Da li je Niš bugarski grad, a Južna Morava Morava Bulgarica?

[crni lepotan]

Ljudi, pre je Žarkovo bugarsko nego Niš.

 

[iamaphoney]

Neverovatna je uloga Nemaca u rasparčavanju teritorija sa mnoštvom slovenskih toponima u toku "proterivanja Turaka"
Da se podsetimo nekih aktera:

1815.g. na čelu Grčke je Nemac Otto Friedrich Ludwig von Wittelsbach (1815-1867), sin bavarskog kralja..Uspeo je da napravi modernu Grčku 1832, pod patronatom velikih sila..i ostao na vlasti dugo...do 1867.g. Sledi ga na prestolu sedamnaestogišnji Prince Christian Wilhelm Ferdinand Adolf Georg of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg, koji vlada Grčkom narednih 50 godina, do 1913.Njegov sin nastavlja da vlada do 1923
http://en.wikipedia.org/wiki/Otto_of_Greece
http://en.wikipedia.org/wiki/George_I_of_Greece
http://en.wikipedia.org/wiki/Constantine_I_of_Greece

1866.g.Kralj onih oblasti što će postati Rumunija postao je Nemac Karl Eitel Friedrich Zephyrinus Ludwig von Hohenzollern-Sigmaringen (1839-1914), vladao je do 1914.godine, više od 48 godina..Njegov otac bio je predsednik Vlade Pruske (1858-1862).
http://en.wikipedia.org/wiki/Carol_I_of_Romania

1879.gna teritoriji što će biti Bugarska vladar je Nemac Alexander Joseph von Battenberg do 1886.g...Nasledio ga je Nemac Ferdinand Maximilian Karl Leopold Maria von Sachsen-Coburg und Gotha koji je objavio nezavisnost moderne Bugarske i vladao je do 1918.g...Po porazu u WW I, prebacio presto na svog sina, Borisa- Clement Robert Mary Pius Louis Stanislaus Xavier,..a ovaj na (nekrunisanog ) jedinog potomka Simeon von Sachsen-Coburg und Gotha, zvanično do 1946.
http://en.wikipedia.org/wiki/Alexander_of_Battenberg
http://en.wikipedia.org/wiki/Ferdinand_I_of_Bulgaria
http://en.wikipedia.org/wiki/Boris_III_of_Bulgaria
http://en.wikipedia.org/wiki/Simeon_Saxe-Coburg-Gotha

1913.g.Kad su velike sile skockale kako-tako,"kol'ko se moglo najviše", danasnju Albaniju kao državu, prvi vladar bio je Nemac Wilhelm Friedrich Heinrich ..Ostao je kratko jer mu nisu isplatili dogovorenu sumu.
http://en.wikipedia.org/wiki/William,_Prince_of_Albania

preterujes..mislim, sta je balkanski seljak znao 1878 sta je etnos? sta je nacija? ajde..

Тајна је да су Срби били становништво града који се данас зове Јамбол и нлази се на иииииииистоку данашње Бугарске
http://bg.wikipedia.org/wiki/Ямбол

„Тако исто у наводећих се 32 села Јамболске нахије, као и у самом Јамболу, живе чисти Срби, који до данашњег дана славе (славу), не мешају се и не орођавају се с Блгарима...
Сливен, са 6.000 кућа, од којих је: 2.500 Срба, 4000 Ермена, 100 Евреја, 180 Цигана и 2.820 разних мухамеданаца...
Котел, са 4.000 кућа само чистих Срба...
Карнабат, са 600 кућа, од којих је: 100 мухамеданаца, 100 Срба, ...“

Гл. Српство, књижевни лист у Београду 1886. г. бр. 7, стр. 51

Такође је тајна и ово:

Чињеница да бугарски суседи, Румуни, нису имали појма да се њихови суседи називају „Бугари“ , види се и у једној грамоти војводе Јеремије Могила из 1603. године у којој се набрајају различни народи у његовом војводству и где се спомињу Руси, Мунтјани, Угри, Срби и Власи, а Бугара, судећи по овој грамоти, нема у Влашкој, јер су они означени као Срби. „У народу (румунском, прим. прев.) постоје и још два назива за Бугаре, а то су sarbul и schiai; sarbul потиче из времена кад се није правила разлика између Срба и Бугара… “, вели Б. Цонев. И „у архивским документима из Ђурђева, Бугари, становници овог града, се обележавају углавном као Срби.“

Почетком ΧΙΧ века за бугарске досељенике у Влашкој је карактеристично да се „неретко именују као „Срби“ или „Бугаросрби“ или „Србобугари“, независно од тога што потичу из околине Сливена, Јамбола, Варне, Шумена, Камобатског итд. Неретко се они у румунским документима налазе и као „Грци“, без обзира што им имена тачно одају њихову народност: нпр. као Грци су означени досељеници са именима Стојан, Добри, Злати, Пејчо, Жељазко итд.“. Да неко не помисли да је у питању само нека грешка од стране Румуна који не одражава истинску народну свест Бугара, постоје документи у којима се сами досељеници декларишу: „будући смо ми Срби, дошли из турске државе, из области Карнобат… “ или „Са молбом се обраћамо милости Вашег Височества, да смо ми Срби из округа Видинског… “

Срби из саме Бугарске се спомињу у једној влашкој хроници из XVII века (конкретно, један Sirb из Никопоља), а о „1.500 српских кућа у Видину“ шездесетих година XIX века казује нам руски официр Сколон ...
За Румуне као суседе Бугарске, тј. добро информисане, бугарска држава и бугарски народ су етнички турски и тим именом они називају Гаугазе и Гаџалите у североисточној Бугарској (који и сами за себе говоре да су они „стари“ или „истински Бугари“!)...

Појам „Бугарин“ је главни аргумент копача бугарских корена да тврде да су они живели и у нашој земљи (Македонији, прим. прев.). Већ је одавно доказано да овај појам код нас није имао етничку садржину, већ је имала значење „простог, некултурног, изрођеног, вулгарног“ човека, њиве и друго. Да је тај појам означавао нешто срамно потврђује и Отац Пајсије (писац прве „Историје славенобугарске“, прим. прев.) који исписује: „О, неразумна будало поради што се срамиш да се наречеш Болгарин“.
http://srbin.info/2014/05/13/bugari-rumuni-kazu/

ohohoho otide ti ni manje ni vise do Crnog Mora.Pa mozda je bila neka manja kolonija eto na toj blg wiki nema ni reci o srpskom stanovnistvu u sred bugarske,a ovaj clanak sa smutnih portala mislim da treba uzeti sa velikom rezervom.Nadam se da nisi otisla toliko daleko da J.Deretica uzimas za ozbiljno?

 

[Сребрена]

preterujes..mislim, sta je balkanski seljak znao 1878 sta je etnos? sta je nacija? ajde..

Хехе, Зеленко, мислиш да је сељак нешто погрдно?
Мислиш да није умео да препозна кад му, у неком берлинском кабинету поделе имање (од наврндедова) неким лењиром, па мора да има пасош кад крене из куће у шталу?

Kao i sad, evo jedan noviji primer :

Da je ovo selo jedinstveno po mnogo čemu govori i činjenica da u njemu živi poštar koji radi u dvije države. Sveto Vilotić je poštar u dvije države, ali i predsjednik Mjesne zajednice Sastavci...ije važno što poštar u selu radi i u Srbiji i u BiH, što pastir stoji u Bosni i Hercegovini, a stoku napasa u Srbiji, dok u predvečerje istim tim životinjama nudi travu pokošenu u Crnoj Gori, niti što se mjesečne režije plaćaju u Srbiji, bez obzira što je dio sela u BiH

http://www.klix.ba/vijesti/bih/sastavci-selo-na-tromedji-bih-srbije-i-crne-gore/130525013

eto na toj blg wiki nema ni reci o srpskom stanovnistvu u sred bugarske

To se pravi za takve što si ti, što malo znaju a ništa nemaju, lezilebovići sa viškom vremena.
Današnja bugarska istorijska farsa je plod dugogodišnjih falsifikata, thanks to "ocu bugarske nacije" Konstantinu i takima kao što si ti

Nema ni ovog na blgarskoj wiki:

 

[iamaphoney]

dobro kad ti znas dereticeva..tipovi ljudi koji sve znaju i u sve se razumeju a druge nipodastavaju samo zato sto misle drugacije od njih

 

[Bastiani]

a ne ne..to je sve povezano u jedno pitanje eto sta su po vama Sopi i Torlaci Bugari,Srbi? nesto izmedju? ili nesto zasebno? kako to da bugari svojataju onoliku teritoriju? jel znamo da je bosna srpska zemlja? znamo..jer se tamo govori tim jezikom e budimo posteni onda da'l je torlacki dijalekt narecje bugarskog jezika? ako koza laze rog ne laze,ja sam bostavio mape koje se ticu jugoistocne Srbije nek ovde bude objedinjena tema.

To nipošto nije jedno pitanje. Šta su objektivno Torlaci (i i Šopovi) je savim drugo pitanje od onoga šta su oni "po nama". To je opet sasvim različito od pitanja jezika koji govore, a sve to je potpuno odeljeno od čisto političkog pitanja koje se tiče argumentovanja bugarskih velikodržavnih pretenzija.

Odnos srpskog, bugarskog i torlačkog jezika je jezičko pitanje kojim su se stručnjaci bavili. Čim vidim da se neko bavi kobajagi jezičkim pitanjima, a crta mape (kao tvoja bugarska blogerka), odmah mi je sve jasno.

 

[Atentator]

Па то је кључно питање. Лако је говорити које су разлике данас - одвојене државе , стандардизован језик, одвојени образовни системи, одгојани на различите митове...
Али које су то суштинске разлике између не само Шопа и Торлака већ и Срба и Бугара пре, рецимо 200 година?
Религија - иста. Историја - слична, оквир римске, византиске и отоманске империје са примесима регионалности.
Језик - не постоји стандардизовани српски или бугарски језик већ ланац дијалеката који се преливају један у други. Заправо код средновековних држава официјални језик је исти. Како би језичке разлике изгледали када би Нишки дијалекат био усвојен за основу српског језика? Или би основа бугарског била овај софијски са падежима који је Сребрена навела?
Ова дискусија и не би постојала да је прошо италијански сценарио - т.ј уједињење православних словена Балкана или немачки сценарио - т.ј уједињење свих јужни словена различитих религија (ака југословенство). Kо што данас нико не прича дали овај или онај италијански регион више припада венецијанском или миланском или фирентинском "народу". Или дали неки немачки регион је природнији у Прусију од Баварске.

Занимљиво је што год да је било бугарско у Нишу нестало је врло брзо након 1878. Ово је супротно од територије добијена након 1919 - Босилеград и Димитровград никада није асимилован у српски етнички корпус. Главни разлог по мени што за разлику од Ниша, тамо је функционисала бугарска држава и где су генерације прошли кроз бугарски државни образовни систем - неко ко је био у Димитровград дечак од 8 година 1878, прошо је школе, служио у бугарску војску, вероватно му пола родбине у Софију и јако мало у Београду и такав човек 1920 има већ 50 година.

 

[Bastiani]

Занимљиво је што год да је било бугарско у Нишу нестало је врло брзо након 1878. Ово је супротно од територије добијена након 1919 - Босилеград и Димитровград никада није асимилован у српски етнички корпус. Главни разлог по мени што за разлику од Ниша, тамо је функционисала бугарска држава и где су генерације прошли кроз бугарски државни образовни систем - неко ко је био у Димитровград дечак од 8 година 1878, прошо је школе, служио у бугарску војску, вероватно му пола родбине у Софију и јако мало у Београду и такав човек 1920 има већ 50 година.

Слажем се са овим. Премда не знам на шта мислиш када кажеш да је нестало све што је било бугарско.У принципу мислим да је Ниш (и Лесковац и Врање) 1878. године био за Србију (као што би био и за Бугарску) terra missionis. Глатко је прихваћен српски идентитет, што даје основ за претпоставку да им је ипак претежно био ближи, или је можда српска држава отварала становништву неке могућности које Бугарска није.

Међутим, 1919. године, то је већ била завршена прича. Национи су оформљени, карте су подељене. У основи, мислим да је ту и корен неуспеле асимилације Македоније. Крајем Првог светског рата национално осећање код Македонаца још није било такво да би били препознати као формирана нација, али је ипак било довољно сазрело да се опирало наметању неког другог идентитета.

 

[Atentator]

Слажем се са овим. Премда не знам на шта мислиш када кажеш да је нестало све што је било бугарско.У принципу мислим да је Ниш (и Лесковац и Врање) 1878. године био за Србију (као што би био и за Бугарску) terra missionis. Глатко је прихваћен српски идентитет, што даје основ за претпоставку да им је ипак претежно био ближи, или је можда српска држава отварала становништву неке могућности које Бугарска није.

Међутим, 1919. године, то је већ била завршена прича. Национи су оформљени, карте су подељене. У основи, мислим да је ту и корен неуспеле асимилације Македоније. Крајем Првог светског рата национално осећање код Македонаца још није било такво да би били препознати као формирана нација, али је ипак било довољно сазрело да се опирало наметању неког другог идентитета.

Под "све што је било бугарско" првенствено подразумевам све ствари које су учинили да Ниш и околина уђу у Бугарску егзархију. Међутим сувише је кратко трајало да би било неке дуготрајне резултате - од 1872 до 1878. У Македонији је трајало много дуже, већина школа тамо до 1913 су била егархијска и то је било пресудно за неуспеле асимилације. ВМРО на пример је основано од егзархиских ђака.
Мада има ту много више фактора ѕа неуспех - прво мало времена, друго време је тотално другачије - комунизам , фашизам, треће погрешан приступ итд итд.

 

[spin10]

Ja sam iz Leskovca,koliko znam ovde nikada nista nije bilo Bugarsko,moji preci su u Le dosli iz Zaplanja,kraj iza Suve planine prema Bugarskoj granici,tu su se naselili davno sa Kosova moji konkretno iz Prizrena bezeci od Turaka.Sto se tice Bugara u tom kraju u svakom ratu su cinili velike zlocine i po pravilu uvek unistavali crkvene knjige,knjige rodjenih i umrlih,nekako mi nije logicno da se unistava nesto u cemu bi se videlo Bugarsko poreklo ljudi koji zive tamo,a takodje mi je malo nelogicno da bezeci od Turaka nasele kraj koji je Bugarski.

 

[Сребрена]

Бугари иду чак и даље него Аустријанци у тој борби против националног језика; спаљују српске књиге и рукописе, не штедећи чак ни црквене и судске књиге и списе.
Бугарски министар за трговину унео је малу измену у те вандалске мере наређујући да се убудуће српске књиге и српски рукописи допремају у народну штампарију у Софији да би тамо били претварани у папирну кашу.
Бугари су са неразумним бесом разрушили и историјске споменике Србије које је и турска освајачка власт поштовала.
У црквама и манастирима су уклоњени сви натписи у којима се помињу српски владари. Бугари су отишли дотле да терају Србе да завршно -ић у својим презименима замењују са -ов, што је одлика бугарских презимена.

Извор: Guillaume Apollinaire - „Les Persécutions autrichiennes et bulgares contre la littérature" , Paris, Mercure de France, "Echos", 16. octobre 1917.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/В...1732758/Прогон+ћирилице+и+српског+језика.html

 

[crni lepotan]

Moj dobar drugar je Bugarin iz Bosilegrada i išli smo u Sofiju kod našeg zajedničkog drugara koji tamo živi.
I sad mi prolazimo pored Ruskog kulturnog centra (mislim da se tako zove), prve administrativne zgrade u Sofiji.
I taj moj drugar Bugarin, onako za sebe prokomentariše "Ovde su dolazili da im daju dokumenta. Pa pitaju, kako se zoveš, a on kaže Osman, ovaj Ivan, Ivan"
Bugari su sprovodili izuzetno jaku asmilaciju sve do pada komunizma, tako da ne čudi tako ponašanje i u okupiranom Pomoravlju u oba rata.
Kod tog identiteta u Pomoravlju ima i do toga što je spomenuo Bastijani da je možda Srbija davala neke mogućnosti koje Bugarska nije.
Kakva god bila, Srbija je bila najslobodnija zemlja istočno od Rajne i to je bilo dovoljno da privuče hrišćanski živalj unutar Otomanskog carstva sebi. Mislim da je Srbiji dozvoljeno da zadrži Trn u koji je pobednički ušla 1878. da bi i stanovnici Trna postali Srbi bez problema i ako možda tamo nije bilo etničkih Srba.

 

[Сребрена]

a on kaže Osman, ovaj Ivan, Ivan"
..Mislim da je Srbiji dozvoljeno da zadrži Trn u koji je pobednički ušla 1878. da bi i stanovnici Trna postali Srbi bez problema i ako možda tamo nije bilo etničkih Srba.

Englez je zapisao u 13.veku da Bugari govore turski jezik, s tim da se tada balkanksom Srbijom smatrao samo deo između Dunava i Stare Planine.

"Мала Бугарска је у Европи и тамо они (Бугари) говоре језиком Бугара који живе у Великој Бугарској, која је у Азији"

Spojler

("Kazan: The Enchanted Capital" - Flint River Press Ltd, London, 1995)

Trn?

Upoređuj:

Архив ИИ. Инв. бр. 23/147, Сигн. ХХШ/2.
Представници трнске нахијe цару Александру: Молба да Русија не дозволи да Трн са нахијом уђе у састав Бугарске
Т е л е г р а м № 15 Трн, 14. маја 1879.

Spojler

Његовом Императорском Величанству Цару свију Руса Александру II преко г. Персијана Београд.

Србски народ нахије Трнске у најдубљој покорности на иљаде скупљен данас око чланова Међународне Комисије у Знепољу моли Ваше Царско Величанство да издате Високи и милостиви налог Заступнику Руском члану Комисије Међународне да не повлачи границу између наше нахије и Бугарске по Берлинском уговору, јер ми као Срби нећемо да будемо Бугари.
Наша земља то је Стара Србија, свети наши Владаоци Немањићи понајвише међу нама живише. Нас су Турци као Србе покорили. Наш језик Србски је језик, наши обичаји и народни и религиозни то су прави Србски обичаји. Гусле и Славе Крсних имена уздржале су у нама непрекидно свежу и будну Српску свест кроз наше дуго петстолетно робовање. Кад је наша храбра Српска војска као сајузник славне и храбре Руске војске нас петостољетног ропства ослободила; и мајки Србији повратила најпре похитасмо Богу се помолити за Ваше Царско Величанство као ослободиоца и виновника и нашег Србског ослобођења и наше суплемене браће Бугари (!).

Кад би сад ми подпали под Бугарску Кнежевину, ми би изгубили и своје име Србско и своју Србску Народност коју смо под Турцима кроз петстољетног (!) робовања очували. Што нас Турци Бугарима зваше и што смо морали име Србско под Бугарским именом крити док смо робови турски били, као и што смо и Грцима од Турака називани, то данас у здравље Вашег Императорског Величаества нити морамо нити хоћемо. Кад се је Берлински Уговор исправити морао у Румелији и на другом месту, то и част и слава Великодушног Вашег Царског Величанства ослободиоца Балканских Славена, као и корист и узајамност Славенства и света Циљ Вашим Императорским Величанством подузетога рата на Балкану неопходно захтевају да се Србцки народ Нахије Трнске неодваја од Србске Кнежевине и нелишава Отачества.

Тако Вашем Императорском Величанству Бог и Господ у свему помагао за Благо Вашег Царског Дома, Руском Народу, свега Словенства и човечанства, недајте да Србски народ Нахије Трнске раздваја се од Србије и подпадне под Бугарску, која може срећна и јака бити и без Србских земаља.

Представници Србског Народа Нахије Трнске, Прота Јован Поповић. Глигорије Васиљевнћ, Михаил Раденковић, Општина Трнска, председник Општине Топча и т.д. са подписима свију обштина

Аранђел Станојевић Трнски (1830-1886) ..угледан грађанин Трна..

Аранђел Станојевић Трнски (1830-1886)

Spojler

-ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ГРАДА НИША-

У борби за ослобођење Србије од петвековног ропства под Турцима, истакли су се многи српски патриоти који су дали значајан допринос овој борби. Један од њих је свакако и Аранђел Станојевић Трнски. Као угледан грађанин Трна и Знепоља који одлуком Берлинског конгреса од јуна 1878. године нису ушли у састав Србије, он се пресељава у Пирот. Читав свој живот посветио је борби за унапређење пиротског краја и побољшање услова живота Срба у њему. Образован, утицајан, одржавао је блиске везе са најпознатијим личностима српског политичког и културног света. Његов живот и рад обележили су једну епоху у историји пиротског краја. Ова биографија[1] коју је написао његов син, познати српски политички радник и дипломата прве половине XX века, Фотије А. Станојевић, представља право сведочанство о томе.

''Из књига, из изјава најмеродавнијих фактора, из званичних докумената, из новина и из часописа, као и од људи, Аранђелових сaвременика, зна се и утврђен је значај и велика политичка и национална појава, Аранђела Станојевића–Трнског, народног великана. Зна се, такође, да је он и као човек био велика и светла фигура, благородан, племенит човек, добротвор сиротиње. Рођен је у селу Клисури, недалеко од града Трна, од оца Станоја и мајке Станике. Над самом клисуром, између реке Јерме на једном пропланку, 1830. године, 15. септембра Аранђел је угледао свет у дому својих предака: Николе, Стевана, Гиге, Хајдук Апостола, побратима Хајдук Вељка Петровића и оца Станоја. Родио се у том дому поред једног студеног кладенца, поред кога цвета једна јабука, која се путем својих младица, филдана, подмлађивала, одржавала и рађала у току од 120 година, а можда и данас, рађа, јединствено дивне, слатке јабуке.

А, ту, поред кладенца и поменуте благородне воћке, виде се и данас остатци дома у коме се родио: Аранђел, његове сестре: Велика и Драгуна, и, браћа: Никола, Златко и Милан. Шездесетих година 19. века, настало је Ново Доба, нов рад, нова, тешка национална борба. Међутим, Златко је пострадао; срушила га свирепа судбина. За четири дана умиру му четири млада сина, четири дивна крина. Немогући да се одваја од гробова своје деце, које је покосила дифтерија, и, он, сам, трагично свршава. А, Аранђел, Никола и Милан, силазе из Клисуре у Трн, да би били што ближе центру, одакле се водили народни послови у шездесетим и седамдесетим годинама прошлог века, а где је Аранђел, деценијама био Председатељ Знепоља и Трна. Уз помоћ своје браће и других националних људи, Аранђел се свом својом душом, ретком памећу посвећује народним бригама. Он постаје велики ауторитет, народни љубимац, народни вођ, херој, војвода.

Као човек био је обдарен челичним здрављем, леп, отмен господин, беле масти, са црном косом, брижљиво очешљан с леве на десну страну главе, на два дела очешљану. Он носи кратке, црне бркове. Са својим држањем и својим радом, улевао је код сваког, највећи респект. А, за време свог народног рада на терену, у народу, за време устаничких операција и за време вођења ослободилачког рата, он је увек носио своје бело, као снег бело, Знепољско одело, са широким црвеним појасом, са астраганском шубаром на глави, са чизмицама од јухта на ногама,са мартинком о рамену а о бедрима носио је сабљу, поклон кнеза Михајла. Ишао је на хату, своме Арапу. Висок, не претерано, не мршав, не гојазан, прав, он је отмена фигура, која је сваком импоновала. Чист, у свему чист, увек обријан.

А, као имућан човек, он се успешно креће и ради за опште добро и за народну, српску срећу. У Пироту, Нишу, и у Београду, у салонском оделу, са полуцилиндером на себи, а у свечаним приликама, и са цилиндером на глави, са рукавицама на рукама, он је увек ишао достојанствено, неусиљено, одмерено, увек љубазно отпоздрављао пролазнике, који су му се с поштовањем клањали и скидали своје капе пред њим. Кад пролази пиротском чаршијом, грађани, дућанџије, устају на ноге. Био је благородан, племенит човек. Чинио је само добра, никада, никоме зла. Сиротињу је помагао и капом и шаком. А, о празницима, о Божићу, Ускрсу, и о нашој слави, светом Арханђелу Михајилу, ниједна сиромашна, пиротска породица, није остајала без мрса, без хлеба, без печенице, сирочад, сиромашна деца, без одела, без обуће. Није само једна сиромашна породица у Пироту била, о којој се Аранђел у целости није старао и бринуо, сиромашну децу школовао.

Волео је музику и песму, а понекад, у највећем, породичном интимитету, пред својом породицом, отпевао је своју омиљену, Клисурско-Знепољску песму: ''Пошла Румена рано на воду, по месечини, по хладовини, лице да мије, грло да хлади, хај! Леле, леле, по месечини, по хладовини, лице да мије, грло да хлади, по месечини, по хладовини.''

 

[crni lepotan]

Eto ga, a par godina kasnije to je najdevastiranija oblast Bugarske i zabranjena joj je komunikacija sa Srbijom...

 

[Han-Solo]

Englez je zapisao u 13.veku da Bugari govore turski jezik, s tim da se tada balkanksom Srbijom smatrao samo deo između Dunava i Stare Planine.

Српски вицеви?
У средновековним изворима Ниш се спомине као бугарски град, али Ниш сад jе српски град.
Енд оф стори.

 

[Sandanski]

Problem nejasnog etnickog razgranicenja izmedju Srba i Bugara predstavljaju Torlaci i Sopi? jesi li oni Srbi ili Bugari ili prelaz izmedju ova dva etnosa..ili su cak posebna etnicka skupina! u svim srednjevekovnim izvorima Nis se spominje kao bugarski grad nikako srpski, isto je i sa Pirotom,Leskovcem,Vranjem,Prokupljem...da li je zapravo velika Morava(i juzna) granica izmedju srpskog i bugarskog naroda?

Sopi su digli ustanak protiv Bugara kada je bugarska dobila nezavisnost od Turske,nisu hteli biti sa bugarima..
Danas vise ne postoje,pretopili su se u druge narode..

- - - - - - - - - -

I da uz temu moze da ide da li je Niska buna Bugarska buna ili Srpska protiv turaka?

 

[Сребрена]

Ne da mi moderator da budem neozbiljna, obrisa mi jednu edukativnu karikaturu.

У средновековним изворима Ниш се спомине као бугарски град, али Ниш сад jе српски град.
Енд оф стори.

Nije, i danas je bugarski grad, doduše u ruševinama.Taj srednjevekovni toponim "Nisopol" verovatno se nalazio na kraju bugarske Morave, u delu prema Crnom moru,s obzirom da je jedina "Bugarska" Morava ( koju su dobli pripajanjem Rumelije novoosnovanoj kneževini Bugarskoj 1885. pod vođstvom nemačkog vladara) reka (mala) Morava, koja je zvana Moravica, pre nego je skraćeno njeno ime na današnji oblik Marica ( u prevodu nekog vizantijskog autora) .Inače je ista reka bila poznata pod imenom Ibar.

položaj reke
http://en.wikipedia.org/wiki/Maritsa

 

[kapelnik]

A da li je Tokio srpski ?

 

[Сребрена]

U korist velikobugarskih pretenzija, zasnovanih na duplim toponimima, prilažem mapu za bugarsku Crnu Goru, koju još nisu pokušali da podvedu pod "svoje", a iste imaju osnove kao i za dupliranene toponime Morava, Niševa i (Tunai)Belgrada.

Balkan Halbinsel -- Stumme Physikalische Schul-Wandkarten der Länder Europas / Bearbeitet von Richard Kiepert. Berlin : Verlag von Dietrich Reimer, 1884
http://mapy.vkol.cz/mapy/vi84312.htm
http://mapy.vkol.cz/

 

[Han-Solo]

Sopi su digli ustanak protiv Bugara kada je bugarska dobila nezavisnost od Turske,nisu hteli biti sa bugarima..

Где си учио историja, бугарски воjводо?
Шопски устанак против бугара.

 

[Han-Solo]

Nije, i danas je bugarski grad, doduše u ruševinama.Taj srednjevekovni toponim "Nisopol" verovatno se nalazio na kraju bugarske Morave, u delu prema Crnom moru,s obzirom da je jedina "Bugarska" Morava ( koju su dobli pripajanjem Rumelije novoosnovanoj kneževini Bugarskoj 1885. pod vođstvom nemačkog vladara) reka (mala) Morava, koja je zvana Moravica, pre nego je skraćeno njeno ime na današnji oblik Marica ( u prevodu nekog vizantijskog autora) .Inače je ista reka bila poznata pod imenom Ibar.

Аааа, на Марице у делу према црном мору се налазио град Никопол=Ниш ? ОК, историчари су глупи и то не знају...
Пуно хвала!

 

[toz972]

Šopi.
Jedan narod dve nacije.
Šopske igre Niš

Na primeru Šopa se vidi koliko su moderna društva nesavršena.Jedan te isti narod je sada dve nacije.Verovatno se neki od njih i međusobno mrze.HAHAHA.Već viđeno na brdovitom Balkanu.Narod je verovatno na ovim prostorima mirnije živeo dok nisu morali da počnu da se opredeljuju za kojeg su cara,kralja....Da smo se ugledali na Nemce ili Italijane svi balkanski Sloveni bi bili jedna nacija.Nemci se više razlikuju između sebe nego recimo Srbi,Hrvati,Cnogorci,Bošnjaci,Bugari i Makedonci.

 

[Sandanski]

Где си учио историja, бугарски воjводо?
Шопски устанак против бугара.

Iz bugarskih knjiga...Sopi vas nisu hteli..a ko bi sa ljudima koji misle da su Huni i Tatari...
Zar opet trebam da stavljam BUGARSKE KNJIGE gde sami sebe nazivate tatarima i da vam je krv Asparuhova?!

 

[Сребрена]

"Šopi" je ustvari pogrdan naziv Bugara i Turaka kojima je 1878.godine dodeljena teritorija (zapadna Bugarska danas) sa srpkim stanovništvom, uprošćeno posprdni naziv Blgara za Srbe.
Deo etnografske karte iz 1918 (др Јован Цвијић, Виљем А. Брајземајстер и други коаутори)

Iz bugarskih knjiga...Sopi vas nisu hteli....Zar opet trebam da stavljam BUGARSKE KNJIGE

Mogao bi, ja mešam da li beše 1877 ili 1878 ustanak?

 

[Atentator]

"Šopi" je ustvari pogrdan naziv Bugara i Turaka kojima je 1878.godine dodeljena teritorija (zapadna Bugarska danas) sa srpkim stanovništvom, uprošćeno posprdni naziv Blgara za Srbe.


Mogao bi, ja mešam da li beše 1877 ili 1878 ustanak?

1878, пролеће.

http://liternet.bg/publish4/vtodorov/znam/upomenanie.htm
Туй се случи татък около 21 май. Не зная с какво намерение сърбите пуснали проповедници по софийските села да примамват селяните на сръбска страна, за да се казват сърби. ...

То се десило негде око 21. маја. Не знам којом намером су Срби послало пропагаторе по софиским селима да намами сељане на српску страну, да кажу да су Срби. Они обећавају да три године неће бити пореза нити да иду у војску. Простом и глупом сељаку само то треба. А пошто је већина сељака око Софије прешла на њиховој страни, Срби су прешли и у Сливницу. .....

 

[Han-Solo]

Sopi vas nisu hteli..a ko bi sa ljudima koji misle da su Huni i Tatari...

Овде је форум за историју и није место о македонски вицеви и приче.
"Шопски устанак против бугара" jе виц.