Koji je smisao zivota?

Agoora:
Rado bih poslušao vase odgovore na temu “Smisao zivota”.
Kliknite za proširenje...
Од увек то питање и одговор не постоји,ако је сваки дан агонија бескрајње патње,бола чему постојање,ако сви остали имају родитеље који су за све дали паре све обезбедили а ти не чему постојање.
 
Ljubo2:
Aegumentovano sam ti osporio obe primedbe, a ti nisi ti pažljivo pročitao ni razumeo.
Kliknite za proširenje...

Ваља бити искрен, Љубо, и признати да ниси урадио ниједно од ова два.

Што је најбизарније, не чиниш то ни сада.

Ljubo2:
Prvu primedbu da i desruktivna sreća, a toje kada se do sreće dolazi po načinu činjenja nesreće drugima, osporio sam ti primerima visoko organizovanih materijalnih formi u Univerzumi. To su atomi, nebeska tela, galaksije i tela ćelja biljaka, životinja i ljudi, Oveo organizacije ne samo da bu se raspale kad bi u njima važio privicip borbe skoga protiv svakoga, u kojoj jači preživljaba, u kojoj je pravo jačega njegovo prirodno pravo i u kojoj su dozvoljena sva sredstva, već ne bi mogle ni da nastanu. Dakle, prirodno je pravilo i zakon da je sreća uvek cvrha i cilj života, ali da se ona ne može ostvariti po načinu borbe svakoga sa svakim i ćinjnje nesreće svkoga svakome, več samo po pricipu jedinstva svih, uzajamnog ponaganja, ljubavi i pravedne pdele rada i rezultata rada.
Kliknite za proširenje...

На основу овога могу да закључим да ниси разумео моју прву примедбу.

Ако изузмемо моју дефиницију среће, која није толико битна за прву примедбу, моју прву примедбу чине три тезе.

Прва теза је да се срећа дели на конструктивну и на деструктивну. Ред је да се изјасниш да ли се слажеш с тим или не. Никако то да урадиш. На основу онога што си до сад писао, моја претпоставка је да се слажеш.

Друга теза је да тврдња "Врховни циљ је срећа" говори да је било која врста среће -- конструктивна или деструктивна -- врховни циљ. Ред је да се изјасниш да ли се слажеш с тим или не. Никако то да урадиш.

Трећа теза је да деструктивна срећа по дефиницији не може бити врховни циљ.

Ако се слажеш, онда мораш да се коригујеш и то тако што ћеш рећи да је врховни циљ конструктивна срећа.

Ljubo2:
Što se druge tvoje primedba tiče da je vrhovnio cilj sreća, je ispravan, ali ne u tome se ta sreća može ostvariti pomoću prirodne selemcije i prava jačega, kako to ljudi danas misle i pokušavaju, uzrokujući nesreću jedni drugima, umesto sreće, već pomoću principa jedinstva svih, mira, izakamnog pomaganja, ljubavi i pravednosti. Navodeći za to prmere savršemp organizovanih zajednica u prirodi, poput ljudskog organizma.
Kliknite za proširenje...

Овде се уопште не бавиш мојом другом примедбом.

Моју другу примедбу чине следеће тезе.

Прва теза је да реч "срећа" значи "перцепција напретка ка врховном циљу".

Друга теза је да је тврдња "Врховни циљ је срећа" самореферентна и да самим тим не говори ништа. Када заменимо реч "срећа" дефиницијом из прве тезе, добијамо "Врховни циљ је перцепција напретка ка врховном циљу". То је покушај да се објасни шта је врховни циљ човека помоћу врховног циља човека.
 
Постоји још један проблем у вези тврдње да је срећа смисао живота.

Врховни циљ је назив за идеалну будоћност. Приликом доношења одлуке, појединац мора да изабере одлуку која има најбоље последице. "Најбоље последице" овде једноставно значи "најбољз будућност". У сваком тренутку, појединац има одређени број потеза на распологању и његов циљ је да направи онај који ће резултирати најбољом будућношћу. Шта је боља а шта је лошија будућност одређује се на основу идеалне, тј. најбоље могуће, буудћности. То је у суштини улога врховног циља; или како се то иначе зове, смисла живота.

Будућност је, међутим, по правилу сачињена од мноштво тренутака. Притом, срећа је особина једног тренутка. Самим тим, када на основу среће бирамо најбољу будућност која нам се нуди, бирамо најбољи график среће.

Тим речено, када неко каже да је смисао живота срећа, поставља се питање како рангира различите графике среће.

У највећем броју случајева, најбољим графиком се сматра онај график који на самом почетку даје највише среће, независно од тога колико мало среће има касније.

У ређем броју случајева, најбољим графиком се сматра график који има највећи интеграл среће. Интеграл среће је збир количине среће сваког тренутка. Ту се не приоритизују ранији тренуци већ се сви сматрају подједнако битним.

Овај први систем рангирања представља карактеристично хедонистички начин размишљања где се најбољом одлуком сматра она одлука која у следећем тренутку даје највише среће.
 
faraonn:
treba iznijeti sta imamo na umu pod pojmom Smisao
Kliknite za proširenje...
"Смисао живота" се односи на оно што човек покушава да постигне својим поступцима. То је у ствари врховни, највиши, крајњи циљ живота; циљ којем су сви други циљеви подређени.

Оно што је познато на ту тему јесте следеће:

1) Свако живо биће има врховни циљ. ( Одсуство истог значи да субјекат нема на основу чега да доноси одлуке; да не постоји механизам којим се могу рангирати одлуке по томе колико су добре. )

2) Свако живо биће има само један врховни циљ. ( Циљеви су нужно поређани у хијерархији и на врху се налази само један. )

3) Врховни циљ се не бира већ је дат. ( Да би могао да бираш врховни циљ, морао би да имаш циљ којем је врховни циљ подређен. Међутим, то би значило да то што бираш није врховни циљ већ потциљ јер је подређен неком другом циљу. )
 
Svetozar ot Ružičić:
Прва теза је да се срећа дели на конструктивну и на деструктивну. Ред је да се изјасниш да ли се слажеш с тим или не. Никако то да урадиш. На основу онога што си до сад писао, моја претпоставка је да се слажеш.
Kliknite za proširenje...
Naravno da se slažem...to sam i ja rekao. Dstruktivna sreća je kad pojedinac, da bi ostvario vlastitu sreći, drugima pravi nesreću. A komstruktivna sreća ke kada pojedinac ostvaruje sreći samo u onim delatnostima koje i za sve druge pojedince znače sreću. Dodajići tome da je destrukrivna sreća uvek posledica haosa i zla, a konstruktivna, harmonije i dobra. Navodeći ljudski organizam kao savršenu organizaciju rada sa značenjem harmonije i dobra, u kojoj svi subjekti rade samo ono što za celu zajednicu ima značenje sreće, a istovremeno uživaju rezultate rada cele zajednice. Mislim da u ovome nema ništa sporno i nejasno.
Svetozar ot Ružičić:
Друга теза је да тврдња "Врховни циљ је срећа" говори да је било која врста среће -- конструктивна или деструктивна -- врховни циљ. Ред је да се изјасниш да ли се слажеш с тим или не. Никако то да урадиш.
Kliknite za proširenje...
Naravno da se ne slažem. Destruktivna sreća ne može da bide vrhovni cilj, jer težeći ka sreći pomoću destruktivnih metoda, često se ne ostvaruje sreća, već nesreča. Uzmimo za primer Hitlera, koji je destrukcijom želeo da dođe do sreće i znamo kako je završio.
Svetozar ot Ružičić:
Трећа теза је да деструктивна срећа по дефиницији не може бити врховни циљ.
Kliknite za proširenje...
Ne možemo mešati pojmove "sreća" i "metode", pomoću kojih se sreča ostvaruje. Vrhovni cilj je uvek sreća, a metode pomoću kojih se do sreće dolazi, mogu da budu destrujktivne ili konstruktivne. Pomoću konstruktivnih metoda se uvek dokazi do sreće, ali treba rasplagati znanjem o tome koje su konstruktivne metode, a koje destruktivne. Zato što se pomoću konstruktivnih metda uvek ostvaruje sreća kao vrhovni cilj, a pomoću destruktivnim na kraju, najčešće se ostvaruje nesreća.
Svetozar ot Ružičić:
Ако се слажеш, онда мораш да се коригујеш и то тако што ћеш рећи да је врховни циљ конструктивна срећа.
Kliknite za proširenje...
Objasnio sam. Sreća je uvek cilj i ona ne može da bude ni konstruktivna, ni destruktivna. Ti si izmislio i naveo me da i ja pričam o konstruktivnoj i destruktivnoj sreći. Samo metode ili pak, ideje, pomoću kojih se sreča ostvarije, mogu da budu konstruktivne ili destruktivne. Možemo da uzmemo za primer Čovelanstvo, koje je još uvek na niskom razvojnom stupnju svoje svesnosti, koje još uvek ne uspeva da ostvari sreću kao vrhovni cilj, upravo iz razloga što ljudi, zbog niske inteligencije i nepoznavanja prirodnih zakona dobra i zla, još uvek pokušava do sreće dođu pomoću destruktivnih metoda.
Svetozar ot Ružičić:
Овде се уопште не бавиш мојом другом примедбом.
оју другу примедбу чине следеће тезе.
Прва теза је да реч "срећа" значи "перцепција напретка ка врховном циљу".
Kliknite za proširenje...
Ovaj izraz "percepsija napretka ka vrhovnom cilju" ti nije dobar. Umesto reči "percepsija", treba da koristimo reč "ideja" ili "informacija", pomoću koje se najlakše stiže do vrhovnog cilja. Jer u prirodi, kako naučnici kažu, sve je kretanje. Različiti materijalni oblici su samo različiti oblici organizovanog kretanja žive i svesne energije, poput atoma, nebeskih tela, galaksija i teča ćelija, biljaka, životinja i ljudi. Svi ti oblici se razlikuju samo po različitim idejama, tj. informacijama, koje su samo različite vrete metpda, pomoću kojiih sbesna energija želi da dođe do sreće kao vrhovnog cilja.
Svetozar ot Ružičić:
Друга теза је да је тврдња "Врховни циљ је срећа" самореферентна и да самим тим не говори ништа. Када заменимо реч "срећа" дефиницијом из прве тезе, добијамо "Врховни циљ је перцепција напретка ка врховном циљу". То је покушај да се објасни шта је врховни циљ човека помоћу врховног циља човека.
Kliknite za proširenje...
Ovo objašnjenje ti je konfuzno, jer je teško razumljivo. Naime, ne postoji nikakva posena vrsta sreće, koju bi mogli da nazovemo imenom "čovekova sreća. Sreća je uvek samo sreća, a materijalne forme kao što su atomi, nebeska tela, galaksije, oli tela ćelija, biljaka, životinja i ljudi, samo su rezličiti oblici harmoničnih oblika organizovanog kretanja i rada, pomoću kojih se sreća ostvaruje. Metode ili ideje po kojima su svi ovi različiti materijalni oblici sagrađeni se svode na Hristov princip "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe" i drugi način da se sreće kao vrhovni cilj ostvari, na bilo kojem nivop iostojanja, ne postoji. Ljudsko drištvo je još uvek daleko od razumevanja pravog značčenja ovog Hristovog principa, kao i od njegovog ostvarenja, što važi i za 2,5 nilijarde Hristovih sledbenika, kao najvećih neznalica i nepostovaoca ovog Hristovog privcupa. Za šta najveću odgovornost imaju hrišćamske institucije.
 
Ljubo2:
Naravno da se slažem...to sam i ja rekao. Dstruktivna sreća je kad pojedinac, da bi ostvario vlastitu sreći, drugima pravi nesreću. A komstruktivna sreća ke kada pojedinac ostvaruje sreći samo u onim delatnostima koje i za sve druge pojedince znače sreću. Dodajići tome da je destrukrivna sreća uvek posledica haosa i zla, a konstruktivna, harmonije i dobra. Navodeći ljudski organizam kao savršenu organizaciju rada sa značenjem harmonije i dobra, u kojoj svi subjekti rade samo ono što za celu zajednicu ima značenje sreće, a istovremeno uživaju rezultate rada cele zajednice. Mislim da u ovome nema ništa sporno i nejasno.
Kliknite za proširenje...
Поштујем што си се изјаснио. То је корак напред. Међутим, не могу да се сложим да си то урадио пре овог поста. Можда си мислио да је врховни циљ конструктивна срећа -- то не спорим -- али ниси то експлицитно рекао. И чини ми се да мешаш питање врховног циља са питањем како стићи до истог. Ти се више ослањаш на ово друго, а тема је заправо о првом.

Ljubo2:
Naravno da se ne slažem. Destruktivna sreća ne može da bide vrhovni cilj, jer težeći ka sreći pomoću destruktivnih metoda, često se ne ostvaruje sreća, već nesreča. Uzmimo za primer Hitlera, koji je destrukcijom želeo da dođe do sreće i znamo kako je završio.
Kliknite za proširenje...

Мислим да ниси разумео речено. Реч "срећа" по дефиницији није ни конструктивна ни деструктивна. Самим тим, када неко каже "Врховни циљ је срећа" он тврди да је врховни циљ било која врста среће ( било да је конструктивна или деструктивна. ) Није толико битно шта је та особа заправо хтела да каже. Можда је мислила конкретно на конструктивну срећу али чињеница је да то није рекла.

Ljubo2:
Ne možemo mešati pojmove "sreća" i "metode", pomoću kojih se sreča ostvaruje. Vrhovni cilj je uvek sreća, a metode pomoću kojih se do sreće dolazi, mogu da budu destrujktivne ili konstruktivne. Pomoću konstruktivnih metoda se uvek dokazi do sreće, ali treba rasplagati znanjem o tome koje su konstruktivne metode, a koje destruktivne. Zato što se pomoću konstruktivnih metda uvek ostvaruje sreća kao vrhovni cilj, a pomoću destruktivnim na kraju, najčešće se ostvaruje nesreća.
Kliknite za proširenje...

Тема није "Како остварити врховни циљ?" већ "Шта је врховни циљ?" Ја се ни у једном тренутку нисам бавио методама. Офтопик је.

"Деструктивна срећа" је врста срећа. То је врста срећа која води у пропаст. Питање је да ли та врста срећа може бити врховни циљ. Моја теза је да не може јер "деструктивна срећа" по дефиницији јесте срећа коју прати назадовање. Назадовање је удаљавање од врховног циља. Никоме не може да буде врховни циљ да се удаљава од врховног циља.

Ljubo2:
Objasnio sam. Sreća je uvek cilj i ona ne može da bude ni konstruktivna, ni destruktivna. Ti si izmislio i naveo me da i ja pričam o konstruktivnoj i destruktivnoj sreći. Samo metode ili pak, ideje, pomoću kojih se sreča ostvarije, mogu da budu konstruktivne ili destruktivne. Možemo da uzmemo za primer Čovelanstvo, koje je još uvek na niskom razvojnom stupnju svoje svesnosti, koje još uvek ne uspeva da ostvari sreću kao vrhovni cilj, upravo iz razloga što ljudi, zbog niske inteligencije i nepoznavanja prirodnih zakona dobra i zla, još uvek pokušava do sreće dođu pomoću destruktivnih metoda.
Kliknite za proširenje...

У истом посту у којем си се сложио да се срећа дели на конструктивну и на деструктивну тврдиш да та подела не постоји?

А таман сам ти се захвалио што си се коначно изјаснио.

Ljubo2:
Ovaj izraz "percepsija napretka ka vrhovnom cilju" ti nije dobar. Umesto reči "percepsija", treba da koristimo reč "ideja" ili "informacija", pomoću koje se najlakše stiže do vrhovnog cilja. Jer u prirodi, kako naučnici kažu, sve je kretanje. Različiti materijalni oblici su samo različiti oblici organizovanog kretanja žive i svesne energije, poput atoma, nebeskih tela, galaksija i teča ćelija, biljaka, životinja i ljudi. Svi ti oblici se razlikuju samo po različitim idejama, tj. informacijama, koje su samo različite vrete metpda, pomoću kojiih sbesna energija želi da dođe do sreće kao vrhovnog cilja.
Kliknite za proširenje...

Зашто ти смета реч "перцепција"?

Ljubo2:
Ovo objašnjenje ti je konfuzno, jer je teško razumljivo. Naime, ne postoji nikakva posena vrsta sreće, koju bi mogli da nazovemo imenom "čovekova sreća. Sreća je uvek samo sreća, a materijalne forme kao što su atomi, nebeska tela, galaksije, oli tela ćelija, biljaka, životinja i ljudi, samo su rezličiti oblici harmoničnih oblika organizovanog kretanja i rada, pomoću kojih se sreća ostvaruje. Metode ili ideje po kojima su svi ovi različiti materijalni oblici sagrađeni se svode na Hristov princip "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe" i drugi način da se sreće kao vrhovni cilj ostvari, na bilo kojem nivop iostojanja, ne postoji. Ljudsko drištvo je još uvek daleko od razumevanja pravog značčenja ovog Hristovog principa, kao i od njegovog ostvarenja, što važi i za 2,5 nilijarde Hristovih sledbenika, kao najvećih neznalica i nepostovaoca ovog Hristovog privcupa. Za šta najveću odgovornost imaju hrišćamske institucije.
Kliknite za proširenje...

Овде видимо трачак искрености с твоје стране. Наиме, коначно признајеш да ти моје примедбе нису јасне. Ипак, покушаваш да их представиш као генерално конфузним, с чим се никако не бих сложио.

Све у свему, не разумеш моје примедбе. Не знам да ли има смисла да их објашњавам. Не знам да ли постоји жеља са твоје стране. Чини ми се да не.
 
Svetozar ot Ružičić:
Поштујем што си се изјаснио. То је корак напред. Међутим, не могу да се сложим да си то урадио пре овог поста.
Kliknite za proširenje...
U pravu si. To sam objasnio u temo "Kretanje ne postoji"., u kojoj diskutujem uporedo sa ovom temom.
Svetozar ot Ružičić:
Мислим да ниси разумео речено. Реч "срећа" по дефиницији није ни конструктивна ни деструктивна.
Kliknite za proširenje...
To sam i razumeo i objasnio. Rekao sam da je glavni cilj i smisao života sreća, i da ona ne može da bude ni destruktivna, ni konstruktivna, već to mogu samo da budu metode, tj, ideje pomoću kojih pokušavamo da sreću kao cilj dostignemo. A ako baš koćeš da se do kraja izrazum, za neme su sve dosadapnje ideološko-političke, verske, nacionalictičke i klasne podele i ideje, destruktivne ideje, pomoću kojih su ljudi do danas pokušavali, a i danas pokušavaju, da ostvare sreću i to se uvek završavalo sa mržnjom ratim i nesrečom. Samo ideja ili metoda jednog svera, u kojem, kai o ljudskom organizmu, nikakvih drugih podela nema, sem pravedne podele rada i rezultata rada ne sme da bude. uz obavezno pštovanje univerzalnog, rtičkoh i heistovog principa: Ljubi bližnjega kao samoga sene".
Svetozar ot Ružičić:
Самим тим, када неко каже "Врховни циљ је срећа" он тврди да је врховни циљ било која врста среће ( било да је конструктивна или деструктивна. ) Није толико битно шта је та особа заправо хтела да каже. Можда је мислила конкретно на конструктивну срећу али чињеница је да то није рекла.
Kliknite za proširenje...
Još jednom da ponovim, sreća nije ni konstruktivna, ni destruktivna, već to mogu da bude samo metode pomoću kojih se pokušava doći do sreće.
Svetozar ot Ružičić:
Тема није "Како остварити врховни циљ?" већ "Шта је врховни циљ?" Ја се ни у једном тренутку нисам бавио методама. Офтопик је.
Kliknite za proširenje...
Nije mogueć baviti se pitanjem smisla života i doći do odgovora da je to sreća, a ne prmetiti da neko može svoju sreću da ostvari i koljući ljude. Pa onda izvesti zaključak da sreća može da bude konstriktivna i destruzjtivna. Ti nije logično. Sreća ne mže da bude ni komstruktivna, ni destruktivna, već metode pomoću koji sreća pokuava da se ostvari.
Svetozar ot Ružičić:
"Деструктивна срећа" је врста срећа. То је врста срећа која води у пропаст. Питање је да ли та врста срећа може бити врховни циљ. Моја теза је да не може јер "деструктивна срећа" по дефиницији јесте срећа коју прати назадовање. Назадовање је удаљавање од врховног циља. Никоме не може да буде врховни циљ да се удаљава од врховног циља.
Kliknite za proširenje...
Sreća ne može nokoga odvesti u propast, već metoda pomoću koje se pokušava ostvariti sreć. Pogrešna, destruktivna etoda je ta koja može da odvede u prpast i onoga ko pomoću destruktivne metode pokušava da ostvari sreči, kao i ono pomoću čega sreća želi da se dostvari. Kao na promer, robovlasništvo, fašizam, kapitalizan itd, kao metode pomoću kojih ljudi, eksploatacijom dzigih ljudi, pokušavaju da ostvare sreću, pa eksploatidani ljudi dognu revoluciju i pobiju eksploatatore. Dakle, o sreći kao ccilju se ne može pametno raspravljati bez uzimanja u obzir metoda koje se za to koriste. Jer samo metode mogu da budu destruktivne i konstrukrivne. Ti možeš da se ne baviš metodama, ali u tom slčaju tvoje objašnjenje sreće neće da bude široko obuhvaćeno i potpuno-
Svetozar ot Ružičić:
У истом посту у којем си се сложио да се срећа дели на конструктивну и на деструктивну тврдиш да та подела не постоји?
Kliknite za proširenje...
Ti si me naveo da se složom, ali kad se o tome malobolje razmisli, ligikoje i razunljivije je govoriti o konstruktivnim i destruktivnim metodana pomoću kojih želimo da ostvarimo sreću, nego o konstruktivnoj i destuktivnoj sreći. Ako na promer želimo da govorimo o fašizmu, razumljivije je reći da je fašizam destruktivna metoda pomoću koje želimo da ostvarimo sreći, nego ako kažemo da je fađizam destruktivna sreća.
Svetozar ot Ružičić:
Зашто ти смета реч "перцепција"?
Kliknite za proširenje...
Zato što reč "percepcija" podrazumeva psihičju radnju opažana, a pojam "sreća" je psihička radnja osećanja ili doživljavanja onoga što se percepira, tj. opaža-
Svetozar ot Ružičić:
Све у свему, не разумеш моје примедбе. Не знам да ли има смисла да их објашњавам. Не знам да ли постоји жеља са твоје стране. Чини ми се да не.
Kliknite za proširenje...
Mislim da smo sve objasnili. Živeo!
 
Svetozar ot Ružičić:
Мислим да ниси разумео речено. Реч "срећа" по дефиницији није ни конструктивна ни деструктивна.
Kliknite za proširenje...
Ljubo2:
To sam i razumeo i objasnio. Rekao sam da je glavni cilj i smisao života sreća, i da ona ne može da bude ni destruktivna, ni konstruktivna, već to mogu samo da budu metode, tj, ideje pomoću kojih pokušavamo da sreću kao cilj dostignemo.
Kliknite za proširenje...
Још једна потврда да ниси разумео.

Рећи да срећа по дефиницији није ни конструктивна ни деструктивна није исто што и рећи да срећа није ни конструктивна ни деструктивни. Боја лопте, например, није ограничена дефиницијом речи "лопта". То не значи да лопте немају боју већ да могу бити било које боје.

Оно што сам ја рекао није да срећа није ни једно ни друго већ да може да буде и једно и друго.

Неки људи могу да учине себе срећним злостављањем или убијањем других људи. Зато су тврдње типа "Ради оно што те чини срећним" опасне. Не само зато што може некога да наведе да убије већ зато што генерално може да наведе људе да раде погрешне ствари ( не нужно да убију. ) То што би те нешто учинило срећним, не значи да то требаш да радиш; не значи да је добро за тебе. Другим речима, није свака срећа конструктивна. Постоје и деструктивне среће.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

W
Izmedju iluzije i istine: ljubav, strast, smisao — Moji zapisi u vremenu
Odgovora
2
Pregleda
256
bird again
bird again
Gerda
Cutanje je zlato
Odgovora
8
Pregleda
416
Hari Poter
Hari Poter
luda nasta
Brak je zlo
7 8 9
Odgovora
215
Pregleda
3.579
luda nasta
luda nasta

Back
Top