Код политичара имамо двије сорте људи, они који вјерују у ту идеологију и оне којима је политика средство преко којег ће остварити властите амбиције или се окористити. Они који у једној политичкој идеји не успију остварити амбиције често оду у другу крајност, за времена уједињења у државу СХС такав заокрет смо имали код Секуле Дрљевића или пак Светозара Прибићевића када су из једне отишли у другу крајност.
Опет, постоје формулације које се у неком времену више афирмишу, и иза чега увијек стоје политички мотиви, трасирање пртине политичким процесима. Рецимо политички народ, или "у политичком смислу". То је задњих деценија присутно у Хрватској гдје се намеће "Хрвати у политичком смислу" и да су и Срби политички Хрвати, мотив је наставак сатирања српства. И 1920их или 1930их или пак касније када би неко промовисао (Црногорце или неке друге) као политички народ то би била припрема за неке политичке процесе. Да ли су у таквим изјавама ваља детектовати коријене каснијих процеса, ваља бити опрезан код закључака.
Зато је увијек боље разјаснити неке појмове, имамо држављанство и имамо народност. Или у ранијим временима имали смо народност и имали смо поданство. До 1918-е у Црној Гори, црногорство је било поданство, а приврженост српству је било нешто што се подразумијева, о чему смо на овој теми поприлично списа, закона, уџбеника, новинских листова гдје се то наглашава, имали прилике видјети.
1918-е имали смо уједињење двије српске краљевине у једну државу, ту је проблем настао јер је то уједињење било први корак у процесу ширег уједињења гдје је ваљало интегрисати колективитете између којих је постојао и културолошки и духовни и идентитетски јаз и који су колико јучер ратовали једни против других, гдје је остало и доста зле крви. Ти процеси увијек тешко иду, уз неизбјежну појаву сепаратизама, разних.
Е сад, ја заиста вјерујем да коријене отклона од српства, међу становницима Црне Горе, треба тражити у дјелима и дјеловању Штедимлије и Дрљевића, углавном од 1937-е године.и касније, било је и прије, међутим, не мислим да је то пустило коријене међу Србима у Црној Гори.
Што се тиче КП, они су роварили против краљевине Југославије, ту су промовисали разне идеје како би придобили припаднике колективитете у тој краљевини, ту је увијек згодно нагласити како ћете им ријешити национално питање. А да би ријешили некоме у тој држави национално питање морате порадити на расрбљавању.
Црногорска нација је рођена 1.маја 1945, могуће по директиви из Москве, могуће тежња људи који су дошли у ситуацију да креирају будућност, да буду ти који ће укидати и измишљати нације, могуће су сматрали да је процес расрбљавања добар за "њихову ствар", а могуће и "из нехата".
Ту је тај памфлет објављен у листу Борба (
овдје) гдје неки Милован Ђилас наглашава како су Црногорци ван сваке сумње Срби, и то најчистији од свих Срба, а у наставку додаје
"Али", пише даље Милован Ђилас, "то је све било до ових дана. Сада су се, међутим, стекли услови да се коначно каже да постоји и црногорски народ и да је то најправилније решење јер се црногорска нација (онако како је записано у марксистичком учењу) родила сто година касније од српске"
Нареднх деценија се ту лутало, тај отклон од српства је више стидљиво промовисан, некад ни се то упаковало, етнички Срби, национално Црногорци, некад би се избјегавало ићи у детаље, или би се налазило објашњење у игри ријечи, те нације у модерном смислу, те ово, оно, свашта нешто.
Од 1990их тај отклон од српства све се агресивније намеће, што води све већој поларизацији између оних који би да остану оно пшто су им били и стари, и конвертита који су напрасно постали свјесни свог новог идентитета, чему свједочимо и задњих мјесеци.
Ono što je Casino postavljao nisam sanjao.
