Čiji je naš jezik

[veliki krang]

Da, to ima većina država Europe, Srbi opet kasne po običaju pa će preuzeti hrvatske nove riječi i tvrditi da je to "vekovno srpsko, još od vinčanske kulture".

Sigurno, evo kao što smo preuzeli jednu od poslednjih pobedničkih reči koja glasi daljinac

 

[Krishna]

To su sve prijevodi, teško je danas naći na internetu originale što se tiče srpskog jezika.

Ево ти оригинала. Врло добро се море разумити!
Пише "едним словом", и моји су говорили "едним" и "едном", али и "едан" ("један"), "есам" ("јесам") и "ес/ест" ("јесте"). Тако се говорило до мојих баба, а касније се изгубило школовањем.

 

[Mej bregami]

Sigurno, evo kao što smo preuzeli jednu od poslednjih pobedničkih reči koja glasi daljinac

Udna tuljica vam ne izlazi iz usta.

 

[veliki krang]

Udna tuljica vam ne izlazi iz usta.

Pa, koliko mogu da primetim, jedini kojima to ne izlazi iz usta ste vi

 

[Krishna]

Такозвани хрватски језик је неприродна израслина из српског језика.

 

[Mej bregami]

Такозвани хрватски језик је неприродна израслина из српског језика.

Izraslinu odsjecite, a ne se još više za nju hvatati.

 

[Slavan]

To pitaj čakavca

Не морам питати, знам.
Ти, дакле, не говориш чакавски језик.

Ma ništa, ako je samo za dalmatinski jezik u opisu uokvirio hrvatska područja i piše čakavskom ikavicom koja se govori na tom području i danas, onda mora da je eskimski.

Па је ли чакавска икавица или штокавица?

Može biti i jedno i drugo,ne vidi se iz teksta.

Како се не види? Ево, ја јасно видим. Је ли ово штокавски или чакавски?

Веле ми јест мучно било ово мало писати, једно, да сам малим дитетом будући, како знати морете, из наше земље изведен и нисам потле веле дуговал са људи нашега јазика; друго, да ови наш јазик којим се сада у нашој земљи говори круто јест с италијанским смућен, толико да трудно и не добро нахођах наша чела слова. Просим зато оних који боље од мене ово писати могу и знаду, да ми не замирају, него да они липше ово и остале овакове духовне ричи пишу, нека и наш јазик, који ни мањи у ничемуре од осталих, своју част јима, и да се Бог у њему толикоје боље хвали. За ови мој труд, трошак и чисту љубав коју вам носим, не желим друго од вас него да ме у ваших молитвах Богу припоручујете. А он вам дај да, како јесте од њега зазване а ви се њему завећале, тако му право служите и потом вичњи бир примете. Бог буди с вами. У Риму, 12. октобра 1606.

Фауст Вранчић

 

[Pumpaj Dinstanović]

Има ли где пример зашисаног ЧТО?
У повељи Кулин користи ШТО.
Pogledajte prilog 735094

Ja sam govorio o praslovnskoj formi, o preteči.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Razumiješ ti qaru, blenuo si nedavno na nešto što je bilo ajmo reći nedavno i ticalo se i tvog kraja gdje živiš pa si napisao da prvi put čuješ za to iako si se najprije kroz nekoliko stranica sprdao sa tim podatkom.

Evo srpski pa čitaj jer tako se pisalo do prije 200 godina u Srbiji.
Pogledajte prilog 735211

Ovaj, al sad si stvarno...ne, nije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

On je u rječniku napisao da se dalmatinski odnosi na narod između Jadranskog mora i rijeka Drave i Dunava.

Pogledajte prilog 735191

A zašto ne prikažeš celi citat, da se vidi šta Vrančić piše tačno sem Jadrana i Drave i Dunava, tj. i da se vudu da tu podrazumeva i Srbe?

Quod verò omnibus cæteris Slauonicæ linguæ idiomatibus, (quae latè per totam Europam ramos suos pandens, à mari Adriatico in Asiam ad incognita septentrionis vsque littora extenditur) Dalmaticum prætulerim; eacausa est, quod inter reliqos purissimum sit, quemadmodum inter Italica Hetruscum. Dalmatiam autem non ijs limitibus hic constringo, quos ei hodie iniquitas temporum angustissimos posuit, sed quibus olim terminabatur. Habebat enim à Meridie Mare Adriaticum, à Septentrione fluuios Drauum, & Danubium, ab Occidente Germanos, & Italos, ab Orie(n)te uerò Macedones, & Thraces. Nunc in Damatiam, Croatiam, Bosniam, Slauoniam, Seruiam, & Bulgariam dividitur. Ex his finibus puritatem linguæ suæ quam habent, una cum primis Ducibus suis Leho & Cseho, Poloni & Bohemi receperunt; hinc Diuus Hyeronimus, qui latinis simul & suæ nationis hominibus, sacros in terprætatus est libros, ac nouo expressit charactere originem suam habuit: hinc Cyrillus ille, qui alio charactere postea idem præstitit, quo non solum Dalmatæ, qui Græcorum religionem sectantur, sed & Rutheni seu Moscouitæ, & Valacchi hodie passim vtuntur.

Dakle, Vrančić piše da u predgovoru da u taj dalmatinski narod spada i Srbija, te i ljudi koji su pravoslavci i pišu ćirilicom. Istina jeste da je Vrančićev rečnik hrvatski, ali kako on sam piše, isto koliko je srpski.

Ma ništa, ako je samo za dalmatinski jezik u opisu uokvirio hrvatska područja i piše čakavskom ikavicom koja se govori na tom području i danas, onda mora da je eskimski.

Ovaj...a šta ako nije?

 

[Mej bregami]

Ovaj, al sad si stvarno...ne, nije.

Nisam mislio da je to napisano prije 200 godina, nego taj jezik se koristio do prije 200 godina.

 

[Mej bregami]

A zašto ne prikažeš celi citat, da se vidi šta Vrančić piše tačno sem Jadrana i Drave i Dunava, tj. i da se vudu da tu podrazumeva i Srbe?

Quod verò omnibus cæteris Slauonicæ linguæ idiomatibus, (quae latè per totam Europam ramos suos pandens, à mari Adriatico in Asiam ad incognita septentrionis vsque littora extenditur) Dalmaticum prætulerim; eacausa est, quod inter reliqos purissimum sit, quemadmodum inter Italica Hetruscum. Dalmatiam autem non ijs limitibus hic constringo, quos ei hodie iniquitas temporum angustissimos posuit, sed quibus olim terminabatur. Habebat enim à Meridie Mare Adriaticum, à Septentrione fluuios Drauum, & Danubium, ab Occidente Germanos, & Italos, ab Orie(n)te uerò Macedones, & Thraces. Nunc in Damatiam, Croatiam, Bosniam, Slauoniam, Seruiam, & Bulgariam dividitur. Ex his finibus puritatem linguæ suæ quam habent, una cum primis Ducibus suis Leho & Cseho, Poloni & Bohemi receperunt; hinc Diuus Hyeronimus, qui latinis simul & suæ nationis hominibus, sacros in terprætatus est libros, ac nouo expressit charactere originem suam habuit: hinc Cyrillus ille, qui alio charactere postea idem præstitit, quo non solum Dalmatæ, qui Græcorum religionem sectantur, sed & Rutheni seu Moscouitæ, & Valacchi hodie passim vtuntur.

Dakle, Vrančić piše da u predgovoru da u taj dalmatinski narod spada i Srbija, te i ljudi koji su pravoslavci i pišu ćirilicom. Istina jeste da je Vrančićev rečnik hrvatski, ali kako on sam piše, isto koliko je srpski.



Ovaj...a šta ako nije?

Taj rječnik je i prvi mađarski koliko mi je poznato.
Možda je i Bugarski jer i njega uključuje, ali zadržimo se na tome da je pisan na ikavici koja se koristi u Dalmaciji od čovjeka iz tog kraja.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Taj rječnik je i prvi mađarski koliko mi je poznato.

Ne znam moguće, ali kakve to ima veze sa ovim? On govori o slovenskom iliti dalmatinskom jeziku.

Možda je i Bugarski jer i njega uključuje, ali zadržimo se na tome da je pisan na ikavici koja se koristi u Dalmaciji od čovjeka iz tog kraja.

Ja sam se samo osvrnuo na ovo što si ti citirao. Za Vrančića pravoslavni Srbi su nesumnjivo bili pripadnici njegovog naroda (i to u užem smislu, a ne samo širem), a ovaj rečnik im je domaći.

 

[Mej bregami]

Ne znam moguće, ali kakve to ima veze sa ovim? On govori o slovenskom iliti dalmatinskom jeziku.



Ja sam se samo osvrnuo na ovo što si ti citirao. Za Vrančića pravoslavni Srbi su nesumnjivo pripadnici njegovog naroda (i to u užem smislu, a ne samo širem), a ovaj rečnik im je domaći.

Zapravo piše da je po njemu dalmatinski podijeljen na pobrojene zemlje, ali danas nitko neće reći da je taj jezik kojeg on zove dalmatinski recimo bugarski ili makedonski, pa i srpski.

 

[psmaniac]

A joj, počinje nitko nema što Srbin imade.
Na osnovu zapisa kako je to čuo i zapisao stranac koji ne govori jezik pjesme od Dalmatinaca u Italiji. Te pjesme su tada nazivali bugaršćice.

Ти изгледа још увек ниси савладао 'сопствени' језик.
Ако си мислио да је записао далматинску песму од Далматинаца,
вараш се. У питању су избеглице из Србије, ваљда видиш да се спомиње
Смедерево.

 

[psmaniac]

Srbima je bio

 

[psmaniac]

Ево ти оригинала. Врло добро се море разумити!
Пише "едним словом", и моји су говорили "едним" и "едном", али и "едан" ("један"), "есам" ("јесам") и "ес/ест" ("јесте"). Тако се говорило до мојих баба, а касније се изгубило школовањем.

Pogledajte prilog 735218

Милион пута сам овде написао да је то утицај 'намицатеља писмености'. То 'е' се чита 'је', Руски утицај.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zapravo piše da je po njemu dalmatinski podijeljen na pobrojene zemlje, ali danas nitko neće reći da je taj jezik kojeg on zove dalmatinski recimo bugarski ili makedonski, pa i srpski.

Ne, on ne kaže da uključuje i Makedoniju, već da se sa makedonskom zemljom graniči. Obrati pažnju da je naveo da su uključuje Bugarsku, ali se graniči sa zemljama Makedonaca i Tračana. To nije ova Bugarska kakvu danas poznajemo, već njeni zapadni obronci, jezički srodniji zapadnim južnoslovenskim govorima, Iliti, po vizantijskoj podeli, po kojoj su Bugarska i Makedonija u dobroj meri zamenile svoja mesta:

Tako da, to su (uključujući i Bugarsku, ali ne podrzumevjući veliku većinu onoga što danas podrazumevamo pod tim imenom) zemlje koje je opisao Vrančić da nastanjuje njegov, slovinski ili dalmatinski narod. Baš kao i npr. Slavonija među pobrojanim.

A kako tačno imenuje taj slovinski jezik, napisao je sam na maternjem:

Tretij Narod dilivsisse iz Polyaske Zemlye, priko goree koyasse Karpath zovee, obuyaal yest Pannoniyu, potom prosadsi vechyekraat Dunay, Szavu, i Dravu rikee chya do Moora Poludnyega, velike skode i ssramote yesst ucsinil Rimzkomu Vladanyuu, plinechi i robechi Macedoniu i Dalmacziu i osstalee onė sstranè napoon kobuyal yesst ssvu Dalmacziu i ssada yu darxij od istriee do Macedoniee i od Moora do Driravee rikee. To sse yezt pocselo u Vrime Svetoga Gargura Papee. Kakono on ssam pijsee i drugij pissczi, Tolio da od Tiyssucha godischyaa szlovinyczi vladayuu onu Zemlyu, i uzdarxuyu ssvoy yazik, koyi yezt vele csisstiyi nego yezt ssada Polyaskij alli Moskovzkij. Kako moxe ssuditi ssvakij koyi ovi yaziczi razumij ako ga ssvoy vlaztitij neprihinij, yerebo yazik Dalmatizkij, Harvatzkij, Szarbskij, illi Bossanzkij, (yere ovo sve yedan yazik yesst) gimaa ricsij illi sslovaa dluga, koyasse lahko izgovarayu. I ssvakoyko prigiblyuyu. A Sztaarij yazik Dalmatizki, szassvima yessu zatarli, kakono i Rimlyani u Gallij i ü Hispanij yessu ucsinili, toliko da u ovo Vrime niyezt cslovika, koyibi umijl povidat, Kakosse yesst parvoo togaa u Dalmaczij, Gallij i Hispanij govorilo.

Nazivi za svoj jezik koji koristi su: dalmatinski, hrvatski, srpski i bosanski.

I tu treba naglasiti da istoznačnicu između pomenutih ne navodi na principu opšte slovenskog jedinstva, već uže, smatrajući da na području zapadnih Južnih Slovena (bez Slovenaca) postoji jedan slovenski jezik i jedan narod. U njegovim svetonazorima, nije postojala kao koncept distinkcija između hrvatskog i srpskog.

 

[psmaniac]

Zapravo piše da je po njemu dalmatinski podijeljen na pobrojene zemlje, ali danas nitko neće reći da je taj jezik kojeg on zove dalmatinski recimo bugarski ili makedonski, pa i srpski.

Твој проблем и већине ти саплеменика се огледа управо
пресликавањем данашњице у прошлост.

 

[Urvan Hroboatos]

Puuuh....

 

[Urvan Hroboatos]

 

[Urvan Hroboatos]

 

[Urvan Hroboatos]

 

[Krishna]

Милион пута сам овде написао да је то утицај 'намицатеља писмености'. То 'е' се чита 'је', Руски утицај.

Редукција Ј у народном говору мог краја је постојала у неким случајевима (неке сам навео).
Едан, едном, есам, едним је код нас изворно ("сељачко"), а један, једном, јесам и једним долази са школовањем.

 

[Krishna]

Твој проблем и већине ти саплеменика се огледа управо
пресликавањем данашњице у прошлост.

Од исте болесте пате и "Бошњаци."