Baš sam nedavno slušao jednog gajdaša iz okoline Niša. Imao je na sebi gotovo istu nošnju kao pozeri na slici. Slučajnost ?
Inače super stvar. Hvala.
Probaj. Nemam ništa protiv takve mogućnosti samo me nije niko ubedio u to do sada.
Особине "западне" боје у бугарским говорима:
1. Протетичко ј у јагње
2. Прелаз групе в + слаби полуглас у у-
3. траг старога јотовања у облику земља или земња
4. чување фонема љ и њ
5. ново јотовање консонаната л,н,т,д
6. консонантска група цр-, а не чр-
7. ујко, ујна нез протетичкога в-
8. од-, а не от-
9. одраз ч место шт у неким лексичким случајевима (вече - "већ", помоћни глагол че или чу)
10. множина коњи са -и, а не -е
11. лична заменица ја, а не аз или сл.
12. личне заменице он, она, оно а не тој итд.
13. датив једнине њему
14. датив једнине њој (ној)
15. заменички облик општег падежа множине њих (одн. них, њи и сл.)
16. датив множине њим (ним)
17. присвојна заменица њин (них'н и сл.)
18. наставак -м у широкој употреби у првом лицу презента
19. треће лице множине без -т
20. имперфектни глаголи облачам, излазам с коренским вокалом а.
21. полуглас (а не е, односно о) у с'га (с'г), т'г
22. поједини примери с рефлексом У од назалнога О (очу, оќу, нечу, неќу, мука, мушко, осудат)
23. вокал а, а не е, у саки (сваки)
24. поједини примери са ќ,ѓ или ч,џ место шт, жд (оќу, неќу, очу, нечу, меѓу, меџу, черка, госпоџа)
25. глас њ у црешња
26. метатеза вс- у св- (све)
27. множина
руке
28. акузативи матер и мајку у псовкама
29. показна заменица ов- поред т- и он-
30. финални акценат сачуван у парадигми зелЕн, зеленА
31. бројне именице као двојица (а не двама или двамина)
32. презенти на ује а не ува (купује)
33. наставак -у у 1. лицу презента одређених глагола (оќу, очу, неќу, нечу, евентуално и могу)
34. међу месним прилозима налази се и овам
35. међу суфиксима за извођење апстрактних именица начази се и -оча
36. јавља се суфикс -ојка, али само у именици девојка
37. замена слоговнога л иза лабијала вокалом у уз другачије одразе у осталим положајима
Наравно, свакако нисам луд попут тебе па да сада тврдим како Бугари, који имају ових особина у говору, заправо говоре српским језиком.
Него, када ћеш одговорити на просто питање -
који су торлачки одрази прасловенских *tj и *dj?
Tri ili sedam padeža ipak je razlika
Све што изгуби падеж је дакле бугарскога порекла? Енглески, француски, италијански, шпански ? Па можда и цели српски језик (јер у множини смо изгубили стари датив, инструментал и локатив као и локатив једнине, деклинацију бројева већих од 4, док ни деклинација 2-4 није нешто жива у говору) ? А можда и сви словенски језици који више немају двојинске падеже?
