Da li je starenje placebo ljudskog uma?

[Schrodinger]

Nedovoljan atmosferski pritisak, elektricno polje koje tera negativne jone ka jonosferi i prejako sunce su osnovni uzroci

Grad najbliži svemiru: Ljudi ovde žive do 35. godine, razlog​

"U ovoj pustoši nijedno stablo ne može da preživi zbog niskog pritiska. Ovaj grad u peruanskim Andama čak je 300 metara viši od Mon Blana, najvišeg vrha evropskih Alpa. Daleko od modernog sveta, to je mesto gde su zločin i opasnost uvek u blizini", objasnio je Kenet.

Zapravo mi smo možda u manjoj ili većoj meri pronašli način kako da si produžimo mladost i kako duže da ostanemo mladi i sveži ali ne i kako da zaista produžimo i životni vek, otprilike nekih 115-120 godina je najviša granica do koje neki čovek može da dogura, sad koliko god ti imao dobru genetiku, živeo zdravo, kvalitetno, brinuo o sebi, ne znam ni ja šta radio ono maksimum možeš da dobaciš dotle i to je to, kao da je neko sa strane čačkao po našem DNK (pa otud recimo i fenomen postojanje negativne krvne grupe) i kao da nas je programirao da se tad "gasimo", otprilike kao kada bi programiramo i podesimo televizor da se sam ugasi nakon sat vremena ili u odredjeno vreme.

Bio bi potreban komplikovan geoinzenjering da se zivotna sredina unapredi

 

[Peko2]

Placebo na individualnu svest nije kritičan koliko na kolektivnu umreženu svest koja deluje kolektivno bez da neko kao individua ima određeni placebo. U čitavom programu prvo su postavljeni uzročnici to je kretanje nebeskih tela a po najviše smena dana i noći. Čak i u knjizi postanja pre nego što je stvoren život kaže se da je prvo stvoren dan i noć i nebeska tela prema kojim se određuje vreme. Dakle uzročnik placeba je postavljen pre nego se pojavio život na zemlji. Iz toga proizilazi da je pogrešno uopšte računati vreme da satove treba pobacati ali pre toga mora se uništiti uzročnik recimo noć koja je simbol zla. Tesla je bio na dobrom putu da pokrene ukidanje noći na planeti tako što bi osvetlio atmosferu neša slično aurori mada bi i tada postojala razlika izmađu dana i noći s tim što bi noć možda bila živopisnija od dana. Najveći paradoks kod Hrišćana je što se Hrist uzima za polaznu tačku računanja vremena. Ujedno je Hrist izvor života ali računanje vremena je uzročnik koji ne dozvoljava večnost.