Čiji je naš jezik

[Pumpaj Dinstanović]

Moguće, ne znam. Znam za pisanje ali za govor, šta znam.

Koliko vidim, Йоан kod Bugara je arhaični oblik koji se više danas uglavnom ne daje ljudima (ako nisam pobrkao nešto) već se koristi samo kada se tako govori o nekim svecima i sl. kako je ušlo nekada davno u crkveni kalendar, i slično.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 1664689
Sam Vuk ne koristi H, zato se i opravdava zasto ga je ipak zapisao "pa nek svatko s njim radi što hoće".

U svom izgovoru, maternje, Vuk nije koristio glas h, to je tačno.

Samo ne znam koja ti je poenta te opservacije, kada si otkrio toplu vodu. Pa retko ko je to radio. Mislim, bukvalno dobro jutro, Kolumbo.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ma kakav hrvatski jezik? Niti pišemi ćirilicom, a jezik je prepisao iz hrvatskih rječnika uz još trećinu riječi kojih nema u tim rječnicima.

Gde si izbrojao tu trećinu?

 

[NickFreakyrgios]

Zašto ga treba staviti, jel slično objašnjava za još neko slovo.

Вук у једном писму Мушицком на питање како напредује издавање „Рјечника“ одговара: „Не да се. Али ће се дати!“. Вук у „Рјечник“ уводи шест слова: Ј из латинице (које се у латиници обиљежавало као ï), Љ, Њ, Ђ, Ћ и Џ. У овом издању „Рјечника“ нема слова Х. Вук је био за то да се оно избаци из азбуке јер је тврдио да се оно и не појављује у српском језику. Али, на инсистирање Мушицког и Соларића унио је Х и Ф, и то како каже, само за туђе ријечи. У Рјечнику нема слова Х, али су неке ријечи написане са Х (архимандрит, архиђакон, захвалити, захватити...

То је ндко написао и нема извора и то вртиш ко Швабо тралалала не би ме чудило даси аутор ове странице.

 

[хан Ацо]

Pa bre, iskreno , nemam pojma. Sad si me zbunio. Ne znam tačno. Mogao bi @хан Ацо možda da pomogne?

Ја се зовем Иван.

 

[АнаиванГорд]

Ја се зовем Иван.

Drago mi je. Jel bukvalno tako i izgovarate.? Čoveče, ja sam mislio da J baš zastupljeno u Bugarskoj kao glas. Neverovatno, ovo mi je baš onako otkriće, ali ozbiljno.

 

[FDDD]

Ја се зовем Иван.

Ацо, бугарче наше, има ли код вас име Јован? Или само Иван.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Вук у једном писму Мушицком на питање како напредује издавање „Рјечника“ одговара: „Не да се. Али ће се дати!“. Вук у „Рјечник“ уводи шест слова: Ј из латинице (које се у латиници обиљежавало као ï), Љ, Њ, Ђ, Ћ и Џ. У овом издању „Рјечника“ нема слова Х. Вук је био за то да се оно избаци из азбуке јер је тврдио да се оно и не појављује у српском језику. Али, на инсистирање Мушицког и Соларића унио је Х и Ф, и то како каже, само за туђе ријечи. У Рјечнику нема слова Х, али су неке ријечи написане са Х (архимандрит, архиђакон, захвалити, захватити...

То је ндко написао и нема извора и то вртиш ко Швабо тралалала не би ме чудило даси аутор ове странице.

Ma to je neko lupio, a da nije ni video šta piše.

Evo originalnog izdanja rječnika iz 1818. godine:

Dakle, to se dešava kada se žmiri i ne pročita sve, već samo ono što je oku milo.

Vuk doslovno piše da ne bi imalo nikakvog smisla vazduh pisati tako što se preskoči je na kraju, ili da se zameni sa k, g ili j (ili, da ja dodam, sa v).

I sad imaš dva pasusa i neko pročita samo jedan od ta dva i onda na to nakalemi još silne konfabulacije.

Dakle, nikada nije Vuk bio za izbacivanje h.

 

[хан Ацо]

Drago mi je. Jel bukvalno tako i izgovarate. Čoveče, ja sam mislio da J baš zastupljeno u Bugarskoj kao glas. Neverovatno, ovo mi je baš onako otkriće, ali ozbiljno.

Уместо Ј имамо Й,Ю,Я.
Например -Югославия, Япония, Йордания.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Уместо Ј имамо Й,Ю,Я.
Например -Югославия, Япония, Йордания.

Pitanje je bilo postoji li kao lično ime (ne arhaično, kod svetaca i sl., već danas).

 

[АнаиванГорд]

Уместо Ј имамо Й,Ю,Я.
Например -Югославия, Япония, Йордания.

Ne mislim na slovo nego na glas, ne bitno kako ga pišete, da li ga izgovarate

 

[хан Ацо]

Ацо, бугарче наше, има ли код вас име Јован? Или само Иван.

Јован не постоји.Имамо Јоан,али се користи ретко.Јоан је архаично име,сада је Иван.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pojedini napadaju Vuka za banalno kopiranje jednog slova iz latiničnog pisma, ali kada vidim ovo Й sa ovom oznakom iznad, odmah postane jasnije.

 

[АнаиванГорд]

Ma to je neko lupio, a da nije ni video šta piše.

Evo originalnog izdanja rječnika iz 1818. godine:

Pogledajte prilog 1664693

Dakle, to se dešava kada se žmiri i ne pročita sve, već samo ono što je oku milo.

Vuk doslovno piše da ne bi imalo nikakvog smisla vazduh pisati tako što se preskoči je na kraju, ili da se zameni sa k, g ili j (ili, da ja dodam, sa v).

I sad imaš dva pasusa i neko pročita samo jedan od ta dva i onda na to nakalemi još silne konfabulacije.

Dakle, nikada nije Vuk bio za izbacivanje h.

Da, vidiš, i reč 'duh' je bilo dosta zastupljeno u srpskom srednjem veku. Povelje obično počinju s 'U ime Oca, Sina i Svetoga Duha'. Meni je F interesantnije!?

 

[хан Ацо]

Ne mislim na slovo nego na glas, ne bitno kako ga pišete, da li ga izgovarate

Наравно го изговарамо. У бугарском језику се свако слово изговара

 

[АнаиванГорд]

Јован не постоји.Имамо Јоан,али се користи ретко.Јоан је архаично име,сада је Иван.

Znači Jovan bi mu bilo onako baš po srpski.

 

[АнаиванГорд]

Наравно го изговарамо. У бугарском језику се свако слово изговара

Ok to. Mislio sam na učestalost, koliko te razumem J nema veliku učestalost u , ono, tradicionalno bugarskim rečima?

 

[хан Ацо]

Koliko vidim, Йоан kod Bugara je arhaični oblik koji se više danas uglavnom ne daje ljudima (ako nisam pobrkao nešto) već se koristi samo kada se tako govori o nekim svecima i sl. kako je ušlo nekada davno u crkveni kalendar, i slično.

Имамо и данас Јоан као име,чак и женско име Јоана.Али је име Иван на трећем месту по носиоца после Георги и Димитар.

 

[Pumpaj Dinstanović]

@АнаиванГорд meni se nekako čini da je Ivan prirodni slovenski oblik antroponima na ovim slovenskim krajevima, dok je Jovan neka specifična pojava, posledica uticaja Crkve i želje da se što autentičnije zadrži oblik izvornog grčkog ličnog imena (Sv. Jovana Krstitelja).

I da je tako zaživelo i opstalo slično kao i Stefan, koje je tu praktično isključivo zbog Nemanjića mesto prirodnog Stěvan (ili Stěpan).

 

[NickFreakyrgios]

Hm, vidiš, dobro me podseti na Jovan ili Ivan.
Realno zapisavanje imena pre pojave J je Iovan. Sad, kad brzo ponavljaš Iovan, zapravo čuješ Jovan.
Kod naroda (čitaj nepismenih) bi moglo biti izgivarano kao Jovan, dok bi ga 'pismeni' čitali kao Ivan!? Taj dualizam oko tog imena postoji samo kod Srba, kod Hrvata ga nema.

То није дулизам го су два различита имена. Једно је од Јон Јоахан Јанус дтуго је Ив Ева Ива Харава Ева ваљда.
Беше једном једно старојеврејско име Јоханан (יְהוֹחָנָן), које је имало значење отприлике исто као и наше Божидар.
Од тог старојеврејског Јоханан дошло је хеленистичко грчко име Јоанис (’Ιωάννης) или Јоханис (’Ιωχάννης), одакле је потекло латинско Јоханес (Johannes).
А од тог хеленистичког грчког и касније грчког имена Јоанис (’Ιωάννης) имамо и краће (односно контраховано) народско грчко Јанис (’Iάννης, Гιάννης), али и народско грчко Јуанис (’Ιουάννης).
Све ово нâс, наравно, не би ни у сну занимало да на јави нису и грчко и латинско име ушли у наш стари језик, посредно и непосредно, и то у више видова.


Тако грчко Јоанис (’Ιωάννης) даје наше старо Јоан, краће (односно контраховано) Јан, а одатле – Јанко. Поред тога, у старословенском постоји и облик Ијоан (Иоаnъ) са једним старинским почетним И- вишка, као нпр. у Ијерусалим (Иıєроусалимъ), Ијуда (Июда) и сл. А кад у наше старо име Јоан убацимо -в- (лакшег изговора ради), добијемо – данас најобичније име Јован.
А народско грчко Јуанис (’Ιουάννης) даје прво једно чудно Јəан па са уметнутим -в- (лакшег изговора ради) Јəван, те напослетку – име Иван.
Док, у говору наших негдашњих комшија на приморју, далматинских Романа, латинско Јоханес (Johannes) даје њихово Џан и доцније Жан (упор. итал. Gian-) па се одатле, укрштањем са нашим Иван и (одмиља) Иво, начинило Џиван и Џиво, а према италијанском и са Ђ-, Ђиво. Отуда се и наш песник зове час Џиво Гундулић, час Иван Гундулић, а биће да се звао – заправо Џиван, а тепали му Џиво.
И тако, Јован, Иван, Јанко, Џиван и Џиво –

 

[АнаиванГорд]

@АнаиванГорд meni se nekako čini da je Ivan prirodni slovenski oblik antroponima na ovim slovenskim krajevima, dok je Jovan neka specifična pojava, posledica uticaja Crkve i želje da se što autentičnike zadrži oblik izvornog grčkog imena (Sv. Jovana Krstitelja).

I da je tako zaživelo i opstalo slično kao i Stefan, koje je tu praktično isključivo zbog Nemanjića mesto prirodnog Stěvan (ili Stěpan).

Hm, moguće, ali da li se i o tome razmišljalo u crkvenim krugovima u srednjevevnoj Srbiji?

 

[NickFreakyrgios]

Ne mislim na slovo nego na glas, ne bitno kako ga pišete, da li ga izgovarate

Па Ј да ли се зезаш сад?

 

[АнаиванГорд]

Па Ј да ли се зезаш сад?

Ne, ozbiljno pitam.

 

[АнаиванГорд]

Па Ј да ли се зезаш сад?

Jednostavno, izgleda da baš ne znam previše o Bugarima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Hm, moguće, ali da li se i o tome razmišljalo u crkvenim krugovima u srednjevevnoj Srbiji?

Pa ako neko prevodi neki bogoslužbeni tekst da grčkog jezika na crkvenoslovenski i pritom nije sad baš nikad čuo za nekog Ivana u životu, lično, više je nego moguće da je uzeo i transkribovao Ioannes kao Ioan.

Npr., lupam.