Прилог 16
Начелник округа пиротског Панта Срећковић Ј. Ристићу:
О Србима у Трну и Знепољу
Телеграм
Пирот, 21. марта 1878.
№ 135Војни Речник.
Комитет од Бугара у Софији преко Алабина јавио главној руској команди једну не само лаж, него и клевету о Трну и Знепољу. Наиме да су подписе под морање дали, а у ствари су они чисти Срби и неће нипошто, у истини, ни под кога него хоће под Србина. Изјаве у новинама чекају са нестрпљењем.
О Вашој поруци не брините.
Званично. Хитно.
Нач. Окр. Пир. Срећковић
Архив ИИ. Инв. бр. 19/376, Сигн. Х1Х/5
. — Дешифрован телеграм, оригинал.
Прилог 73
Сељаци радомирске нахије цару Александру: Молба за прикључење Србији
Трн, 26. фебруара 1879.
Телеграм № 48 Дневника
Нјеговом Величанству Цару свију Руса Александру, преко Руског Конзула
Београд
Ми смо Стари Срби, чули смо да остајемо под нашу браћу Бугаре. Молимо Нјегово Царско Величанство да нас од наше браће Срба неодваја.
У име сељана Банишора, Рџавце, Становца, Горња Секирна и Дољна Секирна нахије Радомирске
слуге покорне
Златко Колић, Диман Колић, Пејча Миленковић и т.д. са 22 подпи-са.
Архив ИИ. Инв. бр. 23/132, Сигн. ХХШ/1. — Оригинал.
Прилог 37
П. Срећковић Ј. Ристићу:
Извештај о приликама у селима лужничког среза. Брезје и друга села софијске накије желе да припадну Србији
Пирот, 26. априла 1878.
Господине Министре!
Ја сам послао г. министру Васиљевићу извештај о стању ствари у овим крајевима напоменувши, да се стање изменило у нашу корист. У свези са оним, данас добио сам нзвештај из Лужничкога среза, који показује, да, у колико је регрутовање зло примљено у софиској нахији, у толико је у нашем округу мила и драга установа српске народне војске. Тако напр. неки добровољци (а они су најжешћи Срби) на добровољну изјаву Костурске општине већ одавно сваке недеље и празника излазе на вежбање војничко, уче се кретањима и пуцању и то им је најмилија забава; још у неким општинама то сами млади људи раде. Ја сам послао ону изјаву од седам села, и ону од она два села. Ево још од истога села Брезја изјава, а биће их стотинама. Ову шаљем иа Вашу употребу. Већина Софијске нахије искрено и од срца жели да подпадне под Србију. Сада причају по Софији, да ће српска војска заузети Софију. Уопште стање ствари је такво у овим покрајинама, да му се само можемо радовати. А здрав је, а диван је, а радан је ово народ: ако не буде наш, нигда ни један Србин не треба да прежали.
Свет овај сав сасвим темељно и утврдо сматра да су Срби и да их нико од Србије не може раздвојити.
С највећим поштовањем
Нач. окр. Пир. П. Срећковић
Архнв ИИ. Инв. бр. 19/409, Сигн. Х1Х/5.
— Оригинал.
Прилог бр.79
Представници трнске нахијe цару Александру:
Молба да Русија не дозволи да Трн са нахијом уђе у састав Бугарске
Т е л е г р а м № 15
Трн, 14. маја 1879.
Његовом Императорском Величанству Цару свију Руса Александру II
преко г. Персијана Београд.
Србски народ нахије Трнске у најдубљој покорности на иљаде скупљен данас око чланова Међународне Комисије у Знепољу моли Ваше Царско Величанство да издате Високи и милостиви налог Заступнику Руском члану Комисије Међународне да не повлачи границу између наше нахије и Бугарске по Берлинском уговору, јер ми као Срби нећемо да будемо Бугари.
Наша земља то је Стара Србија, свети наши Владаоци Немањићи понајвише међу нама живише. Нас су Турци као Србе покорили. Наш језик Србски је језик, наши обичаји и народни и религиозни то су прави Србски обичаји. Гусле и Славе Крсних имена уздржале су у нама непрекидно свежу и будну Српску свест кроз наше дуго петстолетно робовање.
Кад је наша храбра Српска војска као сајузник славне и храбре Руске војске нас петостољетног ропства ослободила; и мајки Србији повратила најпре похитасмо Богу се помолити за Ваше Царско Величанство као ослободиоца и виновника и нашег Србског ослобођења и наше суплемене браће Бугари (!).
Кад би сад ми подпали под Бугарску Кнежевину, ми би изгубили и своје име Србско и своју Србску Народност коју смо под Турцима кроз петстољетног (!) робовања очували. Што нас Турци Бугарима зваше и што смо морали име Србско под Бугарским именом крити док смо робови турски били, као и што смо и Грцима од Турака називани, то данас у здравље Вашег Императорског Величаества нити морамо нити хоћемо.
Кад се је Берлински Уговор исправити морао у Румелији и на другом месту, то и част и слава Великодушног Вашег Царског Величанства ослободиоца Балканских Славена, као и корист и узајамност Славенства и света Циљ Вашим Императорским Величанством подузетога рата на Балкану неопходно захтевају да се Србцки народ Нахије Трнске неодваја од Србске Кнежевине и нелишава Отачества.
Тако Вашем Императорском Величанству Бог и Господ у свему помагао за Благо Вашег Царског Дома, Руском Народу, свега Словенства и човечанства, недајте да Србеки народ Нахије Трнске раздваја се од Србије и подпадне под Бугароку, која може срећна и јака бити и без Србских земаља.
Вашег Императорског Величанства Представници Србског Народа Нахије Трнске, Прота Јован Поповић. Глигорије Васиљевнћ, Михаил Раденковић, Општина Трнска, председник Општине Топча и т.д. са подписима свију обштина.
Архив ИИ. Инв. бр. 23/147, Сигн. ХХШ/2. — Оригинал.
На основу укупно 101 (сто и једног) прилога Владимира Стојанчевића
http://books.google.rs/books?hl=sr&id=g3JMAQAAIAAJ&q=не+могу+преболети#search_anchor
