- Poruka
- 4.932
Срби су пружили руку помирења после првог светског рата, у том рату су хрвати први пут у историји човечанства створили конц лого за децу. http://www.svetlanapetrusic.rs/intervjui.html https://video.google.com/videoplay?docid=3483629315788255490&q
1941. до 1945. године многи Срби из Хрватске били су спремни да следе исти принцип, односно, да су и они сматрали да би било добро да хрвати нису започели геноцид над српским становништвом.
Али, тај принцип није им био ни од какве помоћи једном кад би се нашли у Јасеновцу, Старој Градишки или неком од осталих усташких логора широм НДХ, за које још нико није правно одговарао како треба, иако је од тих злочина, најстрашнијих у историји ових простора, прошло више од 60 година.
Једном кад су покренута масовна погубљења и мучења, тадашњи Срби у ндх који су, безмало сви, за време Другог светског рата остали без свог живота или без неког од чланова породице, више нису имали разлога да пружају руку помирења.
Али броз и његови комунисти су на варварски начин спречавали то са мучењима и ликвидацијама срба који су испољили да није правилно пружати руку помирења неком који стално злоупотребљава доброту. Антисрпски диктатор чији следбеници данас у Србији изјављују јавно да су поносни да се упореде са њим (тадић у емисији сведок) http://snipurl.com/tuyal
1991. године многи Срби из Загреба, Сплита, Задра, Шибеника, Осијека и других хрватских градова такође заступали принцип по којем би било добро да већина хрвата није подржавала антисрпску кампању, због које им је даљи боравак у тим срединама постао незамислив.
Али, медијска машинерија фрање туђмана није имала милости, без икакве задршке је сатанизовала тамошње Србе и позивала на њихово линчовање и један део терао на избор бити мучен или ратовати за нову ндх, тако да огроман број Срба из хрватских градова није имао избора и није могао да остане веран принципу, већ је једино бекством могао да спасава живу главу. Било их је и који нису на време побегли, попут загребачке породице Зец.
Реално је претпоставити да је августа 1995. године већинско становништво Книнске крајине мислило да би било добро да хрватска војска није бомбардовала цивилне објекте приликом напада на Книн и околину.
И тада се, ипак, испоставило да је тај принцип у приличном несагласју са реалношћу, што су Срби, масовно избегли пред крвницима анте готовине, врло пластично увидели док је хрватска авијација бомбардовала њихове изгнаничке колоне.
Од истог принципа пружању руку помирења од тада се опраштају сваки пут када поднесу захтев за повраћај имовине, њихове сопствене имовине, коју су поседовали до „Олује” и „Бљеска”, а за коју нико под милим Богом не показује ни најмању жељу да им врати.
тадић никако није први са таквим принципом у погледу хрватске и хрвата. Али је један од малобројних који на њега не би смели да имају право. Обичан човек може да буде наиван и верује у свет у којем је могуће поништити, заборавити или игнорисати сву крв која је проливена у српско-хрватским односима и даље наивно веровати у немогуће иако већ скоро 15 година од геноцида над Крајишким Србима хрватска константно показује да не жели Србе.
Таква заблуда ће, скоро сигурно, много коштати њега и његову породицу, али барем неће утицати на друге. Насупрот томе, председник Србије и остали званичници државе српског народа немају право на такве заблуде, зато што су у њиховом случају прескупе.
Поверују ли они у бајковите могућности типа „било би добро да хрвати нису урадили то што су урадили”, последице ће сносити земља коју представљају и народ који их је изабрао.
хрватска сваке године прославља прогон стотина хиљада наших сународника, која на разне начине велича или умањује (што се своди на исто) монструозан покољ наших сународника од пре пола века, која свесрдно и врло активно помаже отимање једног дела наше територије, која свакојаким методама спречава продор српског капитала на своје тржиште.
1941. до 1945. године многи Срби из Хрватске били су спремни да следе исти принцип, односно, да су и они сматрали да би било добро да хрвати нису започели геноцид над српским становништвом.
Али, тај принцип није им био ни од какве помоћи једном кад би се нашли у Јасеновцу, Старој Градишки или неком од осталих усташких логора широм НДХ, за које још нико није правно одговарао како треба, иако је од тих злочина, најстрашнијих у историји ових простора, прошло више од 60 година.
Једном кад су покренута масовна погубљења и мучења, тадашњи Срби у ндх који су, безмало сви, за време Другог светског рата остали без свог живота или без неког од чланова породице, више нису имали разлога да пружају руку помирења.
Али броз и његови комунисти су на варварски начин спречавали то са мучењима и ликвидацијама срба који су испољили да није правилно пружати руку помирења неком који стално злоупотребљава доброту. Антисрпски диктатор чији следбеници данас у Србији изјављују јавно да су поносни да се упореде са њим (тадић у емисији сведок) http://snipurl.com/tuyal
1991. године многи Срби из Загреба, Сплита, Задра, Шибеника, Осијека и других хрватских градова такође заступали принцип по којем би било добро да већина хрвата није подржавала антисрпску кампању, због које им је даљи боравак у тим срединама постао незамислив.
Али, медијска машинерија фрање туђмана није имала милости, без икакве задршке је сатанизовала тамошње Србе и позивала на њихово линчовање и један део терао на избор бити мучен или ратовати за нову ндх, тако да огроман број Срба из хрватских градова није имао избора и није могао да остане веран принципу, већ је једино бекством могао да спасава живу главу. Било их је и који нису на време побегли, попут загребачке породице Зец.
Реално је претпоставити да је августа 1995. године већинско становништво Книнске крајине мислило да би било добро да хрватска војска није бомбардовала цивилне објекте приликом напада на Книн и околину.
И тада се, ипак, испоставило да је тај принцип у приличном несагласју са реалношћу, што су Срби, масовно избегли пред крвницима анте готовине, врло пластично увидели док је хрватска авијација бомбардовала њихове изгнаничке колоне.
Од истог принципа пружању руку помирења од тада се опраштају сваки пут када поднесу захтев за повраћај имовине, њихове сопствене имовине, коју су поседовали до „Олује” и „Бљеска”, а за коју нико под милим Богом не показује ни најмању жељу да им врати.
тадић никако није први са таквим принципом у погледу хрватске и хрвата. Али је један од малобројних који на њега не би смели да имају право. Обичан човек може да буде наиван и верује у свет у којем је могуће поништити, заборавити или игнорисати сву крв која је проливена у српско-хрватским односима и даље наивно веровати у немогуће иако већ скоро 15 година од геноцида над Крајишким Србима хрватска константно показује да не жели Србе.
Таква заблуда ће, скоро сигурно, много коштати њега и његову породицу, али барем неће утицати на друге. Насупрот томе, председник Србије и остали званичници државе српског народа немају право на такве заблуде, зато што су у њиховом случају прескупе.
Поверују ли они у бајковите могућности типа „било би добро да хрвати нису урадили то што су урадили”, последице ће сносити земља коју представљају и народ који их је изабрао.
хрватска сваке године прославља прогон стотина хиљада наших сународника, која на разне начине велича или умањује (што се своди на исто) монструозан покољ наших сународника од пре пола века, која свесрдно и врло активно помаже отимање једног дела наше територије, која свакојаким методама спречава продор српског капитала на своје тржиште.
Poslednja izmena: