Da li je starenje placebo ljudskog uma?

[Schrodinger]

Nedovoljan atmosferski pritisak, elektricno polje koje tera negativne jone ka jonosferi i prejako sunce su osnovni uzroci

Grad najbliži svemiru: Ljudi ovde žive do 35. godine, razlog​

"U ovoj pustoši nijedno stablo ne može da preživi zbog niskog pritiska. Ovaj grad u peruanskim Andama čak je 300 metara viši od Mon Blana, najvišeg vrha evropskih Alpa. Daleko od modernog sveta, to je mesto gde su zločin i opasnost uvek u blizini", objasnio je Kenet.

Zapravo mi smo možda u manjoj ili većoj meri pronašli način kako da si produžimo mladost i kako duže da ostanemo mladi i sveži ali ne i kako da zaista produžimo i životni vek, otprilike nekih 115-120 godina je najviša granica do koje neki čovek može da dogura, sad koliko god ti imao dobru genetiku, živeo zdravo, kvalitetno, brinuo o sebi, ne znam ni ja šta radio ono maksimum možeš da dobaciš dotle i to je to, kao da je neko sa strane čačkao po našem DNK (pa otud recimo i fenomen postojanje negativne krvne grupe) i kao da nas je programirao da se tad "gasimo", otprilike kao kada bi programiramo i podesimo televizor da se sam ugasi nakon sat vremena ili u odredjeno vreme.

Bio bi potreban komplikovan geoinzenjering da se zivotna sredina unapredi

 

[Peko2]

Placebo na individualnu svest nije kritičan koliko na kolektivnu umreženu svest koja deluje kolektivno bez da neko kao individua ima određeni placebo. U čitavom programu prvo su postavljeni uzročnici to je kretanje nebeskih tela a po najviše smena dana i noći. Čak i u knjizi postanja pre nego što je stvoren život kaže se da je prvo stvoren dan i noć i nebeska tela prema kojim se određuje vreme. Dakle uzročnik placeba je postavljen pre nego se pojavio život na zemlji. Iz toga proizilazi da je pogrešno uopšte računati vreme da satove treba pobacati ali pre toga mora se uništiti uzročnik recimo noć koja je simbol zla. Tesla je bio na dobrom putu da pokrene ukidanje noći na planeti tako što bi osvetlio atmosferu neša slično aurori mada bi i tada postojala razlika izmađu dana i noći s tim što bi noć možda bila živopisnija od dana. Najveći paradoks kod Hrišćana je što se Hrist uzima za polaznu tačku računanja vremena. Ujedno je Hrist izvor života ali računanje vremena je uzročnik koji ne dozvoljava večnost.

 

[bezimeni1]

Ја на старење гледам као на уобичајену и нормалну патологију, сви пролазе кроз старење али то за мене значи пропадање и нешто сродно болешћу. И ја као такав са 30+ изгледам као да имам 20, они који имају 18~19 мисле да сам њихова генерација, немам никаквих барем физичких знакова старења/пропадања осим што сам добио за нијансу већу кошчатост у односу кад сам имао 18 што је развијање а не пропадање. Али ја сам и невин, можда је то битан разлог зашто изгледам доста млађе, не знам, некако због тога нисам још ушао у свет одраслих али изгледа да се то испољава и физички.

Старење је нужно зло или само зло.

 

[Heidfeld fan]

Neki autori govore o samoostvarujućem proročanstvu starenja...

Govore da sve vreme starimo zapravo svojim umom, jer smo
poverovali da je starenje kakvo je danas - normalan proces...

Tvrde da mnogi stare prema modelima koje gledaju oko sebe
i da su sve te uzore ugradili u svoje nesvesne programe starenja...
Pa onda u predviđenom vremenu stare prema usvojenom
stereotipu...
Ispada da je starenje placebo ljudskog uma...

Analogno tome, možemo pomisliti da smo podložniji gripu
zato što čitamo i slušamo o tome u sezoni gripa...
Čini se da se razboljevamo tada samo zato što gledamo
osobe sa simptomima gripa, ili razmišljamo o tome...

Pitamo se da li smo s godinama podložniji artritisu, slabijem
pamćenju, manjku energije, smanjenju seksualnog nagona
i ostalim bolestima današnjice samo zato što o tome slušamo,
i što nas tim informacijama svi mediji bombarduju?

Koja još druga samoispunjujuća proročanstva stvaramo u svom
umu, a da toga nismo svesni?

Za početak, ako prihvatimo da je starost jedna iluzija, pogrešno
uverenje ljudskog uma ugrađeno u naše nesvesno, onda možemo
uspešno promeniti to uverenje novim mislima i odabirom novih
uverenja...

Isto tako i ostale "neizbežne istine" kojima smo zatrpali naše
nesvesno, možemo uspešno promeniti opet novim
mislima i odabirom novih uverenja...

Moram da dodam da postoje lake tehnike kako se ubacuju
spasonosne misli u našu podsvest...

Што старије тело то млађа жена. Кажу права ствар!

 

[Soradze]

Што старије тело то млађа жена. Кажу права ствар!

Ljudi ne znaju ko su. To je suština. Ne zato što su glupi, nego zato što su zatrpani.
Od malena im se u podsvest ubacuju tuđe misli, pravila, zabrane, stereotipi, modeli
ponašanja, slike starenja, slike bolesti, slike nemoći.

I sve to ne ulazi kroz logiku, nego kroz senku.
Podsvest je kao hologramski projektor - ono što je u njoj, to se prikazuje spolja.
Ako je zatrpana tuđim obrascima, čovek ne živi sebe, nego tuđi program.
I onda misli da mu sudbina vlada, a zapravo mu vlada neosvešćena podsvest.

Zato kad neko napiše da ima u svojoj okolini babe koje zamišljaju da su devojke,
to nije dijagnoza tih baba - to je dijagnoza pogleda autora tog komentara. Jer autor
ne vidi da te babe možda nisu zaboravne, nego probuđene. Možda su se setile da
nisu samo telo, da nisu samo godine, da nisu samo etiketa. Možda su se setile da
su svetlost. I da svetlost ne zna za starost. Ne poriče je, ne beži od nje, ali je ne
koristi kao zatvor.

Ja ne pišem o večitoj mladosti. Pišem o večitoj prisutnosti. O životu koji ne mora
da bude patnja. O telu koje ne mora da bude kazna. O smrti koja ne mora da bude
kraj, nego završetak jedne projekcije. Pišem o tome da kad se podsvest očisti, čovek
ne postaje besmrtan - postaje svoj. I tada starenje nije kazna, nego proces sazrevanja.
Tada se ne stari prema modelima, nego prema sopstvenom ritmu...
Tada se ne umire u strahu, nego u sopstvenom miru...

Zato mi je smešno kad neko napiše da životinje nemaju tuđe senke, pa opet umiru.
Pa naravno da umiru. Ali ne pate od tuđih uverenja. Ne nose u sebi bombardovanje
medija, reklama, normi, zabrana, očekivanja. Ne nose u sebi strah od bora, strah od
menopauze, strah od gubitka seksualnog nagona. Ljudi nose. Jer su zaboravili ko su.
Jer su poverovali da je normalno da se sa godinama gubi sve.
I onda se to samoispunjuje. Jer telo veruje podsvesti.

Zato pišem. Ne da bih ubedila nekog da ne stari.
Nego da bih pozvala čoveka da se seti.
Da se dozove. Da se očisti.
Da ne bude tuđi hologram. Da ne živi kroz senke.
Da ne misli da mu sudbina vlada, kad je to samo neosvešćena podsvest.
Da ne bude baba koja zaboravlja da je baba - nego da bude biće koja zna da je
probuđena...
Da bude svetlost koja ne mora da bude mlada, ali mora da bude svoja...