da li cu da poludim u izolaciji?

[Tumaram_i_dalje]

povredio sam nogu i u gipsu sam. receno mi je da je najbolje za mene da ostanem tako 4 nedelje. znaci kucni pritvor. proslo je 18 dana i vise ne mogu da izdrzim. extremna monotonija, nista mi se vise ne radi, ne mogu da zaspim uzasno mi je, zaista neopisivo uzasno.
i samo se brinem, da kad polse 10 dana izadjem iz ovoga, da ne izadjem na neki blazi nacin mentalno ostecen..ne znam kako vam ovo zvuci ali ja sam zaista ozbiljan..
tako da molim vas, imate li neku utehu, savet, primer da je neko od vas preziveo gore...i bez posledica?..bilo sta...

 

[Cr@zY]

зови друштво код тебе....места где хоћеш да идеш,и људе које хоћеш да видиш...пренеси кући и уживај...знам да места не можеш да преносиш,али можеш атмосферу.........И нећеш да полудиш или нешто слично...а и ако полудиш...увек имаш овај форум.....који све прима

 

[Borac za prava zivotinja]

povredio sam nogu i u gipsu sam. receno mi je da je najbolje za mene da ostanem tako 4 nedelje. znaci kucni pritvor. proslo je 18 dana i vise ne mogu da izdrzim. extremna monotonija, nista mi se vise ne radi, ne mogu da zaspim uzasno mi je, zaista neopisivo uzasno.
i samo se brinem, da kad polse 10 dana izadjem iz ovoga, da ne izadjem na neki blazi nacin mentalno ostecen..ne znam kako vam ovo zvuci ali ja sam zaista ozbiljan..
tako da molim vas, imate li neku utehu, savet, primer da je neko od vas preziveo gore...i bez posledica?..bilo sta...

Nećeš poludeti.
Kao prvo, nisi u fizičkoj izolaciji. Izolacija podrazumeva nemogućnost kontakta/komunikacije sa drugim ljudima.
Ne možeš da zaspiš jer se ne krećeš (što je i razumljivo u datoj situaciji), i što sebe verovatno mučiš mislima tipa: "Koliko još dana MORAM da ležim dok moji prijatelji šnjuraju okolo...."
Tvoje trenutno stanje ti ne uskraćuje mogućnost druženja; uvek možeš pozvati druga ili društvance s kojim bi proveo vreme. Takođe, imaš opciju telefonskih razgovora. O gledanju TV, i - prevashodno - čitanju knjiga i časopisa da i ne pričam. Dosada je mnogo gora od povrede noge, i zato i nju treba paralelno lečiti.

Uostalom, imaj u vidu da si pregurao više od pola. Kada se završi ovaj dan, ostalo je svega nešto više od jedne sedmice do skidanja gipsa. A onda ćeš uživati, i možda će ti uživanje biti intenzivnije baš zato što si na njega morao da čekaš.

 

[Иван Чонкин]

Bez brige, nećeš poluđeti, bar ne od toga od čega se bojiš.
Ja sam bio prikovan godinu ipo i sad zdrav čitav.
Mirno spavaj, Važno je samo da ne boli.

 

[carapaUkletogHolandjanina]

Imam ja utehu, a klase , samo mi kazi adresu

 

[Tumaram_i_dalje]

зови друштво код тебе....места где хоћеш да идеш,и људе које хоћеш да видиш...пренеси кући и уживај...знам да места не можеш да преносиш,али можеш атмосферу.........И нећеш да полудиш или нешто слично...а и ако полудиш...увек имаш овај форум.....који све прима

problem je u tome sto i nemam bas neko drustvo ^^...a taman sam poceo da ih sticem polako izlascima dok me ovo nije sprecilo...

 

[Borac za prava zivotinja]

Usamljen si?

 

[Tumaram_i_dalje]

Usamljen si?

da...to je i problem....inace se ne bih ni zalio ^^

 

[Borac za prava zivotinja]

da...to je i problem....inace se ne bih ni zalio ^^

Poznajem još jednog momka, sličnog tebi. Iako je inteligentan i druželjubiv, nije se uklapao u svoju (školsku) sredinu ... dok se u sredini starijih od sebe savršeno snalazio. Ali je vremenom našao društvo: prvo je to bio drug, dve godine stariji, a zatim je to automatski povuklo za sobom još nekolicinu drugova. Ispostavilo se, jednostavno, da je njemu ODGOVARALO društvo starijih.

Usamljenost se leči na razne načine. Kada si mlad, lečenje je mnogo lakše nego kad si stariji. Sad postoji i net-komunikacija, i možda je prilika da baš na forumu pronađeš nekog s kim bi, za početak, podelio svoja razmišljanja?

 

[Tumaram_i_dalje]

Poznajem još jednog momka, sličnog tebi. Iako je inteligentan i druželjubiv, nije se uklapao u svoju (školsku) sredinu ... dok se u sredini starijih od sebe savršeno snalazio. Ali je vremenom našao društvo: prvo je to bio drug, dve godine stariji, a zatim je to automatski povuklo za sobom još nekolicinu drugova. Ispostavilo se, jednostavno, da je njemu ODGOVARALO društvo starijih.

Usamljenost se leči na razne načine. Kada si mlad, lečenje je mnogo lakše nego kad si stariji. Sad postoji i net-komunikacija, i možda je prilika da baš na forumu pronađeš nekog s kim bi, za početak, podelio svoja razmišljanja?

yeah to je ok....delio sam ja svoja razmisljanja i preko chata i svega toga...al to dodje samo kako prva pomoc, i to vise deluje kao iluzija koja me sprecava da se razmisljanjem pokopavam jos dublje..vise bih cenio kad bih imao stvarne osobe pored sebe...koje pricaju glasom ^^...koje su tu i sede preko puta...

pa i ja mislim da mi vise lezi "starije drustvo"...msm u 95% slucajeva kad sam chatovao to je bilo sa prilicno starijima od mene...jel to znaci da cu za par godina konacno naci prijatelje? ^^

 

[Borac za prava zivotinja]

yeah to je ok....delio sam ja svoja razmisljanja i preko chata i svega toga...al to dodje samo kako prva pomoc, i to vise deluje kao iluzija koja me sprecava da se razmisljanjem pokopavam jos dublje..vise bih cenio kad bih imao stvarne osobe pored sebe...koje pricaju glasom ^^...koje su tu i sede preko puta...

pa i ja mislim da mi vise lezi "starije drustvo"...msm u 95% slucajeva kad sam chatovao to je bilo sa prilicno starijima od mene...jel to znaci da cu za par godina konacno naci prijatelje? ^^

Iza monitora i sede stvarne osobe. Nekada su ljudi razmenjivali pisma. Ni tada nije bilo fizičke blizine, niti glasa, ali je bilo reči koje je neko stvaran napisao.

Zašto misliš da ti je potrebno par godina da bi našao prijatelje?
Društvo možeš da nađeš na razne načine - već sutra, pa će se u tom društvu naći i neko ko će ti postati prijatelj.

Da, rekla bih da ćeš svakako naći to što tražiš. Umeš da komuniciraš, a to je polazište.

 

[seducer]

Nemam niceg loseg u tome sto zelish "stvarnog" prijatelja. Ali zaista je, da kazem cudno, to sto nemash bash nijednog prijatelja.

Ja sam dobar deo svog zivota proveo asocijalno. Kompjuter je bukvalno bio ceo moj zivot. Ali kada je dosao internet puno toga se promenilo. U prirodi nisam bio mnogo pricljiv a imao sam mnogo toga da kazem. U nekom drustvu ili sredini zna da se ocekuje odredjeni "model ponasanja" tj... da u takvom drustvu samo se prihvataju misljenja ona kakva jesu vecine. To znaci da i kada bi pokusao da se izrazish onako kako ti mislish, automatski bih bio odbacen. U tom segmentu meni je internet bio velika olaksica i, mada nikada nisam razmisljao o tome do eto sad, siguran sam da mi je dosta pomogao.

Treba pronaci nekog s kim mozehs da podelish razmisljanja i ko ce moci prvenstveno da te razume. Ali, to ne znaci da ce to biti onaj stvarni prijatelj. Svi moji prijatelji u realnom zivotu nisu ni priblizno isti kao ja. Ali, ja se druzim sa njima. Uglavnom je tesko naci puno prijatelja s kim ces se sloziti. Ako nadjehs i jednog, to je premija

Koliko treba imati prijatelja koji su slicni kao ti, toliko treba imati i prijatelja koji su drugaciji od tebe, cak i vise. Dovoljan ti je jedan dobar prijatelj s kim mozesh da popricas a ostalo je "drustvo". Jer... promena prija a prija i iskustvo sa drugim ljudima.

Mislim da prijatelji trebaju da se biraju po srcu a ne po inteligenciji. Mnogo je bitnije imati prijatelja od poverenja, nego inteligentnog prijatelja.

 

[louiskrstic]

Čitao sam i slušao komentare izvesnih vrhunskih sportista koji su posle udesa bili zauvek vezani za kolica. Komentari su im bili da su tek u situaciji u kojoj su se našli otkrili neverovatno lepu stranu života koju inače nisu ni primećivali ranije.
Svakako da ako voliš čitati nešto od literature ovo je veličanrstvena prilika.
Što se tiče usamljenosti ona može ovladati čovekom i onda kada se nalazi usred mase ljudi. Biti fizički sam nikako ne znači da se treba osećati usamljenim.
Sećem se jednog predloga po sličnom pitanju. Usamljenoj osobi je sugerisano da zamisli preko puta sebe samog Boga i da proba sa njime razgovarati o svim svojim problemima, strahovima, sumnjama, namerama i bilo kojim pitanjima...
Šta te košta da eksperimentišeš i eventualnu tu "nezgodnu priliku" pretvoriš u zlatnu dobit. Svako od nas zna reći da smo mi živahne ili kakve druge prirode ne shvatajući da svako od nas u životu treba nešto i da nauči.
Kada su Indijskog Lidera (.......,), zatvarali da bi ga naterali da poludi iskopali su "bunar" - potpuno okruglu prostoriju i tu ga smestili - da ne bi imao čak nijednu tačku ili ivicu za koju bi zakačio svoj pogled i zaposlio um, on je odatle i u takvim prilikama izlazio jaš mudriji i pametniji.
Svoje misli je vezivao za onoi što je nematerijalne prirode....

Oh jes, dok sam bio mladji bio sam jedan od onih koji je voleo starije za društvo ali su i oni voleli moje društvo.

 

[seducer]

Čitao sam i slušao komentare izvesnih vrhunskih sportista koji su posle udesa bili zauvek vezani za kolica. Komentari su im bili da su tek u situaciji u kojoj su se našli otkrili neverovatno lepu stranu života koju inače nisu ni primećivali ranije.
Svakako da ako voliš čitati nešto od literature ovo je veličanrstvena prilika.
Što se tiče usamljenosti ona može ovladati čovekom i onda kada se nalazi usred mase ljudi. Biti fizički sam nikako ne znači da se treba osećati usamljenim.
Sećem se jednog predloga po sličnom pitanju. Usamljenoj osobi je sugerisano da zamisli preko puta sebe samog Boga i da proba sa njime razgovarati o svim svojim problemima, strahovima, sumnjama, namerama i bilo kojim pitanjima...
Šta te košta da eksperimentišeš i eventualnu tu "nezgodnu priliku" pretvoriš u zlatnu dobit. Svako od nas zna reći da smo mi živahne ili kakve druge prirode ne shvatajući da svako od nas u životu treba nešto i da nauči.
Kada su Indijskog Lidera (.......,), zatvarali da bi ga naterali da poludi iskopali su "bunar" - potpuno okruglu prostoriju i tu ga smestili - da ne bi imao čak nijednu tačku ili ivicu za koju bi zakačio svoj pogled i zaposlio um, on je odatle i u takvim prilikama izlazio jaš mudriji i pametniji.
Svoje misli je vezivao za onoi što je nematerijalne prirode....

Mislim da to nema veze s tim sto on hoce prijatelja . Louis nije svako u tom segmentu zivota da bih trebao da se uvek posveti "nematerijalnim stvarima". Ako cemo zaista verovati ono sto je istinito nijedan nas svetac se nije potpuno posvetio nematerijalnom, vec naprotiv sve ono sto je postigao sluzilo je da pomogne ljudima.

Svecima su misli bile medju Bogovima, a srce medju ljudima. Mislim, da ono sto je Tumaram_i_dalje potrebno je ono sto zadovoljava srce. I jedno ne moze bez drugog.

 

[louiskrstic]

Mislim da to nema veze s tim sto on hoce prijatelja . Louis nije svako u tom segmentu zivota da bih trebao da se uvek posveti "nematerijalnim stvarima". Ako cemo zaista verovati ono sto je istinito nijedan nas svetac se nije potpuno posvetio nematerijalnom, vec naprotiv sve ono sto je postigao sluzilo je da pomogne ljudima.

Svecima su misli bile medju Bogovima, a srce medju ljudima. Mislim, da ono sto je Tumaram_i_dalje potrebno je ono sto zadovoljava srce. I jedno ne moze bez drugog.

Možda je moj komentar nesmotreno otišao malo u stranu. Navodio sam sve te primere samo koliko da se sagleda da svaka situacija ma kako teška ima i svoju lepšu stranu i datu situaciju iskoristiti ako u drugim prilikama ne umemo sebi priuštiti nešto slično.
Da bih malo izkorigovao ono što sam izneo reći ću da je neophodan balans. Čisto posvećenje materijalnoj ili čisto posvećenje duhovnoj strani jednako je neispravno i vodi ka neuspehu...Samo balans ta dva u čoveku mogu ga učiniti ispunjenim i zadovoljnim.
U svakom slučaju hvala ti. Slažem se da su ljubav i uvažavanje različitosti ključ svega pa i drugarstva.

 

[Tumaram_i_dalje]

heh...hvala seduceru i loisu na savetima al ja rekoh da sam u nekom bezizlaznom stanju nastalom zbog ove izolacije, pa mi se nista ne radi...msm ja i citam i gledam filmove i sve...al s naporom...i to samo da bih skrenuo misli sa situacije...

a i nije da "nemam ni jednog prijatelja"...imam ih ja...al nisu takvi prijatelji koji bi bili sa mnom u ovoj situaciji...mozda ima 1 samo...

glavni problem je u tome sto sam ja skloro citav zivot bio usamljen, i cini mi se da sam smislio nacin kako da se izborim sa tim, pa sam izlazio, suocavao se sa ljudima, pobedjivao strahove, sklapao neka slaba poznanstva, i kao da su stvari lagano krenule na bolje da idu, i onda mi se desilo ovo.
pa strahujem da me ova situacija ne omete u tom mom "progresu"...da ne izadjem na ulicu psole skidanja gipsa u stanju u kom sam bio citav zivot....

 

[Jasna]

povredio sam nogu i u gipsu sam. receno mi je da je najbolje za mene da ostanem tako 4 nedelje. znaci kucni pritvor. proslo je 18 dana i vise ne mogu da izdrzim. extremna monotonija, nista mi se vise ne radi, ne mogu da zaspim uzasno mi je, zaista neopisivo uzasno.
i samo se brinem, da kad polse 10 dana izadjem iz ovoga, da ne izadjem na neki blazi nacin mentalno ostecen..ne znam kako vam ovo zvuci ali ja sam zaista ozbiljan..
tako da molim vas, imate li neku utehu, savet, primer da je neko od vas preziveo gore...i bez posledica?..bilo sta...

Koliko ljudi toliko ćudi. Od onih koji su sami sebi dovoljni do onih kojima je potrebno društvo 24h dnevno.
Tako da će i saveti biti šareni.
Četiri nedelje prolete za tren. A mogu biti i večnost ako brojiš sekunde.
Zašto to radiš sebi?

Od čega bežiš kada izlaziš iz kuće? Šta je to od čega sada ne možeš da pobegneš?
Ja ne znam. To moraš sam da ispitaš.
Eto ti ideje. Iskoristi to vreme da se posvetiš sebi i nađeš odgovore na ta pitanja.

 

[winx vila]

Svi moji prijatelji u realnom zivotu nisu ni priblizno isti kao ja. Ali, ja se druzim sa njima.

Nekada mi je prijalo okruzenje ljudi potpuno razlicitih od mene, cak me je to jako uveseljavalo, kao da sam upoznavala neke parelene svetove. Kasnije se to svelo na neku prihvatljiviju varijantu,,ekipa iz kraja, kolege sa posla, roditelji drugara iz vrtica u koji su isla moja deca; imli bismo zajednickih interesovanja i razmisljanja, provodili smo vreme zadovoljni, ali kada sam se definitivno odselila u inostranstvo, sa te distance sve mi je izgledalo kao moja hiperprilagodljivost ljudima od kojih se bas puno razlikujem. Da ne opisujem dalje sve faze koje sam prolazila, dovoljno je da reci da postajem jako selektivna, i da odbijam sve vise ljudi sa cijim se zivotnim nacelima ne slazem, bez obzira na to sto se prema meni postavljaju kao pravi prijatelji. Ovu tendenciju sam uocila tek nedavno, na god odmoru puno sam razmisljalo o njoj, i jos uvek mi nije jasno kako se taj switch tako brzo odvija

 

[marko47]

Pre nedelju dana sam skinuo gips s ruke , nosio sam ga 3 nedelje ....
Poludeti neceh ( valjda nisam lud sad )

Sad neznam kakva je tvoja vrsta povrede da li mozesh da se krecesh pomocu shtaka ??
Ali ja nisam dozvoljavao da ostajem samo u kuci vec sam izlazio na vazduh i u prirodi shto sam vishe mogao...

Zbog ruke sam se odreko mnogih stvari , nisam otishao na nekoliko proslavi , nisam mogao da se bavim sportom shto mi je bila svakodnevnica , ali sam zato procitao nekoliko knjiga, saznao o svemu i svacemu na internetu i na to gledam kao da je neshto shto je trebalo da se desi jer sam naucio mnoge stvari ...

Nemoj da se brinesh da li ce to da utice na tvoju buducnost , socijalni ili drushtveni zivot , vec na ovo gledaj kao jednu pauzu da se odmorish od svakodnevne jurnjave i saznash mnoge stvari ...

Ali to nije sve posle sledi rehabilitacija ( mozda je to najbolji deo ukoliko ti fizioterapeut bude zenskog pola )

Zelim ti brz oporavak , Pozdrav

 

[Raisa]

povredio sam nogu i u gipsu sam. receno mi je da je najbolje za mene da ostanem tako 4 nedelje. znaci kucni pritvor. proslo je 18 dana i vise ne mogu da izdrzim. extremna monotonija, nista mi se vise ne radi, ne mogu da zaspim uzasno mi je, zaista neopisivo uzasno.
i samo se brinem, da kad polse 10 dana izadjem iz ovoga, da ne izadjem na neki blazi nacin mentalno ostecen..ne znam kako vam ovo zvuci ali ja sam zaista ozbiljan..
tako da molim vas, imate li neku utehu, savet, primer da je neko od vas preziveo gore...i bez posledica?..bilo sta...

I ja imam slican problem....
Ovde gde sam sad preko leta inace imam extra drustvo,kao sestre mi dodju i kad sam tu mesec dana ali svaku noc izlazimo,svaku a sad sam samo jednom izasla i to josh pocetkom avgusta, i prehladila se i deset dana samo mi nos curi,kasljem,temperatura,boli glava,povracam,vrti mi se u glavi etc. a ja imam novi mobilni gde imam broj samo te jedne drugarice , a njoj su ukrali telefon..I josh oni meni govorili ajde sutra da izadjemo,izlazis sa nama u petak i je razbolela jako,nisam imala kako da im javim ni da idem do njih da im kazem,i evo vec kraj avgusta ja sam bolesna,ali od neceg drugog sad a ja stvarno nisam boleciva osoba,u zadnje cetiri godine ama bash nishta nije bilo i ne znam otkud ovo....i sad su najverovatnije besni jer misle da sam ih ispalila.....no,sry, Tumamarm shto sam na tvoju temu sad moje rekla al eto ako ce ti biti lakse
Pozitivno je, shto, ja ovde dolazim zbog njih a i jer mi mama tu zivi,a pre kad sam svaki mesec svaku noc izlazila nikad nisam bila sa mamom, izasla sam u pola devet a vracala se u sest pa spavam do 4 popode pa se taman sredim i opet...a sad jesam pa mi je zbog toga drago ali opet,mislim da se bash ljute na mene,...a ja ovde dolazim jednom u godinu dana pozaboravljam gde zive i...

 

[Avanturistica]

povredio sam nogu i u gipsu sam. receno mi je da je najbolje za mene da ostanem tako 4 nedelje. znaci kucni pritvor. proslo je 18 dana i vise ne mogu da izdrzim. extremna monotonija, nista mi se vise ne radi, ne mogu da zaspim uzasno mi je, zaista neopisivo uzasno.
i samo se brinem, da kad polse 10 dana izadjem iz ovoga, da ne izadjem na neki blazi nacin mentalno ostecen..ne znam kako vam ovo zvuci ali ja sam zaista ozbiljan..
tako da molim vas, imate li neku utehu, savet, primer da je neko od vas preziveo gore...i bez posledica?..bilo sta...

Hehehe...zanimljivo je da covjeku sporo prolaze dani, onda kada je njemu lose, ili kad barem misli da mu je lose, ali vidim da si i ti na to poceo tako da gledas, ali nemoj, smiri se i opusti se...gledaj na to da ce to da prodje i da sad imas priliku sa se odmoris od svega i svakoga, a danas-sutra kada stanes na noge drugacije ces da gledas na to kako treba vise da se pazis da se ne bih opet doveo u takvu situaciju, mada znaj da od goreg uvijek postoji gore...tebi treba samo 10 dana a nekome tih deset dana bi jako dobro doslo...cjeni to sto ti imas ipak rok, dok je nekome davno istekao...