Црногорци - Срби или посебан народ

[RickRoss]

Sad ću poslati ovo Šukoviću na mejl.

 

[Gledston]

Pre svega hvala gospodinu Markušu na ovoj objavi i informaciji.
Jovan Jošo Ivanišević, jedan od najučenijih Crnogoraca svoga vremena i desna ruka ministra pravde Valtazara Bogišića, je 1892. godine napisao tekst o svom pretku i prvom stanovniku današnjeg Cetinja, o Ivanu Borojeviću (i o njegovim potomcima) koji je (zamislite) došao iz Srbije i poreklom je sa Zlatibora!
Koliko li Cetinjana danas vuče poreklo od njega? Koliko Cetinjana ima poreklo srbijansko?
Šta na to kaže Stari? Da li nosi neko od ovih prezimena?

Pogledajte prilog 592880


Cetinjanin učitelj Jovan Jošo Ivanšević, poreklom Šumadinac.

Ако сам успео схватити, Иван Боројев је ипак лик из традиције, тј. нема га у примарним изворима?

 

[RickRoss]

Ако сам успео схватити, Иван Боројев је ипак лик из традиције, тј. нема га у примарним изворима?

Prenosilo se usmenim putem, jer retko ko je tada bio pismen, ali ima nekoliko znakova koji idu u prilog priči.
Najstarija crkva, ali i najstariji objekat na Cetinju se zove ''Vlaška crkva'' i nju je po tradiciji podigao upravo Ivan Borojević, poreklom sa Starog Vlaha po kojem je crkva i dobila ime.
Drugo, Ivan je tražio da zajedno sa suprugom bude sahranjen u dvorištu te crkve, što bi moglo da objasni upravo dva stara groba i spomenika koji se tamo i nalaze.
Takođe Cetinjani veruju i podržavaju ovu priču, a valjda znaš koliko je za njih teško da priznaju da nemaju veze sa starom Dukljom i da su poreklom iz Srbije.

 

[Jastreb1973]

Da li može izvor odakle je tačno pokupljen ovak Ćosićev citat? Stranica, naslov dela...zahvaljujem.

Ja sam pročitao "Deobe" . Ovo je iz "Deoba",ali to je totalno van konteksta. Kod mene u Hrvatskoj to često citiraju i uzimaju zdravo za gotovo.

Treba počitati knjigu i vidjeti da "to nije to".

 

[Gledston]

Prenosilo se usmenim putem, jer retko ko je tada bio pismen, ali ima nekoliko znakova koji idu u prilog priči.
Najstarija crkva, ali i najstariji objekat na Cetinju se zove ''Vlaška crkva'' i nju je po tradiciji podigao upravo Ivan Borojević, poreklom sa Starog Vlaha po kojem je crkva i dobila ime.
Drugo, Ivan je tražio da zajedno sa suprugom bude sahranjen u dvorištu te crkve, što bi moglo da objasni upravo dva stara groba i spomenika koji se tamo i nalaze.
Takođe Cetinjani veruju i podržavaju ovu priču, a valjda znaš koliko je za njih teško da priznaju da nemaju veze sa starom Dukljom i da su poreklom iz Srbije.

Не знам, али ми се чини да су све ово претпоставке.

 

[RickRoss]

Pa to je recimo jedna jako jaka usmena tradicija koju čak ni novocrnogorci ne negiraju iako im ne ide nikako u prilog.

 

[RickRoss]

Joca kralj

 

[Khal Drogo]

Јован Маркуш је човјек чија су излагања увијек и прије свега садржајна, поткријепљена истинитим чињеницама, списима, и ту се има шта чути.
Имамо једну одличну емисију (извињавам се ако је већ приложена на овој теми) и интервју Јована Маркуша

и ту имамо много квалитетних излагања.
Како задњих година везано за уједињење двије српске краљевине у једну 1918-е, имамо од стране те милогорске булументе једну бестидну скарадну интерпретацију историје гдје то тумаче вјеровали или не окупацијом, што је свакако и силовање историје, Јован Маркуш обесмишљује ту будалаштину у тој емисији у излагању (од 42:30) а што је написао и у свом тексту (овдје)

Velika narodna skupština u Podgorici 26. novembra 1918, kojoj su prisustvovali izabrani poslanici sa “bjelaške“ i “zelenaške“ strane, poimeničnim glasanjem jednoglasno je odlučila, između ostalog, “da se Crna Gora ujedini sa bratskom Srbijom pod dinastijom Karađorđevića, te tako ujedinjenji stupe u zajedničku otadžbinu našeg troimenog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca“.
Odluku o ujedinjenju u Kraljevinu SHS donijela je i Narodna skupština Kraljevine Srbije 29. decembra 1918.godine, što znači da je Kraljevina Srbija kao i Kraljevina Crna Gora prestala da postoji kao suverena država. Ovu nespornu činjenicu političari i režimski istoričari u Crnoj Gori uporno prećutkuju.

Takođe se prećutkuje da je prvi konzult naroda, ili referendum u istoriji Crne Gore, održan 28. novembra 1920. godine. Najviše podataka o razlozima za održavanje referenduma je ostavio posljednji predsjednik vlade u egzilu Kraljevine Crne Gore i politički vođa Božićne pobune Jovan Plamenac. Poslije povratka iz egzila Jovan Plamenac je saslušan kod prvostepenog suda, 30. oktobra 1926. g. U zapisniku piše, između ostalog, sljedeće: “Stalna istorijska bila je želja naroda Crne Gore, da se podigne veliko i ujedinjeno Srpstvo…Svi mi, bilo da smo bili na prestolju, ili u kolibi, bili smo za narodno i državno ujedinjenje i u času, kad su pale Centralne Sile – u godini 1918. samo, što su jedni smatrali da se to ima sprovesti jednim putem, dok su drugi govorili da to treba izvršiti drugim putem…“.

па у наставку пише

Velike sile saveznice usvojile su svojim odgovorima rečeni predlog crnogorske vlade. Ostalo je velikim silama, da izaberu trenutak, kad će se moći u pomenutom cilju konsultovati narod Crne Gore.
Kad su velike sile doznale, da će se na dan 28. novembra 1920. god. vršiti izbori u državi Srba, Hrvata i Slovenaca za njenu Narodnu Ustavotvornu skupštinu, one su odlučile, da toga dana budu provedeni izbori i na teritoriji Kraljevine Crne Gore i da to bude gore rečeni konsult. O toj odluci – o rečenom izbornom danu, kao i o imenima lica, koja su određena kao članovi Kontrolne delegacije – velike sile saopštili su Crnogorskoj vladi sa svojim notama.

те у наставку још пише

U vezi sa ovim napominjem: dok sam ja još bio ministar predsednik raspuštena je crnogorska vojska. To je bilo u prvoj polovini 1921. godine.“( Legat dr Pera Šoća, Centralna biblioteka Cetinje, kutija 7, fasc. 33. pred. 21/2)
Jovan Plamenac kao nekadašnji narodni poslanik, predsjednik Narodne skupštine, ministar raznih resora, državni savjetnik i tadašnji predsjednik Vlade dobro je znao, što i navodi u izjavi, da su velike sile prihvatile rezultate izbora od 28. novembra 1920. kao legitimno izraženu volju naroda Crne Gore za budući život u državi Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao iskusni političar i državnik svjestan je bio da donošenjem Ustava države Srba, Hrvata i Slovenaca prestaje i formalno važenje Ustava i Kraljevine Crne Gore kao međunarodnog subjekta tj. kao posebne države.....

Danas kao da se namjerno, vjerovatno iz dnevnopolitičkih razloga, prećutkuje nekoliko nespornih činjenica kada se govori o kraju Kraljevine Crne Gore: Prva, da su Kraljevina Crna Gora i Kraljevina Srbija de fakto (stvarno) prestale da postoje 1918. godine, u korist nove države Kraljevine SHS. Crnogorci su to prihvatili na Velikoj narodnoj skupštini od 26. novembra 1918, a Srbijanci na Narodnoj skupštini od 29. decembra 1918.godine.
Druga, da je u Crnoj Gori provjerena volja naroda, na izborima od 28. novembra 1920. godine, što je međunarodna zajednica tretirala kao referendum (konzult naroda), za koji su dali saglasnost kralj i vlada u emigraciji. Znači, ne samo na Podgoričkoj skupštini, već i na referendumu, narod u Crnoj Gori se izjasnio za ujedinjenje. Vjerovatno da bi se prikrila činjenica da je održan referendum, danas političari i režimski istoričari, nedovoljno informisanoj javnosti pominju samo odluke tzv.Podgoričke skupštine, ali ne i odluku naroda Crne Gore na referendumu koji je bio pod međunarodnom kontrolom.

Значи, уједињење двије српске државе у једну а касније у заједничку краљевину СХС, није само утемељено одлуком тзв Подгоричке скупштине, него и рефереундумом, плебисцитом народа Црне Горе 28.11.1920., који је био и под међународном контролом.

Не можемо бранити тој булументи милогорских пајаца да силују историју, али можемо и морамо порадити на нашем достојанству, и ту рецимо неки глумац из тих крајева ако је било када (било када) промрсио о тој окупацији ЦГ од стране Србије 1918-е, нема шта (или не би смио) тражити у српском филму, исто важи и за друге области, толеранција, да, уважавање другог мишљења, али и то мора имати границе.

 

[Gledston]

Joca kralj

Pogledajte prilog 599911

Чудна титулатура. Године 1732. је хабзбуршка Србија још постојала, а Османско царство није било у сукобу са било ким у том делу свету. Има ли негде контектст овакве интитулације?

 

[Pumpaj Dinstanović]

To Slavene care! Ako se sećaš baš sam ti se radi ovoga obratio pre izvesnog vremena. Vidim da si u međuvremenu pronašao original.
Više puta je to Šuković ponavljao. Čak i kada mu je u emisiji (ako se dobro sećam) taj potpis (''vojevodič srpskoj zemlji'') spomenuo i dr Momčilo Vuksanović, Šuković je odgovorio da je to falsifikat ili laž.

Ovo je po meni u samom vrhu, a možda i najjači pisani argument o srpstvu Crne Gore, jer je napisan rukom utemeljivača dinastije Petrović Njegoš.
Osim naravno ako se ne služimo onom čuvenom ''srpstvo jednako pravoslavlje''.

Zahvali se Jovanu Markušu koji je baš to okačio.

Чудна титулатура. Године 1732. је хабзбуршка Србија још постојала, а Османско царство није било у сукобу са било ким у том делу свету. Има ли негде контектст овакве интитулације?

Pojam srpska zemlja od strane pravoslavnog (u sklopu srpske Crkve) sveštenstva u vreme ranog modernog razdoblja nije bio neuobičajen na teritoriji nekadašnje, predturske, srpske države (ili možda preciznije reči, onoga što su oni smatrali da je zemlja negdašnje srednjovekovne srpske države). U ćirilskim dokumentima, na našem jeziku, lokacija manastira ili nešto drugo, bilo bi katkad navedeno da se nalazi u srpskoj zemlji. Što se tiče ovog vojevodic moram priznati da mi malo jeste neobično, tj. da se ne sećam postoji li još neki dokument u kojem se javlja ta reč, ali na osnovu poređenja svih rukopisa nema nikakvog spora da se radi o Danilovom autografu (А. Младеновић, Језик владике Данила, Нови Сад 1973).

Što se tiče samog povoda da se vladika Danilo potpiše na ovaj način, može biti upravo to što si spomenuo (inspiracija).

 

[RickRoss]

Evo šta piše u ''Vladarska kuća Petrović-Njegoš - Nikola I, njegova djeca, zetovi i unučad'' iz 1910. štampane povodom 50 godina vladavine do tada knjaza Nikole (inače štampane na Cetinju, da ne bude da je u pitanju ''velikosrpski falsifikat''):

''O porijeklu i životu ove porodice prije njihova doseljenja u Crnu Goru mi vrlo malo što znamo, osim što nam predanje kazuje, da su za neko kratko vrijeme prije doseljenja boravili u Trebinju, a zatijem u Njegošu planini, u mjestu Cerovici. Ipak, sudeći po jednom potpisu vladike Danila, gdje se on naziva "Vojvodić srpske zemlje", možemo s pravom zaključivati, da je to bila jedna od starih uglednijih vlastelinskih srpskih porodica, koja je, kao i mnoge druge, zbog prilika koje nastadoše u Bosni, pošto je Turci zauzeše, napustila svoje staro sjedište.

Tri do četiri naraštaja prošla su, može biti, dok se je u toj porodici rodio Petar, po kojemu se i nazvaše Petrovići.

Unuk ovoga Petra, a otac vladike Danila, Šćepan, bio je knez Njeguški, a osim toga često je izašiljan bio po narodnim poslovima kod Patrijarha u Peć i tako je narodne stvari zastupao, da je zbog toga, kao i zbog svoje pravičnosti i odlučnosti stekao velik glas i poštovanje u narodu.''

https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/petrovici-album/index.html

Moguće da je ''vojvodić'' zapravo mali vojvoda ili sin vojvode, pošto vidimo da Danilovog oca zovu i plemenskim knezom, a znamo da su plemenske starešine nosile titulu vojvode.

 

[Gledston]

Pojam srpska zemlja od strane pravoslavnog (u sklopu srpske Crkve) sveštenstva u vreme ranog modernog razdoblja nije bio neuobičajen na teritoriji nekadašnje, predturske, srpske države (ili možda preciznije reči, onoga što su oni smatrali da je zemlja negdašnje srednjovekovne srpske države). U ćirilskim dokumentima, na našem jeziku, lokacija manastira ili nešto drugo, bilo bi katkad navedeno da se nalazi u srpskoj zemlji. Što se tiče ovog vojevodic moram priznati da mi malo jeste neobično, tj. da se ne sećam postoji li još neki dokument u kojem se javlja ta reč, ali na osnovu poređenja svih rukopisa nema nikakvog spora da se radi o Danilovom autografu (А. Младеновић, Језик владике Данила, Нови Сад 1973).

Što se tiče samog povoda da se vladika Danilo potpiše na ovaj način, može biti upravo to što si spomenuo (inspiracija).

Једно је да је нешто у Српској земљи, друго је да је неко управник Српске земље. Не кажем да је фалсификат, само да доноси неке чудне импликације (осим ако војеводич не значи нешто друго).

Нисам разумео ово за инспирацију?

 

[Gledston]

Evo šta piše u ''Vladarska kuća Petrović-Njegoš - Nikola I, njegova djeca, zetovi i unučad'' iz 1910. štampane povodom 50 godina vladavine do tada knjaza Nikole (inače štampane na Cetinju, da ne bude da je u pitanju ''velikosrpski falsifikat''):

''O porijeklu i životu ove porodice prije njihova doseljenja u Crnu Goru mi vrlo malo što znamo, osim što nam predanje kazuje, da su za neko kratko vrijeme prije doseljenja boravili u Trebinju, a zatijem u Njegošu planini, u mjestu Cerovici. Ipak, sudeći po jednom potpisu vladike Danila, gdje se on naziva "Vojvodić srpske zemlje", možemo s pravom zaključivati, da je to bila jedna od starih uglednijih vlastelinskih srpskih porodica, koja je, kao i mnoge druge, zbog prilika koje nastadoše u Bosni, pošto je Turci zauzeše, napustila svoje staro sjedište.

Tri do četiri naraštaja prošla su, može biti, dok se je u toj porodici rodio Petar, po kojemu se i nazvaše Petrovići.

Unuk ovoga Petra, a otac vladike Danila, Šćepan, bio je knez Njeguški, a osim toga često je izašiljan bio po narodnim poslovima kod Patrijarha u Peć i tako je narodne stvari zastupao, da je zbog toga, kao i zbog svoje pravičnosti i odlučnosti stekao velik glas i poštovanje u narodu.''

https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/petrovici-album/index.html

Moguće da je ''vojvodić'' zapravo mali vojvoda ili sin vojvode, pošto vidimo da Danilovog oca zovu i plemenskim knezom, a znamo da su plemenske starešine nosile titulu vojvode.

Ово је текст који служи да легитимизује династију и да јој што старије корене. Ако нема неког стварног доказа о Шћепановој титули, ово не треба разматрати озбиљно.

 

[RickRoss]

Opet o pisanim izvorima? Ne možeš istoriju ovih prostora posmatrati samo kroz pisane izvore jer je nepismenost pre 300 godina bila gotovo 100%.
Pa nije ovo Francuska ili Engleska gde je bilo masa školovanih ljudi koji su gotovo sve zapisivali.

Uostalom kada se kaže ''knez Njeguša'' ne misli se na kneza u smislu kneza Lazara, vladara neke države, već se misli na seoskog starešinu.
I sada treba da se čudimo što neko pre 350 godina nije zapisao ko je bio starešina u selu koje možda nije brojalo ni 100 ljudi tada.

 

[Gledston]

Opet o pisanim izvorima? Ne možeš istoriju ovih prostora posmatrati samo kroz pisane izvore jer je nepismenost pre 300 godina bila gotovo 100%.
Pa nije ovo Francuska ili Engleska gde je bilo masa školovanih ljudi koji su gotovo sve zapisivali.

Uostalom kada se kaže ''knez Njeguša'' ne misli se na kneza u smislu kneza Lazara, vladara neke države, već se misli na seoskog starešinu.
I sada treba da se čudimo što neko pre 350 godina nije zapisao ko je bio starešina u selu koje možda nije brojalo ni 100 ljudi tada.

Можда би требало проверити међу тахрир-дефтерима. Ако су кнезови у 16. веку пописивани, ваљда су и после?

 

[RickRoss]

A ti misliš da su se Turci mnogo pitali u Crnoj Gori tada i imali prilike da vrše popise?
Uostalom zašto je toliko bitno da li je zapisano ko je bio starešina Njeguša ili nije?

 

[Gledston]

A ti misliš da su se Turci mnogo pitali u Crnoj Gori tada i imali prilike da vrše popise?
Uostalom zašto je toliko bitno da li je zapisano ko je bio starešina Njeguša ili nije?

С обзиром на то да имамо писани доказ да је владика Данило излазио пред кадију ради завођења реда, ја верујем да јесу.
Зато што не верујем пропагандним списима, а посебно не усменим предањима за тако старе догађаје.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Једно је да је нешто у Српској земљи, друго је да је неко управник Српске земље. Не кажем да је фалсификат, само да доноси неке чудне импликације (осим ако војеводич не значи нешто друго).

Нисам разумео ово за инспирацију?

Probaću da pronađem primere. Mislim da to i nije toliko neuobičajeno za naš jezik; nedostatak neodređenog člana kakav imam u drugim, npr. srpskom. Možda bi korektniji prevod na engleski bio vojevodič jednoj srpskoj zemlji, odnosno u funkciji označenja jednog njenog dela. Međutim, zahvaljujući prirodi našeg jezika, ne upotrebljava se (neka) reč da se to označi specifično.

Kada se znao pojaviti neki pretendent, često je to išlo sa drugima, sa manje ili više prava, koji bi dodavali razne titule. Postojanje habzburške Kraljevine Srbije mogla je biti ni manje ni više no inspiracija vladici Danilu da istakne da je on vojevodič (jednoj?) srpskoj zemlji, a ne car Karlo VII. Liči mi to na izraz suvereniteta, posebno kada se ima na umu da je napisano na jednoj srpskoj crkvenoj knjizi.

 

[СрбинПодгорица]

Ови Монтенегрини када треба доказати да Црногорци нису Срби, никада али никада не цитирају Црногорце, него увијек нађу некакве Енглезе, Аустријанце итд. Такође је интересантна прича била да се Немањићи нису славили прије Симе Милутиновића па када им покажеш календар Црнојевића онда кажу као нема овога свеца па онога итд. Па онда имате приче како су законици, књижевна дјела преправљана, а Петровићи будале па то нису примијетили. Па када су видјели да то не пролази онда говоре да се српско и Србин односило на вјеру и сличне глупости. А Шупковићу не треба придавати значаја никаквог.

 

[RickRoss]

Ови Монтенегрини када треба доказати да Црногорци нису Срби, никада али никада не цитирају Црногорце, него увијек нађу некакве Енглезе, Аустријанце итд. Такође је интересантна прича била да се Немањићи нису славили прије Симе Милутиновића па када им покажеш календар Црнојевића онда кажу као нема овога свеца па онога итд. Па онда имате приче како су законици, књижевна дјела преправљана, а Петровићи будале па то нису примијетили. Па када су видјели да то не пролази онда говоре да се српско и Србин односило на вјеру и сличне глупости. А Шупковићу не треба придавати значаја никаквог.

Šukoviću itekako treba pridavati značaj, jer čovek ima pristup javnom servisu koji zloupotrebljava zarad obmanjivanja crnogorskog naroda i širenja istorijskih laži. Neko ko ga gleda možda i poveruje u laži koje ovaj prosipa.
Već sam par puta lično nailazio na internetu na ljude koji koriste njegovu argumentaciju. Zato mi je mnogo drago što se javio Jovan Markuš i dao fotografiju originalnog potpisa vladike Danila i time ga pošteno izblamirao, jer već odavno uporno tvrdi da taj potpis ne postoji, ali niko ga do sada nije opovrgao.
Zato treba pratiti rad i reči dotičnog, jer ima potencijal da nanese ozbiljnu štetu.

A to da se Nemanjići nisu slavili u Crnoj Gori pre Sime Milutinovića je još jedna u nizu laži.
Evo pesma posvećena Stefanu Nemanji napisana rukom Vasilija Petrovića Njegoša u kojoj poziva srpske kraljeve da ustanu i srpske arhijereje da se mole za obnovu srpskog carstva.
Dakle u Crnoj Gori je i pre Sime postojao i kult Nemanjića i kult Dušanovog carstva.

 

[Pumpaj Dinstanović]

A to da se Nemanjići nisu slavili u Crnoj Gori pre Sime Milutinovića je još jedna u nizu laži.
Evo pesma posvećena Stefanu Nemanji napisana rukom Vasilija Petrovića Njegoša u kojoj poziva srpske kraljeve da ustanu i srpske arhijereje da se mole za obnovu srpskog carstva.
Dakle u Crnoj Gori je i pre Sime postojao i kult Nemanjića i kult Dušanovog carstva.

I vezano za to je Šuković dao dukljansko mitomansko tumačenje u onoj emisiji. Kao kada je rekao da pošto su Crnogorci imali svoju potpunu slobodu od Turaka i slobodarski duh njih nije bilo potrebe nadahnjivati () Njegoš je odlučio da Srbima pomogne i tako pisao i Gorski vijenac i mnoga dela u nameri da inspiriše Srbe, da oni to čitaju i krenu putem Crnogoraca. Eto isto to obrazloženje može se primeniti i vezano za Vasilijev poziv. U Crnoj Gori postojao je kult naginjanja Srba da ustanu protivu Turaka i tog kulta su svi bili poštovoci, kako vladika Vasilije, tako i veliki Njegoš pomenuti.

Mislim, logika predškolskog nivoa, ali opet vredi saznati i rastumačiti je.

Sad ću poslati ovo Šukoviću na mejl.

Je li ti odgovorio?

Pomalo retoričko pitanje, jer bih se iskreno iznenadio. Vrlo dobro znam kakvoj sorti novinara pripada Šuković. On sebe doživljava kao nacionalnog radnika, čoveka koji obavlja nužni prljavi posao zarad nacionalnih interesa svoje države i naroda. On možda na nekom nivou i zna da to što radi nije u redu, i da, blago rečeno, nije moralno, ali smatra da mu se taj greh može oprostiti i da će mu njegovi potomci i budući naraštaji Crnogoraca opraštati sve što je činio zato što mu je, eto, srce bilo na mestu: da se zaokruži proces konstituisanja savremene crnogorske nacije.

Laž je osnov nacionalnog identiteta. Laži su vezivno tkivo koje spaja mitomane, a koji su kao društvena grupa srž svake nacije. Što više ljudi veruje izmišljotine i razne gluposti, to je nacija čvršća i jača. U ovom slučaju, emisija Živa istina ima ulogu da, pod velom «nove istine» koja se kao jedna nova dogma propoveda. To treba doživeti slično kao pojavu neke nove religije; islam koju su Turci doneli, ili katoličku reformaciju. Darko Šuković, kojeg možemo zvati i određenom vrstom propovednika, leži da jedan set bajki (Lazara Hrebeljanovića iz Grblja) zameni drugim (dukljanomontenegrinskom mitomanijom). Zato sumnjam da će ti (ili bilo kome) išta (svakako razumno) odgovoriti, jer bi to bilo kao da papi u drugoj polovini XIX stoleća kažeš da nije nepogrešiv. Udario bi u same stubove njegove nacionane religije, odnosno na ono što on smatra svetim.


Slično kao što mnogi forumaši baš ovde reaguju kada im se pokažu izvori i osnovi raznih tvrdnji; oni potpuno pošandrcaju jer je stvarna istina nešto što u suprotnosti sa duboko ukorenjenim načelima, koji su na religiozan način srasli sa duhom tih pojedinaca i postali, u izvesnom smislu, osnov njihovog (i ličnog i kolektivnog) identiteta.

S druge strane, činjenica je i da je to u velikoj meri i stvar (dnevne) politike. U to ne bi trebalo ulaziti u detalje, jer to je već više za jedan susedni potforum, ali mislim da je svima jasno da Darko Šuković pripada onoj grupaciji (već smo pominjali Milomira Marića kao jedan primer, poređenja radi; mada možemo više primera istaći sličnog formata, zato što je Marić vrlo specifičan po svom šmeku pijanca koji odaje...npr. Ratko Dmitrović je primer novinara čija je jedina svrha da učvršćuje kod nedužnih žrtava mitomaniju i paralelno obavlja prljav posao za vlast) novinara kojima je partijska knjižica zvezda vodilja i koji bivaju tolerisani upravo zbog toga što su (posebno autoritarnim) režimima od koristi, zahvaljujući propagandnom dejstvu koje ostavljaju kod stanovništva. Ti ljudi, bilo da se radi o partijskim knjižicama, rodbinskim vezama ili nije reč o nepotizmu već prosto samo o novcu (mitu) koriste razne vrste izgovora kojima peru svoju savest, najviše se pozivajući na svoju decu kao vid opravdanja.

Ono što Šukovića u neku ruku izdvaja iz mora režimskih ulizica jeste to što deluje da nije sve stvar sebičnih interesa, već da u neke od ovih stvari on zaista i veruje, pa tako iz rodoljubivih razloga, kao što sam već na početku poruke obrazložio, učestvuje u stvaranju jedne nacije odnosno stubova njenog identiteta.

 

[RickRoss]

Naravno da mi nije odgovorio. Ovo je drugi put da sam mu pisao. Prošli put sam mu pisao zbog citata one čuvene Sava Fatića o Crnogorcima koji postaju Srbi.

Njegoš oldučio da posrbi Crnogorce i svoje pretke u ''Gorskom vijencu'' da bi nadahnuo Srbe u borbi sa Turcima. Neverovatna žrtva sa njegove strane.
A Srbija je u vreme nastanka ''Gorskog vijenca'' bila polunezavisna kneževina sa svojim institucijama i sa više atributa državnosti od Crne Gore. Ali eto, Njegoš je odlučio da nas svojim delom i posrbljavanjem Crnogoraca natera da se što više izjednačujemo sa Crnogorcima i ugledamo na njih.
Živko Andrijašević je upravo kod Šukovića rekao da je glavna inspiracija Crnogorcima u borbi sa Turcima bila osveta za Kosovo. Dakle srpski nacionalni mit. Verovatno se Njegoš osećao zahvalnim i dužnim da uzvrati tu inspiraciju i dizanje morala.

 

[RickRoss]

A koliko je Šuković pogan i koliko zloupotrebljava svoj položaj i emisiju govori i to da je jednu emisiju odjavio izjavom da se neće smiriti dok sva deca u Crnoj Gori koja se igraju žandarma i komita (sukob zelenaša sa bjelašima i žandarmima) ne žele da budu samo komiti.
Tako da Slavene itekako si u pravu što se njega tiče. On ni ne krije šta mu je zadatak, niti da koristi svoj položaj i medije u kojima se pita da nameće svoj istorijski i ideološki stav drugima. Da ispere mozgove ljudima i asimiluje srpsku decu u nacionalne Crnogorce, jer ti time od malena stavljaš do znanja detetu da su Srbi negativci, stranci u Crnoj Gori i okupatori koji su terorisali ''crnogorske rodoljube''.
Zašto bi se neko dete kojem su preci bili bjelaši sada stidelo svojih predaka i želelo da bude samo zelenaš u igri? Samo zato da bi Darko Šuković bio nacionalni heroj i mogao mirnije da spava?

Odvratan čovek. Nikako da ubode gosta koji bi ga pošteno i više puta tokom emisije spuštao na tlo. Raković je bio najbliže tome po onome što sam ja gledao.
Markuš nije istoričar, ali kada bi došao kod Šukovića sa onom svojom knjižurinom u kojoj je strpao sve te dokumente i zapise vekovima stare mislim da bi Darkec gutao knedlu tokom cele emisije.

 

[СрбинПодгорица]

Рецимо када Шуковић доводи историчаре, већина њих нема праву реторику, благи итд, а уз то их пита из области у којима нису стручњаци. Последњи који је био је стручњак за 19 вијек а пита га о средњем. Незм шта бих дао да га видим у емисији са Александром Стаматовићем.

 

[Stari Crnogorac]

Kraljevinu Iliriju sačinjavaju narodi Crne Gore, Hercegovine i Albanije (kasnije je jedan dio njih naselio Sinjsku i Kninsku Krajinu) i zato se samo kod njihovih potomaka mogu naći gusle. Pleme Dukljana stvara državu Duklja koja se slovenizira, a starośedilački narod u njoj se naziva Vlasima. Iz pepela Duklje njihovi potomci stvaraju novu državu: Crnu Goru.

Srpski naučnici koriste DNK analize i njihov rezultat je da kod Crnogoraca dominiraju starobalkanski geni (počnite gledat od 8 min):