su preci na isti način stekli to isto vladarsko pravo samo nekoliko vekova ranije.

Konstantim Veliki nije bio plemenitog porekla ali se za svoje vladarako pravo izborio borbom koja je dala rezultate i ušao je u red najvećih vladara u istoriji.

Ali vidiš, mi ovde ne govorimo o istorijskim činjenicama koje danas znamo. Govorimo o percepcijama ljudi iz prošlosti. Nebitno je kako je stvarno nastalo, već šta je bio narativ, bilo stvaran, bilo izmišljen. Porodice koje nisu imale slavno poreklo, izmišljale su ga. Najčešće je bilo značajno povezivanje sa Isusom Hristom ili nekim ljudima oko njega; rekoh, po jednoj priči čak bi ispalo da su Obrenovići potomci jednog od tri Mudraca koji su došli po Jevanđelju po Mateju da se poklone Hristu (Valtazara, ako se ne varam).

Slavno poreklo se izmišljalo. Dokumenta kako bi se na dvoru dokazivali i falsifikovalo. Vreme je dovelo izvesan razvoj ozbiljnosti i kritičkog pristupa, tako da nije bilo više moguće baš izmišljati sve i svašta što se padne na pamet, te je stvarno dinasticko poreklo imalo sve veći značaj nad izmišljenim, koje pod oštricom preispitivanja nije delovalo toliko uverljivo.

Vladarske kuće su prikazivale svoju drevnost tako što su se dovodili u vezu sa rimskim carevima; sa Oktavijanom Avgustom, u nekim slučajevima čak i Kajsarom. Ili generalno, sa rimskim rodovima sa kojima je bilo moguće nekakvu vezu povući. Neko vreme je jedan od češćih motiva bio i Trojanski rat, tako da su neke plemićke familije tvrdile da vuku korenje od trojanske kraljevske dinastije.

Da bi se caru Dušanu opravdala njegove carske pretenzije i uopšte carsko dostojanstvo srpskih vladara, izmišljeno je da su Nemanjići poreklom od rimskog cara Likinija (308-324).

Čini mi se da ti nekako ćutke prelazis preko toga što sam ti rekao za Obrenoviće, da su trazili plemenito poreklo preko Balšića i francuskih kneževa Oranža. Ako ti misliš da je to bilo beznačajno, zašto su to činili? Zbog čega su pokušavali da dokažu svoje plemićko poreklo u vreme kada su postali za kraljevskom krunom?
 
Konstantim Veliki nije bio plemenitog porekla ali se za svoje vladarako pravo izborio borbom koja je dala rezultate i ušao je u red najvećih vladara u istoriji.

Ovo ti nisam bezveze preskočio, već mislim da nije bitno, zato što je to stvarno već jedna sasvim druga epoha. Govorimo o čoveku koji je većinu života bio paganin i tek pred smrt se bio pokrstio. Doba Konstantina Velikog sasvim drugačija je era od ere o kojoj govorimo, vezano za evropske hrišćanske kraljevine i koncept krune i prava na nju.

Ali, faktografije radi, a i malčice zapravo radi opšte poente o kojoj govorimo: Konstantin Veliki je bio doslovno sin i naslednik rimskog cara. Bukvalno ne može plemenitije od toga, što se tiče porekla. :D
 
Ali, faktografije radi, a i malčice zapravo radi opšte poente o kojoj govorimo: Konstantin Veliki je bio doslovno sin i naslednik rimskog cara. Bukvalno ne može plemenitije od toga, što se tiče porekla. :D
Konstantinov otac je po ,,plemenitosti" bio nikogović. Epoha starog ili srednjeg veka isto, aristokratija je uvek ista.
 
Čini mi se da ti nekako ćutke prelazis preko toga što sam ti rekao za Obrenoviće, da su trazili plemenito poreklo preko Balšića i francuskih kneževa Oranža. Ako ti misliš da je to bilo beznačajno, zašto su to činili? Zbog čega su pokušavali da dokažu svoje plemićko poreklo u vreme kada su postali za kraljevskom krunom?
,,Videla da žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu." Jednostavno rečeno - kompleksi. Što se mene tiče nije bilo nikakvog razloga za sve to. Bolje narodna dinastija nego da pošalju nekog tuđina da vlada narodom čiji mentalitet ne razume. Obrenovići i Karađorđevići su svoj presto zaslužili jer su stali na čelo borbe za slobodu srpskog naroda.
 
Konstantinov otac je po ,,plemenitosti" bio nikogović.
On lično jeste, ali je njegova supruga Teodora bila kći prethodnog cara, koji ga je i usvojio.

Štaviše, kad mu se uzgidla karijera, on se i razveo od svoje prve žene, koja je nije bila nekog znamenitijeg staleža, da bi ušao u carsku familiju.
 
Epoha starog ili srednjeg veka isto, aristokratija je uvek ista.

Nisam siguran da razumem na šta misliš kada kažeš isto. Istorija nikad nije bila isto; postoje drastične razlike između vekova, naravno, što dalje idemo i o većem periodu govorimo te posebnosti su primetnije. Mislim, bukvalno nikada nije bilo isto. Koncepti i ideologije se menjaju i evoluiraju, pa čak i mentalitet. Samo pogledaj koliko se drastično izmenio svet pre i posle Dugog 20. veka.

Ideja Svetskog rata je pre 1914. godine bila popularna. Umetnici i književnici su navijali da se on desi; raspoloženje mnogih ljudi je bilo ratno i da velikom radošću se jedva čekali da Evropa gori, u gotovo svim krajevima. Danas, u svetu u kojem više ni ne postoje zaista ministri rata jerbo ih svi zovu ministrima odbrane, the nešto teško zamislivo i verovatno bi se ljudi kraja XIX I početka XX veka danas teško razumeli ili čak smatrali poremećenim ludacima.
 
Poslednja izmena:
Nisam siguran da razumem na šta misliš kada kažeš isto. Istorija nikad nije bila isto; postoje drastične razlike između vekova, naravno, što dalje idemo i o većem periodu govorimo te posebnosti su primetnije. Mislim, bukvalno nikada nije bilo isto. Koncepti i ideologije se menjaju i evoluiraju, pa čak i mentalitet. Samo pogledaj koliko se drastično izmenio svet pre i posle Dugog 20. veka.

Ideja Svetskog rata je pre 1914. godine bila popularna. Umetnici i književnici su navijali da se on desi; raspoloženje mnogih ljudi je bilo ratno i da velikom radošću se jedva čekali da Evropa gori, u gotovo svim krajevima. Danas, u svetu u kojem više ni ne postoje zaista ministri rata jerbo ih svi zovu ministrima odbrane, the nešto teško zamislivo i verovatno bi se ljudi kraja XIX I početka XX veka danas teško razumeli ili čak smatrali poremećenim ludacima.
Aristokratija je i u starom i u srednjem veku bila ista. I sada je ista nego je medijski skrajnuta zbog uspostavljanja parlamentarnih monarhija.
 
On lično jeste, ali je njegova supruga Teodora bila kći prethodnog cara, koji ga je i usvojio.

Štaviše, kad mu se uzgidla karijera, on se i razveo od svoje prve žene, koja je nije bila nekog znamenitijeg staleža, da bi ušao u carsku familiju.
A majka mu je bila krčmarica.

Verovatno mislite na Faustu, ne vidim na internetu da postoji neka Teodora koja je bila njegova supruga.
 
Da li je Srbija 1918. osvojila ili oslobodila Hrvatsku i Sloveniju? Da li Jugoslavija bila srpska država ili je bila država Srba, Hrvata i Slovenaca? Kako istorija gleda na ovo pitanje?
Niti je osvojila, niti je oslobodila Hrvatsku. Hrvatski sabor 29.10.1918. objavljuje da raskida sve veze sa AU monarhijom i proglašava Državu SHS. Srpska vojska dolazi u Hrvatsku (Državu SHS) na poziv Narodnog vijeća SHS-a i onda se Država SHS ujedinjuje sa Kraljevinom Srbijom i Kraljevinom Crnom Gorom.
Vrlo brzo se uspostavlja da je to bilo pogubno za Hrvate i Hrvatsku jer su u toj novostvorenoj državi (Kraljevstvo SHS) izgubili gotovo sva prava i bilo kakav oblik državnosti koji su imali u AU monarhiji.
 
Vrlo brzo se uspostavlja da je to bilo pogubno za Hrvate i Hrvatsku jer su u toj novostvorenoj državi (Kraljevstvo SHS) izgubili gotovo sva prava i bilo kakav oblik državnosti koji su imali u AU monarhiji.
Koji oblik državnosti? Kolika je bila teritorija te teritorijalne jedinice koja se zvala Kraljevina Hrvatska? Hrvatska je bila deo AU monarhije čije je sedište bilo u Beču. Zašto se ranije nije otcepila od Beča? Jer nije mogla, jer bi došla vojska iz ostatka AU i ugušila svaki pokušaj osamostaljivanja Hrvata. Toliko o državnosti i samostalnosti Hrvata i Hrvatske u njoj.
 
Koji oblik državnosti? Kolika je bila teritorija te teritorijalne jedinice koja se zvala Kraljevina Hrvatska? Hrvatska je bila deo AU monarhije čije je sedište bilo u Beču. Zašto se ranije nije otcepila od Beča? Jer nije mogla, jer bi došla vojska iz ostatka AU i ugušila svaki pokušaj osamostaljivanja Hrvata. Toliko o državnosti i samostalnosti Hrvata i Hrvatske u njoj.
Evo ti pa čitaj
https://www.enciklopedija.hr/clanak/trojedna-kraljevina
 
Pa ne verujem da je imala, naročito ne vojsku i ministarstvo spoljnih poslova. Policiju možda. Mislim da ti mešaš pojam autonomije sa pojmom državnošću. Hrvatska nije bila država već je bila teritorijalna jedinica sa određenim stepenom autonomije u okviru AU.

,,Na taj je način Hrvatski sabor, zapravo, definirao minimum autonomije koju bi Hrvatska, u okviru Ugarske, ubuduće morala uživati." Ovo stoji u tekstu koji si mi poslao.
 

Back
Top