Da li je Niš bugarski grad, a Južna Morava Morava Bulgarica?

[Сребрена]

mogu biti prelaz izmedju srba i bugara

Taj prelaz može biti samo u delu od reke Jantre prem Crnom moru, kod Dobrudzhe, tzv Srbo-Bugari

samo sto je torlacka teritorija daleko veca

"ceeelu" varošicu Knjaževac zauzela od '940 e naovamo, a proteže se čak iii doooo Miiiinićeva..

Spojler

Испред врата домовинских/ У победном своме ходу/ Изгибоше исполински /За јединство и слободу.
Њина дела славиће се/ До последњег судњег дана/ Слава јату бесмртника/ Мир пепелу великана!

TORLACI - JUNACI SA TORLAKA
" Skoro čitavo stanovništvo knjaževačke opštine sebe naziva Torlacima"

TORLAK BRDO
Najviša tačka Starog Beograda nalazi se na brdu Torlak u naselju Kumodraž, u opštini Voždovac, na jugozapadnoj strani Beograda, ka Šumadiji.
Na njega se južnije nastavljaju planine Avala i Kosmaj...Institut "Torlak" je na istoj lokaciji kao i TV predajnik Torlak.

Spojler

http://www.turistickimagazin.com/?page_id=1260
http://www.panoramio.com/photo/36039389
http://www.panoramio.com/map/#lt=44.761362&ln=20.514908&z=4&k=2&a=1&tab=1&pl=all

...сами Торлаци… објашњавају да је назив настао после храброг држања Књажевчана из Тимочке дивизије у бици из I светског рата на брду Торлак код Београда”.

BITKA NA TORLAKU
Штаб команде Одбране Београда је био на Торлаку. Ђенерал Живковић је 22. августа/3. септембра 1914. године издао наређење по коме је основни задатак трупа те команде да спрече прелаз Саве и Дунава аустроугарским трупама на простору од ушћа Колубаре до ушћа Средњег потока.

1. армија (Тимочка I, Моравска, Дунавска и Тимочка дивизија II позива и Коњичка дивизија) под командом генерала Петра Бојовића распоређена је на простору Смедеревска Паланка, Топола, Рача, са Браничевским одредом (ојачана Дунавска дивизија II позива) на десној обали Дунава од Голупца до ушћа Мораве
http://sr.wikipedia.org/sr/Србија_у_Првом_светском_рату

...Uz velike teskoće, u blizini Lazarevca uspela je da se prebaci samo pesadija 21. praske landverske divizije s nekoliko topova. No, tu ih je docekala Timocka divizija 1 poziva pukovnika Vladimira Kondica i nanela im strahovite gubitke. ...

Srpska ofanziva pocela je u najnepovoljnijem trenutku za Austrijance. ........(9.12) zahvaljujuci vestom manevru Timocke, kao i tek pristigle Moravske divizije 1 poziva, kriza je otklonjena a Kosmaj vracen u srpske ruke. ...12. decembra morala da nastavi povlacenje . domobranska divizija .... .Austrijanci su digli most kojim su, koji minut ranije, u Srem prebegli i poslednji ostaci 15. i 16. korpusa 6. armije. Narednog dana Potćorek je konacno morao da prihvati cinjenicu da je i 5. armija dozivela krah i da Beograd moze da se zadrzi, pa je naredio pocetak povlacenja. No, razvoj situacije preduhitrio je i ovu zamisao ,,feldcugmajstera":
Timocka divizija 1 poziva probila je na Torlaku srediste beogradskog mostobrana pa se povlacenje pretvorilo u spasavanje golih zivota.

http://ce-4.forumotion.com/t149p60-prvi-svjetski-rat
http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2994/02l.php?pismo=l
http://www.pravoslavlje.org.rs/broj/901/tekst/odbrana-beograda-1914-godine/

Grobovi Timočana ostali su razbacani po Balkanu...
Neki su u porti voždovačke crkve
http://www.vozdovac.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=69
Neki u Soluni, raspoređeni i dalje na vojnički način
http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br4/zejtinlik.html
Grobovi Timočana su zanemareni i oskrnavljeni u severnoj Grčkoj
http://www.rsz.rs/index.php?option=...-u-hrisi&catid=11:istorija-zdravlja&Itemid=18
U Ulmu su groblje renovirali potomci ratnika WWI
http://www.vesti-online.com/Dijaspo...virali-spomenik-na--srpskom-vojnickom-groblju

.......................

Mr Dejan Krstić, etnolog iz Zaječara, predsednik Zavičajnog društva Timočana "Torlaka u Minićevu i urednik lista Torlak:
" Skoro čitavo stanovništvo knjaževačke opštine sebe naziva Torlacima"
" Ljudi koji sebe naziva Torlacima žive u južnom delu opštine Zaječar, od sela Grlište do Gornje Kamenice"

Торлаке у долини Тимока први пут директно помиње Маринко Станојевић у антропогеографској студији “Тимок” издатој 1940. године, мада одриче постојање овог имена у народу: “Становништво области Тимока назива себе врло радо Тимочанима… а… назива се у етнолошкој литератури нашој и бугарској и Торлацима”.
Светислав Првановић скоро да понавља мишљење Маринка Станојевића речима да становници Тимока “себе називају Тимочанима, а на страни па и у литератури може се за њих срести назив Торлаци”.
Слично Станојевићу и Првановићу, и по Душици Живковић аутохтоно становништво околине Књажевца себе назива Тимочанима, а “неки их називају Торлацима”. Поред навода дефиниције Торлака коју је дао Вук Караџић, и претпоставке да је сточарско занимање овом становништву дало име (од речи тор), она каже да “сами Торлаци… објашњавају да је назив настао после храброг држања Књажевчана из Тимочке дивизије у бици из I светског рата на брду Торлак код Београда”.

Spojler

Etnokulturne razlike između Torlaka u Srbiji i Torlaka u Bugarskoj
http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0350-03220468139K
Torlaci u Srbiji
http://www.udruzenjelingvista-zajecar.rs/radovi.html

Torlačka vokalna tradicija
http://www.scribd.com/doc/21379467/...POSLEDNJI-PRIMERI-TORLAČKE-VOKALNE-TRADICIJE#

Sabor na Kadibogazu - prilog poznavanju graničnih sabora
http://scindeks.nb.rs/article.aspx?...=1&stype=0&backurl=/Related.aspx?artaun=17143

Meni je indikativno da baš oni koji žive oko Timoka, lociraju vrlo mali prostor kao "torlački" (zapisano tek 1940. prvi put kao naziv uz naznaku "narod ne poznaje to ime"),i svoje ime izvode iz Torlačke bitke-a ne po torovima za ovce,, dok spekulacije udaljenijih teoretičara povećavaju taj prostor, te mi je logično da su sami sebe počeli da nazivaju tako kao odjek slavne pobede svojih predaka 1914..
U vreme Polit-biroa nije bilo uputno pominjati išta srpsko, pa verujem da se tad ovaj naziv maximalno proširio kroz celu bivšu gurgusovačku nahiju, posebno zato što su već imali problema zbog svađa dinastija Karadjordjević-Obrenović, toliko da su srušili "gurgusovačku kulu" koja ih je podsećala na to.
http://www.toknjazevac.org.rs/index.php/knjazevac/ustanove-kulture/16-gurgusovacka-kula
http://www.oocities.org/grad_knjazevac/g_kula.htm

 

[iamaphoney]

o pa di si srebro,nesto utanji tu teritoriju,od cele jugo-istocne oblasti ti istrafta neki batrljak,gde li nalazis te karte da mi je znati?

 

[Сребрена]

o pa di si srebro,nesto utanji tu teritoriju,od cele jugo-istocne oblasti ti istrafta neki batrljak,gde li nalazis te karte da mi je znati?

Пише ти на плавкастим словима кад отвориш спојлер, ту ти је попис првих правцатих истраживача "Торлака", а сама карта је из научног рада мр. Дејана Крстића, који себе одређује у 21.веку "Торлаком", уредник је листа Торлак и председник завичајног торлачког удружења. Имаш линк у посту, стављен је баш зато да нико не троши моје време, кад већ не уме да нађе одговоре на своја питања нити уме да прочита дати текст, па поставља глупа питања.
.

Целу 21-овековну "Торлачију" прелазиш за 30 мин лагане вожње, јер мр. Крстић одређује тачно да се простире од Горње Каменице до Грлишта, значи 48 км
" Ljudi koji sebe naziva Torlacima žive u južnom delu opštine Zaječar, od sela Grlište do Gornje Kamenice"
http://www.balkanviator.com/bs/red-voznje/donjakamenica(knjazevac)-srb/grliste-srb/


А до брда Торлак постоји градски превоз, има ваљда неко обележје за остављене кости Тимочана, чије је потомке неко, из неких разлога, у свом кабинету , 3оак година касније прекрстио у "Торлаке".

По ратном плану који су још 1908. саставили Живојин Мишић и Радомир Путник, већина главних снага би се налазиле у унутрашњости земље. Београд се не би бранио иза градских зидина, како се раније чинило, већ на широком и дубоком фронту. Фронт би се протезао од Винче до Остружнице, а фронтовске стране би се налазиле дуж Саве и Дунава. Гледано по дубини главно упориште било би на Торлаку. Овако формиран фронт са Београдом у његовом централном делу би омогућио маневарску одбрану.

U prvom svetskom ratu XIV puk sva tri poziva bio je u sastavu I i II armije. Učestvovao je u bici na Ceru 1914. godine gde je austrougarska vojska poražena, no puk je nastradao kod Červentije prelazeći Savu, a pokazao je veliko junaštvo u kolubarskoj bici. Prilikom povlačenja srpske vojske 1915. Knjaževčani su se naročito istakli u borbama za odbranu Beograda. Povlačeći se u Zimu 1915/16. godine preko Crne Gore i Albanije deo Knjaževčana je nastradao, a u septembarskom napadu 1916. na Solunskom frontu XIV puk učestvuje u borbama na Kajmakčalanu i oslobođenju Bitolja. Prilikom proboja solunskog fronta 1918. godine XIV puk u sastavu II armije je u predhodnici, prelazi Drinu, prvi ulazi u Sarajevo i ide do Jadranskog mora. Po svršetku rata zastava XIV puka je, pored drugih odlikovana i Karađorđevom zvezdom.

Битка код Чеврнтије била је сукоб између српске Тимочке дивизије I позива и аустроугарске 29. дивизије који се одиграо 6. септембра 1914. током Сремске офанзиве. Аустроугарске снаге нанеле су Србима тежак пораз избацивши из строја око 6500 српских официра и војника док су саме имале троструко мање губитке
Као спомен на дату битку данас постоји знаменито место „Поље Легет“,, код Шашинаца, где се налази споменик изгинулима у бици...Приликом пуцања понтонског моста командант 13. пука „Хајдук-Вељко“ Тимочке дивизије, узео је пуковску заставу и дао је санитетском мајору др. Миливоју Петровићу, праунуку Хајдук-Вељка, односно његовог млађег брата војводе Милутина Петровића, који је обмотао заставу око тела и пливајући пренео је на другу обалу Саве...Убрзо након пораза генерал Кондић је смењен...Опис битке (посматрану са десне обале Саве) је присутан и у аутобиографском роману Стевана Ј. Јаковљевића Српска триологија који је у време битке био артиљеријски поднаредник у 5. пољској батерији Тимочке дивизије 1. позива.

 

[iamaphoney]

Пише ти на плавкастим словима кад отвориш спојлер, ту ти је попис првих правцатих истраживача "Торлака", а сама карта је из научног рада мр. Дејана Крстића, који себе одређује у 21.веку "Торлаком", уредник је листа Торлак и председник завичајног торлачког удружења. Имаш линк у посту, стављен је баш зато да нико не троши моје време и поставља глупа питања.
.

Целу Торлачију прелазиш за 30 мин лагане вожње, јер мр. Крстић одређује тачно да се простире од Доње Каменице до Грлишта, значи 44 км
" Ljudi koji sebe naziva Torlacima žive u južnom delu opštine Zaječar, od sela Grlište do Gornje Kamenice"
http://www.balkanviator.com/bs/red-voznje/donjakamenica(knjazevac)-srb/grliste-srb/


А до брда Торлак постоји градски превоз.

oprostite vase visocanstvo nisam vas prepoznao.Da nisi mozda sa instituta torlak,pogledacu ja ovo sve,a ti hajd ne trosi svoje dragoceno vreme i pusti nas neznalice da dodjemo do izrazaja a to je prosto nemoguce od tebe,ovaj vas zaista,a i cekaju te silne obaveze.Evo ja prostirem crveni tepih ako odgovoris na jedno prosto pitanje da li pratis rad,i uopste lik i delo Jovana Deretica?

 

[Сребрена]

oprostite vase visocanstvo nisam vas prepoznao.Da nisi mozda sa instituta torlak,pogledacu ja ovo sve,a ti hajd ne trosi svoje dragoceno vreme i pusti nas neznalice da dodjemo do izrazaja a to je prosto nemoguce od tebe,ovaj vas zaista,a i cekaju te silne obaveze.Evo ja prostirem crveni tepih ako odgovoris na jedno prosto pitanje da li pratis rad,i uopste lik i delo Jovana Deretica?

Требало је да погледаш пре него си ставио овакав наслов теме, јер "шта једна будала замрси, десет мудраца не може да исправи."
Одговор за лик, а посебно дело и рад Ј.Деретића је :Не.

 

[iamaphoney]

dobro ako je tako, mirisala si na deretic sindrom mada ko zna..i hvala za ovo budala bas me uvredi joj nemas pojma,samo nastavi sa iznosenjem dokaza ovo je slabo nesto.Ocekujem da dokazes da sopi odnosno torlaci ne postoje ili da je populacija zapravo svedena na neke zaseoke.

 

[Сребрена]

da sopi odnosno torlaci

Ovo nisu sinonimi.

Mene bi interesovalo koji je tvoj razlog da, lupkanjem po tastaturi, pobugariš potomke ovih ljudi?

27.Серафим Ранђеловић XIII п. (Тимочка дивизија)
28. Димитрије Ранђеловић XV п. (Тимочка дивизија)
29. Станимир Ранђеловић XV п. (Тимочка дивизија)
31. Рад. Брзаковић XIV п. (бол.) (Тимочка дивизија)
32. Љуба Брзаковић XIV п. (Тимочка дивизија)
34. Душан Брзаковић XV п. (Тимочка дивизија)
39. Раде Бранковић XIV п. (Тимочка дивизија)
42. Сретен Живић XIII п. (Тимочка дивизија)
44. Борча Живић XIV п. (Тимочка дивизија)
45. Мика Љубисављевић т. див. (Тимочка дивизија)
47. Гвозден Љубисављевић XIV п. (Тимочка дивизија)
49. Милен М. Драгићевић V II п. (Тимочка дивизија)
60. Велимир Живковић XIV п. п. (Тимочка дивизија)
61. Влад. А. Живковић XIV п. (Тимочка дивизија)
62. Стојан Живковић XV п. (Тимочка дивизија)
64. Богосав Тасић XIV п. (Тимочка дивизија)
65. Милун М. Стојановић XV п. (Тимочка дивизија)
69. Драг. С. Дикић XIV п. тел. (веза Тимочка дивизија)
75. Милун Алексић XIII п. п. (Тимочка дивизија)
77. Драгутин Трифуновић XIV п. (Тимочка дивизија)

по списку Тихомира Ж. Михајловић, писара 2-ге чете, 1. бат. XIV пука пешадијског
http://www.arhivnis.co.rs/cirilica/idelatnost/br 1/cratdnevnik.htm

 

[Plastun]

Zanimljivo je primetiti da list Rimske Katoličke crkve (!) "Vera Roma" iz Oktobra 1897. ovako piše:

"...Osim kraljevine kojoj je prestonica Beograd, ima još vrlo mnogo Srba, koji po jeziku, po običajima, po poreklu i po etnografskim afinitetima pripadaju srpskom narodu a koji su [posle Berlinskog Ugovora 1878.] ostali turski ili postali bugarski podanici."

Za mene lično papska naglabanja nisu merodavan izvor, ali je svejedno zanimljiva pojava.

 

[bankai]

pa i Dubrovnik je u Hrvatskoj pa nikad nije bio hrvatski grad sve do 1945 ili 1939 pa kakve to veze ima.. pozdrav od provokatora,ovaj autora teme.

jednostavno ne vidim svrhu,ajd spominjes dubrovnik,nikada hrvati tako nesto nece pitati,jer je to nesto sto se podrazumeva,ponekad mislim da se sloboda govora pogresno tumaci,nazalost.

 

[iamaphoney]

pa i Dubrovnik je u Hrvatskoj pa nikad nije bio hrvatski grad sve do 1945 ili 1939 pa kakve to veze ima.. pozdrav od provokatora,ovaj autora teme.

jednostavno ne vidim svrhu,ajd spominjes dubrovnik,nikada hrvati tako nesto nece pitati,jer je to nesto sto se podrazumeva,ponekad mislim da se sloboda govora pogresno tumaci,nazalost.

ne vidis svrhu?... eee pa ovde se ne radi dal ce hrvati to reci il ne..nego o cinjenicama iz istorije

 

[Obrad33]

ne vidis svrhu?... eee pa ovde se ne radi dal ce hrvati to reci il ne..nego o cinjenicama iz istorije

Па добро, не схватам шта хоћеш да кажеш како је тобоже Ниш бугарски град или шта.. ?
Ни мени није баш најјасније каква ти је намера доказивања чега и у ком правцу ?

 

[Atentator]

Од свих наводних доказа, које је најављено да их је јако пуно , једино што сам досад видео путописци попут Челебије како налази само Бугаре у Пирот. Истину за вољу он их налази и у Босну. Једино што је чудно што и слабо налази Бугаре у данашној Бугарској. Не види их на пример у Варни - тамо има турски, грчки, јеврејски и јерменски четврт. Слична прича и за Софију. У Пловдиву на пример, додуше има бугарска четврт - али има и српска четврт. Откуд сад нека српска четврт када много западније , Пирот па све до Босне чиста Бугарска територија?

 

[Сребрена]

путописци попут Челебије .. чудно што .. слабо налази Бугаре у данашној Бугарској. Не види их на пример у Варни - тамо има турски, грчки, јеврејски и јерменски четврт. Слична прича и за Софију. У Пловдиву на пример, додуше има бугарска четврт - али има и српска четврт. Откуд сад нека српска четврт када много западније , Пирот па све до Босне чиста Бугарска територија?

Иста аномалија, да најмање Блгара има у Турској до 1878.године, у делу који ће постати Блгариа, појављује се нон-стоп (изгледа да ће их и у Словенији "пронаћи" ускоро)):

Тајна је да су Срби били становништво града који се данас зове Јамбол и нлази се на иииииииистоку данашње Бугарске
http://bg.wikipedia.org/wiki/Ямбол

„Тако исто у наводећих се 32 села Јамболске нахије, као и у самом Јамболу, живе чисти Срби, који до данашњег дана славе (славу), не мешају се и не орођавају се с Блгарима...
Сливен, са 6.000 кућа, од којих је: 2.500 Срба, 4000 Ермена, 100 Евреја, 180 Цигана и 2.820 разних мухамеданаца...
Котел, са 4.000 кућа само чистих Срба...
Карнабат, са 600 кућа, од којих је: 100 мухамеданаца, 100 Срба, ...“

Гл. Српство, књижевни лист у Београду 1886. г. бр. 7, стр. 51

Нема ни бугаризама у Блгарији пред долазак Турака

Румунски професор Барбулеску има књигу која то све то лепо разјашњава
http://s15.postimg.org/q21cv9i97/rumun_profa_nasovna.png
Део садржаја књиге:

U 17.veku granica čistih Srba prema smesi Bugara i Turaka je kod reke Iskra/isker, tamo gde je granica ekavsko- jakavskog dijalekta i dan danas

Јован Радонић о Великом аустријско-турском рату пише: "Успеси хришћанских сила према Турцима оживели су наде у Патријарха, клира и народа, да ће се вратити у своју балканску отаџбину, да ће помоћу Русије осигурати слободно исповедање православне вере не само у Турској него и у ћесаревини, и на тај начин успоставити јединство Патријаршије у старом њеном опсегу од Солуна до Коморана и од Јадранског мора ДО РЕКЕ ИСКРА У БУГАРСКОЈ..."

Јован Радонић, Јероним Пастрић, историчар XVII века. Глас Српске академије наука, СХС (190). Други разред 95. Београд 1946. Стр. 440.

Pa onda niz različitih svedočanstava iz perioda turske okupacije o Srbima u Turskoj, koje će 1878-1885 Velike sile predati novostvorenoj kneževini Blgariji i nemačkom vladaru

 

[Pravi Vlah]

Ma ajde bezi, Nis je rumunski grad. Rimski car Konstantin Veliki se ovde rodio jos kad je celi Balkan cinio delom Rimskog Carstva. Rumuni i Italijani su naslednici Rimskog Carstva --sve ce ovo opet biti Imperium Romanum-- a vi Sloveni, izvini Srbi, vratite se vasem zavicaju u Pripjatskoj Mocvari u Belorusiji. I stavite bunde, zima je tamo.

Evo salim se, ali vasa rasprava mi bas tako zvuci.

 

[Atentator]

Да, шала мала, једино ми никад није било јасно како су Румуни испали наследници Римљана када је Румунија била једва 150 година у Римској империји, док је рецимо Балкан био 600 година (и више од тога, ако рачунамо Византију након слома западног царства). Ал ајде то је нека друга тема.

 

[Pravi Vlah]

Да, шала мала, једино ми никад није било јасно како су Румуни испали наследници Римљана када је Румунија била једва 150 година у Римској империји, док је рецимо Балкан био 600 година (и више од тога, ако рачунамо Византију након слома западног царства). Ал ајде то је нека друга тема.

Pa bas zato Rumuni polaze pravo na celi Balkan, njihovu kolevku. Povukli su se u Karpate samo privremeno.

Gde ima rimljanskih grobova to je Romania. Ili po danasnjem izgovoru Rumunija.

 

[Сребрена]

Meni je uvek potresno kad pogledam vapaje Srba koji su ostali zarobljeni 1878.godine iza turske/bugarske granice, evo još jednog svedočanstva:

Његовом величанству Господару МИЛАНУ ОБРЕНОВИЋУ, ЧЕТВРТОМ Господару

Ми смо прави стари Срби и као Срби желимо да будемо с нашом браћом србима. Комитет Бугарски хоће да нас силом побугари. Молимо Тебе Господару. Молимо и Руског цара Александра, гледајте да ми као прави Срби не останемо пред силом Бугари, но да будемо твоји па да се придружимо нашој браћи Србима, наша је стара граница српска граница, Бакрно Гувно, које ми зовемо Побијен Камик, не само ми но цели Санџак софијски је овејани Србин и сви су готови да ово исто кажу, а ако и који буду упитани само не смеду, јер чорбаџије и комитетлије, ако се дозна одмах батинају и хапсе. Ми сад патимо горе од њих него што смо патили од Турака. Код губернатора софијског, господина Алабина, не можемо да предамо тужбу никако, те овако њему да се пожалимо. Ту је комитет Бугарски. Ту су њихови жандари, па чим нас виде и сазнају шта хоћемо, одмах нас бију и терају у апс. Не дај да нас Господару овако муче Бугари и да нас силом Бугаре кад нисмо Бугари, МИ СМО СРБИ … и са Србима хоћемо да живимо и да умремо.

15.маја село Житен, Санџак Софијски, Покорни сеђани :
Михо Божилов, Кмет, Вато Најданов, Веселин Тодоров, Минко Цветин, Ташко Црнин, Донко Кочин, Влчко Младенова, Сокол Лазаров, Гроздан Ленков, Тодор Ђошин, Тоше Бонин, Петар Стончин, Захарин Веселинов, Вучо Златков, Тото Златков, Танцо Младенов, Стојко Младенов, Васиљ Младенов, Ћора Игнатов, Богдан Цветин, Андон Цветин, Миленко Колин, Кола Вучов, Венко Митов, Пижо Бонин.

Српска књижевна задруга “Србија ” 1878 документа : Београд 1978, страна 335, 336.

Упоређуј:

Spojler

Прилог 16

Spojler

Начелник округа пиротског Панта Срећковић Ј. Ристићу:
О Србима у Трну и Знепољу
Телеграм
Пирот, 21. марта 1878.
№ 135Војни Речник.

Комитет од Бугара у Софији преко Алабина јавио главној руској команди једну не само лаж, него и клевету о Трну и Знепољу. Наиме да су подписе под морање дали, а у ствари су они чисти Срби и неће нипошто, у истини, ни под кога него хоће под Србина. Изјаве у новинама чекају са нестрпљењем.
О Вашој поруци не брините.

Званично. Хитно.
Нач. Окр. Пир. Срећковић

Архив ИИ. Инв. бр. 19/376, Сигн. Х1Х/5
. — Дешифрован телеграм, оригинал.


Прилог 73
Сељаци радомирске нахије цару Александру: Молба за прикључење Србији
Трн, 26. фебруара 1879.
Телеграм № 48 Дневника

Нјеговом Величанству Цару свију Руса Александру, преко Руског Конзула
Београд
Ми смо Стари Срби, чули смо да остајемо под нашу браћу Бугаре. Молимо Нјегово Царско Величанство да нас од наше браће Срба неодваја.
У име сељана Банишора, Рџавце, Становца, Горња Секирна и Дољна Секирна нахије Радомирске
слуге покорне
Златко Колић, Диман Колић, Пејча Миленковић и т.д. са 22 подпи-са.
Архив ИИ. Инв. бр. 23/132, Сигн. ХХШ/1. — Оригинал.



Прилог 37
П. Срећковић Ј. Ристићу:
Извештај о приликама у селима лужничког среза. Брезје и друга села софијске накије желе да припадну Србији

Пирот, 26. априла 1878.
Господине Министре!

Ја сам послао г. министру Васиљевићу извештај о стању ствари у овим крајевима напоменувши, да се стање изменило у нашу корист. У свези са оним, данас добио сам нзвештај из Лужничкога среза, који показује, да, у колико је регрутовање зло примљено у софиској нахији, у толико је у нашем округу мила и драга установа српске народне војске. Тако напр. неки добровољци (а они су најжешћи Срби) на добровољну изјаву Костурске општине већ одавно сваке недеље и празника излазе на вежбање војничко, уче се кретањима и пуцању и то им је најмилија забава; још у неким општинама то сами млади људи раде. Ја сам послао ону изјаву од седам села, и ону од она два села. Ево још од истога села Брезја изјава, а биће их стотинама. Ову шаљем иа Вашу употребу. Већина Софијске нахије искрено и од срца жели да подпадне под Србију. Сада причају по Софији, да ће српска војска заузети Софију. Уопште стање ствари је такво у овим покрајинама, да му се само можемо радовати. А здрав је, а диван је, а радан је ово народ: ако не буде наш, нигда ни један Србин не треба да прежали.
Свет овај сав сасвим темељно и утврдо сматра да су Срби и да их нико од Србије не може раздвојити.

С највећим поштовањем
Нач. окр. Пир. П. Срећковић
Архнв ИИ. Инв. бр. 19/409, Сигн. Х1Х/5.
— Оригинал.

Прилог бр.79
Представници трнске нахијe цару Александру:
Молба да Русија не дозволи да Трн са нахијом уђе у састав Бугарске
Т е л е г р а м № 15
Трн, 14. маја 1879.

Његовом Императорском Величанству Цару свију Руса Александру II
преко г. Персијана Београд.

Србски народ нахије Трнске у најдубљој покорности на иљаде скупљен данас око чланова Међународне Комисије у Знепољу моли Ваше Царско Величанство да издате Високи и милостиви налог Заступнику Руском члану Комисије Међународне да не повлачи границу између наше нахије и Бугарске по Берлинском уговору, јер ми као Срби нећемо да будемо Бугари.

Наша земља то је Стара Србија, свети наши Владаоци Немањићи понајвише међу нама живише. Нас су Турци као Србе покорили. Наш језик Србски је језик, наши обичаји и народни и религиозни то су прави Србски обичаји. Гусле и Славе Крсних имена уздржале су у нама непрекидно свежу и будну Српску свест кроз наше дуго петстолетно робовање.

Кад је наша храбра Српска војска као сајузник славне и храбре Руске војске нас петостољетног ропства ослободила; и мајки Србији повратила најпре похитасмо Богу се помолити за Ваше Царско Величанство као ослободиоца и виновника и нашег Србског ослобођења и наше суплемене браће Бугари (!).

Кад би сад ми подпали под Бугарску Кнежевину, ми би изгубили и своје име Србско и своју Србску Народност коју смо под Турцима кроз петстољетног (!) робовања очували. Што нас Турци Бугарима зваше и што смо морали име Србско под Бугарским именом крити док смо робови турски били, као и што смо и Грцима од Турака називани, то данас у здравље Вашег Императорског Величаества нити морамо нити хоћемо.
Кад се је Берлински Уговор исправити морао у Румелији и на другом месту, то и част и слава Великодушног Вашег Царског Величанства ослободиоца Балканских Славена, као и корист и узајамност Славенства и света Циљ Вашим Императорским Величанством подузетога рата на Балкану неопходно захтевају да се Србцки народ Нахије Трнске неодваја од Србске Кнежевине и нелишава Отачества.

Тако Вашем Императорском Величанству Бог и Господ у свему помагао за Благо Вашег Царског Дома, Руском Народу, свега Словенства и човечанства, недајте да Србеки народ Нахије Трнске раздваја се од Србије и подпадне под Бугароку, која може срећна и јака бити и без Србских земаља.
Вашег Императорског Величанства Представници Србског Народа Нахије Трнске, Прота Јован Поповић. Глигорије Васиљевнћ, Михаил Раденковић, Општина Трнска, председник Општине Топча и т.д. са подписима свију обштина.

Архив ИИ. Инв. бр. 23/147, Сигн. ХХШ/2. — Оригинал.

На основу укупно 101 (сто и једног) прилога Владимира Стојанчевића
http://books.google.rs/books?hl=sr&id=g3JMAQAAIAAJ&q=не+могу+преболети#search_anchor

 

[Сребрена]

Још један

Upoređuj:

Архив ИИ. Инв. бр. 23/147, Сигн. ХХШ/2.

Spojler

Представници трнске нахијe цару Александру: Молба да Русија не дозволи да Трн са нахијом уђе у састав Бугарске
Т е л е г р а м № 15 Трн, 14. маја 1879.

Његовом Императорском Величанству Цару свију Руса Александру II преко г. Персијана Београд.

Србски народ нахије Трнске у најдубљој покорности на иљаде скупљен данас око чланова Међународне Комисије у Знепољу моли Ваше Царско Величанство да издате Високи и милостиви налог Заступнику Руском члану Комисије Међународне да не повлачи границу између наше нахије и Бугарске по Берлинском уговору, јер ми као Срби нећемо да будемо Бугари.
Наша земља то је Стара Србија, свети наши Владаоци Немањићи понајвише међу нама живише. Нас су Турци као Србе покорили. Наш језик Србски је језик, наши обичаји и народни и религиозни то су прави Србски обичаји. Гусле и Славе Крсних имена уздржале су у нама непрекидно свежу и будну Српску свест кроз наше дуго петстолетно робовање. Кад је наша храбра Српска војска као сајузник славне и храбре Руске војске нас петостољетног ропства ослободила; и мајки Србији повратила најпре похитасмо Богу се помолити за Ваше Царско Величанство као ослободиоца и виновника и нашег Србског ослобођења и наше суплемене браће Бугари (!).

Кад би сад ми подпали под Бугарску Кнежевину, ми би изгубили и своје име Србско и своју Србску Народност коју смо под Турцима кроз петстољетног (!) робовања очували. Што нас Турци Бугарима зваше и што смо морали име Србско под Бугарским именом крити док смо робови турски били, као и што смо и Грцима од Турака називани, то данас у здравље Вашег Императорског Величаества нити морамо нити хоћемо. Кад се је Берлински Уговор исправити морао у Румелији и на другом месту, то и част и слава Великодушног Вашег Царског Величанства ослободиоца Балканских Славена, као и корист и узајамност Славенства и света Циљ Вашим Императорским Величанством подузетога рата на Балкану неопходно захтевају да се Србцки народ Нахије Трнске неодваја од Србске Кнежевине и нелишава Отачества.

Тако Вашем Императорском Величанству Бог и Господ у свему помагао за Благо Вашег Царског Дома, Руском Народу, свега Словенства и човечанства, недајте да Србски народ Нахије Трнске раздваја се од Србије и подпадне под Бугарску, која може срећна и јака бити и без Србских земаља.

Представници Србског Народа Нахије Трнске, Прота Јован Поповић. Глигорије Васиљевнћ, Михаил Раденковић, Општина Трнска, председник Општине Топча и т.д. са подписима свију обштина


Архив ИИ. Инв. бр. 23/133, Сигн. ХХШ/1. — Оригинал. 210

Представници ћустендилске нахије цару Александру: Молба да се не одвајају од Србије Телеграм
№ 19 Дневника Трн, 7. марта 1879.
Његовом Величанству Цару свију Руса преко Руског Конзула Београд

Земља од старина на којој живимо старих је Срба наших Дедова, Прадедова и Чукун Дедова били су Срби а и ми смо Срби као њихови. Потомци и као такови умрећемо. Наш Србски краљ Милутин сахрањен је у Софију што 'казује тагог (?) да је ова земља наша Србска и известисмо се да остајемо под нашу браћу Бугаре. Ми нисмо Бугари. Молимо Његово Величанство Цара ослободиоца да нас неодваја од наше браће по крви и народности Срба и нашега Краља Обреновића Четвртог.
Верни Његовог Величанства. слуге Нахије Ћустендилске Треклин Димитрије, Чавдар, Милош Сукин Драточинци, Станоје Петровић -и т.д. са више још подписа.

 

[zlatko01]

Da li danas postoji bar jedan Srbin da je preostao?

 

[DIVA_]

Ti znaš bar nešto o bugarskom jeziku, ili ne?

Odgovoricu ti ja. Kako mislis - ja sam bugarka, dali znam nesto o bugarskom jeziku? I da te pitam jos jedno - kakvu geografiju si ucila? Da neznas gde je Nis, gde je Nikopol? Pukla sam od smeha dok sam citala.

Ne pampim kto bese pisao da su sopi digle ustanak protiv bugara, ali to su gluposti. Ljudi, pazite sta pisete bre!!! Nije smesno, tuzno je kad se citat takvi gluposti. Ja sam sopkinja ali sam Bugarka.

A Nis je bio bugarski grad ali vise nije. I sta sad? Da ratujemo!?

 

[Han-Solo]

Нема ни бугаризама у Блгарији пред долазак Турака

Бертрандон де ла Брокијер , Путовање преко мора, 15 век

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:bertrandon-de-la-brokijer

Нема Бугари у Бугарске. Србија до Токија!

 

[Han-Solo]

Ali gornjim putem idući nailazi se na polje Godomin, nedaleko odatle, pošto se pređe rijeka Mala Morava i pošto se na lijevoj strani rijeke ostave polja Brailove, preko sela Braničeva, pored slavnog hrama Resave, grobnice kraljeva i čuvenih kneževa, stiže se do Niša, nekada, kao što se vidi po ruševinama, slavnog grada. Sada je skoro sveden na selo, a naseljavaju ga Turci i Bugari.

Martin Segon, 15 век
(„родом Которанина а п­ореклом Србина из Новогамонта друкчије Новобрда названог“)

 

[Atentator]

Бертрандон де ла Брокијер , Путовање преко мора, 15 век

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:bertrandon-de-la-brokijer


Нема Бугари у Бугарске. Србија до Токија!

У истој књизи има и ово
They have besides among them a great number of Christians who serve through force Greeks, Bulgarians, Macedonians, Albanians, Sclavonians, Wallachians, Servians and other subjects of the despots of that country.
http://books.google.com/books?id=A9YWAAAAQAAJ&pg=PA231&dq=bertrandon+de+la+broqui%C3%A8re+english&hl=en&sa=X&ei=NAZ2VP6dFozGsQS0lIKgDQ&ved=0CB0Q6AEwAA#v=twopage&q=macedonians&f=false
Дакле разликује Словене (Sclavonians) и Македонце од Бугара и Срба...

 

[Сребрена]

Ali gornjim putem idući nailazi se na polje Godomin, nedaleko odatle, pošto se pređe rijeka Mala Morava i pošto se na lijevoj strani rijeke ostave polja Brailove, preko sela Braničeva, pored slavnog hrama Resave, grobnice kraljeva i čuvenih kneževa, stiže se do Niša, nekada, kao što se vidi po ruševinama, slavnog grada. Sada je skoro sveden na selo, a naseljavaju ga Turci i Bugari.

Martin Segon, 15 век
(„родом Которанина а п­ореклом Србина из Новогамонта друкчије Новобрда названог“)

Hehe, ovo si prepisao pz mog prevoda Segona što sam postovala ranije na temi o Mađarskoj, radi se o Nikopolisu , odn. Jirečekevom Nikupu....Tamo sam imala i karte, što ih ne postavi da ljudi shvate koji je to turski "niš" na 10 km od Trnova., pun Turaka i Blgara?

Odgovoricu ti ja. Kako mislis - ja sam bugarka, dali znam zesto o bugarskom jeziku?

Gospodzice- gospodza, kad budem tebe pitala nešto lično, ti slobodno odgovori.
Dotad proveri koja je razlika između geografije i istorije.

 

[Han-Solo]

Hehe, ovo si prepisao pz mog prevoda Segona što sam postovala ranije na temi o Mađarskoj, radi se o Nikopolisu , odn. Jirečekevom Nikupu....Tamo sam imala i karte, što ih ne postavi da ljudi shvate koji je to turski "niš" na 10 km od Trnova., pun Turaka i Blgara?

Зар форум je "Фантастика"?

"MALO DJELO POŠTOVANOGA GOSPODINA
GOSPODINA MARTINA DE SEGONIS PO
NARODNOSTI KOTORANINA A PORIJEKLOM
SRBINA IZ NOVOMONTA DRUKČIJE
NOVOBRDA NAZVANOG PO MILOSTI
BOŽJOJ EPISKOPA ULCINJSKOG
PREBLAŽENOM SIKSTU IV RIMSKOM PAPI"

http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/crnojevici/o_balkanskim_krajevima_i_narodima.htm