Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Kafkin maternji jezik je bio nemacki. Celo skolovanje, ali i univerzitet je zavrsio na nemackom. Jevreji nisu znali hebrejski ( to je bio jezik rabina i teologa).
Univerzitet u Pragu ( usput najstariji univerzitet na nemackom jeziku) poceo je sa ceskim tek nakon raspada K+K monarhije, 1918 godine.
Kafka je i sam govorio da je nemacki njegov materji jezik,a da mu je ceshki jezik srca i duse, ali nije pisao na ceshkom.
Njegov otac se zvao Herman, dvojica brace Gerg i Hajnrich, tri sestre takodje imaju nemacka imena ( sve tri su zavrsile u konc.logorima, braca su jos kao deca umrla).
Kafkina dela su bila zabranjena od 1933 do 1945, ali ih i 1945 proglasavaju dekadentnim , tek od neke 1956 stampa se ponovo, ali se 1968 ponovo zabranjuje.
Uzori su mu bili Flober, Nitsche, ali i Dostojevski, njegov je jezik ( ali tako je sigurno i na srpskom u prevodu) jezik jednog juriste, mozda i Frojda
Kroz Zamak ne toliko, ali u Preobrazaju je izrazen njegov konflikt sa ocem ( ali i majkom) gde se oseca suvisnim , nisu ga razumeli,nisu se ni trudili, stalno su mu
prebacivalida ne radi ono sto treba, i kako pise u Preobrazaju bili su srecni kada je Gregor Samsa i preminuo.
Jevrejskih motiva u njegovim delima i nema, mnogo su cesci hriscanski.
Cesto se cuju zvona sa crkve. u Procesu Josef K posmatra sliku Hristovog groba, u Zamku geometar K, slicno kao Isus, provodi prvu noc svog zivota ( u romanu)
u gostionici na slamarici,
) iz razloga što još nisu svi pročitali roman. Ali moje viđenje stvari neće na njih da utiče mnogo. Iako je roman napisan pre jednog veka, strašno me podsetio na današnje prilike, kada se većina naših sugrađana bori s bezizlazom. Teskoba u dušama tih ljudi koji rade za zamak analogna je hiljadama (da ne kažem milionima, verovatno ih nema toliko u Srbiji) nezadovoljnih radnika, koji često ne poznaju svog poslodavca, ne vide nikakvu svetlu budućnost, već otaljavaju posao od danas do sutra, svesni da za sitnicu mogu da budu najureni, zamenjeni. Opšta nemaština, strah za egzistenciju, ne zna se ko kome odgovara, ko je glavni, kome polažeš račune, svakoga se plašiš, primoran da drhtiš pred nekim ko ti nije ni dorastao, već je eto, igrom slučaja zauzeo nekakve pozicije (epizoda u školi s učiteljicom). I ovaj zemljomer K. mi je strašno išao na živce, ne znam zašto, ali mi je sve vreme delovao nekako šonjasto, nedovoljno zainteresovan za neku akciju... 
) pa sam ja čitala jednu po jednu knjigu. I to zaredom. Nekako mi se svidjalo. Onda sam nešto postala depresivna, a muž kaže, nije ni čudo kad si navalila na Kafku. Ali evo danas mi je opet "držao predavanje" kako je Kafka najveći pisac 20. veka. I kako su inspirisani njegovim delima pisali i Orvel i Markes i mnogi drugi. Orvel je, kaže, Kafka za mase. Ima on tako interesantnih stavova. Meni to nikad ne bi palo na pamet. 
