Mizantropu je lakše da opstaje medju ljudima jer ih posmatra tačno onakim kakvi jesu, bez iluzija i samozavaravanja. Mizantropi i cinici su zapravo najzdraviji tip ljudi, u tom smislu što nemaju trunku idealizma oko prirode ljudske rase. Nisu svi mizantropi mrzitelji koji se kriju u senkama, ima naravno i takvih ali je tu više u pitanju ogorčenost, odnosno nezadovoljstvo što ljudi nisu bolji nego što jesu. Postoje mnogi mizantropi koji su hladni realisti i ništa više. Otud i odredjen broj takvih na vodećim pozicijama.
Čovek koji je naivan, glup, ima preterano poverenje u druge i veruje da su ljudi po difoltu dobri, plemeniti i slično, nije mizantrop - cinik. Odnosno, posmatra svet i ljude onako kako bi on voleo da to izgleda, umesto onako kako zaista jeste. Zato su idealisti i dobri ljudi ujedno i najgluplji, lako ih je iskoristiti, lako zajebati, veruju u sve i svašta, ispričaš im neku glupost i oni se napale na to. Većina ljudi je glupa i jadna, možda najbolje svedočanstvo u prilog tome je to koliko je njih iz patriotizma izginulo po kojekakvim ratovima, iskreno verujući da njihova žrtva nešto znači. Ja lično nisam uvek protiv rata kao takvog, ali ga posmatram realno i kapiram da kad bih otišao da ratujem bio bih običan pijun u rukama drugih i ništa više, tako da ako bih ratovao to bih radio iz avanturizma i ništa osim toga.
Isto je i sa medjuljudskim odnosima, kad vidiš nekog punog dobrote, poverenja u ljude, uvek spremnog da se žrtvuje i pomogne, odmah znaš da imaš posla sa budalom. Ja poznajem niz tih ljudi koji vole ljude, imam takvih i u familiji, uvek su slepi optimisti, uvek jure za moralnom pravdom i slično. Takvi ljudi su i opasni, jer vrlo često jednostrano posmatraju život, reaguju na prvu loptu, nemaju kompleksniji uvid u ljudsku prirodu i dinamiku medju-ljudskih odnosa, ne razmišljaju logički nego emocionalno. To su oni koji polude kad u novinama pročitaju da je muž izmlatio ženu ili da je neki lik poludeo i poubijao masu ljudi u kafiću. Njihova dobra, čoveko-ljubiva priroda im zaslepljuje vid i ne dozvoljava da odu iza naličja priče, da se zapitaju da li je tu još nešto bilo posredi, da poslušaju i drugu stranu, da budu objektivni i realni. Kad vide ciganče na ulici pomognu mu, kad vide prosjaka odmah pomažu ne preispitujući njegovu poziciju, kad im neko nešto traži pomažu, kad im neko maltretira dete u školi naivno veruju da taj siledžija ima u sebi dobrotu nego je eto skrenuo sa puta jer ima loš porodični život, ili obavezno alarmiraju institucije opet naivno verujući u dobrotu i pravednost direktora i kojekakvih funkcionera, sve samo da ne puste dete da se silom obračuna sa silom. Kad im partner ne odgovara ćute i trpe jer veruju da može da se popravi i promeni, praštaju neoprostivo, nikad sebe ne stavljaju na prvo mesto itd.
Cinik nema problem da otera u pizdu materinu nekog ko mu smeta, nema problem da otkači nekog ko mu ne odgovara, nema problem da upotrebi silu, nema problem sa prljavom borbom u poslovnom svetu, nema problem da sebi prizna da su ljudi objektivno ološ, nema problem da se suoči sa realnošću. Onaj ko voli ljude i trudi se da vidi uvek dobro u njima ima problem, a ne prednost.
,vec da predjem na tvoje definisanje...
ozdrav Dragcetu-pa ti si jos uvek tu,upeca li sta 
