Ajde,ajde bes.. smani patetiku dosadna si vise,svaki put kada te opaucimo dobro po organizaciji i kada si nemocna pocnes da slinis.Srecom nije tvoja tema inace bi odmah trazila da je zakljucaju kao i sve teme koje si krenula pa poipla'cutek"kako se kaze po narodski.Samo se seti 1914.koliko puta si je zakljucavala
U pravu si prijatelju, upravo je tako kao sto pises,ona je cak javno, proterivala mene s njene teme, a sama ovde bezobraznici,to i jeste pravo lice JS.
Evo malo za nasu malu, da nauci nesto, o Isusu i Svetom Duhu Amin.
Isusa Hrista i njegovo vaznesenje na nebo, isceljivali i objašnjavali da to ne čine oni već
kroz njih duh Isusa Hrista: „U ime Isusa Hrista Nazarećanina, ustani i hodi“. U svojim
propovedima i misionarstvu traže pokajanje naroda, da se krste u ime Isusa Hrista za-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
opraštanje grehova i na taj način će primiti dar Svetoga Duha.64 Podsećali su na savez
između Boga i praotaca Avrama, Isaka i Jakova, i na Mojsijeve reči da će Bog poslati
proroka kao što je i on, da će taj prorok biti iz naroda Izrailjevog i da njega narod posluša
u svemu. On će da vas blagosilja: „i da se svaki od vas obrati od pakosti svojih“.
Apostoli puni Svetoga Duha obilazili su narod i propovedali. Na svome misionarstvu
bili su proganjani, zatvarani, mučeni i ubijani.
Svi koji su prihvatali učenje apostola i hrišćansku veru prodavali su svoja imanja i
novac donosili u hrišćansku zajednicu za dobro svih u njoj. Imovinu koju su pojedinci
posedovali nisu je nazivali svojom već su je smatrali zajedničkom. Svako je od njih dobijao
šta mu je trebalo. Stiče se utisak da su pripadnici ovih ranohrišćanskih zajednica
(opština) morali u potpunosti unositi u nju sve od sopstvenog poseda bez i malo zadrške
za sebe. U slučaju da su deo zadržavali za sebe to bi apostoli brzo saznali i takvi bi bili
podvrgavani ispitivanju. Apostol Petar bi utvrđivao tačnost i nakon suočavanja sa činjenicama
grešnika bi obično zadesila smrt.65
U Poslanici Rimljanima Pavle saopštava da kao sluga Isusa Hrista, kao pozvani
apostol, zajedno sa ostalim apostolima, u ime Isusa Hrista treba da uvede u hrišćanstvo
sve narode. Ovde se po prvi put ističe namera i cilj da se hrišćanstvo proširi na sve narode:
„Isusu Hristu, Gospodu našemu, od koga primismo milost i apostolstvo, da u ime njegovo
privedemo pokornosti vere sve narode, među kojima ste i vi pozvani po Isusu Hristu“.66
Osuđuje nemoral u kojem se narod nalazi zbog toga što ne slavi Boga, te ih je Bog zbog
toga predao njihovim žudnjama, nečistoći, sramnim strastima „jer ženske njihove pretvoriše
prirodne odnose u protivprirodne, a tako isto i muškarci, napustivši prirodne odnose
sa ženskim rodom, raspališe se pohotom jedan na drugoga, čineći muškarci s muškarcima
stvari sramotne, i primajući na sebe same platu dostojnu svog zastranjivanja“. Namera je
da se uspostave zdravi društveni odnosi i valjano socijalno funkcionisanje, a to sve zavisi
od Božije volje, i da oni koji ne poštuju Boga od njega su predati da čine ono što ne valja.
Prihvatajući Boga, Isusa Hrista i hrišćansku veru koju apostoli propovedaju ljudi će se
osloboditi od svih ružnih svojstava i hrišćanstvu neprihvatljivih ponašanja: nepravde, zloće,
bluda, lakomstva, pakosti, zavisti, ubistava, svađe, lukavstva, nasilja, oholosti, izmišljanja
zla, neverstva, neljubaznosti, nemilostivosti i dr.67 Upozorava na raskorak između onoga
što ljudi govore i onoga što čine: „Ti koji propovedaš da se ne krade, ti kradeš; ti koji govoriš:
Ne čini preljube, ti činiš preljube; ti koji se gadiš na idole, ti oskrnaviš svetinje; ti
koji se hvališ zakonom, ti prestupom zakona Boga vređaš“. U poslanici Pavle ističe da su
64 Novi zavet, Dela apostolska, Novi Sad 1989. str. 81.
65 Isto str. 83.
66 Novi zavet,Pavlova poslanica Rimljanma, Novi Sad 1989. str. 104.
67 Isto.
612 FPN | Godišnjak 2009 | IV DEO: Socijalna politika i socijalni rad
pravedni i Bogom nadahnuti oni koji poštuju volju Božiju i drže se Božijih zakona nezavisno
od toga što se međusobno razlikuju po nekim običajima: „Obrezivanje pomaže ako
zakone vršiš; ali ako si prestupnik zakona, obrezanje je tvoje postalo neobrezanje“.68 Pavle
uočava sve teškoće u postupku izmene navika i svu težinu uspostavljanja novog sistema
vrednosti koji on sa ostalim apostolima propoveda. Veruje u istinitost i trajnost svoje vere,
ali ne veruje u iskrenost i istrajnost čoveka: „Bog nek se prizna da je istinit, a čovek da je
svaki laža“. Pokajanje je u stvari prihvatanje vere Isusa Hrista, pravda je božanska vera
u Isusa Hrista, ljudsku grešnost je pred Bogom opravdao i iskupio Isus Hristos svojim
raspećem. Bog je Gospod svih naroda a ne samo Jevreja, jedan je Bog i on verom spasava
sve narode. Grešnost čoveka plaćena je smrću Isusa Hrista, a spasenje čoveka Isusovim
vaskrsenjem. Svi koji žive u Hristovoj veri su sinovi Božiji i uživaju svaku Božiju zaštitu:
„Ako je Bog sa nama, ko će na nas“.69 Govori o potrebi ljudskog strpljenja, skromnosti i
realnog mišljenja o sebi samom, obavljanju poslova na valjan način, potrebi sklanjanja od zla
i činjenja samo dobra, postupati sa bratskom ljubaznošću i časnošću, preporučuje gostoljubivost,
blagosiljanje a ne kletve, deliti radost i tugu sa drugima, ne uzvraćati zlom na zlo, ne dozvoliti
da zlo nadvlada već dobrim nadvladati zlo. Apostol Pavle se zalaže za čvrstu državnu
i socijalnu strukturu, opravdava vlast Božijom voljom, a istovremeno naglašava bezuslovno
izvršavanje obaveza prema vlasti i državi. „Svi da se pokoravaju višim vlastima, jer nema
vlasti da nije od Boga, i vlasti što postoje od Boga su određene (...) zvaničnik je sluga
Božji za tvoje dobro(...). Zato i poreze dajte, jer su zvaničnici sluge Božije, koji su za to
postavljene. Podajte svakome što ste mu dužni: kome dakle porezu, porezu; kome danak,
danak; kome strah, strah; kome čast, čast“.70
Prva Pavlova poslanica Korinćanima upozorava stanovništvo Korinta da se čuva nemorala,
pohlepe i pijanstva. Traži da iz hrišćanske zajednice budu izbačeni svi zli ljudi, da
se međusobno ne sude jer zlovolja i međusobno optuživanje i suđenje obezvređuje hrišćansku
zajednicu i njeno učenje. Posebno naglašava potrebu da se Korinćani čuvaju od
bluda kao najvećeg greha koji je nespojiv sa verom koju on i drugi apostoli propovedaju.
U tu svrhu zahteva odgovorno ponašanje muškarca i žene i u tom kontekstu očekuje od
braka i bračne odgovornosti skladno i poželjno ponašanje koje će biti prepreka neprimerenim
životnim sadržajima. Zato zahteva da svaki muškarac izbegava blud i da ima svoju
ženu i da svaka žena ima svoga muža, da se supružnici uvažavaju i međusobno pomažu.
Po volji Gospoda Boga je da se brak ne rastavlja, ni muž od žene ni žena od muža.71 Ne
insistira da se muškarci obavezno žene i devojke udaju. Mogu ostati neoženjeni i neudate,
ali pri tome neophodno je da čestito žive i strogo se čuvaju nemorala. U slučaju da žena
ostane udovica dozvoljeno joj je da se ponovo uda, ali u odnosu na muškarca sasvim se jasno
očitava njen podređen položaj: „čovek nije stvoren radi žene, nego žena radi čoveka“.
68 Isto str. 105.
69 Isto str. 108.
70 Isto. str. 111.
71 Novi zavet, Pavlova poslanica Korinćanima, Novi Sad 1989. str. 117.
Dragoslav Kočović | SOCIJALNE VREDNOSTI U FILOZOFIJI HRIŠĆANSTVA 613
Društveni položaj čoveka unapred je određen od Boga: „Svako kako je kome
Gospod udelio onako neka živi, po pozivu što je od Boga primio (...) Svaki neka ostane
u onom stanju u kome je bio kad je pozvan. Jesi li bio pozvan kao rob, ne uznemiravaj se
za to, ali ako možeš postati slobodan, koristi se time“. Dakle, apostol Pavle prihvata socijalne
nejednakosti, jer kako sam kaže: „od Boga su date“, a u društvenom životu za njega
je važno držati se Božijih zapovesti. Odmah zatim Pavle kaže: „Skupo ste otkupljeni; ne
postanite robovi ljudima“ i ovim dovodi u pitanje izneti stav o ropskom i svakom drugom
duštvenom položaju čoveka koji je unapred od Boga dat!?72
Druga Pavlova poslanica Korinćanima. U ovoj poslanici Pavle govori o trajnosti i
uzvišenosti duhovne snage i duha koji se od Boga kroz Hrista a preko apostole širi u narodu
i uzvišeno stoji. Uzvišenost i trajnost duha nadvisuje prolaznost zabeleženih reči Mojsija,
bez obzira što su te reči u kamenu urezane: „naša je vrednost od Boga, i on i učini nas
vredne da budemo sluge novog saveza, ne slova, nego duha; jer slovo ubija, a duh oživljava“.
Pavle govori da on i apostoli rade drugačije nego što je to činio Mojsije koji je zamagljivao
kod Izrailjaca dok čitaju Stari zavet, skrivenost nestaje tek u Hristu: „I do danas kad
se čita Mojsije, stoji koprena na srcu njihovom. Ali kad se srca obraćaju ka Gospodu, diže
se koprena. Gospod je Duh, a gde je Duh Gospodnji onde je sloboda“. Apostol Pavle traži
solidarno postupanje, prikupljanje sredstava i pružanje braći po veri kako bi na bratovom siromaštvu
brat se obogatio: „da, brat, radi vas osiromaši, da se vi njegovim siromaštvom obogatite“.
Objašnjava da se izdašnost višestruko vraća i „koji malo sije, malo će i požnjeti, a koji obilno
sije, obilno će požnjeti“. Zato budite darežljivi jer „Bog ljubi onoga koji rado daje“. Za svako
dobročinstvo dobročinitelj će dobiti višestruko. „Izobilujte u svakom dobrom delu (...)
Prosu, dade siromasima; pravda njegova za navek ostaje. Onaj koji daje seme sejaču i hleba
za hranu njegovu, daće i vama i umnožiće vam seme vaše, i umnožiće plodove pravde vaše“.
Pavle hrabri sledbenike na putu hrišćanske vere, potkrepljuje primerima svojih stradanja
koja su ga uvek pratila na apostolskom putu.73 Teško je postići željeni sklad i međusobno
razumevanje i Pavle na to upozorava i plaši se: svađe, zavisti, srdnje, prkosa, podmetanja, bune
i dr. Plaši se za one koji i dalje žive u nečistoti duha, bludu i drugim porivima. Traži da ljudi
čine dobra dela, da ne čine nikakva zla, traži međusobno slaganje, razumevanje i život u miru.
