Ето, овде годинама читамо како се у Украјини забрањује руски језик, а онда ти то тврдиш, а затим постављаш линкове који не говоре о томе.
Нисам анализирао никада раније ту "забрану" руског језика, а после твојих линкова можемо да анализирамо.
Дакле, Локална скупштина града Лвова (или региона) увела мораторијум на објављивање књига и публикација на руском језику док се руске трупе не повуку из делова Украјине. Даље се наводи да се не зна како ће се та одлука спровести. Реално, одлука јесте дебилна, али је такође практично немогуће спровести је, ако је одлуку донела локална скупштина. Чак и да је одлука заживела (а тешко да јесте), то је важило само у региону Лвова.
И ово је ок. Ово треба осудити.
Даље, имамо државни закон који обавезује јавне службенике да у комуникацији користе Украјински језик.
А шта мислиш, јавни службеници у Србији, који језик су у обавези да користе, и које писмо? Српски језик и ћирилицу. Нека је јавни службеник сто пута Бугарин или Крват, мора да користи српски језик и ћирилицу. Свакако, у општинама где је велики проценат мањина, може да се користи и језик националних мањина, али кад одеш у пореску управу Крушевац или Бабушница или Лозница да се распиташ о фриленцерском порезу, добићеш све на српском, без обзира да ли је службеник Бугарин или Крват, чак иако разумеш и причаш бугарски или крватски, добићеш обавештања и документа на српском језику и ћирилици.
Нпр. у Русији и Мегдонелц, мора да буде написан на ћирилици, јер Русија је то тако регулисала својим законом о језику и писму.
При том, уопште не подржавам идеју власти у Украјини да се користи само један језик, иако народ говори оба језика, али само што не почнете овде да серендате како туку људе ако на улици прозборе руски језик. Чак и Володимир Зеленовић чешће говори руски него украјински (бар је то радио до овог рата) како пише у тексту са линка.
Питање језика је јако осетљиво, а то смо хиљаду пута видели управо овде код нас, на територији бивше Југославије, прича о матерњем језику у Црној Гори, некада српскохрватски, па бе-ха-ес, језик, повезивање језика са нацијом,
пре неку годину је била идеја, ваљда Весићева, да се у Београду на радњама користи искључиво ћирилица (у Украјини се углавном користи ћирилица, тамо није као код нас однос ћирилица-латиница, већ украјински-руски језик, али свакако блиска паралела може да се направи).
Свако треба да користи језик који жели, српски или кинески, свако треба слободно да говори језиком којим жели, у Украјини нека говори свако руским или украјинским језиком, и овакве прописе није требало доносити, али причати како је руски забрањен, и то углавном у контексту да само што те не туку на улицама Кијева или Лвова ако прозбориш руски је тотално бзвз.
@Motorcyclist
Твом другу Зорану Јов је данас рођендан.
честитај му.