Imate li strah od smrti

[Zelena milja]

Nemam.

 

[lapsi]

Nemam, imam strah od teških bolesti, koje te vežu za krevet i kojima mučiš ljude koji te vole i koje ti voliš,

 

[MladenS.]

Moja smrt će za mene biti samo još jedno od saznanja. Da, i posle smrti materijalnog tela i dalje ću da živim i saznajem. A najveća radost bi mi bila da se sretnem sa duhovnim entitetima umnih ljudi koji su nekad živeli na ovoj planeti.

 

[king kong]

Ne, nemam strah od smrti jer je neminovna.

u tome i jeste pravi horor - neminovnost... užasan osećaj nemoći

 

[faraonn]

...nemam simptome takve prirode
ili bar,- jos ih nemam...
Witgenstein je izrekao da smrt ne postoji jer
kad ona dodje
nas nema...

 

[oziman]

...nemam simptome takve prirode
ili bar,- jos ih nemam...
Witgenstein je izrekao da smrt ne postoji jer
kad ona dodje
nas nema...

To je davno izrekao Epikur, а шта је Витгенштајн, математичар, могао друго прихватити него то.
За дубље контемплације на ту тему потребна је сасвим другачија врста ума. Нису сви "способни урањати у чисто трајање" како је говорио Бергсон.

Bile su potrebne godine da bih shvatio, a potom da bih prihvatio, da svi nemaju istu sposobnost kao ja da žive i da uranjaju u čisto trajanje. Kada mi se ta ideja trajanja javila prvi put, bio sam ubeđen da je dovoljno da je izložim pa da se uklone sve nejasnoće, i verovao sam da u tom pogledu nije potrebno ništa više do da se čovek obavesti. Kasnije sam uvideo da stvari stoje sasvim drukčije.
Bergson

Што се тиче смрти и тога да ли "нас има" или "нас нема" када она наступи, ситуација је видиш малчице компликованија јер.

Istina, moglo bi se tvrditi da naše biće po sebi i dalje traje posle smrti, jer je netačno da ono nestaje ali se isto tako može tvrditi da ono nestaje, jer je netačno da ono i dalje traje. U osnovi je jedno isto toliko istinito koliko i drugo. Ovde bi se prema tome moglo postaviti nešto što bi bilo jedna antinomija. Ali ova bi se antinomija zasnivala isključivo na negacijama. U njoj se subjektu suda odriču dva protivrečna predikata, ali samo zato što cela kategorija tih predikata ne bi bila primenljiva na subjekat. No, ako bismo mi sada oba ta predikata odrekli subjektu, ali ne oba zajedno već svakog posebno, dobio bi se privid da je kontradiktorna suprotnost odrečenog predikata u isti mah na taj način njime afirmisana. Ali to se zasniva na tome da su ovde poređene nesamerljive veličine, ukoliko nas problem postavlja na teren koji vreme ukida, a ipak traži vremenske odrednice, koje je, prema tome, sasvim pogrešno kako pripisati tako i odreći subjektu: jednom reči: problem je transcendentan. U tom smislu smrt ostaje tajna.
Nasuprot tome, zadržavajući razliku između pojave i stvari po sebi mi možemo ustvrditi da je čovek, istina, prolazan kao pojava, ali da njegovo biće po sebi time nije pogođeno, pa da je ono ipak nerazrušivo, mada mu ne možemo pripisati nikakvo dalje trajanje zbog eliminacije vremenskih pojmova koji su za njega vezani. Tako bismo bili navedeni da prihvatimo pojam nerazrušivosti, koja ipak ne bi bila dalje trajanje. Ovaj pojam je takav da se dobijen putem apstrakcije, strogo uzev da misliti samo in abstracto, ali kako nije potvrđen nikakvom intuicijom, on ne može nikad biti zaista jasan.

Шопенхауер

После смрти чека нас егзистенција фундаментално различита од свега што нам сазнање може представити. Не бити у времену и простору а ипак егзистирати, несхватљиво је за људски разум, он једноставно стаје пред тако нечим, зато га и зовемо трансцендентним.
Али осим сазнања човек има и интуицију, бар неки, тако да трансцендентно ипак није потпуно непознато x за све, чак и за живота.
Док ови фараони "математичари", мораће мало да сачекају.

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

Ko kaze da nema strah od smrti ili laže, ili nikad nije bio/la zivotno ugrožena osoba.
Mada kod mene je jači taj neki strah za osobe do kojih mi je stalo, pri tom zarcunam i bolesti a ne samo ono najgore.

 

[MladenS.]

Lovče, ne treba se bojati smrti, već zlog života dok god smo u obliku nesavršenstva zvanog materija.

 

[buudala]

Ovo je moj pogled na temu

 

[Hari Poter]

Ovo je moj pogled na temu

Eo moi
https://youtu.be/1oFD66mVYHI?feature=shared

 

[Hari Poter]

Ovo je moj pogled na temu

Eo moi

https://youtu.be/1oFD66mVYHI?feature=shared

 

[bezimeni1]

Имам више страх од смрти себи блиских. Имам страх и од своје смрти ако сам неприпремљен за то, ако сам у фазону да ми се живи, ако имам неке амбиције, али немам страх од смрти ако је то од своје руке, ако је то лична одлука. Хоћу да умрем кад ја хоћу а не кад се деси и кад нисам спреман, ионако смрти већ дајем пуно прилика, нисам ја на дугме.

 

[Hari Poter]

.
Strah od smrti me bukvalno paralise.Kad pozelim nesto da kupim ,da sredom u kuci vracame obavezno misao da cu da umrem i onda se pitam sta ce mi to,zasto da neko baca moje stvari i da ne ceni ono sto sam mukom i odricanjem stekla ?

Imaaamo, imaamo,
ugrađivamo ih svaki dan.

 

[faraonn]

To je davno izrekao Epikur, а шта је Витгенштајн, математичар, могао друго прихватити него то.
За дубље контемплације на ту тему потребна је сасвим другачија врста ума. Нису сви "способни урањати у чисто трајање" како је говорио Бергсон.

Што се тиче смрти и тога да ли "нас има" или "нас нема" када она наступи, ситуација је видиш малчице компликованија јер.

После смрти чека нас егзистенција фундаментално различита од свега што нам сазнање може представити. Не бити у времену и простору а ипак егзистирати, несхватљиво је за људски разум, он једноставно стаје пред тако нечим, зато га и зовемо трансцендентним.
Али осим сазнања човек има и интуицију, бар неки, тако да трансцендентно ипак није потпуно непознато x за све, чак и за живота.
Док ови фараони "математичари", мораће мало да сачекају.

...Traktatus filosofikus nije eklektika anticka niti matematicka ultimativna podrska filosofiji,
...."ovi faraonni "
i, to transcedentno ili naginjanje misticnom
tim i mijesati vrijeme i prostor za tretiranje tj. sagledavanje pojmova koji se sigurno ne mogu datirati tim i takvim arsinima
ali,
"faraonni matematicari" ce sigurno biti gdje su
ali ne cekanjem nego zato sto su ,-Faraonn_i...tako to...

 

[Ortak2]

Ovako razmišljam:

 

[Skafander]

Ja volim život ali ne da nemam strah od smrti nego se radujem što ću umreti, u pozitivnom smislu. Ako možete da me razumete i shvatite. Hehe kao kad ti je slatko kad ti se drema i spava i utoneš u san. Meni je to prelepo. Jer mi se vraćamo na isto stanje kao pre rođenja. Nema čega da se plašiš. Jedino da bezbolno zaspiš, da se ne mučiš. Ali je sve to deo života i lepo je. I možda se ponovo rodiš. Nije bitno telo, ako postoji duša. Ali voleti to telo i poštovati život i zdravlje dok si živ.

 

[jolemisa]

Stvarno ne.Izgubio sam dosta rodbine i blize i dalje i dosta prijatelja.Bol i zal ostaje vecito.Tako da ne ramisljam o tome.Kad me stigne stigne.Voleo bih da budem jos sa unucima,a rodila mi se i unuka pre 10-ak dana,da vidim malo kako i ona raste.Pa sta bude.Jednom mora doci i taj momenat.

 

[Skafander]

Stvarno ne.Izgubio sam dosta rodbine i blize i dalje i dosta prijatelja.Bol i zal ostaje vecito.Tako da ne ramisljam o tome.Kad me stigne stigne.Voleo bih da budem jos sa unucima,a rodila mi se i unuka pre 10-ak dana,da vidim malo kako i ona raste.Pa sta bude.Jednom mora doci i taj momenat.

E neka je sa srećom, da je živa i zdrava. I ja sam skoro najbliže izgubio pa bih voleo da sam ponovo sa njima. Nego, hteo sam da kažem zašto je još glupo bojati se dok si mlad i zdrav, nisi svestan da kad ostariš da sazriš za odlazak. Budeš umoran i prirodno ti bude da odmoriš. Zato bez brige.

 

[Bodulica]

Ovo je moj pogled na temu

Divno rečeno!
Do tog sam zaključka došla kroz razgovore sa Ljubom2 i istražujući.
Cijeli život sam gundjala na život a kad su mi dali dijagnozu me zateklo iznenada, šok, pitanja kojima se nisam bavila puno.
Čudno kako brzo prihvatimo novu realnost i mirimo se sa svim. Sad baš osjećam tako kao što reče monah.