Čiji je naš jezik

[Mrkalj]

Ako ne uspeš sam sebi da odgovoriš na gornje pitanje, odgovor na postavljeno pitanje možeš naći u ove dve publikacije (obeležio sam ti i strane):

Snježana Kordić, Forum: La situazione linguistica attuale nell'area a standard neoštokavi (ex-serbo-crvato), Studi Slavistici III, Firenza: Firenze University Press, str. 325.

http://fupress.net/index.php/ss/article/download/3292/8818

Preciznije na strani 324, prvi pasus.

- - - - - - - - - -

Prvo, neispravno je formulirano da je do 90-ih godina to bio “jedinstveni jezik s regionalnim varijantama” jer ako ima varijante to znači da nije jedinstven - jedno drugo isključuje. Istovremeno se kaže i da je od onda nastupilo “razbijanje jezičnog jedinstva”. Činjenica je, međutim, da to nikada nije bio jedinstveni jezik, nego jezik s nekoliko centara i varijanata, a takvi jezici se u lingvistici nazivaju policentrični standardni jezici. Skoro svi veći evropski jezici su policentrični jezici, i mnogi neevropski jezici su također takvog tipa, npr. engleski, njemački, francuski, španjolski, portugalski, malajski, arapski itd. (Blum 2002: 124). U lingvističkim leksikonima definira se policentrični standardni jezik kao “jezik s nekoliko nacionalnih standardnih varijanata, koje se doduše u pojedinim točkama međusobno razlikuju, ali ne toliko jako da bi mogle konstituirati zasebne jezike, npr. engleski (britanski, američki, australijski itd. standardni engleski), njemački (njemački, austrijski, švicarski standardni njemački), portugalski (portugalski, brazilski standardni portugalski)” (Glück 2000: 472). Ili: “Policentrični jezik. Jezik s više nacionalnih ‘centara’, koji izgrađuju različite standardne varijante: te (prvenstveno) leksičke i fonetsko-fonološke razlike su doduše jasno izražene, ali ne opravdavaju da se govori o različitim jezicima. Primjeri su nacionalno različiti oblici engleskog ili njemačkog (njemački naspram austrijski naspram švicarski standardni njemački jezik)” (Bußmann 2002: 521-522). Međusobna razumljivost među govornicima različitih varijanata pokazuje da se radi o istom jeziku (Mattusch 1999: 74). Jednako to pokazuje i skoro potpuna podudarnost jezičnog sistema (Ammon 1995: 1-11). Isto pokazuje i treći kriterij za utvrđivanje da li se radi o jednom policentričnom jeziku: sve varijanate počivaju na istoj dijalektalnoj osnovi (Cooper 1989: 139). U slučaju srpskohrvatskog počivaju sve varijante na novoštokavskoj osnovi.

 

[haeul]

Хрвати имају четири опције:

1. Да се образују нови стандард на основу чакавице
2. Да образују нови стандард на основу штокавице, независно од вуковског, и то назову хрватским (слично као што Индонежани свој службени језик зову индонежанским). То њихов стандард неће чинити ништа мање српским, али даће им бар формално право да га назову како им се прохте.
3. Да признају да је користе српски.
4. Да наставе да глуме будале.

 

[Mrkalj]

Хрвати имају четири опције:

1. Да се образују нови стандард на основу чакавице
2. Да образују нови стандард на основу штокавице, независно од вуковског, и то назову хрватским (слично као што Индонежани свој службени језик зову индонежанским). То њихов стандард неће чинити ништа мање српским, али даће им бар формално право да га назову како им се прохте.
3. Да признају да је користе српски.
4. Да наставе да глуме будале.

Pa, što se tiče izbora čakavice kao hrvatskog jezika, stvar nije jednostavna. Horvati su, kao jedno od desetak Mađarskih plemena, stigli u 9. veku na dve tačke južno od Drave. Manji deo, par stotina vojnika, negde oko reke Čazme, a veći deo, oko hiljadu petsto vojnika negde od Krbave do Ravnih kotara. Ovi oko Čazme asimilovali su se sa Vendima kajkavcima, a ime Horvat kod Mađara vremenom postaje sinonim za sve Slovene južno od Drave. Ovi na jugu su uspeli da očuvaju ime kao npr. Bugari i nametnu ga jednom manjem delu čakavaca. Pri dolasku tih južnih Horvata u Krbavu i Ravne Kotare čakavski Srbi Liburni su već bili odavno prisutni na prostoru Liburnije - uzmemo li doseljavanje u 6. veku kao tačno ili kao pogrešno - svejedno su čakavski Srbi Liburni odavno tamo pre Hrvata. Zato Hrvati autohtonizam i suzbijaju kao glifosat travu.

Takođe, koji god štokavski standard da uzmu, istorijski je to srpski jezik, ali, da ne veruješ, danas je potrebno to dokazati jer su ovi naši naučnici nauku doveli tamo gde su Karađorđevići, Tito i Sloba doveli Srbiju 1999. Na sreću, to se može dokazati. Ali se neće jer se ne sme.

Što se tiče imena jezika, mogu da ga zovu kako hoće. Naš su problem naši lingvisti koji nemaju ni pameti ni hrabrosti da im stanu na crtu i svom narodu ponude odgovore na očigledna goruća pitanja.

Svako ko raspolaže izvesnom silom, nije budala, eventualno - ekscentrik.

 

[haeul]

Takođe, koji god štokavski standard da uzmu, istorijski je to srpski jezik, ali, da ne veruješ, danas je potrebno to dokazati jer su ovi naši naučnici nauku doveli tamo gde su Karađorđevići, Tito i Sloba doveli Srbiju 1999. Na sreću, to se može dokazati. Ali se neće jer se ne sme.

Što se tiče imena jezika, mogu da ga zovu kako hoće. Naš su problem naši lingvisti koji nemaju ni pameti ni hrabrosti da im stanu na crtu i svom narodu ponude odgovore na očigledna goruća pitanja.

Наравно да то остаје српски језик, али они стичу право да га назову како желе, баш као што су и Индонежани свој стандардни малајски назвали индонежанским.

Индонежани не негирају да је званични језик њихове многојезичне државе заснован на дијалекту малајског, и они назив 'индонежански' користе искључиво за свој стандард, док саме диајлекте зову малајским. Од Хрвата се, нажалост, то не може очекивати, али овако бар не би лагали сваки пут када помену свој стандард, већ само онда кад зађу у мало дубље лингвистичке теме.

 

[Mrkalj]

Наравно да то остаје српски језик, али они стичу право да га назову како желе, баш као што су и Индонежани свој стандардни малајски назвали индонежанским.

Индонежани не негирају да је званични језик њихове многојезичне државе заснован на дијалекту малајског, и они назив 'индонежански' користе искључиво за свој стандард, док саме диајлекте зову малајским. Од Хрвата се, нажалост, то не може очекивати.

Hrvati to upravo pokušavaju skokovitom evolucijom pravljenja razlika u svojoj varijanti. Te uvode arhaizme, te se drže purizma (čuvaju srpsku jezičku tradiciju i baštinu), te nastoje pravopis da izmene (tačka iza rimskog broja, "ne ću" odvojeno - upravo kako je pisao Vuk Karadžić, ubacivanje jote u refleks jata iza "pokrivenog" r - "prognoza vrjemena", izbegavanje jednačenja u određenim slučajevima sudci, predci i sl), te zabrana određene sintakse (npr. izbacuje se upitno da li i zamenjuje se isključivo sa je li, bi li, hoće li i sl.). Najveći cirkus je što najjači otpor imaju u sopstvenom narodu koji treba da prati tu šaradu i sve to nauči.

Još je bolje što je 1990-tih pa i dalje na ovamo svaki značajniji lingvista pisao svojim pravopisom. A Bulču Laslo je koristio nekoliko pravopisa. Videla i žaba da se konj potkiva, pa je i naš Hrobi pisao "nješto" i "odprilike".

Kao u predstandardno vreme, do 1850-tih.

 

[Mrkalj]

Takođe treba imati u vidu da su Hrvati tražili dozvolu od Srba za upotrebu ovog standardnog Vukovog jezika.

1.Prva faza u kojoj se želelo pokazati da imaju zeleno svetlo od srpskih lingvističkih autoriteta za korišćenje srpskog standardnoig jezika.

1a) Jedan dokaz je Bečka deklaracija 1850, (dozvolu nisu dobili jer se Vuk distancirao od teze da to može biti i hrvatski jezik). Jedino je usaglašeno da je u pitanju jezik jednog naroda i na tome treba insistirati i danas. Ova nemila konstatacija kasnije ih je navela da patentiraju narod "Srbohrvate tj. Hrvatosrbe" (vidi dalje).

1b) drugi je uposlenje Đorđa Popovića aka Đure Daničića na delu kapitalnog rečnika srpskog jezika RJA. Uposlili su ga jer je on bio jedan od potpisnika Bečke deklaracije 1850. Ovo je bio prljav potez Hrvata koji su dobro podmazali Daničića koji je potpisao rečnik koji se zove Rječnik hrvatskog ili srpskog jezika. U početku je Daničić insistirao da bude samo štokavski korpus, kasnije je dozvolio i čakavizme, a posle njegove smrti ubacili su i kajkavizme u taj rečnik.



2) Druga faza sastojala se

2a) u kvazinaučnoj konstrukciji fantomskog naroda "srbohrvati" kako bi se moglo reći da je jezik Srba isto što i jezik Hrvata.

2b) u postepenim menjanjima imena jezika - srpskohrvatski (Jagić), zatim jugoslavenski (Sabor), zatim hrvatski ili srpski (RJA), zatim hrvatski (Mažuranić dekretom kao Milo danas, sa istim objašnjenjem da je to administrativni jezik banovine Hrvatske), zatim hrvatski (Broz i Iveković sa objašnjenjem da bi se isto mogao zvati i srpski) i na kraju - hrvatski.

Dakle, tu se može ispratiti ono što Gaj kaže - da "nama još iz daleka nije na um palo ikada potvrditi da to nije srpski već ilirski jezik".

 

[Mrkalj]

U pravnom smislu, svi koji koriste vukovski standardni jezik, ustvari pripadaju "jednom narodu koji jednu književnost (jedan standardni jezik, prim. Mrkalj) treba da ima". Jer to su i potpisali.

 

[ИгарЈ]

Pa, što se tiče izbora čakavice kao hrvatskog jezika, stvar nije jednostavna. Horvati su, kao jedno od desetak Mađarskih plemena, stigli u 9. veku na dve tačke južno od Drave. Manji deo, par stotina vojnika, negde oko reke Čazme, a veći deo, oko hiljadu petsto vojnika negde od Krbave do Ravnih kotara. Ovi oko Čazme asimilovali su se sa Vendima kajkavcima, a ime Horvat kod Mađara vremenom postaje sinonim za sve Slovene južno od Drave. Ovi na jugu su uspeli da očuvaju ime kao npr. Bugari i nametnu ga jednom manjem delu čakavaca. Pri dolasku tih južnih Horvata u Krbavu i Ravne Kotare čakavski Srbi Liburni su već bili odavno prisutni na prostoru Liburnije - uzmemo li doseljavanje u 6. veku kao tačno ili kao pogrešno - svejedno su čakavski Srbi Liburni odavno tamo pre Hrvata. Zato Hrvati autohtonizam i suzbijaju kao glifosat travu.

Ниси поткрепио ниједну од ових тврдњи. Ја бих замилио да изнесеш доказе за мађарско порекло Хрвата и постојање чакавских Срба. Уједно, како нам поредбеноисторијски докази показују у деветом веку може се говорити само о дијалектима познога општесловенскога језика, не и о некаквој кајкавици и чакавици у то време.

Takođe, koji god štokavski standard da uzmu, istorijski je to srpski jezik, ali, da ne veruješ, danas je potrebno to dokazati jer su ovi naši naučnici nauku doveli tamo gde su Karađorđevići, Tito i Sloba doveli Srbiju 1999. Na sreću, to se može dokazati. Ali se neće jer se ne sme.

Мало морген. Ако ћемо лингвистички, научно - на којим основама је изграђена тврдња да је штокавица несумњиво српска? Исто могу питати оне који тврде како је несумњиво хрватска. На Балканско полуострво доселила су се многа словенска племена, а након досељавања уследило је уједначавање њихових прасловенских дијалеката. Исход тога био је настанак западне и источне гране јужнословенских говора. Ми не можемо знати којим су прасловенским дијалектом говорили Срби, јесу ли сви имали исти дијалекат и је ли био другачији од прасловенскога дијалекта Хрвата, за које такође не можемо знати који је био и јесу ли сви говорили истим . Можда су нпр. по доласку временом прешли на прасловенски дијалекат или дијалекте којима се већ говорило на просторима где су се населили (као што потомци досељених Херцеговаца у Војводини говоре војвођанским говорима). До десетога века сви Словени говорили су дијалектима једнога језика. Племенска имена Срба и Хрвата ширила су се на друга племена, тако су се могла проширити на говорнике праштокавице.

Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья, Российская академия наук, Наука, Москва, 1982, 228

 

[Mrkalj]

Ниси поткрепио ниједну од ових тврдњи. Ја бих замилио да изнесеш доказе за мађарско порекло Хрвата и постојање чакавских Срба. Уједно, како нам поредбеноисторијски докази показују у деветом веку може се говорити само о дијалектима познога општесловенскога језика, не и о некаквој кајкавици и чакавици у то време.

Nijedan dokaz nisi ni ti izneo. Komparativna lingvistika je hipotetski model, nije dokaz.

Da je Haeul pitao da mu objasnim na šta mislim, ja bih utrošio svoje vreme, ali na tebe mi ne pada na pamet da trošim vreme. Hvala na razumevanju.

 

[Карлос Шакал]

како нам поредбеноисторијски докази показују у деветом веку може се говорити само о дијалектима познога општесловенскога језика, не и о некаквој кајкавици и чакавици у то време.

Не постоји критеријум по коме се уопште може говорити о "општесловенском језику" како у 9-ом веку тако и пре тога.
То је фикција коју заговара део научника.

Разлог је једноставан, Словени у 9-ом веку највероватније нису имали огромну империју попут римске.
Па се развој словенских језика не може поредити са романским. Шта наведена теза очигледно имплицира.

Ако ћемо лингвистички, научно - на којим основама је изграђена тврдња да је штокавица несумњиво српска?

На основу просте етнолингвистичке, етногеографске и етнокултурне чињенице да сваки народ има свој језик.

Што ће рећи да хрвати или нису народ, или су народ који је толико богат да има чак 3 језика, што је незабележен случај у историји.

Све остало је квазинаучни жонглерај у покушају одбране политизације лингвистике. А у ствари великохрватске идеологије.

 

[ИгарЈ]

Nijedan dokaz nisi ni ti izneo. Komparativna lingvistika je hipotetski model, nije dokaz.

Како и зашто бих доказима одговарао на непоткрепљење тврдње? Тврдње изнете без доказа могу се одбацити без доказа Hitchens razor

Научна метода не може бити доказ, но поредбеноисторијска метода једина је која се у историјском језикословљу показала поузданом, те се резулатати добијени њеном применом једини могу узимати у обзир.

 

[Mrkalj]

Како и зашто бих доказима одговарао на непоткрепљење тврдње? Тврдње изнете без доказа могу се одбацити без доказа Hitchens razor

Научна метода не може бити доказ, но поредбеноисторијска метода једина која се у историјском језикословљу показала поузданом, те се резулатати добијени њеном применом једини могу узимати у обзир.

Dobro, odbaci. Ja nemam ništa od toga da ti nešto prihvatiš. Ja imam protiv tvoje tvrdnje:

Уједно, како нам поредбеноисторијски докази показују у деветом веку може се говорити само о дијалектима познога општесловенскога језика, не и о некаквој кајкавици и чакавици у то време.


To ne da nije dokaz, nego je hipoteza koja i nije opšteprihvaćena.

 

[haeul]

Da je Haeul pitao da mu objasnim na šta mislim, ja bih utrošio svoje vreme, ali na tebe mi ne pada na pamet da trošim vreme. Hvala na razumevanju.

Хаеул разуме, а ако наш колега не разуме, нека ти лепо каже.

И нека нам објасни како то да у 16. веку међу Хрватима нема ни једног штокавца - једини међу њима који користе штокавицу су они који копирају дубровачке писце, или раде на пропагирању папске јереси међу православним Србима - а у 19. веку они ничу као печутке, и Хрвати чак бирају стандард заснован на штокавици.

Нека нам објасни и логику - лингвистичку а не политичку - сврставања штокавице, кајкавице и чакавице у један језик.

 

[Mrkalj]

На основу просте етнолингвистичке, етногеографске и етнокултурне чињенице да сваки народ има свој језик.

Што ће рећи да хрвати или нису народ, или су народ који је толико богат да има чак 3 језика, што је незабележен случај у историји.

Све остало је квазинаучни жонглерај у покушају одбране политизације лингвистике. А у ствари великохрватске идеологије.

Kad neko nema znanje, ali bi da popuje, pa to ti je. To radi tako što, zauzme stav koji je našao u udžbeniku, i onda je to za njega dokaz, a svi ostali su "bolesni mozgom", "nemaju dokaze", "teoretičari zavera", on "nema potrebe da njima iznosi dokaze", ali se ne bi potrudio da ponekad shvati o čemu sagovornik govori.

- - - - - - - - - -

Хаеул разуме, а ако наш колега не разуме, нека ти лепо каже.

On da ne razume?!? Pa on je nauku izmislio!

 

[Mrkalj]

Мало морген. Ако ћемо лингвистички, научно - на којим основама је изграђена тврдња да је штокавица несумњиво српска? Исто могу питати оне који тврде како је несумњиво хрватска. На Балканско полуострво доселила су се многа словенска племена, а након досељавања уследило је уједначавање њихових прасловенских дијалеката. Исход тога био је настанак западне и источне гране јужнословенских говора. Ми не можемо знати којим су прасловенским дијалектом говорили Срби, јесу ли сви имали исти дијалекат и је ли био другачији од прасловенскога дијалекта Хрвата, за које такође не можемо знати који је био и јесу ли сви говорили истим . Можда су нпр. по доласку временом прешли на прасловенски дијалекат или дијалекте којима се већ говорило на просторима где су се населили (као што потомци досељених Херцеговаца у Војводини говоре војвођанским говорима). До десетога века сви Словени говорили су дијалектима једнога језика. Племенска имена Срба и Хрвата ширила су се на друга племена, тако су се могла проширити на говорнике праштокавице.

Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья, Российская академия наук, Наука, Москва, 1982, 228

Na ovo ću ti odgovoriti - imaćeš čast -ako ga obrišeš i postaviš kao poseban post, jer je osvanulo pet minuta nakon što sam odgvorio na tvoj post. Nauči se redu, možda ti krene u životu.

 

[Mrkalj]

Како ... бих доказима одговарао на непоткрепљење тврдње?

Tako što dokazima pobiješ nepotkrepljene tvrdnje.

 

[Mrkalj]

На основу просте етнолингвистичке, етногеографске и етнокултурне чињенице да сваки народ има свој језик.

Na osnovu ove ruske karte vidi se da autor uviđa štokavsko-čakavski kompleks:

Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья, Российская академия наук, Наука, Москва, 1982, 228

I pazi, lik ladno postavi tu kartu u isti post u kojem pita:

Ја бих замилио да изнесеш доказе за ... постојање чакавских Срба.

Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья, Российская академия наук, Наука, Москва, 1982, 228

 

[ИгарЈ]

Не постоји критеријум по коме се уопште може говорити о "општесловенском језику" како у 9-ом веку тако и пре тога.

Наравно да постоји, поредбеноисторијски докази показују нам да је постојао прасловенски језик, да се временом поделио на дијелекте и да су ти дијалекти постали засебни језици. За крај тога општесловенскога језика узима се губљење слабих полугласова, што је последња општесловенска промена и ширила се са словенскога југозапада од 10. до 11. столећа.

То је фикција коју заговара део научника.

То је научни закључак до кога се дошло пратећи доказе и око кога постоји консензус. Ко га сматра нетачним може слободно изнети своје тврдње и доказе за њих, који ће, ако се испоставе тачнима, исправити страшну грешку и усмерити славистику на прави пут.

Разлог је једноставан, Словени у 9-ом веку највероватније нису имали огромну империју попут римске.
Па се развој словенских језика не може поредити са романским. Шта наведена теза очигледно имплицира.

Не, то је закључак до кога су нас довели докази. Ко и где историју словенских језика тако упоређује с историјом романских?

На основу просте етнолингвистичке, етногеографске и етнокултурне чињенице да сваки народ има свој језик.

Замолио бих за референцу.

Што ће рећи да хрвати или нису народ, или су народ који је толико богат да има чак 3 језика, што је незабележен случај у историји

У време досељавања Словена на ове просторе ја не бих говорио о словенским народима него о словенским племенима, уједно у то време није било скоро никаквих разлика између западних јужнословенских говора. Име једнога племена могло се и јесте се ширило на друга, а до већих разлика између кајкавице, чакавице и штокавице долази вековима касније. You do the maths.

- - - - - - - - - -

Na osnovu ove ruske karte vidi se da autor uviđa štokavsko-čakavski kompleks

Аутор нигде не спомње Србе чакавце.

 

[Mrkalj]

У време досељавања Словена на ове просторе ја не бих говорио о словенским народима него о словенским племенима, уједно у то време није било скоро никаквих разлика између западних јужнословенских говора. You do the math,

(post u vreme mog odgovora završava zapetom, da ne bude zabune)

A o čemu bi govorio kada bih ti dao šest referenci univerzitetskih profesora u Hrvatskoj u kojima se govori da ne postoje dokazi o prisustvu Hrvata na ovim prostorima pre 9. veka?

I ti nekom tražiš referencu? Besramno.

- - - - - - - - - -

Аутор нигде не спомње Србе чакавце.

A esi ponovio post pa da ti odgovorim? Molim lepo.

 

[Карлос Шакал]

Наравно да постоји, поредбеноисторијски докази показују нам да је постојао прасловенски језик, да се временом поделио на дијелекте и да су ти дијалекти постали засебни језици. За крај тога општесловенскога језика узима се губљење слабих полугласова, што је последња општесловенска промена и ширила се са словенскога југозапада од 10. до 11. столећа.

То је научни закључак до кога се дошло пратећи доказе и око кога постоји консензус. Ко га сматра нетачним може слободно изнети своје тврдње и доказе за њих, који ће, ако се испоставе тачнима, исправити страшну грешку и усмерити славистику на прави пут.

Поредбеноисторијске реконструкције не могу бити докази него само претпоставке, да је нешто можда било онако како холандска школа тврди.
Али за шта не постоје никакви чврсти материјални докази, јер су најстарији писмени споменици словенских језика, они из 11-ог века.

Некакав пра језик је свакако постојао, али никако у тако уско дефинисаном облику.

Ко и где историју словенских језика тако упоређује с историјом романских?

Имплицитно произилази из тако уске дефиниције прасловенског.
Било би сумануто тврдити да се латински језик може реконструисати поредбеноисторијском методом романских језика.
Али слависти из холандске школе изгледа мисле да је аналогно могуће код прасловенског, што их директно дискредитује као научнике.
И разоткрива као политиканте.

Замолио бих за референцу.

Нисам ни ја од тебе тражио референце за поједине тврдње, а ова моја је толико очигледна као што је небо плаво.

У време досељавања Словена на ове просторе ја не бих говорио о словенским народима него о словенским племенима, уједно у то време није било скоро никаквих разлика између западних јужнословенских говора. Име једнога племена могло се и јесте се ширило на друга, а до већим разлика између кајкавице, чакавице и штокавице долази вековима касније. You do the maths.

Ово је исполитизовани жонглерај у сврху одбране одавно одапеле сербокроатистичке парадигме, и као таква не приличи једном објективном лингвисти.

 

[Mrkalj]

A o čemu bi govorio kada bih ti dao šest referenci univerzitetskih profesora u Hrvatskoj u kojima se govori da ne postoje dokazi o prisustvu Hrvata na ovim prostorima pre 9. veka?

 

[Ewa Kant]

... све до посљедњег Србина.

Trude se, nije da se ne trude.Ali ne ide im kako su zamislili.

 

[Pravi Vlah]

Хрвати имају четири опције:

1. Да се образују нови стандард на основу чакавице
2. Да образују нови стандард на основу штокавице, независно од вуковског, и то назову хрватским (слично као што Индонежани свој службени језик зову индонежанским). То њихов стандард неће чинити ништа мање српским, али даће им бар формално право да га назову како им се прохте.
3. Да признају да је користе српски.
4. Да наставе да глуме будале.

А шта су они фамозни Хрвати које Порфирогенит спомиња говорили? Swahili?

 

[haeul]

А шта су они фамозни Хрвати које Порфирогенит спомиња говорили? Swahili?

Шта остаје од 'хрватског' кад изузмеш штокавицу?

Овде наравно говоримо о њиховим потомцима. О томе шта су они из Порфирогенитовог времена говорили данас можемо само нагађати.

А штокавице међу Хрватиме није било до 16-17. века, када неки далматински чакавци, угледајући се на Дубровчане, или за потребе пропагирања папизма, почињу да је користе у писању. Штокавица као матерње наречје је код њих далеко новија појава, и последица кроатизације оних који су до тада били Срби, или се у најмању руку нису сматрали Хрватима.

 

[Pumpaj Dinstanović]

To uopšte nije toliko neobično za rimokatoličke nacije, odnosno njihov istorijat formiranja.

Određeni specifikum ovde su bili Turci, naravno, što čin Hrvate jedinom turskom odnosno postturskom katoličkom nacijom. I zbog toga su jedna po mnogo čemu i vrlo specifična; hrvatska nacija nije se formirala na temeljima postojeće srednjovekovne države, već imaginarne, što je u izvesnoj mer zajedničko sa pravoslavnim nacijama. S tim što ta zamišljena Hrvatska nikada nije postojala (u tim granicama).