12. август 1457. године
Деспот Лазар Бранковић потврђује преузимање свога дела поклада из Дубровника
Ми, милостију божијеју господин србљем деспот Лазар, давам на знаније всакому чловĕку, прĕд кога се изнесе овзи наш отворени лист:
Како што су били поставили светопочивши родитеље наши, господин деспот Ђурђ и мајка ми госпођа деспотица Јерина, поклад у почтених наших пријатељ' и братије, у кнеза и у властел' дубров'чких, злато и сребро гламско, и сребро бело, и аспри, и ков злати и сребрни, този все опет при животу при свом родитеље господства ми узеше у своју руку, разе је било остало у почтенога кнеза и у властел' дубров'чких двестĕ лит'р злата: и за онехзи двесте лит'р злата, како су били одурисали светопочивши родитеље господства ми, да је нам трем братенцем, Гргуру и Степану и господству ми, онози на три чести, од овогај и господство ми свој трети део узех на пуно, и брат ми Степан узе свој трети део на пуно од почтенога кнеза и од властел'дубров'чких.
А трети део Гргуров, почтени кнез и властеле, удржаше у себе. И веће у њих ништо не остало од нашега иманија, ни мало, ни много, ни злата, ни сребра гламскога, ни сребра белога, ни аспри, ни кова златога, ни сребрнога, ни инога ничеса.
И ако би тко од нас, или од наших последних, изнес'л коју књигу и поискал од почтенога кнеза и властел' шта од овогај иманија, освен што је од овехзи двесте лит'р брата ми Грура трети део, а за ино ако би тко што одвише поискал, всака књига да не тврда, ни да је вĕрована ни на једној правде, лихо овомзи књигом да је раскидена. И за веће верованије постави господство ми своју печат висућу.
Писано в лĕто 6965, мĕсеца аугуста, фтори на десете.
-(допис у доњем десном углу)
Ја, Дамијан Жуњевић, по заповеди господина деспота Лазара примих од господина кнеза и властела дубров'чцих како поклисар примих за вас остатак, што је било поклада господина деспота и Дубровнику, шест десет и девет лит'р и осам унач злата за вас остатак, што је дио господина деспота Лазара.
- Фотографија изворне повеље -
Препис Ф. Миклошича, Споменици српски, стр. 476-478 -
U Ajnhardovo i Porfirogenitovo vrijeme u Raguzi uopšte nije bilo Slovena. Nisu nikavi Srbi došli iz Epidaura i navodno osnovali Lauzijum, već Romani koji su se sklonili pred Slovenima i Avarima. I to ne pred Srbima, jer se Srbi naseljavaju na ovaj prostor u četvrtoj deceniji VII vijeka, a neki Sloveni su opustošili Epidaurus 614. godine kada na ovim prostorima još uvjek i nije bilo Srba.
