Čiji je naš jezik

Можда би Хрвати и могли да се добаце до сјеверних ледених руских и свесловенских мора... Пошто они још нису у потпуности савладали свој језик, а моји преци њиме дисаху од памтивијека, ајде да помогнем колико могу...
Сами Руси изговарају Русију – Расија, а себе називају – Раси. Наравно да се у Расија и Раси чује стари Рас, да одзвања Рашка... Хм... Можда би то могло... Рашани, Храшани, Хрвашани, Хрваштани, Хрвашћани, Хрватјани, Хрваћани... Пих, опет Срби! Јбг, рођени, неће па неће! :lol:
 
Poslednja izmena:
Ae malo svi da strasti spuste koji nivo niže i da se ponovno ovo pretvori u diskusiju, a ne isprazno prepucavanje...

Pitanje za sve, kako razumiju ovaj podatak kod Lukarija (1605) povodom smrti cara Stefana Dušana 1356. godine?

Lukari_Prosjenac.png


Decembar, koji Srbi zovu prosjencem...
 
Urvan Hroboatos:
Gde se dedoše ti Srbi katolici ? Ja do sada nisam vidio ni jednoga.
Kliknite za proširenje...

Ivan Gundulić
Marin Držić
Ivan Bunić
Junij Palmotić
Ruđer Bošković
Ignjat Đurđević
Jerolim Kavanjin
Dum Ivan Stojanović
Medo Pucić
Nikola Pucić
Luko Zore
Lujo Bakotić
Antun Paško Kazali
Marko Car
Mato Vodopić
Valtazar Bogišić
Ivo Vojnović
Lujo Vojnović
Andrija Zmajević
Vicko Zmajević
Pero Budmani
Marko Murat
Vlaho Bukovac
Niccolò Tommaseo
Antun Pasarić
Vicko Pasarić
Antun Vučetić
Cvijetan Job
Ignjat Job
Ivo Ćipiko
Milan Rešetar
Vicko Adamović
Mato Gracić
Vlaho Matijević
Miro Prpić

:mrgreen:
 
Poslednja izmena:
Slaven777:
Ae malo svi da strasti spuste koji nivo niže i da se ponovno ovo pretvori u diskusiju, a ne isprazno prepucavanje...

Pitanje za sve, kako razumiju ovaj podatak kod Lukarija (1605) povodom smrti cara Stefana Dušana 1356. godine?

Lukari_Prosjenac-1.png


Decembar, koji Srbi zovu prosjencem...
Kliknite za proširenje...

B. Popiołek je objavila jedan jako dobar rad, ali mislim da treba konsultovati Gordanu Jovanović koja je uradila strahovit posao i pronašla 4 knjige s prastarim nazivima mjeseci u Srba. Dvije znamo od ranije s one stare teme o mjesecima, preko M. Đ. Milićevića (Jevanđelje manastira Bogovađe) i Lj. Stojanovića (Lesnovsko jevanđelje). Koliko vidim, prosinac je januar i da priča bude još interesantnija, decembar je studeni, tako da ni slučajno ne izlazimo iz okvira jezičkog unitarizma.

popiolek1-1.jpg


popiolek2a-1.jpg


popiolek3-1.jpg


Barbara Popiołek, Rodzime nazwy miesięcy w języku chorwackim i serbskim, Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej, 35, Warszawa, 1999, 215-228.
Gordana Jovanović, Narodni nazivi meseci u Srba, Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 17, Beograd, 1988, str. 181-191.

Ako je neko u mogućnosti da nabavi (skenira) rad G. Jovanović, neizmjerno zahvalan. :hvala:
 
Poslednja izmena:
Tandoori Masala:
Gordana Jovanović, Narodni nazivi meseci u Srba, Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 17, Beograd, 1988, str. 181-191.

Ako je neko u mogućnosti da nabavi (skenira) rad G. Jovanović, neizmjerno zahvalan. :hvala:
Kliknite za proširenje...

Немам налог на Гугл књигама (можда зато не могу да прелистам књигу), али нађох ово:
http://books.google.rs/books/about/...čni_sastanak.html?id=vEsHAQAAIAAJ&redir_esc=y
Употребљиво?
 
Ајде имаћу то у виду па да се сјетим да приупитам када будем свраћао у Институт.
Успут, не знам да ли те то занима, имаш на дигитализираној НБС илустровани календар „Орао”. У неким бројевима су црквени називи мјесеци, али у бројевима пред сам крај вијека (деветнаестог) су дати и народни називи (чини ми се негдје око 1897-1898 године).

А ево и везе:
http://scc.digital.bkp.nb.rs/collection/orao
 
Poslednja izmena:
Пилипенда:
Ајде имаћу то у виду па да се сјетим да приупитам када будем свраћао у Институт.
Успут, не знам да ли те то занима, имаш на дигитализираној НБС илустровани календар „Орао”. У неким бројевима су црквени називи мјесеци, али у бројевима пред сам крај вијека (деветнаестог) су дати и народни називи (чини ми се негдје око 1897-1898 године).

А ево и везе:
http://scc.digital.bkp.nb.rs/collection/orao
Kliknite za proširenje...

Hvala. Vrijedi pogledati.
 
Slaven777:
Decembar, koji Srbi zovu prosjencem...
Kliknite za proširenje...
Prosjenac ja vidim.
Znam zašto je baš takav naziv: veruje se da je Badnjak drvo (koje se donosi na dan zimske kratkodnevice) simbol Sunca na kraju ličnog "životnog" puta..zato se spaljuje na način kako su se ranije ognju predavali svi mrtvi u mnogo starija vremena... to je zaista astronomski dan kad Sunce "umire", da bi već od ponoći, po verovanju, opet se rodilo (kao Koleda-beba Sunce) i od tog trenutka, astronomski, zraci Sunca prosjenjuju prostor, svakog dana, sve više i više (odnosno dan je sve duži i duži) do vrhunca "prosjene"- sijanja i prosijavanja na dugodnevicu (što bi trebalo da bude Vidov-dan, dan obdanice,ali zašto to nije danas 21. jun , to je mnogo duža priča)
:bye:
 
Poslednja izmena:
Srebrena:
Prosjenac ja vidim.
Znam zašto je baš takav naziv: veruje se da je Badnjak drvo (koje se donosi na dan zimske kratkodnevice) simbol Sunca na kraju ličnog "životnog" puta..zato se spaljuje na način kako su se ranije ognju predavali svi mrtvi u mnogo starija vremena... to je zaista astronomski dan kad Sunce "umire", da bi već od ponoći, po verovanju, opet se rodilo (kao Koleda-beba Sunce) i od tog trenutka, astronomski, zraci Sunca prosjenjuju prostor, svakog dana, sve više i više (odnosno dan je sve duži i duži) do vrhunca "prosjene"- sijanja i prosijavanja na dugodnevicu (što bi trebalo da bude Vidov-dan, dan obdanice,ali zašto to nije danas 21. jun , to je mnogo duža priča)
:bye:
Kliknite za proširenje...

Ovo "je" u prosjenac nije pravi jat, nego pseodojekavizam u sufiksaciji tipa kosir-kosijer, krumpir-krumpijer, našinac-našijenac, prvenac-prvijenac i sl., a od korena sinuti i glagol prosinuti. Dakle, nema veze sa senkom.Sve ostalo o poreklu naziva si lepo objasnila.
 
Slaven777:
Ae malo svi da strasti spuste koji nivo niže i da se ponovno ovo pretvori u diskusiju, a ne isprazno prepucavanje...

Pitanje za sve, kako razumiju ovaj podatak kod Lukarija (1605) povodom smrti cara Stefana Dušana 1356. godine?

Lukari_Prosjenac.png


Decembar, koji Srbi zovu prosjencem...
Kliknite za proširenje...

1. možda je baš to pokazatelj da, unatoč sličnosti, postoji sustavna razlika između hrv. i srp. poredka mjeseci, gdje Lukarević slijedi hrv., kakvu vidimo kod Divkovića (druga je tema stabilnije srp. nazivlje, sačuvano u drugim tekstovima)

2. a možda se u ovom slučaju radi o razlici gregorijanskoga i julijanskoga kalendara.
 
Mrkalj:
Ovo "je" u prosjenac nije pravi jat, nego pseodojekavizam u sufiksaciji tipa kosir-kosijer, krumpir-krumpijer, našinac-našijenac, prvenac-prvijenac i sl., a od korena sinuti i glagol prosinuti. Dakle, nema veze sa senkom.Sve ostalo o poreklu naziva si lepo objasnila.
Kliknite za proširenje...

Naravno da nema veze sa senkom:D
.Ima veze (uz sijati) sa prosejavanjem (prosejati) >kad se kroz rešetku sita proseje napr. brašno, ono što ostane prosejano (čisto i proređeno )- to je prosenac (prosjenac,prosijenac..)
Kad se zraci Sunca proseju - propuste kroz neko imaginarno nebesko sito - to što stigne do Zemlje je prosenac od Sunca (sunčevine)),, pre svega u smislu male količine zraka svetlosti i toplote.
 
Poslednja izmena:
Urvan Hroboatos:
Ovo je, koliko znam, jedina uglavnom moderna (i dobro pisana) povijest srp. književnosti, koja se u kasnijim izdanjima itekako "udebljala" jer je auktor, bez pravoga obrazloženja, utrpao oveći komad hrvatske starije književnosti koja tamo štrči kao bijela vrana, jer nema ni predhodnika ni nasljednika u samom corpusu:
istorija-srpske-knjizevnosti-jovan-deretic~34388.jpg
Kliknite za proširenje...

Ovo nije baš tačno. Ne tako davno je izašlo naše izdanje Storije srpske književnosti Petra Miloševića.

Petar-Milosevic-06.jpg

СТОРИЈА-СРПСКЕ-КЊИЖЕВНОСТИ-140x0-0000027182188.jpg


Storija je prethodno, prije par decenija, izvorno napisana na mađarskom jeziku. Do sada oni koji nisu njegovi poznavaoci nisu mogli suočiti se sa njom.
covers_34984.jpg


Možda je to malo pogrešno reći, jer ni jedna od dvije nije prevod one druge, već je samostalno djelo, nastalo kao više prilagođeno mađarskoj odn. srpskoj publici.

Ne u potpunosti baš naučno djelo, knjiga je dijelom napisana i kao književno; predstavljajući povjesnicu srpske književnosti kro određenu prizmu ličnog pogleda. Djelo ne na rušava profesionalni pristup, ali u isto vrijeme je pisana tako jednostavnim jezikom da je i najneukijem čovjeku lako da je čita i sve u njoj razumije. Storija je prepuna interesantnih informacija, nepoznatih široj javnosti ali i humorističkih segmenata (npr. ismijavanja novoromantičara koji bi svaku najmanju stvar povezali sa Srpstvom i uopšteno etnocentričnih pogleda na književno naslijeđe), tako da se čitalac može i zabaviti; otkriva izuzetno ogromni nivo erudicije kod autora koji vješto prelazi u kritičkom aparatu između naučne reference u kojoj daje opaske i preporuke, i pukog literarnog izraza.

U Storiji se mogu naći vrlo sveobuhvatni pogledi na književni razvoj i njegovu ulogu; autorove lične percepcije (npr. vrlo interesantna pro i kontra analiza prednosti i mana stare srpske književnosti), poslije Deretića koji samo govori o baroknim tendencijama sada je srpskom baroku posvećen jedan dio knjige, a ona uopšteno predstavlja do dana današnjega najsveobuhvatniji istorijat srpske književnosti (obuhvatajući period od najranijih početaka, pa sve do kraja prošlog milenijuma), uključivši i obradivši i najnovije autore i književne tokove.

Evo recimo jedne stranice iz knjige:
DSC03656.jpg


Uključena je naravno i vulgarna književnost. Evo primjera iz djelića o bačkim pjesmama (izvinjavam se za loš kvalitet):
DSC03658.jpg
 
Poslednja izmena:
T0rkvemada:
Ivan Gundulić
Marin Držić
Ivan Bunić
Junij Palmotić
Ruđer Bošković
Ignjat Đurđević
Jerolim Kavanjin
Dum Ivan Stojanović
Medo Pucić
Nikola Pucić
Luko Zore
Lujo Bakotić
Antun Paško Kazali
Marko Car
Mato Vodopić
Valtazar Bogišić
Ivo Vojnović
Lujo Vojnović
Andrija Zmajević
Vicko Zmajević
Pero Budmani
Marko Murat
Vlaho Bukovac
Niccolò Tommaseo
Antun Pasarić
Vicko Pasarić
Antun Vučetić
Cvijetan Job
Ignjat Job
Ivo Ćipiko
Milan Rešetar
Vicko Adamović
Mato Gracić
Vlaho Matijević
Miro Prpić

:mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Kako zaboravi na največeg pisca, Srba katolika Ivu Andrića? :)
 
Slaven777:
Ae malo svi da strasti spuste koji nivo niže i da se ponovno ovo pretvori u diskusiju, a ne isprazno prepucavanje...

Pitanje za sve, kako razumiju ovaj podatak kod Lukarija (1605) povodom smrti cara Stefana Dušana 1356. godine?

Lukari_Prosjenac.png


Decembar, koji Srbi zovu prosjencem...
Kliknite za proširenje...

I u slovenačkom jeziku imaju stari nazivi za mesece.

št. slovensko staro slovensko hrvaško češko poljsko
I januar prosinec siječanj leden styczeń
II februar svečan veljača únor luty
III marec sušec ožujak březen marzec
IV april mali traven travanj duben kwiecień
V maj veliki traven svibanj květen maj
VI junij rožnik lipanj červen czerwiec
VII julij mali srpan srpanj červenec lipiec
VIII avgust veliki srpan kolovoz srpen sierpień
IX september kimavec rujan září wrzesień
X oktober vinotok listopad říjen październik
XI november listopad studeni listopad listopad
XII december gruden prosinac prosinec grudzień
 
copy/paste


Nedavno sam gledao jednu emisiju na RTS-u, i prvi put čuo za srpsku varijantu naziva meseci u kalendaru.

Koložeg - Januar
Sečko - Februar
Derikoža - Mart
Lažitrava - Aprila
Cvetanj - Maj
Trešnjar - Jun
Žetvar - Jul
Gumnik - August
Grozdober - Septembar
Šumopad - Oktobar
Studen - Novembar
Koledar - Decembar

Većina slovenskih jezika ima svoje nazive meseci... (za ruski i slovački nisam našao)

van službene upotrebe:

makedonski - коложег, сечко, цутар, тревен, косар, житар, златец, жетвар, гроздобер, листопад, студен, снежник
bugarski – просинец, съчен, сух, брязок, тръвен, изок чръвенъ, орач, руен, листопад, груден, студен
slovenački – prosinec, svečan, sušec, mali traven, veliki traven, rožnik, mali srpan, veliki srpan, kimovec, vinotok, listopad, gruden

u službenoj upotrebi:

poljski – styczeń, luty, marzec, kwiecień, maj, czerwiec, lipiec, sierpień, wrzesień, październik, listopad, grudzień
beloruski – студзень, люты, сакавiк, красавiк, травень, чэрвень, лiпень, жнiвень, верасень, кастрычнiк, лiстапад, снежань
češki – leden,únor, březen, duben, květen, červen, červenec, srpen, září, říjen, listopad, prosinec
ukrajinski – січень, лютий, березень, квітень, травень, червень, липень, серпень, вересень, жовтень, листопад, грудень
hrvatski – siječanj, veljača, ožujak, travanj, svibanj, lipanj, srpanj, kolovoz, rujan, listopad, studeni, prosinac
lužičkosrpski - Wulki rožk, Maly rožk, Naletnik, Jutrownik, Rožownik, Smažnik, Pražnik, Žnjenc, Požnjenc, Winowc, Nazymnik, Hodownik
Kliknite za proširenje...
 
Urvan Hroboatos:
1. možda je baš to pokazatelj da, unatoč sličnosti, postoji sustavna razlika između hrv. i srp. poredka mjeseci, gdje Lukarević slijedi hrv., kakvu vidimo kod Divkovića (druga je tema stabilnije srp. nazivlje, sačuvano u drugim tekstovima)
Kliknite za proširenje...

A čemu onda da Srbi tako zovu decembar..?

Urvan Hroboatos:
2. a možda se u ovom slučaju radi o razlici gregorijanskoga i julijanskoga kalendara.
Kliknite za proširenje...

Može neko pojašnjenje kakve bi to tačno veze imalo u ovom konkretnom slučaju..?
 
Pače zabilježeno krajem 13. stoljeća. Rukopis je nađen u Irigu pa je stoga nazvan Iriški odlomak apostolskih i jevanđeljskih čtenija. Biblioteka Matice srpske otkupila je 1959. g. ovaj spomenik na pergamentu od Save Radoševića iz Iriga.

pace1a-1.jpg


pace2a-1.jpg


Ivanka Veselinov, Iriški odlomak apostolskih i jevanđeljskih čtenija s kraja 13. i početka 14. veka, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, IX, Novi Sad, 1966, str. 127.
 
Posluga:

segrti1-1.jpg


segrti2-1.jpg


segrti3-1.jpg


segrti4-1.jpg


Šegrti:

segrti7-1.jpg


segrti8-1.jpg


segrti9-1.jpg

Dušanka Dinić-Knežević, Migracije stanovništva iz bližeg zaleđa u Dubrovnik u XIV. veku, Jugoslovenski istorijski časopis, 1-2, Beograd 1974, str. 19-40.[/QUOTE]

"Prva polovina XVI stoleća pokazuje najviše domete. Iz Trebinja je otišlo u dubrovačku službu 117 momaka..."

hrabak1-1.jpg


Bogumil Hrabak, Momci iz Hercegovine i Bosne u dubrovačkom zanatstvu, trgovini i pomorstvu u XIV, XV i XVII stoleću, Prilozi, br. 9/1, Institut za istoriju, Sarajevo 1973, str. 32.

Nadgrobni natpis (crkva Vaznesenja Hristovog) Vukašina Dobrašinovića (poslije 1433) u selu Konjskom kod Trebinja.

"A se leži
Vuk'šin'
Dobrašino-
vić' u toi
doba um(r)ie-
h' svakom-
u me žao
bi momu."

vukasin-dobrasinovic-1.jpg


Gordana Tomović, Morfologija ćiriličkih natpisa na Balkanu, Beograd, 1974, str. 111.

Baš me zanima koliko je bilo istočnih štokavaca među ovim momcima i djevojkama.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Casual Observer
Kako je jugoslovenski jezik Trojedne kraljevine preko hrvatskog ili srpskog jezika postao hrvatski
2 3 4
Odgovora
77
Pregleda
1.020
Nebojsa.bg
Nebojsa.bg
Nina
Kako je nastala pesma „Kreće se lađa francuska“
Odgovora
17
Pregleda
339
Povijest
P
Nina
Podvig koji je ušao u istoriju
Odgovora
3
Pregleda
231
Nina
Nina

Back
Top