Čiji je naš jezik

[Mrkalj]

Nije ovo doslovno točno iako ima istine.

Karadžić je koristio hrvatske rječnike, no vrlo ograničeno.
Njegova se reforma svodi poglavito na stabilizaciju nove grafije i profilaciju književnog jezika kao "narodnog", što ga je odvelo u nekim vidovima u slijepu ulicu (nije imao /h/ i /f/, a uveo je /dž/, kojeg nema u hrvatskim rječnicima).

Zasluga mu je za Srbe što je uveo red i pravila u pisanju, i otarasao se mnoštva nepotrebnih rusizama i sl.Inače su mu obrazovani Srbi njegova doba, koji i nisu imali nešto protiv njegova modela, zamjerali što nema niz običnih riječi, a kojih je bilo u ondašnjim srpskim novinama, a i većina je bila protiv jekavice, koja nije povijesno srpski književni oblik.

On je poglavito oblikovao svoj model na govoru pravoslavaca iz zapadne Srbije i Hrvatske, a kasnije i CG, dok u Bosni nije nikad bio.

Nacrt zakona čiji prepis donosi "Sokrat", berlinski edukativni časopis za gimnazije (Zeitschrift für das Gymnasialwesen) razmatran je oktobra 1848, a Franc Jozef ga je potpisao u avgustu 1849.

Elem, taj nacrt zakona čiji prepis donosi "Sokrat", berlinski edukativni časopis za gimnazije (Zeitschrift für das Gymnasialwesen) razmatran je oktobra 1848, a Franc Jozef ga je potpisao u avgustu 1849. Dakle, odakle Hroboatosu 1850?

Što se tiče vrednovanja značaja ovog zakona kao izvora radi se o
(a) reorganizaciji nastavnog plana i
(b) nacrtu austrijskog Zakona o ispitivanju kandidata za nastavnike u gimnazijama.

Pa tako član 8 provizornog zakona govori o tome šta treba da spreme budući gimnazijski nastavnici živih jezika:

Citat:

• die Kandidaten für die illyrische und kroatische Sprache eine Kenntniss der vorzüglichsten ragusanisch-dalmatinischen Schriftsteller des XVI. und XVII. Jahrhunderts, z.B. Gundulich, Palmotich, Zlatarich, Georgich;

• die Kandidaten für die serbische Sprache Kenntniss des Unterschiedes zwischen der ihnen angestammten Sprache und der in der Liturgie fortlebenden kirchenslavischen Mundart, ferner ihrer ältesten Sprachdenkmäler, d. i. der serbischen in Belgrad gedruckten Urkunden und des Gesetzbuches von Stephan Dusan nachzuweisen.

Kao što se vidi, radi se o gradivu iz književnosti. Ono što jeste razdvojeno, to je da su hrvatski jezik i ilirski jezik odvojeni pojmovi.

Ilirski je za Bečlije uvek bio ŠTOKAVSKI (SRPSKI) PISAN LATINICOM.

Međutim, imajući u vidu značaj samog zakona, jedno su predmeti u školama iz 1849, a drugo državni ("zemaljski") službeni dokumenti koji se imaju u sledećih 10 godina štampati na na dva pisma srpskog jezika, kako Grčević sam kaže:

8. na srpskom jeziku (srpsko građansko pismo)
9. na srpskom jeizku (latinica, koji je ujedno i hrvatski).

Citat:
8. in serbisch-illirischer Sprache mit serbischer Civil-Schrift,
9. in serbisch-illirischer (zugleich croatischer) Sprache mit lateinischen Lettern

Priprema zakona Austrije, 2. april 1849.:
http://alex.onb.ac.at/cgi-content/anno-plus?apm=0&aid=rgb&datum=18490004&seite=00000006&zoom=1

Dieses Reichsgeseßblatt wird für den Umfang des ganzen Reiches in der kaiserlich-königlichen Hof- und Staatsdruckerei in Wien gedruckt, in Großoctav-Format, nach Vorschrift des §. 1 des mehrberufenen Patentes in allen landesüblichen Sprachen, daher fortan gleichzeitig in nachstehenden zehn Ausgaben erscheinen:​

1. In deutscher Sprache,​

2. in italienischer,​

3. in magyarischer,​

4. in böhmischer (zuglewich mährischer und slovakischer Schriftsprache),​

5. in polnischer,​

6. in ruthenischer,​

7. in slovenischer (zugleich windischer und krainerischer Schriftsprache),​

8. in serbisch-illirischer Sprache mit serbischer Civil-Schrift,​

9. in serbisch-illirischer (zugleich croatischer) Sprache mit lateinischen Lettern,​

10. in romanischer (moldauisch-wallachischer) Sprache.​

Hroboatos: srpsko -ilirski (zapravo hrvatski, na latinici):

Zugleich znači ujedno, u isti mah, istovremeno. a ne zapravo...

Hroboatos: Uči, nije nikad kasno...

E da...

Ruku na srce, u Beču su znali da je Gaj "prigrlio" srpski jezik, pa su jedinu razliku pravili u pismu (latinica/ćirilica).

Dokaz:

Citat:
http://www.google.hr/books?id=u103AAAAMAAJ&pg=PA83&dq=Palmotich&lr=

http://alex.onb.ac.at/cgi-content/anno-plus?apm=0&aid=rgb&datum=18490004&seite=00000006&zoom=2

Jasno je da u ova dva zakona nema protivrečnosti.

Oba zakona govore o jednom jeziku pisanom dvama pismima.

Kandidati za učitelje živih jezika u gimnazijama predaju jedan te isti jezik, ali je kod

​

(a) srpsko-ilirskog i hrvatskog pisanje latinično​

(b) srpsko-ilirskog pisanje ćirilično,​

​

pa otud i pozivanje kandidata na poznavanje

(a) latinične književnosti (Gundulić, Palmotić, Zlatarić, Đorđić) odnosno ​

​

(b) ćirilične književnosti (treba da pokažu poznavanje razlika između narodnog jezika i živog liturgijskog dijalekta crkvenoslovenskog jezika, sem toga, njihovih najstarijih jezičkih spomenika, npr. srpskih povelja štampanih u Beogradu i Dušanovog Zakonika).​

Očigledno je da je Beč pre svega želeo da bude praktičan i otud je jasno zašto on razlikuje samo 2 pisma jednog istog jezika (srpsko-ilirskog).

Sve u svemu, nema tu nikakvog haosa, sem ako se ne zna nemački pa se ovo der serbischen in Belgrad gedruckten Urkunden und des Gesetzbuches von Stephan Dusan nachzuweisen (poznavanje srpskih povelja štampanih u Beogradu i Dušanovog Zakonika), prevede ovako

Hroboatos: te srpski koji bi trebao uvažiti novija djela, a i nasloniti se na tradicije Stefana Dušana.

Neznanje blaženo...

 

[Mej bregami]

https://forum.krstarica.com/threads...rednjovekovnih-hrvata-poljicki-statut.859920/

Otkud u Poljicama srpsko pismo?
Poljica (Poljička republika, kneževina, komuna) su nastala dolaskom sinova zahumskog kneza Miroslava (za kojeg je pisano i čuveno Miroslavljevo jevanđelje) nadomak planine Mosor, "zlatne planine". (Sličnih slučajeva bilo je oko polovine XII. veka, kada je u Ugarskoj i Hrvatskoj vladala Srpkinja kraljica Jelena, ćerka raškoga župana Uroša. Njen brat Beloš bio je tada palatin ugarski i dugo vremena ban slavonski; pa je lako moguće da su oni u pojedine gradove svoje doveli i srpsku vojničku posadu, — koja je tu stalno ostala sa svojim porodicama, — kao što su to kasnije učinili kralj Vladislav i ban Urlih Ciljski, zet srpskoga despota Đorđa Brankovića - Smederevca. Pa zato možda, već u XIII. i XIV. v., i nalazimo među hrvatskom i slavonskom vlastelom priličan broj i takvih, čija se prezimena sa svojim srpskim oblikom jasno ističu među ostalima.) Oni su utemeljili slobodnu kneževinu, a, prema usmenom predanju Poljičana, nazivali su se Dedićima (Didići) i bili su plemstvo poreklom od kraljevske loze Nemanjića. Danas ih hrvatska istoriografija tretira kao "bosansko plemstvo" ili "vlaško plemstvo" (http://www.glas-koncila.hr/print_news.html?news_ID=1957&parentt_ID= , http://hr.wikipedia.org/wiki/Didići i http://www.hotel-villadvor.hr/index.php?Itemid=75&id=43&option=com_content&task=view&lang=hr ).

Kako saznajemo iz Poljičkog statuta, Poljička Republika bila je ograničena morem, rekom Žrnovnicom, Mosorom i Cetinom. Na tom prostoru, birao se poljički vladar - knez, demokratskim postupkom iz redova vlastele Dedića: na kabanicu uglednika bacali bi kamenje, nešto poput glasačkih listića, i na kraju bi prebrojavali.

Prema hrvatskoj istoriografiji, Poljički statut uzakonjen je 1440. godine, mada se kao godina nastanka navodi 1333. godina. Granice Poljica prvi put precizno su definisane u Statutu iz 1482. godine. Poljički Statut predstavlja zbornik običajnog prava o unutrašnjoj organizaciji seljačke republike Poljica i društvenim odnosima njenih stanovnika. Vatroslav Jagić je ovaj ćirilični Statut raščlanio na 116 članaka u kojima su uređene sve oblasti društvenog, političkog i privrednog života. S obzirom na to kako se u njemu uređuju društveno-ekonomski odnosi, Poljički statut razlikuje se od svih drugih srednjovekovnih zbirki pravnih regulativa. Posebnost je u tome što se u njemu zabranjuje zloupotreba subjektivnog prava (šikaniranje), a zatim u kolektivizmu formira poznata poljička solidarnost među suplemenicima – "dedićko uređenje društva" – nije dolazilo do izdvajanja rodova i pojedinaca.

Marmont koji je u korist Francuza uništio samostalnost pučke kneževine zapisuje: »Poljica, koja leže u visokim dolinama, nemaju nikakvih komunikacija i mogu se veoma lako braniti. Samostalnost njihova i sredstva koja im je priroda pružila uzrokovane su težnjom da se ne pokoravaju nikome, zato su im sigurno i Mleci priznali njihove statute i povlastice. Poljičani nisu plaćali nikakvog poreza, sami su vladali, imenovali svoje činovnike, a Veneciji nisu davali ni vojnika ni mornara.« Sličnu samostalnost dobili su srpski knezovi u Podravini.

Izgubivši samostalnost 1807. godine, Poljičani su se raselili u razne krajeve. Sve do uništenja Poljičke komune nakon Napoleonovog pohoda 1806, Dedići ili "bosansko plemstvo" bili su vrlo brojni. Činili su ključnu grupaciju poljičkog plemstva jer je "ugarsko plemstvo", iako načelno višeg statusa, bilo relativno malobrojno. Među Dedićima i po njihovoj volji biran je veliki kneza Poljica, a poslednji poljički knez Čović pobegao je ruskim brodom u Petrograd, odakle se više nikad nije vratio.

Ćirilica, koja se razvila u Srpskoj konfederaciji (srednjovekovnim srpskim državama) dospela je tako, preko Zahumlja, i u statut kneževine Poljica.

Elem, ne treba gajiti zaludne nade u postojanje bilo kakve "hrvatske ćirilice", jer se tzv. starom Srbijom pisalo i u Srbiji, i u Crnoj Gori, i u Bosni, i u Makedoniji, tako da čak ni naziv "zapadna ćirilica" (ko zna koji u nizu pokušaja zaobilaženja naziva "srpsko pismo") nema nikakvog opravdanja. Kao što sam rekao, ne postoji tzv. "hrvatska ćirilica" – to je oksimoron.

Nema to veze sa "srpskim pismom", u dijelovima Dalmacije se pisala lokalna varijanta bosančice.

Primjer pismo makarskog župnika Don Jakova Piunovića svojem biskupu 1769., u kojem piše "pišite mi arvacki neka mogu razumiti."

 

[Mej bregami]

Nacrt zakona čiji prepis donosi "Sokrat", berlinski edukativni časopis za gimnazije (Zeitschrift für das Gymnasialwesen) razmatran je oktobra 1848, a Franc Jozef ga je potpisao u avgustu 1849.

Pogledajte prilog 1575471

Elem, taj nacrt zakona čiji prepis donosi "Sokrat", berlinski edukativni časopis za gimnazije (Zeitschrift für das Gymnasialwesen) razmatran je oktobra 1848, a Franc Jozef ga je potpisao u avgustu 1849. Dakle, odakle Hroboatosu 1850?

Što se tiče vrednovanja značaja ovog zakona kao izvora radi se o
(a) reorganizaciji nastavnog plana i
(b) nacrtu austrijskog Zakona o ispitivanju kandidata za nastavnike u gimnazijama.

Pa tako član 8 provizornog zakona govori o tome šta treba da spreme budući gimnazijski nastavnici živih jezika:

Citat:

• die Kandidaten für die illyrische und kroatische Sprache eine Kenntniss der vorzüglichsten ragusanisch-dalmatinischen Schriftsteller des XVI. und XVII. Jahrhunderts, z.B. Gundulich, Palmotich, Zlatarich, Georgich;

• die Kandidaten für die serbische Sprache Kenntniss des Unterschiedes zwischen der ihnen angestammten Sprache und der in der Liturgie fortlebenden kirchenslavischen Mundart, ferner ihrer ältesten Sprachdenkmäler, d. i. der serbischen in Belgrad gedruckten Urkunden und des Gesetzbuches von Stephan Dusan nachzuweisen.

Kao što se vidi, radi se o gradivu iz književnosti. Ono što jeste razdvojeno, to je da su hrvatski jezik i ilirski jezik odvojeni pojmovi.

Ilirski je za Bečlije uvek bio ŠTOKAVSKI (SRPSKI) PISAN LATINICOM.

Međutim, imajući u vidu značaj samog zakona, jedno su predmeti u školama iz 1849, a drugo državni ("zemaljski") službeni dokumenti koji se imaju u sledećih 10 godina štampati na na dva pisma srpskog jezika, kako Grčević sam kaže:

8. na srpskom jeziku (srpsko građansko pismo)
9. na srpskom jeizku (latinica, koji je ujedno i hrvatski).

Citat:
8. in serbisch-illirischer Sprache mit serbischer Civil-Schrift,
9. in serbisch-illirischer (zugleich croatischer) Sprache mit lateinischen Lettern

Priprema zakona Austrije, 2. april 1849.:
http://alex.onb.ac.at/cgi-content/anno-plus?apm=0&aid=rgb&datum=18490004&seite=00000006&zoom=1

Dieses Reichsgeseßblatt wird für den Umfang des ganzen Reiches in der kaiserlich-königlichen Hof- und Staatsdruckerei in Wien gedruckt, in Großoctav-Format, nach Vorschrift des §. 1 des mehrberufenen Patentes in allen landesüblichen Sprachen, daher fortan gleichzeitig in nachstehenden zehn Ausgaben erscheinen:​

1. In deutscher Sprache,​

2. in italienischer,​

3. in magyarischer,​

4. in böhmischer (zuglewich mährischer und slovakischer Schriftsprache),​

5. in polnischer,​

6. in ruthenischer,​

7. in slovenischer (zugleich windischer und krainerischer Schriftsprache),​

8. in serbisch-illirischer Sprache mit serbischer Civil-Schrift,​

9. in serbisch-illirischer (zugleich croatischer) Sprache mit lateinischen Lettern,​

10. in romanischer (moldauisch-wallachischer) Sprache.​

Pogledajte prilog 1575479
Pogledajte prilog 1575480


Zugleich znači ujedno, u isti mah, istovremeno. a ne zapravo...



E da...

Ruku na srce, u Beču su znali da je Gaj "prigrlio" srpski jezik, pa su jedinu razliku pravili u pismu (latinica/ćirilica).

Dokaz:

Citat:
http://www.google.hr/books?id=u103AAAAMAAJ&pg=PA83&dq=Palmotich&lr=

http://alex.onb.ac.at/cgi-content/anno-plus?apm=0&aid=rgb&datum=18490004&seite=00000006&zoom=2

Jasno je da u ova dva zakona nema protivrečnosti.

Oba zakona govore o jednom jeziku pisanom dvama pismima.

Kandidati za učitelje živih jezika u gimnazijama predaju jedan te isti jezik, ali je kod

​

(a) srpsko-ilirskog i hrvatskog pisanje latinično​

(b) srpsko-ilirskog pisanje ćirilično,​

​

pa otud i pozivanje kandidata na poznavanje

(a) latinične književnosti (Gundulić, Palmotić, Zlatarić, Đorđić) odnosno ​

​

(b) ćirilične književnosti (treba da pokažu poznavanje razlika između narodnog jezika i živog liturgijskog dijalekta crkvenoslovenskog jezika, sem toga, njihovih najstarijih jezičkih spomenika, npr. srpskih povelja štampanih u Beogradu i Dušanovog Zakonika).​

Očigledno je da je Beč pre svega želeo da bude praktičan i otud je jasno zašto on razlikuje samo 2 pisma jednog istog jezika (srpsko-ilirskog).

Sve u svemu, nema tu nikakvog haosa, sem ako se ne zna nemački pa se ovo der serbischen in Belgrad gedruckten Urkunden und des Gesetzbuches von Stephan Dusan nachzuweisen (poznavanje srpskih povelja štampanih u Beogradu i Dušanovog Zakonika), prevede ovako


Neznanje blaženo...

Znači zabio si čisti autogol.
Dok za Hrvate se preporuča dalmatinsko dubrovački štokavsko ijekavski standard, koji se i danas koristi, za Srbe se preporuča ono što je u Srbiji tada standard, ruskoslavenski kojeg Srbi danas ne razumiju.

Postavljao sam dokumente kako su Srbi odbijali štokavsko ikavski i štokavsko ijekavski za zajednički školski standard sa Hrvatima.

 

[Mrkalj]

Nema to veze sa "srpskim pismom", u dijelovima Dalmacije se pisala lokalna varijanta bosančice.

Primjer pismo makarskog župnika Don Jakova Piunovića svojem biskupu 1769., u kojem piše "pišite mi arvacki neka mogu razumiti."

Pogledajte prilog 1575514

A ko je knez Mirlosav koji je formirao Poljičku komunu? Bosančeros?

 

[Mrkalj]

Znači zabio si čisti autogol.
Dok za Hrvate se preporuča dalmatinsko dubrovački štokavsko ijekavski standard, koji se i danas koristi, za Srbe se preporuča ono što je u Srbiji tada standard, ruskoslavenski kojeg Srbi danas ne razumiju.

Postavljao sam dokumente kako su Srbi odbijali štokavsko ikavski i štokavsko ijekavski za zajednički školski standard sa Hrvatima.

Nisi ti to dobro tj. pažljivo pročitao.

 

[Urvan Hroboatos]

Znači zabio si čisti autogol.
Dok za Hrvate se preporuča dalmatinsko dubrovački štokavsko ijekavski standard, koji se i danas koristi, za Srbe se preporuča ono što je u Srbiji tada standard, ruskoslavenski kojeg Srbi danas ne razumiju.

Postavljao sam dokumente kako su Srbi odbijali štokavsko ikavski i štokavsko ijekavski za zajednički školski standard sa Hrvatima.

Mrki je tipičan Srbin, trijumfalno citira nešto što doslovno ruši njegove konstrukcije. Srpska agitacija i logika ne idu zajedno

 

[Pumpaj Dinstanović]

Mrki je tipičan Srbin, trijumfalno citira nešto što doslovno ruši njegove konstrukcije. Srpska agitacija i logika ne idu zajedno

Misliš, kao kada si se ti pozivao na Mirjanu Gross, koja je doslovno rušila tvoje tvrdnje?

 

[Urvan Hroboatos]

Misliš, kao kada si se ti pozivao na Mirjanu Gross, koja je doslovno rušila tvoje tvrdnje?

Mirjana Gross ni u čem nije rušila moje tvrdnje- koje ni nisu bile ništa izvorno- a to što ne vidiš na neki način potvrđuje što sam napisao.

Tvoje suludo citiranje nekog nepostojećeg Brozovićeva iskaza o hrvatskoj jezičnoj politici u SFRJ, kao i potpuno krivo tumačenje njegova teksta o istoj, izašloj u Jeziku", samo dokazuje što sam napisao.

 

[Mrkalj]

Misliš, kao kada si se ti pozivao na Mirjanu Gross, koja je doslovno rušila tvoje tvrdnje?

On misli da da, jer ovo što sam postavio iz 1849. govori o percepciji srpskog jezika od strane bečkog dvora i prethodnica je koja objašnjava smisao tzv. "Bečkog knjievnog dogovora". Ali u njegovom slučaju pozivanja na gđu. Gross bilo je - tropa.

PS. U gro tih slučajeva radi se o grčevitim pokušajima Marija Grčevića da se etablira kao kroatista istoričar jezika (to su sve njegova "otkrića" iz starije litarature i arhiva). U 100% slučajeva, bez uspeha.

 

[Urvan Hroboatos]

Znači zabio si čisti autogol.
Dok za Hrvate se preporuča dalmatinsko dubrovački štokavsko ijekavski standard, koji se i danas koristi, za Srbe se preporuča ono što je u Srbiji tada standard, ruskoslavenski kojeg Srbi danas ne razumiju.

Postavljao sam dokumente kako su Srbi odbijali štokavsko ikavski i štokavsko ijekavski za zajednički školski standard sa Hrvatima.

Ni ne trebaju dokumenti, nego je dostatan terminološki rječnik iz 1853., zasebno za slovenski, hrvatski i srpski, gdje urednik srpskoga dijela Božidar Petranović priznaje da Srbi imaju drugi književni jezik jer su se navikli na ruske oblike i nazive..

https://www.google.hr/books/edition..._Terminologie_für_d/n-caAAAAYAAJ?hl=hr&gbpv=1

 

[Лекизан]

Jadnik je u početku bio otvoreni croatofil kada je otkrio književnost koju razumije.
Kasnije kad su se Hrvati ispišali po njemu da kakvi jbn Srbi katolici, on je pukao i počeo pisati gluposti poput "Srbi svi i svuda".
Svoje frustracije i komplekse je pisanjem prenio na dobar dio Srba, bolje reći većinu Srba, koji ni danas ne mogu od muke prestati svojatati tuđe.

Драги корисниче молим да се из сфере фантазија и алтернативне историје вратиш у домен историје као научне дисциплине, конкретно лингвистике као њене помоћне науке.Говорим ти како те остали корисници не би сматрали за шарлатана деретићевског типа а ти како хоћеш.
Могао би за почетак да почнеш да корисниш и Вуково писмо - ћирилицу, кад већ користиш језик његовог народа.

 

[Urvan Hroboatos]

Драги корисниче молим да се из сфере фантазија и алтернативне историје вратиш у домен историје као научне дисциплине, конкретно лингвистике као њене помоћне науке.Говорим ти како те остали корисници не би сматрали за шарлатана деретићевског типа а ти како хоћеш.
Могао би за почетак да почнеш да корисниш и Вуково писмо - ћирилицу, кад већ користиш језик његовог народа.

Srpski likovi koriste i jezik- doduše karikiran- hrvatskoga naroda, a sve više i pismo, pa tu nema temelja ovakvim bljuzgama.

 

[Mej bregami]

A ko je knez Mirlosav koji je formirao Poljičku komunu? Bosančeros?

Knez Miroslav?

 

[Пилипенда]

PS. U gro tih slučajeva radi se o grčevitim pokušajima Marija Grčevića da se etablira kao kroatista istoričar jezika (to su sve njegova "otkrića" iz starije litarature i arhiva). U 100% slučajeva, bez uspeha.

Не дам на Марија! Не само да је имао успјеха, него је сваку своју СФ хипотезу спектакуларно ефектно срушио доказујући је. Ту му ни Хроби није раван!

 

[Лекизан]

Srpski likovi koriste i jezik- doduše karikiran- hrvatskoga naroda, a sve više i pismo, pa tu nema temelja ovakvim bljuzgama.

Не него хрватски ликови који долазе овде користе језик српског народа, зато вас и разумемо на жалост, и то користе латинична слова за записивање српског језика али када потежу права на Босну или Дубровник онда сматрају да је и ћирилица добра, па не видим што и то писмо не би користили.

 

[Scott Isle]

Ma nemaš pojma, to kako je neki stranac zapisao nešto što misli da je tako čuo ne govori ništa. Skoro sva slavenska imena su zapisana u nešto izmijenjenom obliku.
To da Hrvati nisu Slaveni te demantira da su svugdje zapisivati kao Slaveni i takvima slali ljude koji su mogli s njima komunicirati. Zapisana imena su sva slavenska.

Jednom sam ti vec rekao da se nisam govana najeo da tebi objasnjavam istoriju. Ali evo jedan primjer, nema Hrvata u franackim Analima u vrijeme Karla Velikog! To je zato sto ste Njemci, Austrijanci!!
A franacki Car Karlo Veliki postuje srpsku Dalmaciju! I ne ide tamo! Znas zasto? Zato sto je vec Carevina!! Postoji tradicija Careva uveliko u 9. vijeku.
To je jedan primjer. Ali vama franackim agentima ocigledne stvari ne idu u glavu.

 

[Mej bregami]

Nisi ti to dobro tj. pažljivo pročitao.

Znam njemački. Sve je jasno.
Za Srbe se preporuča crkvenoslavenski iz srednjeg vijeka "koji se još koristi kod Srba".

 

[Mej bregami]

Драги корисниче молим да се из сфере фантазија и алтернативне историје вратиш у домен историје као научне дисциплине, конкретно лингвистике као њене помоћне науке.Говорим ти како те остали корисници не би сматрали за шарлатана деретићевског типа а ти како хоћеш.
Могао би за почетак да почнеш да корисниш и Вуково писмо - ћирилицу, кад већ користиш језик његовог народа.

To je bio životni put V.S.K.
Od oduševljenog jezikoslovca do ogorčenog pljuvača otrova. Odbačen od svojih, vječito bez novca, mogao se samo smucati njemačkim govornim područjem.

 

[Mej bregami]

Jednom sam ti vec rekao da se nisam govana najeo da tebi objasnjavam istoriju. Ali evo jedan primjer, nema Hrvata u franackim Analima u vrijeme Karla Velikog! To je zato sto ste Njemci, Austrijanci!!
A franacki Car Karlo Veliki postuje srpsku Dalmaciju! I ne ide tamo! Znas zasto? Zato sto je vec Carevina!! Postoji tradicija Careva uveliko u 9. vijeku.
To je jedan primjer. Ali vama franackim agentima ocigledne stvari ne idu u glavu.

Ne da se nisi najeo, nego još to trpaš u usta.

 

[Лекизан]

To je bio životni put V.S.K.
Od oduševljenog jezikoslovca do ogorčenog pljuvača otrova. Odbačen od svojih, vječito bez novca, mogao se samo smucati njemačkim govornim područjem.

Не, то су бедне инсинуације неког са комплексом мање вредности.

 

[Kole11]

Nema to veze sa "srpskim pismom", u dijelovima Dalmacije se pisala lokalna varijanta bosančice.

Primjer pismo makarskog župnika Don Jakova Piunovića svojem biskupu 1769., u kojem piše "pišite mi arvacki neka mogu razumiti."

Pogledajte prilog 1575514

Koja je razlika izmedju ovog pisma I pisma koje trenutno zatirete u CRO?
Ovo kul je Bosancica a ono smor je Rascica?

 

[Mej bregami]

Не, то су бедне инсинуације неког са комплексом мање вредности.

Samo si potvrdio da si iskompleksiran, i ovaj koji te lajkao.
Ti demantiraj moje pisanje točku po točku, ovo ti nije trebalo.

 

[Mej bregami]

Koja je razlika izmedju ovog pisma I pisma koje trenutno zatirete u CRO?
Ovo kul je Bosancica a ono smor je Rascica?

Da nema razlike ne bi se različito zvalo. Srbi su pisali ustavnom čirilicom, dok se u Bosni i južnoj Hrvatskoj koristila nesto izmijenjena brzopisna ćirilica po uzoru na takvu latinicu.
Kako je Bosna zajedno sa Slavonijom i južnom Hrvatskom spadalo u franjevačku provinciju Bosnu Srebrenu koji su jedini po turskom dopuštenju smjeli brinuti za katoličke vjernike na turskom području tako su imali o utjecaj na književnost.
Pravoslavci nisu ništa pisali i izdavali pa nisu imali ni utjecaja na jezik.

 

[ronhilllol]

Kao što se vidi, radi se o gradivu iz književnosti. Ono što jeste razdvojeno, to je da su hrvatski jezik i ilirski jezik odvojeni pojmovi.

Hrvatski i ilirski jezik su stavljeni u istu skupinu, a srpski(dakle, pravi srpski jezik, ne ovaj Vukov novosrpski tj. starohrvatski) u drugu. Mrkalj nastavlja sa srpskom tradicijom perfidnih laži, gdje izričiti dokaz koji potvrđuje hrvatski narativ prezentira kao nešto što ga demantira i obara. Neće proći.

 

[ronhilllol]

Jednom sam ti vec rekao da se nisam govana najeo da tebi objasnjavam istoriju. Ali evo jedan primjer, nema Hrvata u franackim Analima u vrijeme Karla Velikog! To je zato sto ste Njemci, Austrijanci!!
A franacki Car Karlo Veliki postuje srpsku Dalmaciju! I ne ide tamo! Znas zasto? Zato sto je vec Carevina!! Postoji tradicija Careva uveliko u 9. vijeku.
To je jedan primjer. Ali vama franackim agentima ocigledne stvari ne idu u glavu.

Ima, ali za Hrvate pisac anala koristi ime "Slaveni". Po Porfirogenetu Hrvati su došli prvi na Balkan, a Srbi su nas slijedili.