Da li je Niš bugarski grad, a Južna Morava Morava Bulgarica?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
I ovo je falsifikat starog vica o prljavom Bugarinu i čistom Hurvatu..

Novi je :

sta radi bugarin kad zavrsi istorijski fakultet ???
-Prenese skele na ekonomski.




A znaš da je Nišava planina u Bugarskoj?

Joj Nisava bila planina. :zcepanje: Lele. Citas li sta pises?

A potpis sam uzela od srpskog ucesnika u drugoj srpskoj forumu. i nije on ni bugarin, ni hrvatin. Pravi srbin je.
 
Српска песма из Плевена

Plevene.8.gif


bgrz_1.png


bgrz_2.png
 
.Први епископ (београдске митрополије) на челу Нишке (Ћеле-кулске) епархије био је свештеник Виктор Чолаковић рођен у Турској (Румелији, средњи део Балкан планине- данашња Блгариа) ,у малом селу (данашњи Калофер) код Рашке долине, на водоразделници реке Рашке и Тунџе.

Čolaković rođen u Kaloperu krajem 18.veka, u Raškoj dolini (srednja Bugarska od kraja 19. veka do danas)

xscaled.php,qserver=703,afilename=raskaimage.jpg,ares=medium.pagespeed.ic.aABtBo0dcK.jpg

David Rumsey Historical Map Collection
Author: Arrowsmith, John
Date: 1832
Short Title:Turkey In Europe.
Publisher:John Arrowsmith, London

Full Title: Turkey in Europe, by J. Arrowsmith. London, pubd. 15 Feby. 1832 by J. Arrowsmith, 35 Essex Street, Strand.

Joj Nisava bila planina. :zcepanje: Lele. Citas li sta pises?

Pa što bi Albanka znala bugarsku srednjevekovnu geografiju? Kad ne zna ni razliku izmedju istorije i geografije?:manikir:

Planina Knišava danas je planina Rila.
Pirot na Rili nije poznat ? S pogledom na Despotske planine (Rodope )? Niš na padinama Rile? Niš s pogledom na Despotske planine?
Reka Rila zvala se u srednjem veku , pre Berlinskog kogresa ???

1. Palaeobulgarica:Staro-bŭlgaristika, Том 6, Bŭlgarska akademiia na naukite, Tsentŭr za bŭlgaristika, 1982
Dans la Vie de saint Jean de Rila une description de la nature est généreusement mise en relief en comparaison avec les ... en arrière et grimpèrent sur une montagne haute que les gens des environs se plaisaient à appeler Knisava

2.Balkansko ezikoznanie:Linguistique balkanique, Томови 13-17Bŭlgarska akademii͡a na naukite. Otdelenie za ezikoznanie, literaturoznanie i etnografii͡a, Bŭlgarska akademii͡a na naukite.
..Demnach wurde Knisava, thrak. *Knisa 'ausgewuhlte Stelle, Graben' bedeuten; vgl. als semantische Parallèle den bulg. Fluss- und Bergen Rila (abulg. Ryla).

3.Evropejski putepisi ot XV i XVI vek kato izvori za istoričeskata geografija na Bălgarija,Hana Hynková,Verl. der Akad., 1973
Книшава и Ветрен:
books



Термин Книшава у 13.веку

books


U 16.veku

books


4.LITHUANIAN QUARTERLY JOURNAL OF ARTS AND SCIENCES, Volume 42, No.2 - Summer 1996,
A possibly ambiguous further piece of evidence proving that Thracian was East Baltic is an item said to be from Thracian in a Middle Bulgarian text, Knišava 'a dug out place', the Lithuanian counterpart verb, knìsti (-sù /-s(i)aũ) 'to dig', has been West Balticized out of its expected ruki law relfex, š. The Bulgarian text form has preserved this East Baltic reflex if it does not represent the Slavic reflex of this law, x, altered to š via the first palatization of the velars (*knix- = -ēva to knišava) or a stem formed from sj (knis- + -java to knišava) or even a stem formed from š (from I.E. palatal k') + j (with *knišjava to knišava).

5.Iz žitija sv.Jovana Rilskog pisanog u 15.veku, srpskom redakcijom staroslovenskog:
books


6.Ezik i literatura, Volume 36, Drŭzhestvo na filolozite-slavisti v Bŭlgarii͡a͡, Sŭi͡u͡z na nauchnite rabotnit͡s͡i v Bŭlgarii͡a͡,1981
books


books


7.Васил Николов Златарски, История на българската държава през средните векове:
Второ българско царство : България при Асеневци 1187-1280,Академично издателство "Проф.Марин Дринов", 1994

books


books


8.Ivan Fekeldzhiev, Boni︠u︡ St Angelov ,Narodni legendi za Ivan Rilski,BAN, 1979
books


9.Donka Petkanova,Khristomatii︠a︡ po starobŭlgarska literatura:
Za studentite po bŭlg. i slavi︠a︡nska filologii︠a︡ vŭv SU.,Nauka i izkustvo, 1974

books


10.Srpska akademija nauka i umetnosti, Posebna izdanja, Volumes 53-54, 1925.
books


U 12. veku Nemanja je na planini kNišavi uzeo STOB od svoje braće i prisajedinio svojoj Raškoj.
U 20. veku Blgari su , u znak zahvalnosti svome ministru - "ocu blgarske nacije" na planini Knišava- jedan vrh Knišava planine krstil "Jirečekov vrh".
http://www.summitpost.org/deno-ire-269-ek-malka-musala-musala/165646

Neka niška simbolika ?:kafa:
 
Ма немој.
Ево превод, ниј чак ни мој него од Бугара.

http://prevodi-na-pesni.com/pesen/pokazvane/193955/bilja-krstic/tekst-i-prevod-gde-ima-voda-studena-radule/

Прве 2 строфе, оригинал
Gde ima voda studena, Radule


Ово је чисто српски и то књижевни...
A zasto se Radule smatra srpskim? Krajnji -l je rumunski (vlaski, mada u nekim vlaskim narecjima se ne izgovara). To je odredjeni clanak. Rade be bio srpski (slovenski) oblik a Radu, Radule je rumunski (vlaski).

Valjda ste culi za Radula Vlaha: http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/crnojevici/vlasi_u_crnoj_gori.htm
 
Poslednja izmena:
Дао сам ти линк на посту, и то бугарски линк.
http://prevodi-na-pesni.com/pesen/p...c/tekst-i-prevod-gde-ima-voda-studena-radule/
Али пре би рекао да ти пишеш/читаш српски преко Google Translate иначе би знао да је то глупост. Ај сад лепо нам кажи колико добро познајеш српски?

Ја све разумем,али ми је тешко писати због падежима.
 
Evo ti pesma na bugarski.

Къде има вода студена, Радуле
къде има вода студена, Радуле
да ходя /ида/ да се удавя, Радуле,
да ходя /ида/ да се удавя.

Къде има дърво високо, Радуле
къде има дърво високо, Радуле
да ходя /ида/ да се обеся, Радуле
да ходя /ида/ да се обеся.

Къде има моми хубави /убави/, Радуле
къде има моми хубави /убави/, Радуле
да ходя /ида/ да се оженя, Радуле
да ходя /ида/ да се оженя.

Къде има вино румено, Радуле
къде има вино румено, Радуле
да ходя /ида/ да се напия, Радуле
да ходя /ида/ да се напия.

Nije tacno prevedeno to sta si objavio.

Когато е водата студена=kada je voda hladna

Sada molim da napises pesmu knjizevnog srpskom i da vidis razlike! Istina je nislijsi govor da je vec posrben isto ko i caribrodski govor, ali ovo ne znaci da Nis i Caribrod nisu bili bugarski gradovi.
Ако си заправо прочитала то што сам написао, управо сам то и рекао (..једино је реч студена мање коришћена од "хладна"..)
Српска верзија је ближа чак и са твојим преводом, урађен да буде што сличнији са оригиналом. Песна је већ у књижевној форми, једино видим 3 речи које су релативно ретке:
Студена - то сам већ претходно рекао.
Мома - више се користи девојка. Мушка форма момак је стандардна реч.
Убава - више се користи лепа. Данас се користи у Торлачком крају и Македонију. У Бугарској се користи хубава. Могуће да је словенског порекла, у Украини и Белорусији постоји реч хупава истог значења.
И то је то, остало остаје исто као у оригиналу.

- - - - - - - - - -

Ја све разумем,али ми је тешко писати због падежима.

Добро. Ако ти сада поставим пар народних песме из северозападне Бугарске са падежима - дали би то рачунао као српске песме?
 
Planina Knišava danas je planina Rila.

A ime Nisava i ime Knisava je jedno i isto!? :zcepanje:

Oh mori majko! Duso, nije smesno. Tuzno je. Smiri se malo! Kada pises nesto procitaj ga pa posle ga postavi u forumu! Vidno je da mrzis bugari, ali istoriju ne mozes promeniti.

Kakva je veza izmedju reka Nisava i staro ime planini Rila, koje nije i Knisava? Sta hoces da dokazes? Da neznas kako se je zvala Rila u proslosti? Ma ovo je jasno svima samo tebi nije. Citaj!

http://apollon.blog.bg/izkustvo/2010/08/13/proizhod-na-imeto-na-planinata-rila-origin-of-the-thracian-n.590436

I zasto su ti tebi moderatori? Da izbrise svi bugari?
 
Poslednja izmena:
Провокатор је у целости испунио план кад је дунуо у пиштаљку насловом теме : сваког дана појачава се његова дружина:
Problem nejasnog etnickog razgranicenja izmedju Srba i Bugara

За овог најновијег ретарда који етничко питање меша са окупационим зонама (као да је Русија немачког етноса, јер је Хитлер кренуо у окупацију једанпут)
Da li je Niš bugarski grad?
Немачки разгледница!

морам и модераторе да питам: проверава ли се садржај поруке потпуно новог члана, као што би требало?
И ове цитиране поруке и оне наредне његове , где стару зграду Ниша код Ћеле .куле. (зато што је у току 8 година неки Бугарин прошао кроз њен ходник) проглашавју блгарском? Кад Бугарин лети француском авионом до Канаде , он надлеће блгарску територију и лет бугарским авионом, јер да није ески блгарска не би он могао у авион да уђе .

После неколико постова овде, Блгари имају доказа да је форум крстарице блгарски етнички форум, где се окупљају древни Блгари.. и да им припада у потпуности као и свака зграда коју су видели голим очима или јој схватили функцију, дал је приватна кућа, јавна установа или нешто треће.
 
Poslednja izmena:

Pa što bi Albanka znala bugarsku srednjevekovnu geografiju? Kad ne zna ni razliku izmedju istorije i geografije?:manikir:

А не зна ни бугарски језик, од гомиле блгарских аутора цитираних у мом посту (у издањима БАН.а) није разумела ништа.
Ово је за Кханове- они бар знају матерњи блгарски језик:

11...наричат Книшава и оттук му показаха планината и скалата, където..
12...Но като стигнаха до Рила, се натъкнаха на много висока и нперистъпна ... на друга висока планина, която околното население наричаше Книшава..

http://librarum.org/book/38138/35
http://www.slovo.bg/showwork.php3?AuID=421&WorkID=14751&Level=1
13. превод оригиналног житија Јована Рилског са српског на блгарски:
http://www.pravoslavieto.com/life/10.19_sv_Ivan_Rilski_patr_Evtimij.htm
 
Poslednja izmena:
Ако си заправо прочитала то што сам написао, управо сам то и рекао (..једино је реч студена мање коришћена од "хладна"..)
Српска верзија је ближа чак и са твојим преводом, урађен да буде што сличнији са оригиналом. Песна је већ у књижевној форми, једино видим 3 речи које су релативно ретке:
Студена - то сам већ претходно рекао.
Мома - више се користи девојка. Мушка форма момак је стандардна реч.
Убава - више се користи лепа. Данас се користи у Торлачком крају и Македонију. У Бугарској се користи хубава. Могуће да је словенског порекла, у Украини и Белорусији постоји реч хупава истог значења.
И то је то, остало остаје исто као у оригиналу.

A zasto ne napises pesmu knizevnog srpskog, Atentator? Dobro znam koi reci se vec koriste u srpskog jeziku. Napisi pesmu knizovnog srpskog, molim. U nase selo jos se koristi мома и убава. Ima i padezi u dialektu. A selo nije u Severozapadnoj Bugarske.
 
Атентаторе,

Мого би оваквих песница да стављам сваки дан. Али знаш шта је феномен, што ни на један нема коментара па то је чиста српска песма, али зато на скоро свака песма из Јужне, Источне Србије и Македоније, увек буде неки коментар чиста бугарска песма. При том да сто пута питаш за дефиницију шта је то чини нешто бугарско а не српско нећеш добити одговор ни за лека.
У чему је проблем , одакле долази то агресивно понашање?
 
Poslednja izmena:
Пар примера западних дијалеката близу Софије - крајеве које нису хтели у Бугарској 1878 и придобијене на српску страну

Трн...

Друже, ма немоj се замара овим глупостима о српски Трн. ;)

Гласник Српског ученог друштва, 1872, Чед. Мијатовић

rgh1417332686n.jpg
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top