Koji je smisao zivota?

Svetozar ot Ružičić:
Али срећа не може да буде смисао живота, из разлога које сам већ навео.
Kliknite za proširenje...
Ne znam koje si razloge naveo. Ali znam da je čovek srećan kad ništa ne ugrožava njegovo postojanje i nesrećan kad ugroževa. Iz čega sledi zaključak da je smisao života - život.
 
Ljubo2:
Ne znam koje si razloge naveo. Ali znam da je čovek srećan kad ništa ne ugrožava njegovo postojanje i nesrećan kad ugroževa.
Kliknite za proširenje...
Срећа је перцепција напретка ка врховном циљу. Дакле, човек је срећан кад перцепира да напредује. Што је већи перципирани напредак, то је већа срећа. Међутим, перципирани напредак није нужно реалан напредак. Неко може да перцепира да напредује кад убија људе, например. То значи да човек није нужно несрећан кад угрожава туђе постојање.

Осим тога, питање је, "Шта је смисао живота?" С обзиром да је смисао живота исто што и врховни циљ, питање је, "Шта је врховни циљ?" На то питање не можеш да одговориш са "Врховни циљ је срећа" јер будући да је срећа перцепција напретка ка врховном циљу то у преводу значи, "Врховни циљ је перцепција напретка ка врховном циљу." А то је кружна, самореферентна, тврдња -- покушај да се објасни шта је врховни циљ помоћу појма "врховни циљ".
 
Poslednja izmena:
Svetozar ot Ružičić:
Срећа је перцепција напретка ка врховном циљу. Дакле, човек је срећан кад перцепира да напредује. Што је већи перципирани напредак, то је већа срећа. Међутим, перципирани напредак није нужно реалан напредак. Неко може да перцепира да напредује кад убија људе, например. То значи да човек није нужно несрећан кад угрожава туђе постојање.

Осим тога, питање је, "Шта је смисао живота?" С обзиром да је смисао живота исто што и врховни циљ, питање је, "Шта је врховни циљ?" На то питање не можеш да одговориш са "Врховни циљ је срећа" јер будући да је срећа перцепција напретка ка врховном циљу то у преводу значи, "Врховни циљ је перцепција напретка ка врховном циљу." А то је кружна, самореферентна, тврдња -- покушај да се објасни шта је врховни циљ помоћу појма "врховни циљ".
Kliknite za proširenje...
Ja sam kao mala, 6 godina starosti, sa majkom bila u dvorištu kad se već smračilo.
Pokazivala mi je sazvežđa i u jednom trenutku sam ja pitala: Mama, a u čemu je smisao života?

6 godina. Ona se šokirala. Kakvo pitanje (čudo je da sam znala šta znači reč "smisao"), ja mislim da je smisao = znati.
Znati od koga potičemo, znati kako smo nastali, znati da li smo evolucija ili kreacija, znati šta se dešava posle smrti, znati da li smo postojali negde pre rođenja, itd.
A to ne znamo, dakle, izlišno oovoliko se mučiti. Ne može se znati i tačka.
Kada bi mogli da pročitamo i celu biblioteku, opet ne bismo znali.

Jedino sam razumela da gledajući zvezde/ sazvežđa zapravo gledam u prošlost, brzina svetlosti je oko 300 hiljada km/s pa dok dođe do Zemlje, u zavisnosti od udaljenosti, možda više ni ne postoji, možda ovo naše "sada" - u stvari, ne "možda", nego tako je - nije uopšte sada i mi gledamo nešto čega nema pre ko zna koliko vremena.

A ovo je još i razumljivo. Prvi stepen razumevanja kosmosa, kada dostignemo razumevanje svega gore navedenog, možda shvatimo i šta je smisao života.
 
king kong:
'odustala' !?...izvinjavam se onda, nisam znao da se radi o madam :kpozdrav:
Kliknite za proširenje...

Haha, opušteno :)
king kong:
pa da, smisla jednostavno NEMA, štaviše, pre mogu reći da je u smislu smisla sve jedan običan besmisao
dok razlog ili razlozi su prihvatljiviji kao argument(i)
Kliknite za proširenje...
Da, sve više ljudi razmišlja da nema smisla.
Zato sam se ja i "uhvatila" za filozofiju.
Oto Vajninger je izgleda shvatio da nema smisla ni stvarati, ni stariti ni ništa, napisao je prvo ono što vidi "Pol i karakter", a nakon toga "O krajnjim životnim svrhama" i ubio se pištoljem.
Ne mogu da spekulišem, ali lik je bio genije i ja potpuno razumem kako je razmišljao, i ja sam tako razmišljala u svojim 20's.

Ni ja ne vidim poentu čekati starost. Ali ovo je za filozofiju a i mogu mi izbrisati post jer govorim o suicidu.
 
Ortak2:
Haha, opušteno :)

Da, sve više ljudi razmišlja da nema smisla.
Zato sam se ja i "uhvatila" za filozofiju.
Oto Vajninger je izgleda shvatio da nema smisla ni stvarati, ni stariti ni ništa, napisao je prvo ono što vidi "Pol i karakter", a nakon toga "O krajnjim životnim svrhama" i ubio se pištoljem.
Ne mogu da spekulišem, ali lik je bio genije i ja potpuno razumem kako je razmišljao, i ja sam tako razmišljala u svojim 20's.

Ni ja ne vidim poentu čekati starost. Ali ovo je za filozofiju a i mogu mi izbrisati post jer govorim o suicidu.
Kliknite za proširenje...

jbt. napisao sam par puta odgovor na ovaj tvoj komentar i nekoliko puta me izbaca i izloguje samo pa mi poništi ono napisano
sad sam se pogubio načisto i pobeže mi misao da opet nakucavam...forum nešto trokira
 
Svetozar ot Ružičić:
Дугачке постове је препоручљиво писату у текст едитору који има аутосејв, тако да сте безбедни и од нестанка струје. Кад завршите само прекопирате.
Kliknite za proširenje...
Ja napišem bukvalno jednu rečenicu, objavim, pa napišem ostatak, provalila sam da može i tako, znači idem na Edit post.
Ne znam šta je tekst editor koji ima autosejv, jbg, sad ću da izguglam.
 
Svetozar ot Ružičić:
Срећа је перцепција напретка ка врховном циљу. Дакле, човек је срећан кад перцепира да напредује. Што је већи перципирани напредак, то је већа срећа. Међутим, перципирани напредак није нужно реалан напредак. Неко може да перцепира да напредује кад убија људе, например. То значи да човек није нужно несрећан кад угрожава туђе постојање.
Kliknite za proširenje...
Čovek je nesrećan samo kada je njegovo pstojanje ugropženo. A postaje nesrećan kada je tuđe poszojanje ugroženo tek kasnije, na višemnivou razvojja svoje sveti. A to se dešava u momentu kad čovek sazna da njegovo JASTVO nije samo ono što se nalazi unutar kože njegovog tela, već da je njegovo J sve što postoji. Kao što, na primer, svaka ćelija unutar našeg organizma , zna da njeno JA nije samo ono što ona sama za sebe jeste, već da njeno JA obuhvata i ceo ljudski organizam, u kojem ona, da bi bbrinula o svom opstanku i sreći, mora da brine o opstanku i sreći svih drugih čelija o telu, kao i o seći i opstaku celog organizma. Jer zna, ako strada ceo organizam, da će i ona da strada zajedno sa organizmom. A jedini način da se brine o sreći svih ćelija u organizmu i o celom organizmu, jeste da besprekorno izvršava onaj deo rada koji joj je pripao prema podeli rada u organizmu. Jer oako zbog neuzvršavanja svoje obaveze ugrozi ceo organizan, u kojem je sve povezano jedno sa drugim, ugroziće i sebe, jer ćwlija ne može da postoji sam bez organizma. Isto kao što i ćelije raka, kad ugrze organizam, ugroze i ujedno i same sebe.

Isto važi i za čoveka unutar cele orhanske prirode, koja se razvija i koja će na kraju da postane jedinstveni živi i svesni organizam, isto kao i ljudski organizam. I kad ljudu budu razumeli ovo univerzalno pravilo jedinstva svih stvari u Univerzumu i kad počnu da vole i da se brinu i za sve drugo kao što vole i brinu se o sebi, tada za ljude više nikakvih problema neće da bude. I tada će da nasupi Novo doba za sve ljude sveta, tj doba opšte sreće, koja je smisao sveukupnog života i sveukupnoh postojanja. Jer cei Univerzum je samo jednoživo i svesno biće koje se ratvija, i koje je samo jedna Svest. Isto kao i ljudskiorganizam.
Svetozar ot Ružičić:
Осим тога, питање је, "Шта је смисао живота?" С обзиром да је смисао живота исто што и врховни циљ, питање је, "Шта је врховни циљ?" На то питање не можеш да одговориш са "Врховни циљ је срећа" јер будући да је срећа перцепција напретка ка врховном циљу то у преводу значи, "Врховни циљ је перцепција напретка ка врховном циљу." А то је кружна, самореферентна, тврдња -- покушај да се објасни шта је врховни циљ помоћу појма "врховни циљ".
Kliknite za proširenje...
Sveć sam to gore objasnio. Univerzum je jedinstveno živo i svesno biće (Bog), koje se razvija, sve dok sve ono iz čega se sastoji ne dostigne osečanje opšteg jedinstva i opšte sreće svega i svačega iz čega se Univerzm sastiji. Po istom principu jedinstva i sreće po kojem je i ljudski organizam sagrađen.Po tom principu su već sagrađeni atomi, nebeska tela, galaksije i tela ćelija, niljaka, životinja i ljudi. Sada je na redu ljudsko društvo . koje ima zadatak da uradi to isto i to je trenurni cilj i smiso celg čovečanstva. To nije teško ostvariti, ali pod uslovom da svi ljudi sveta znaju taj cilj i da znaju šta treba dfa se radi da se taj cilj postigne. Jer ne može se raditi ono što se be zna. Na žalost, ljudi u svetu još uvek, ne samo da ne znaju taj svij cilj, već čak ne znaju ni da su ljudi, već da su, tamo nekakvi, Srbi, Hrvati, Englezi, Kinezi, pravoslavci, katolici, muslimani, kapitalisti, fašisti, demokrate, komunisti itd uitd, koji trega da se mrte i bore jedni protiv drugih, dok se svi ne pubijaju.
 
Ljubo2:
Sveć sam to gore objasnio.
Kliknite za proširenje...
Не бих се сложио. Рекао бих да ниси адекватно одговорио ни на једну од моје 2 примедбе. Више проповедаш него што разговораш. Превише си опширан. Доста тога је сувишно и офтопик. Твој постови делују више као начин да промовишеш своју филозофију него да се бавиш самом темом.

Минимум који сам очекивао од тебе јесте 1) да се изјасниш да ли се слажеш с мојим тврдњама или не, и 2) ако се слажеш, да се коригујеш; ако се не слажеш, да објасниш у вези чега се не слажеш.

Подсећам те. Твоја теза је да је смисао живота срећа.

Ја сам на то изнео две примедбе.

Прва је да није свака срећа добра. Постоји деструктивна срећа. Срећа је по дефиницији субјективна перцепција напретка ка циљу. Међутим, то што неко мисли да напредује, не значи да стварно напредује. Другим речима, човек може да буде срећан док назадује јер мисли да заправо напредује.

Друга је да је тврдња да је смисао живота срећа самореферентна јер се своди на, "Врховни циљ живота је перцепција напретка ка врховном циљу." То је очигледна кружна тврдња јер се врховни циљ покушава објаснити помоћу врховног циља.

Могао си, например, да се сложиш да је моја прва примедба на месту и да се коригујеш тако што ћеш рећи да је смисао живота конструктивна срећа ( "истинска срећа" ), а не било која срећа. То бих више ценио. Наравно, то не би било довољно, јер не би поништило другу примедбу. Морао би додатно да изразиш неслагање с другом тврдњом и да покажеш да је погрешна.
 
Svetozar ot Ružičić:
Не бих се сложио. Рекао бих да ниси адекватно одговорио ни на једну од моје 2 примедбе. Више проповедаш него што разговораш. Превише си опширан. Доста тога је сувишно и офтопик. Твој постови делују више као начин да промовишеш своју филозофију него да се бавиш самом темом.
Kliknite za proširenje...
Ja prilikom izvođenja logičkih zaključaka, kao premise, koristim isključivo činjenice poznate nam iz naučnog i ličnog iskustva. I ako želiš da osporiš moke zaključke, možeš samo ako primetiš da premise koje koristin nisu u skladu sa naučnim ili ličnim iskustvina ili da nisam ispravno izveo zaključke. U ovoj tvojoj kritici moje filozofije ti nisi osporio ni moje premise, ni zaključke, a i to je sto je kao da nisi ništa ni rekao.
Svetozar ot Ružičić:
Ја сам на то изнео две примедбе.
Kliknite za proširenje...
Aegumentovano sam ti osporio obe primedbe, a ti nisi ti pažljivo pročitao ni razumeo.

Prvu primedbu da i desruktivna sreća, a toje kada se do sreće dolazi po načinu činjenja nesreće drugima, osporio sam ti primerima visoko organizovanih materijalnih formi u Univerzumi. To su atomi, nebeska tela, galaksije i tela ćelja biljaka, životinja i ljudi, Oveo organizacije ne samo da bu se raspale kad bi u njima važio privicip borbe skoga protiv svakoga, u kojoj jači preživljaba, u kojoj je pravo jačega njegovo prirodno pravo i u kojoj su dozvoljena sva sredstva, već ne bi mogle ni da nastanu. Dakle, prirodno je pravilo i zakon da je sreća uvek cvrha i cilj života, ali da se ona ne može ostvariti po načinu borbe svakoga sa svakim i ćinjnje nesreće svkoga svakome, več samo po pricipu jedinstva svih, uzajamnog ponaganja, ljubavi i pravedne pdele rada i rezultata rada.

Što se druge tvoje primedba tiče da je vrhovnio cilj sreća, je ispravan, ali ne u tome se ta sreća može ostvariti pomoću prirodne selemcije i prava jačega, kako to ljudi danas misle i pokušavaju, uzrokujući nesreću jedni drugima, umesto sreće, već pomoću principa jedinstva svih, mira, izakamnog pomaganja, ljubavi i pravednosti. Navodeći za to prmere savršemp organizovanih zajednica u prirodi, poput ljudskog organizma.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

W
Izmedju iluzije i istine: ljubav, strast, smisao — Moji zapisi u vremenu
Odgovora
2
Pregleda
256
bird again
bird again
Gerda
Cutanje je zlato
Odgovora
8
Pregleda
416
Hari Poter
Hari Poter
luda nasta
Brak je zlo
7 8 9
Odgovora
215
Pregleda
3.579
luda nasta
luda nasta

Back
Top