Ti si sve naopako shvatio. Teorija evolucije nema ama nikakve veze sa ateizmom. Niko mi nije nametnuo TE. I ne slazem se bas s njom.
Druga stvar, u velikoj si ti zabludi da meni smeta bog. Ne smeta mi bog vec vernici koji laprdaju svasta, Niko se nije uverio da bog postoji. Zato se i zove verovanje. Da je bilo dokaza da bog postoji, ne bi postojala vera.
Treca stvar, ti mene komentarises. nemas uopste potrebe, slobodno zaobidji i idi na temu kulinarstva. Nemas potrebe da ovde blebeces kao ti znas istinu. Nista ti ne znas
Ovako: nisam nista naopako shvatio, a ukoliko bi te mozda nesto pogresno i razumeo, tu nema razloga za ljutnju i drskost. To koliko ja znam - to ti ne znas. I vidi, ako ne poznajes istinu, onda tesko da mozes da prepoznas laz - pa onda zivis u lazi. Ko sto, ako ne poznajes orginalnu novcanicu, tesko da mozes prepoznati laznu, tj. sta je falsifikat. Drago mi je da se ne slazes bas sa njom (evolucijom)... Mada, tu nema ne slazem se bas - vec, ili se u potpunosti ne slazes, ili se u potpunosti slazes. Ali, u cega ti onda verujes ako mozes da mi kazes? mislim, ako ti nije problem da to kazes... Da, tacno je to da VERNICI govore sve i svasta. Ali to ne znaci i da svi oni lazu, i takodje, nije razlog da ti smetaju i da imas nesto, bilo sta - protiv njih. Inace, i ti si vernik, zar nisi? jer i ti sam verujes u nesto, bilo sta, vernik i ti si... I mozda bas ti, verujes u sve i svasta i govoris svasta, i nekome isto tako smetas. Cega nisi ni svestan... Bog postoji, i na srecu, ima mnogo ljudi koji su se u to i uverili - medjutim, ako ti licno nisi ili ako nisu ljudi koje ti licno poznajes, to ne znaci odma i u isto vreme da - niko nije. Verovanje druze, podrazumeva poznavanje. Primer: dali ti mozes verovati coveku kojeg NE-poznajes? znas i sam da ne mozes. A dali mozes verovati u bilo sta sto NE-poznajes? ne mozes. I da znas, imas dosta dokaza da Bog postoji, uostalom, zivo nastaje samo od zivog. A ako vec nemas ni jedan argument da izneses, pa ti je izgleda lakse da govoris reci tipa: nista ti ne znas, ti kao znas istinu, itd... Reci, dali sam ja tebi to tako rekao? Znas da nisam. Rekao sam da je ateizam uopste, ne vezano za tebe licno - lazna vera. Ako je neko vec i prevaren ili nesto ne zna, ne treba ga osudjivati. Pa tako ni ja tebe ne osudjujem. Svi mi nista nismo znali, i svi smo bili prevareni... A sad, da ti se recimo nekad, bilo gde i bilo kad, pojavi bilo ko, ko zaista zna istinu - zar bi i njemu tako rekao? Pa, verovatno da bi. Ali ne toliko zbog nepoverenja, nepoznavanja - vec pre zbog toga sto nista ne proveravas. Vec pozuris da das bilo kakav svoj odgovor na osnovu znanja koje imas. Dok onu drugu stranu i nepoznajes. I vidi, ne trazim ja od tebe niti od bilo koga, da se meni slepo veruje, ali sve moze da se proverava. I kazes, tj mislis, da ti niko nije nista nametnuo? a sta si u skoli ucio? zar ta ucenja nisu bila nametnuta? odakle i inace, prikupljas razno razne informacije ne vezano za skolu? i jesi li ti rodjen sa znanjem? Ili si ipak upijao ko i svako od nas - bio ucen svemu i svacemu u sistemu - kroz celo svoje odrastanje...
ATEIZAM
Verovanje da nije bilo nicega i da se nista dogodilo u nicemu a zatim je nista magicno eksplodiralo bez razloga, stvarajuci sve, i zatim se jedan ogranak svega magicno preoblikovao bez ikakvog razloga u samo-umnozavajuce male delice koji su se potom pretvorili u dinosauruse. Savrseno smisleno...
Evo za kraj i jedna analogija.
Blizanci u majčinoj utrobi razgovaraju...
1. Da li veruješ u život posle rođenja?
2. Naravno, sigurno postoji nešto nakon rođenja. Možda smo ovde baš zato da se pripremimo za život posle rođenja.
1. To je glupost. Nema života posle rođenja. Kako bi taj život uopšte izgledao?
2. Ne znam tačno, ali uveren sam da će biti više svetla i da ćemo moći hodati i jesti svojim ustima.
1. To je potpuna glupost. Znaš da je nemoguće hodati i jesti svojim ustima, pa zato imamo pupčanu vrpcu. Kažem ti; posle rođenja nema života.
2. Pupčana vrpca je prekratka. Uveren sam da postoji nešto posle rođenja. Nešto posve drugačije od ovog što živimo sada.
1. Ali niko se nije vratio od tamo. Život se posle rođenja završava. Osim toga život nije ništa drugo nego postojanje u uskoj i mračnoj okolini.
2. Pa, ne znam baš tačno kako izgleda život posle rođenja, ali ćemo u svakom slučaju sresti našu mamu. Ona će zatim brinuti za nas.
1. Mama?!? Ti veruješ u mamu? Pa gde bi po tvome ta mama bila?
2. Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujući njoj smo živi, bez nje ne bismo uopšte postojali.
1. Ne verujem! Mamu nisam nikada video, zato je jasno da ne postoji.
2. Da moguće, ali ponekad, kada smo potpuno mirni, možemo je čuti kako peva i miluje naš svet. Znaš, uveren sam da život posle rođenja zapravo tek započinje…
(Autor nepoznat)
Verujem, kako je teško pronaći bolju analogiju za pitanje poimanja večnog života. Gotovo sve polemike rešene su u ovoj kratkoj ilustraciji.
Iz perspektive ovih nerođenih blizanaca, ono što je nama van majčine utrobe sasvim uobičajeno, njima je i teoretski i praktički nepojmljivo. Samostalno hranjenje, hodanje, svetlost, majka…
Identična stvar je sa nama kada je u pitanju naša mogućnost i sposobnost da zamislimo kako bi izgledao večni život. Baš kao što blizanci, zbog činjenice da nisu osposobljeni za hodanje i samostalno hranjenje, logično zaključuju da te noge nikako ne mogu hodati i usta žvakati, i nama naša logika govori da nešto poput, večnog života ne može postojati.
Ipak, prvi blizanac je bio u krivu. Drugi je ostavio mogućnost da postoji nešto što nadilazi njegov razum iako je i njemu logika govorila isto što i prvome.
U Bibliji su opisane vrlo konkretne stvari, događaji i bića koja ne pripadaju ovom svetu. Neke od tih opisa, uprkos pokušaju iznošenja najsitnijih detalja, nije moguće ni zamisliti, a kamoli nacrtati. Bilo bi mudro ugledati se na drugog blizanca, te uprkos ljudskoj logici, ostaviti mogućnost postojanja onoga što tu našu logiku nadilazi.
Sa naših pet čula, mi praktično vrlo oskudno sudelujemo u sveukupnoj stvarnosti koja se oko nas događa. Uređaji koje smo izmislili donekle proširuju našu spoznaju o prostoru, zračenjima, zvukovima unutar kojih živimo. Složenim formulama, vođeni zakonima fizike, u teoriji možemo dokazati postojanje mnogih stvari koje ne možemo otkriti ili ostvariti… Ipak, uprkos svemu, ljudska vrsta je tačno u položaju naših spomenutih blizanaca.
Ali, znate li razliku između vernika i nevernika?
Nevernik će saznati da je bio u krivu! Ako večni život ne postoji, vernik to nikada neće saznati. Ali ako večni život postoji, nevernik će to saznati jer će vaskrsnuti da bi primio konačnu osudu. Strašnija od same osude biće spoznaja o tome što je propustio i kako je jednostavno to mogao zadobiti.
Čuli smo za uzrečicu „bolje vrabac u ruci, nego golub na grani“. Na žalost, upravo je to razlog zašto ljudi radije odabiraju prolazna zadovoljstva i užitke, bez obzira koliko nezdravi i štetni bili, umesto da poveruju Bogu i Njegovim obećanjima te na kraju, živeći sretnije i kvalitetnije već sada, dobiju i večni život.
Iako večni život ima svoj početak već sada, onaj pravi večni život u sreći, pravdi, zdravlju i radosti počeće tek nakon drugog Isusovog dolaska.
Dali ces verovati u Boga ili ne, to je tvoja licna stvar. I nisam ja komentarisao tebe, niti sam ti se prvi obratio. To dobro znas. Pozdrav.
