Čiji je naš jezik

Opet je riječ o ćirilici, što je jasno iz prethodne rečenice koju si tu propustio citirati.

Naravno, u to isto vrijeme, dakle 1599. g - Slovački isusovac Teofil Kristek predlaže u pismu Alfonsu Carrillu, povjereniku generala isusovačkoga reda Claudija Aquavive, da se hrvatski jezik uvede u škole kao jedan od najraširenijih slavenskih jezika na teritoriju okupiranim od Osmanlija, dakle širem području Bosne:

"Zbog toga smatram da je to hrvatski jezik. Za nj se kaže da je najrašireniji u turskim krajevima, osobito na dvorovima. On je zatim, kako se čini, majka i korijen drugih jezika. Treće, on je najslađi u izgovoru, bez hijata, sudara tvrdih suglasnika."

Pogledajte prilog 1575780
Ovo je jako zgodno napisano jer se na jednom listu papira vidi Kristekov izvor - Primož Trubar:

1745964559196.jpeg


A za Pigafettu smo imali ovde:

"Marko Pigafetta, putopisac i član poslanstva Osmanlijama 1567. god. zabilježio je da u Bugarskoj govore hrvatskim jezikom."

Itinerario (da Vienna a Costantinopoli) di Marc'Antonio


Starine Jugoslavenske Akademije, sveska X, Zagreb, 1878, str. 14 i nadalje

https://forum.krstarica.com/threads/ciji-je-nas-jezik.251784/post-50363898
 
Giljem Postel u svojoj knjizi o poreklu jezika iz 1538g, o srpskom jeziku kaze sledece

1748077391758.png




Који је био разлог зашто су усред два најистакнутија језика целог света (грчки и латински), становници кои су живели између њих користили један посебан језик, сазналии смо од оних који су тај народ посетили. Око године рођења Христовог, у Панонији, Илирику, Далмацији и Мизији постојао је један те исти језик помешан делимично са грчким, делимично са италијанским, а делимично са немачким. Због сличности језика, свима њима је Јероним доделио далматинске знакове (глагољицу) тако да се тај језик разликовао од других народа по својим знаковима. Користили су глагољицзу дуго времена све док је римска црква могла да толерише грчку. Али у неком тренутку су због забране римске цркве они који су били ближи Грцима почели да користе грчке знакове колико год је то могуће, истовремено задржавајући име језика. Било је то зато што су Грци мрзели Римљане због римског раскола, а ови Грке због њиховог пребега. Али боље је рећи да је свему узрок раскол у цркви Христовој.
 

Back
Top