Да ли гледамо корист себичног или несебичног себе?

Aphex Twin

Primećen član
Poruka
515
Да ли гледамо корист себичног или несебичног себе?
Све зависи шта сматрамо за корист или за (не)себичност.
Чињенично стање је да и они који данас проповедају Царство на Литургији, занемарују домен смисла бацајући фокус на секундарне стварности које некад имају анималан карактер...
И духовна лица могу имати недостатак, комплекс, кривицу, чувено набрајање светоотачких страсти које добују у човеку.
То само може не да обесхрабри него да открави човека од његове крутости. Један је Идеалан - остали се само "конектују" на Његову благодатну "фреквенцију"...
Често, нажалост, корист несебичног себе итекако притајено подразумева очигледност себичног себе - којег дотичан некад није ни свестан...

:think:
 
Треба гледати себе али не себичном изопаченошћу. Треба гледати на духовно здравље своје личности и на потенцијал греха који тражи место у нама. Не можеш да спасаваш себе само биолошким преживљавањем изван Царства Небеског. Не можемо само друге да упорно анализирамо као дежурне кривце за сваки недостатак у нама. Самоаналитика изван заједнице са Богом и људима не води нигде – ту нема утехе, но само сурогат утехе у задовољству ниских страсти. Зар Господ нема власт да сасече и ишчупа сваки грех у човеку? Има али неће да демонстрира ту власт без слободне сагласности човека. Као што се грех храни навиком, тако се и врлина храни навиком за Богом. У томе треба себе навикавати. Јер од навика све полази. Код нас је све инфантилна рутина без адекватних оријентира „где“ и „како“ и „са Ким“. Не знајући одакле долазимо не можемо знати ни куда да идемо, иако има пуно самопроглашених вођа који математички покушавају да израчунају логику Божију а не знају да она није од овога света.
 
Треба гледати себе али не себичном изопаченошћу. Треба гледати на духовно здравље своје личности и на потенцијал греха који тражи место у нама. Не можеш да спасаваш себе само биолошким преживљавањем изван Царства Небеског. Не можемо само друге да упорно анализирамо као дежурне кривце за сваки недостатак у нама. Самоаналитика изван заједнице са Богом и људима не води нигде – ту нема утехе, но само сурогат утехе у задовољству ниских страсти. Зар Господ нема власт да сасече и ишчупа сваки грех у човеку? Има али неће да демонстрира ту власт без слободне сагласности човека. Као што се грех храни навиком, тако се и врлина храни навиком за Богом. У томе треба себе навикавати. Јер од навика све полази. Код нас је све инфантилна рутина без адекватних оријентира „где“ и „како“ и „са Ким“. Не знајући одакле долазимо не можемо знати ни куда да идемо, иако има пуно самопроглашених вођа који математички покушавају да израчунају логику Божију а не знају да она није од овога света.
\

Da li mislis da si ti uvek svestan i u svakom trenutku da ne radis nesto sebicno?
 

Back
Top