Pa kako nije kada Pavle to Tvrdi:
1. Timotiju 2, 5 Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus,
6 Koji sebe dade u otkup za sve, za svedočanstvo u svoje vreme,
Pavle tvrdi da je Isus samo Covek,a ti tvrdis da nije, pa ko je u pravu, hajd razmisli, ako SPC izjavljuje da je sazidana na temelju apostola, i Pavle kao apostol tvrdi da je isus samo Covek,
ko si ti da to opvrgnes, ko ti je dao slobodu
- - - - - - - - - -
Da li si ti veci od Pavla, i imas takvu snagu da tvrdis suprotno od Pavla
1) "Trojstvo"
Treba razumeti da hrišćansko učenje o "Svetoj Trojici" ili "Trojstvu" se zasniva i do njega se dolazi putem takozvane "postepene Božje objave" iz Svetih spisa. Dakle, crkva je do ove doktrine došla čistom indukcijom nakon prikupljanja i upoređivanja onoga šta su Hristos i Pismo imali za reći o samoj osobi Božanstva i o Njegova tri posrednika u spasavanju čoveka.
Najteža stvar u vezi doktrine o "Svetom Trojstvu" jeste taj, da ne postoji dobar način da se ono adekvatno objasni. Pitanja Božje (transcendentne) suštine su apstraktni koncepti koje ni jedno ljudsko biće (stvorenje) ne može u potpunosti shvatiti, a kamoli tačno objasniti i sročiti u neku definiciju od reči. Bog je mnogo veći od nas, naših umova i naših shvatanja. Zar ne?
Imajte na umu da sama reč "Trojstvo" nije korišćena u Pismu. Ovo je termin koji je izabran u nastojanju da se što bliže opiše (definiše) trojedini Bog, tj. činjenica da postoje tri večne osobe iste suštine ili biti, koje opet čine Božju jednu i jedinstvenu osobu. Treba da shvatite da ovo NIJE ni na koji način sugerisanje da postoje tri Boga, ovako nešto hrišćanska doktrina o "Trojstvu" nigde ne uči, a kako to najčešće proizvoljno tumače onih koji ovo ne žele razumeti.
Treba biti veoma pažljiv kada se pokušava opisati osobnost Boga i "Trojstva". Naša definicija osobnosti kao izražaj bića koje poseduje um, emocije i volju, potpuno je neadekvatna kada se ona primeni i na osobe "Trojstva", jer ona implicira ograničenja i odvojenost. Pismo nas jasno uči da svaka od tri osobe "Trojstva" ima sopstvenu svest o sebi i upravlja sama sobom, ali nema ni najmanjeg nagoveštaja da jedna osoba može delovati u suprotnosti drugoj, već uvek u savršenom skladu i jedinstvu sa ostalim osobama - kao jedna osoba.
U pokušajima da razumemo reč "osoba" kada se ona odnosi na "Trojstvo", skloni smo ići u dve krajnosti. S jedne strane skloni smo pomisliti kako "Trojstvo" predstavlja samo različite aspekte u kojima nam se pokazuje jednoosobni Bog (ovo mišljenje, tj. jeres je poznato kao sabelijanizam). S druge strane, ne smemo preterano naglašavati ni razlike između osoba, jer bi smo onda govorili o tri odvojena bića u Božanstvu sa različitim prirodama. No, u Bogu postoje tri centra izražaja, ali u jednoj istovetnoj prirodi. Tri oblika Njegova bića, ili tri vida pod kojima njegova božanska bit postoji, ovo se ne može adekvatno opisati rečju "osoba", ali opet ovaj (slabi) izraz, je najprikladniji izrazi kojim se to može reći.
Vredno je primetiti da nas je sam Gospod Isus učio da oslovljavamo osobe "Trojstva" veoma prisnim i određenim nazivima kao što su: Otac, Sin i Sveti Duh (Branitelj). Jasno je da sam Bog želi da naši ograničeni umovi što jasnije shvate međusobni odnos svakoga od tih božanskih "posrednika" i njihov odnos prema našem otkupljenju. Dakle čini se, kako je reč "osoba" opet najpogodnija da izrazi svu raznolikost onoga što se njome želi reći, a nama na razumljiv način.
O ovim činjenicama je sam Hrist dao najjasnije učenje u 14 i 16 poglavlju jevanđelja po Jovanu. Gospod je razvio ovo učenje naglašavajući svojim učenicima činjenicu kako postoji razlika između Njega i Njegovog Oca, i jasno učeći da postoji i treća osoba, "Branitelj" (parakletos), koga će Otac poslati u Njegovo ime. Hrist opisuje tri osobe kao različite. Ipak je važno primetiti, da je Pismo veoma obazrivo kad pravi ove distinkcije. Učenici na primer, ne trebaju krštavati u tri imena, nego "u ime" (jednina) Oca i Sina i Duha Svetoga. Dakle, "Trojstvena formula" koju je Gospod upotrebio u zapovesti o propovedanju jevanđelja i krštenju (Mt. 28:19) prvi put jasno izražava nauku o Božjem "Trojstvu".
Ne postoji ništa pogrešno ako se koristi termin "Trojstvo", iako ta reč nije navedena u Bibliji, jer smo zaključili da je ta reč upotrebljena da se njome nešto opiše i objasni. Nigde u Bibliji ne postoji ni reč "evangelizacija", pa opet crkva pravi evangelizacije, i koristi tu reč da opiše ono šta radi. Nigde u Bibliji ne postoje ni neke druge reči koje hrišćani koriste ili na kojima se grade neka njihova važna teološka učenja. Dakle, nemojte se kao neki zakačiti samo za termin "Trojstvo", koja je u suštini samo opisna reč, kojom ljudi pokušavaju objasniti Božju suštinu. Ono što je stvarno bitno, jeste da koncept ili ideja predstavljena u reči "Trojstvo" zaista postoji u Pismu.
Uz ovaj podugačak uvod, daću vam sada neke Biblijske stihove koji nagoveštavaju Božje Sveto "Trojstvo"...
U tumačenju nekih ključnih odlomaka iz Starog zaveta, poznavanje Jevrejskog jezika je od velike pomoći. Npr. u Prvoj Mojsijevoj 1:1, imenica "Elohim" (Bog) je korišćena u množini. Dalje, u Prvoj Mojsijevoj 1:26 korišćena je zamenica "nas" (mi), u množini. Nema sumnje da "Elohim" i "nas" se odnosi na više od dve osobe (isto je i u stihovima: 1. Moj. 3:22; 1. Moj. 11:7). U našem jeziku, postoje samo dve forme, jednina i množina. No, u Jevrejskom jeziku postoje, jednina, dvojina i množina. Dvojina je samo za dva (dve osobe). U jevrejskom ova dvojna forma je korišćena za stvari koje dolaze uvek u paru, kao oči, uši, ruke i sl. Reč "Elohim" i zamenica "nas" su u množini - što je definitivno više od dva - i mora se odnositi na tri ili više. Ovo se kasnije i objavljuje i razume tek u Novom zavetu kao: Otac, Sin i Sveti Duh.
Dalje, u Isaiji 48:16 i Isaiji 61:1, Sin govori o Ocu i Svetom Duhu. Uporedite zatim Isaiju 61:1 sa Luka 4:14-19 i vidite da je to Sin koji govori. Matej 3:16-17 opisuje događaj Isusovog krštenja, i u ovome izveštaju se vidi Bog Sveti Duh kako silazi na Boga Sina dok Bog Otac čujno obznanjuje svoje zadovoljstvo Sinom. Već smo spomenuli Matej 28:19, ali i 2. Korinćanima 13:14 je takođe jasan primer gde se spominju različite osobe "Trojstva".
Članovi "Trojstva" uvek prepoznaju jedan drugog kao sebi ravne (božanske). Npr. u Starom zavetu čitamo kako je: "GOSPOD" je prepoznat od "Gospoda" (1. Moj. 19:24). Da "GOSPOD" ima "Sina" (Ps. 2:7, Ps. 2:12; Pri. 30:4). Dok i Duh je prepoznat od "GOSPODA" (4. Moj. 27:18) i od "Boga" (Ps. 51:10-12). Bog Sin je prepoznat od Boga Oca (Ps. 45:6-7; Jev. 1:8-9).
Dakle, Biblija jasno uči u postojanje Boga: Oca, Sina i Svetoga Duha. Svaka osoba "Trojstva" je potpuni (celi) Bog: Otac je Bog: Jovan 6:27; Rimljanima 1:7; 1. Petrova 1:2. Sin je Bog: Jovan 1:1; Jovan 1:14; Rimljanima 9:5; Kološanima 2:9; Jevrejima 1:8; 1. Jovanova 5:20. Sveti Duh je Bog: Dela 5:3-4; 1. Korinćanima 3:16 (Onaj koji prebiva u crkvi i verniku je Sveti Duh: Rim. 8:9; Jn. 14:16-17; Dela 2:1-4).
Hrišćani su vekovima pokušavali da kroz neke primere objasne "Trojstvo". No, ni jedna od tih popularnih ilustracija ne može dati u potpunosti tačan opis "Trojstva". Jaje (ili jabuka) nije dobra ilustracija jer su ljuska, belance i žumance delovi jajeta a ne jaje za sebe. Otac, Sin i Sveti Duh nisu delovi Boga, svaki od njih jeste u punom smislu Bog. Ilustracija sa vodom je malo bolja, ali još uvek nedovoljno adekvatna da opiše "Trojstvo". Tečnost, vodena para i led su tri forme vode. Otac, Sin i Sveti Duh nisu tri forme Boga, svaki od Njih je u potpunosti jedan isti Bog. Sledeća je ona matematička: 1x1x1=1. Ovaj primer skoro i da bude zadovoljavajući, jer ističe istu suštinu ili bit (vrednost) i ravnopravnost ili jedinstvo među članovima. No, to je opet samo prosti broj koji sugeriše ograničenost i nešto što je 3x isto, a u "Trojstvu" vlada večnost, različitost i opet jednoosobnost. Dakle, sve ove ilustracije nam mogu dati neku sliku "Trojstva", ali ta slika nije u potpunosti ispravna, jer je uvek nečim ograničena i navodi nas na pogrešne zaključke.
