Čiji je naš jezik

[Urvan Hroboatos]

Тачно. А ко пише на википедији? Доктори историје?

Ne može biti Marko junak Vlasima,kad ga Vlasi umlatiše u bitci. To je kod Vlaha folkorni luzer, marginalac, nikakav junak, mušterija.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Na rubovima hrvatske folklorne kulture postoji i Marko Kraljević, što je točno. On postoji, mislim, i u bugarskom i rumunjskom folkoru. Postoje i zajedničke teme o drugim junacima (ili "junacima") protuturske borbe, poput Hunyadija i sl.

No za Hrvate to je sekundarna stvar, marginalna egzotika koja nije praktički ni od kakvog utjecaja na hrvatski pisani jezik. Za nj su, kad smo kod epike, važniji spjevovi Barakovića, Vladislava Menčetića i Rittera Vitezovića o Šubiću Zrinskom i opsadi Sigeta, nego markova pučka burgijanja.

Naravno, za srpski jezik i kulturu, to nije slučaj.

Totalno se ne može rubno otpisati kao da ne postoji.

Ti kao da dubrovačke književnike nisi uopšte ni čitao, deluje.

 

[ИгарЈ]

То сам више пута овде рекао и није нека тајна. Осим знања потребан је дар педагогије односно дара да пренесеш знање.
Има много учених људи који га немају , могу бити добри научници али лоши професори.

Међутим ван сваке сумње Бог отац не разуме шта си хтео да кажеш.
Не није било развијања словенског језика и размене између словенског албанског или румунског или није било?
Дакле рекао си да је то грешка малдог студента да никако не заборавимо да си ветера.ОК.

Прво и основно шта није било шта је погрешио?
Пошто то ниси умео да кажеш не знам у опште о чему причамо.

Рекох ти, дечко је споменуо балкански језички савез, а сва твоја даља тумачења тога су неоснована.

Што се тиче самог клипа који сам поставио више је у жижи интересовања било оно што је говорио о јужнословенским дијалектима чакавици , кајкавици и штокавици и односу наречја и саму еволуцију језика и његову променљивост.

Овај студент такође тврди да су разлике између западнословенских , јужнословеднских и источнословенских много сатрије о 6. века да су то и онада били већ формирани као различити словенски језици.

Балша је тек на почетку студија ваљда грчког језика, није меродаван. Не успевам наћи да је говорио о засебним словенским језицима пре 6. века, но за такво нешто нема основа. Тешко је рећи, ако не и немогуће, шта је језик а шта дијалекат, али слависти о крају дијалекатскога општесловенскога језика говоре тек од последње заједничке гласовне промене коју датују у 10. столеће.

 

[Pravi Vlah]

Ne može biti Marko junak Vlasima,kad ga Vlasi umlatiše u bitci. To je kod Vlaha folkorni luzer, marginalac, nikakav junak, mušterija.

Тачно!

 

[NickFreakyrgios]

Pogledajte prilog 1081095


To su ljudi sa 100 riječi, manje od Neandertalaca.

Видиш ту се уопште не слажем прво Словени имају оригиналне називе за неке народе које Византијци зову другим именима.
Уртигуре и Куртигуре (Оугуе) који узнемиравају царство а Византијци се још више плаше њиховог савеза са Словенима јер Словени нису имали коњицу али су сплаварили добро и прелазили лако Дунав или било коју реку у Ломбардији , Ломбарди се држе копна а Словени мора.
Курзтигуре Словени зову Бугарима , Уртигуре или Оугуре данас Угаре Стефан Немања у житијама зове Оугуре Мађаре. Они су се гграничили са Антима њихов савз је натерао Византију на савез са Аварима и прекршили су уговор са западним Турцима великом империјом коју ће делимично наследити Хазари.

Византијци и Оугуре и Куртигуре зову Хунима. Словени Алане зову Осима што је ближе данашњој Осетији.Ви сте били под јаким утицајем Бечког двора где су таква гледишта била традиционалана а Словени још срећни што су поданици такве господе.

Наиме сви стручњаци и археолози сорабисти из Немачке се слажу да су Полабски Срби крајем 5. почетком 6. века имали уређену државу класно раслојену. Били су карактеристични по торањ култури кружних утврђења која потичу са Дунава.. Обзиром да су били франачки суседи развијали су се и поред њих иако непријатељи. ни Чеси ни Абодрити нти Велетаби нису били другачији. Франачке хронике , АлМасуди , Инбн Јакуб , бавсрски географ потврђују ове потатке сем да говоре да су владали карљеви Велетаба али франачки извори говоре да су Абодрити били у ривалству и у рату са Велетабима па су их једном са Францима подчинили. Многи Абодрити су служили и стизали на високе положаје у франачкој војсци а владари постајали војводе.

Читава франачка историја не разликује пуно Саксонце , Сасе , Баварце , Ауструзе , Сорабе , Абодрите , Чехе , Баварце као Гале по неком грчком принципу као варваре и дивљаке већ искључиво као достојне или недостојне непријатеље. Стратешке циљеве где никако не говоре ништа изврнуто од тога.

Један пример франачког капетана који је пеговарао са Самоном ради одштете и пљачке Самон му је одговорио ако нас примате са вама ваши смо. Да се тиме анулира штета. а како писац каже овај глупи капетан малоумни рече Самону не можемо ми хришћани бити пријатељи са псима.
Самон га отера из логора и непријатељствои се наставља које су Франци преко капетана желели да регулишу.

Да не давим култура и организација Анта се није разликовала пуно од Гота и Сармата били су државотворни развијени са јаким металуршком технологијом и пронађеним великим урбаним центрима у Молдавији.

Они су се одржали и под Готима , Хунима и Аварима и никад нису признавали власт Авара.

Локaлитет: Вaтин
Мaтеријaл: легурa сребрa и злaтa
Димензије: 38 x 30 mm
Дaтовaње: рaни средњи век – Визaнтијa
Инвентaрски број: Aa 4574

СЛОВЕНИ VI-XII ВЕК н.е.

Веровaтно се Словени досељaвaју још у Великој сеоби нaродa нa територију Јужног Бaнaтa, њихов долaзaк повезује се тек доминaцијом Авaрa у првом aвaрском кaгaнaту формирaном средином VI векa. Ту су они сaвезници Авaрa у освaјaњу римских провинцијa. Порaзом Авaрa они се осaмостaљују и други aвaрски кaгaнaт у VIII веку, зaтиче Словене ослобођене aвaрског утицaјa и веровaтно у формирaњу рaних обликa држaве. Конaчним пaдом Авaрa нaши крaјеви увелико нaсељени Словенинимa поново мењaју господaрa, то су сaдa Бугaри који ствaрaју јaку држaву, великим освaјaњимa нa штету визaнтијско-фрaнaчке превлaсти у IX веку. Крaјем IX векa у Пaнонску низију пристижу Мaђaри и почетком X векa формирaју своју држaву, смењујући Бугaре нa политичкој сцени Јужног Бaнaтa.

Лужичко српска тврђава Радуш 6-7 век Брандербург Немачка. Ову културу шире на сва околња племена и потискују старију културу , прашку , суковско-џевџевску.

Што се тиче фибула Анта а касније свих Словена сличне су као готске само имау 7 кракова , мушку маску и 1 женску ношњу.
Готске фибуле имау 3 или 5 кракова и 2 женске ношње.

Многи археолози и историчари се слажу да се аварски каганат у задњим епохама није разликовао много од франачке државе.
Да су Словени имали 100 речи не би сигурно словенски био лингва франка аварског каганата.

После пада Византије под турску власт као и Србије почиње то примућство запада што је најгоре западне пропаганде која шири јако лошу и ружну слику о Словенима који су имали своје државице на Балкану пре немачког царства . Шпаније скоро свих сем Франака. Суеба у Галицији или Вандала у Африци. Истина да Немци нису ковали новац и да су имали натуралну првреду до превласти Франака. кои су им створили државу.

Словени су изузев Балкана заостали јер су касно примили хришанство а са њим и феудални поредак зато су постали мета пустошења и уништавања али те разлике ће се видети од 9. века па надаље.

 

[Konstantin Veliki]

Totalno se ne može rubno otpisati kao da ne postoji.

Ti kao da dubrovačke književnike nisi uopšte ni čitao, deluje.

Да не заборавимо "вије се орао над Смедеревом".

А хрватска лингвистика мртво ладно тврди да је то све хрватска култура, да је Андрија Змајевић хрватски писац (који је малтене србовао), а има тезу како српски и хрватски нису имали додирних тачка.

Није ни чурдно да хрватска језична политика служи за подсмех и људи у Аустрији и Немачкој који су чули то, сумљају да је наратив 90тих тачан.

Толерантни Бошњјаци су толико у мржњи да свој језик осакате, док ултрамега наци Срби ништа од тога раде.

 

[Urvan Hroboatos]

Да не заборавимо "вије се орао над Смедеревом".

А хрватска лингвистика мртво ладно тврди да је то све хрватска култура, да је Андрија Змајевић хрватски писац (који је малтене србовао), а има тезу како српски и хрватски нису имали додирних тачка.

Није ни чурдно да хрватска језична политика служи за подсмех и људи у Аустрији и Немачкој који су чули то, сумљају да је наратив 90тих тачан.

Толерантни Бошњјаци су толико у мржњи да свој језик осакате, док ултрамега наци Срби ништа од тога раде.

Zmajević da nije Hrvat? U svijesti samoh starih Hrvata? Ma nemoj ...

 

[Konstantin Veliki]

Zmajević da nije Hrvat? U svijesti samoh starih Hrvata? Ma nemoj ...

[

А то како се Змајевић сам осечао је тотално не битно????

Да је Андрија звао свој језик српским???

Тотално не битно, иначе причам о Андрији а не Матији.

 

[Urvan Hroboatos]

А то како се Змајевић сам осечао је тотално не битно????

Да је Андрија звао свој језик српским???

Тотално не битно, иначе причам о Андрији а не Матији.

Nije zvao svoj jezik srpskim nikada.

Rekoh Kosta- truba si ....

Ej Kotore, gnizdo sokolovo,
na visokoj grani savijeno,
di se legu zmaji i sokoli,
koji caru puno dodijaše!


Svijeno je na jeli zelenoj
ter pokriva Buku od Kotora,
kojano je dika od Hrvata
i viteško srce od junaka.


Viru j meni, dragi pobratime,
koji nosiš od junaka ime,
da ja brojim nediljicu dana
od Kotora mlade vitezove,


koji turske glave odsicaše
i na mejdan često izlaziše,
ne bih ti ih moga izbrojiti,
ni njihova junaštva kazati.


Koliko je mladih Kotorana,
toliko je na maču delija,
svi su oni srca viteškoga,
krunu brane dužda mletačkoga.


Ej Kotore, gnizdo sokolovo,
Dalmacije diko i pohvalo,
u tebi se legu sokolići
i gospodska dica Zmajevići,


u Perastu Šestokrilovići
i žestoke zmije Bujevići,
koji Turkom na mejdan iđahu,
na mejdanu glave odsicahu.

Zmiju biše porodila vila,
po imenu Bronzu kavalira:
delija je od Buke kotorske,
boje ga se haramije turske.

Na moru je s njima bojak bio
i mnoge je Turke pogubio,
opošteni dužda mletačkoga,
jer je Bronza roda junačkoga.

To svidoče Latini i Turci,
Dalmatini i svi Hercegovci,
kavalirstvo, medalje od zlata,
kojeno mu vise oko vrata.

Ne čudi se, dragi pobratime,
krajišniče i Hrvaćanine,
jer od davna jesu Peraštani
na krajini vitezovi zvani.

Pošteno su vazda vojevali
i junačke glave odsicali:
to svidoče krajine hrvatske,
još i mudre knjige talijanske.

Kad Rimljani vas svit osvojiše,
svi se kralji njima pokloniše,
al’ ne ktiše silni Peraštani
ni ostali mladi Kotorani,
....................

 

[Пилипенда]

Zmajević da nije Hrvat? U svijesti samoh starih Hrvata? Ma nemoj ...

Немој, рођени, потезати Качића-Миошића, већ сам качио па да опет на правим спрдњу с тим...
Него, гдје нађосте овог вајног рецитатора? Он је свој тисућљетни хрватски, изгледа, учио од неког из треће генерације исељеника по Синдеју или тако некако. Што на платисте неком Србину да те стихове бар прочита како треба? Овај сиротан чита „хрватски” отприлике ко што наш вајни „преслотонаслиједник” говори српски.

 

[Konstantin Veliki]

Nije zvao svoj jezik srpskim nikada.

Rekoh Kosta- truba si ....

То значи човек који стално пише о Светом Сави, Немањићима и Косову. Који каже да користи српска слова (ћирилицу) која се служи цела наша нација је велики хрватски и само хрватски писац и само хрватски нема ништа српско. И да хрватски језични корпус пре Вука нема везе за Србима и српском традицијом.

И обадвоје ствари исто времено тврдиш и мене називаш трубом.

Смешан си.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ček, sad i Andrija Zmajević pohrvaćen?

 

[Konstantin Veliki]

Две тезе хрватске лингвистике и Урвана.

1. Дубрновничка литература, Андрија Змајевић и народна уметност католика је тотално хрватска и само хрватска, "орао преко Смедерва" је хрватска песма. Називала се словински, илирски или нашки и све је то хрватски и само изкључиво хрватски.

2. Нема додирних тачка хрватске и српске књижевности и културе.

То су две тезе које не иду заједно. Никако не фунционишу заједно једна од тих два теза мора да није тачна. Сад се одлучи Урване која ти је дража или немој причати како ја трубим. Јер очигледно је могуче у твојој глави веровати да је землја и кугла и равна плоча истовремено.

 

[Urvan Hroboatos]

То значи човек који стално пише о Светом Сави, Немањићима и Косову. Који каже да користи српска слова (ћирилицу) која се служи цела наша нација је велики хрватски и само хрватски писац и само хрватски нема ништа српско. И да хрватски језични корпус пре Вука нема везе за Србима и српском традицијом.

И обадвоје ствари исто времено тврдиш и мене називаш трубом.

Смешан си.

Primas Srbije naravno da piše o Savi i Nemanjićima, budući da je pastir tomu narodu.
I naravno da koristi pojam srpska slova, o čemu je Grčević dobro pisao u detalje ovdje:
https://www.bib.irb.hr/1014951

Jednostavno- ne znaš. I nema se tu što govoriti ...

Hrvatski pisani korpus nema veze sa Srbima, i to su dva odvojena kulturnopovijesna kruga.
Ništa u hrvatskoj pisanoj kulturi nema veze sa Srbima, budući da Hrvati o srpskoj kulturi nisu imali pojma.
Točno je da neki, rubno, rabe i srpsku motiviku, no to je Hrvatima onoga doba bilo nešto maćedonski i bugarski,
kao što je Gunduliću Beograd grad u Bugarskoj, toliko je o tom znao ...

To je rekao i takav vukovac kao Ivan Broz:

 

[Konstantin Veliki]

Primas Srbije naravno da piše o Savi i Nemanjićima, budući da je pastir tomu narodu.
I naravno da koristi pojam srpska slova, o čemu je Grčević dobro pisao u detalje ovdje:
https://www.bib.irb.hr/1014951

Свака теби част како можеш демантовати samog sebe у две реченице.

Или је сад Андрија Змајевић велики хрватски писац како тврди матица хрватска или не. https://www.matica.hr/hr/547/iz-proslosti-boke-peraski-rod-zmajevica-28057/

Иначе чему ово бомбардирање текстова.

 

[NickFreakyrgios]

Ne može biti Marko junak Vlasima,kad ga Vlasi umlatiše u bitci. To je kod Vlaha folkorni luzer, marginalac, nikakav junak, mušterija.

Мирче геније! Дугујеш ми кафу коју сам испљувао од смеха јуче кад сам прочитао ово.

 

[Urvan Hroboatos]

Свака теби част како можеш демантовати samog sebe у две реченице.

Или је сад Андрија Змајевић велики хрватски писац како тврди матица хрватска или не. https://www.matica.hr/hr/547/iz-proslosti-boke-peraski-rod-zmajevica-28057/

Иначе чему ово бомбардирање текстова.

Naravno da je hrvatski pisac, i to tvrdi ne samo MH, nego sve relevantne povijesti te lokalne hrvatske književnosti.

Zmajević nije nikakav veliki pisac, to je obično pisanje bez neke vrijednosti.

 

[Konstantin Veliki]

Шта је релеватна књижевност наравно дефинише наш друг Урван.

Бог лингвистике.







ПС: Ово се само може иронијом коментарисати.

 

[NickFreakyrgios]

Хрватски Римњани у хрватко-римском некрополама у Хрватској.

 

[Mrkalj]

Eno je majka!


Stvarno- pravi "štokavski". Možda i jest, no s bilo čim hrvatskim nema veze.

Ne znaš koliko si u pravu!

Evo je - tiktokerka iz Dubrovnika:

https://www.tiktok.com/video/7052379181144984837

Sem sintakse istočnog tipa (Evo ga - recept!), koristi inačice kao krompir i usisivač.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Popis stanovništva u SR Bosni i Hercegovini iz 1991. godine, po maternjem jeziku:

* bosanski jezik: 1.631.991 (37,29%)
* srpskohrvatski: 1.160.962 (26,52%)
* srpski: 824.817 (18,84%)
* hrvatski: 588.099 (13,44%)
* hrvatskosrpski: 61.165 (1,4%)
* jugoslovenski: 11.575 (0,26%)
* romski: 10.422 (0,24%)
* krajiški: 5.571 (0,13%)
* albanski: 5.448 (0,12%)
* bošnjački: 4.375 (0,1%)
* srpskohrvatski/hrvatskosrpski: 4.117 (0,09%)
* ukrajinski: 2.892 (0,07%)
* muslimanski: 2.545 (0,06%)
* bosanskohercegovački: 2.471 (0,06%)
* slovenački: 1.843 (0,04%)
* makedonski: 1.597 (0,04%)
* rumunski: 1.172 (0,03%)
* njemački: 952 (0,02%)
* mađarski: 905 (0,02%)
* rusinski: 700 (0,02%)
* italijanski: 600 (0,01%)
* islamski: 451 (0,01%)
* češki: 449 (0,01%)
* hrvatskosrpski/srpskohrvatski: 427 (0,01%)
* crnogorski: 266 (0,01%)
* pravoslavni: 232 (0,01%)
* bosanski srpskohrvatski: 190
* bosanski hrvatski: 148
* hrvatski bosanski: 120
* bosanski muslimanski: 104
* bosanski srpski: 89
* hercegbosansko-hrvatskosrpski: 73
* srpsko-hrvatsko-hrvatskosrpsko-bosanski: 36
* bosanski jugoslovenski: 19
* bosanski hrvatskosrpski: 15
* romski bosanski: 8
* hrvatsko-bosansko-srpski: 4
* ostalo: 8.440 (0,19%)
* nepoznato: 41.743 (0,95%)

 

[Boris T]

Popis stanovništva u SR Bosni i Hercegovini iz 1991. godine, po maternjem jeziku:

* bosanski jezik: 1.631.991 (37,29%)
* srpskohrvatski: 1.160.962 (26,52%)
* srpski: 824.817 (18,84%)
* hrvatski: 588.099 (13,44%)
* hrvatskosrpski: 61.165 (1,4%)
* jugoslovenski: 11.575 (0,26%)
* romski: 10.422 (0,24%)
* krajiški: 5.571 (0,13%)
* albanski: 5.448 (0,12%)
* bošnjački: 4.375 (0,1%)
* srpskohrvatski/hrvatskosrpski: 4.117 (0,09%)
* ukrajinski: 2.892 (0,07%)
* muslimanski: 2.545 (0,06%)
* bosanskohercegovački: 2.471 (0,06%)
* slovenački: 1.843 (0,04%)
* makedonski: 1.597 (0,04%)
* rumunski: 1.172 (0,03%)
* njemački: 952 (0,02%)
* mađarski: 905 (0,02%)
* rusinski: 700 (0,02%)
* italijanski: 600 (0,01%)
* islamski: 451 (0,01%)
* češki: 449 (0,01%)
* hrvatskosrpski/srpskohrvatski: 427 (0,01%)
* crnogorski: 266 (0,01%)
* pravoslavni: 232 (0,01%)
* bosanski srpskohrvatski: 190
* bosanski hrvatski: 148
* hrvatski bosanski: 120
* bosanski muslimanski: 104
* bosanski srpski: 89
* hercegbosansko-hrvatskosrpski: 73
* srpsko-hrvatsko-hrvatskosrpsko-bosanski: 36
* bosanski jugoslovenski: 19
* bosanski hrvatskosrpski: 15
* romski bosanski: 8
* hrvatsko-bosansko-srpski: 4
* ostalo: 8.440 (0,19%)
* nepoznato: 41.743 (0,95%)

Югословенски!! Православни!! Непознато!!

 

[Slavan]

Захваљујем се ауторима што су већ на 2:00 за лингвистику рекли:

„Будући да није егзактна него хуманистичка знаност и не може одредити што је засебан језик, а што иначица неког језика јер то и не спада у њезин дјелокруг.”​

па нисам губио вријеме на даље слушање овог тросахатног урадка о украдку.

Злехуда судба задесила је хрватски језик... Некакав једва писмени ћопавац дограбио га се тако што је проговорио њиме од рођења и прогласио га српским. Да је само то, ни по јада... него је славни, тисућљетни хрватски народ угуран у Југославију у којој му је наметан тај српски, а заправо хрватски језик. Какве су то муке биле! Колико је само хрватске храбрости и истрајности требало да би се одупрло насилном наметању валститог им језика! Али тисућљетни, државотворни народ одолио је и таквим, најстрашнијим искушењима и коначно се отргао из окова свог језика кога су му више од вијека наметали други. Отргао се и продисао пуним плућима, сад га намеће самом себи измишљајући све и свашта само да би се колико-толико разликовао од оног истог тисућљетног хрватског кога је једва писмени ћопавац прогласио српским...

То је суштаствена разлика између науке и знаности (која се каткад назива и науком). Нешто се изучава, учи и научи, а нешто се једноставно - зна и за то није нужно потребно нешто нарочито. То се само "уведе", прогласи, октроише и... tutto finito.

Егзактни егземплар такве работе је усташка знанственица Ванда Бабић.

 

[Pumpaj Dinstanović]

@Gledston jesu li Turci u osmanskom periodu često ćiriličko pismo nazivali stara Srbija?

 

[Mrkalj]

@Gledston jesu li Turci u osmanskom periodu često ćiriličko pismo nazivali stara Srbija?

Argumentativno pitanje. Ovo je tipično nekorektno postavljeno pitanje jer pretpostavlja da Gledston ima kod sebe popis svih pomena tog naziva u osmanskoj građi.

Ispravno pitanje je: Gledstone, možeš li navesti pojavnice naziva ćirilice kao "stara srbija" sa kojima si se susreo i dati (aritmetičku) proporciju tog naziva ćirilice u odnosu na sve druge nazive za ćirilicu u osmanskoj građi sa kojima si se susreo?

I onda bismo dobili individulani rezultat koji važi kao pokazatelj Gledstonovog proučavanja građe.

Način na koji je korisnik Q postavio pitanje ukazuje da postavljaču nije stalo do istine, već do unapred priželjkivanog rezultata. Sa korisnikom Q to je gotovo uvek slučaj, samo što se ovde to jasno (klinički) vidi.