Čiji je Dubrovnik ?

[ronhilllol]

Свако нормалан оспорава ту Црвену Хрватску која никада није постојала сем у машти попа Дукљанина.

Crvena Hrvatska je označavala južne krajeve koje su Hrvati naselili, i koja su naknadno formirala Porfirogenetove sklavinije Paganiju, Hum, Travuniju i Duklju. To je neosporno, jer ništa drugo ne može objasniti milenijsku prisutnost Hrvata u krajevima gdje hrvatska država nije imala vlast ni utjecaj.

 

[jolemisa]

Možda je bia, al sad je naš

Nikad nije bia vas.Jedino,ako si iz Dubrovnika.

 

[NickFreakyrgios]

Crvena Hrvatska je označavala južne krajeve koje su Hrvati naselili, i koja su naknadno formirala Porfirogenetove sklavinije Paganiju, Hum, Travuniju i Duklju. To je neosporno, jer ništa drugo ne može objasniti milenijsku prisutnost Hrvata u krajevima gdje hrvatska država nije imala vlast ni utjecaj.

Па то нема везе са животом ако су неки Хрвати ту живели као што су живели Срби око Сплита по Томи Архиђакону па нећемо због присуства неких Срба доњу Далмаџију звати црвеном Србијом.
То је лупетаање глупости за неке који живе у Дизниленду.

 

[Mrkalj]

Crvena Hrvatska je označavala južne krajeve koje su Hrvati naselili, i koja su naknadno formirala Porfirogenetove sklavinije Paganiju, Hum, Travuniju i Duklju. To je neosporno, jer ništa drugo ne može objasniti milenijsku prisutnost Hrvata u krajevima gdje hrvatska država nije imala vlast ni utjecaj.

Ne, nego je označavala srpske gorštake na jugu. To se zna. Evo ti fon Taubea iz 1744:

Доброслав Јевђевића (овдје стр. 45)

,,,

,,,

 

[Ovi jedan]

Nikad nije bia vas.Jedino,ako si iz Dubrovnika.

Sve i da nije sad je naš hrvatski grad i to je ono najbitnije. A ja ne moram bit iz Dubrovnika da bi ga svojata isto ka šta ti ne moraš bit iz Niša, Kragujevca, Beograda ili Novog Sada da bi te gradove smatra svojima iako ne dolaziš od tamo nego iz Rudovaca.

PS bivša nevista je iz DU, a inače porijeklom s Mljeta. Još bratu to nisan to oprostia ne toliko radi kuće u DU koliko radi one na Mljetu

 

[NickFreakyrgios]

Sve i da nije sad je naš hrvatski grad i to je ono najbitnije. A ja ne moram bit iz Dubrovnika da bi ga svojata isto ka šta ti ne moraš bit iz Niša, Kragujevca, Beograda ili Novog Sada da bi te gradove smatra svojima iako ne dolaziš od tamo nego iz Rudovaca.

PS bivša nevista je iz DU, a inače porijeklom s Mljeta. Još bratu to nisan to oprostia ne toliko radi kuće u DU koliko radi one na Mljetu

Рекох то нико не оспорава и непотребно је доказивати проблем је спуштање 20. века у период од 7- 10. века.
То би била оно најстрожија и најапсурднија теорија континуитета.
Типа Американци почну писати историју да су у САД пре Индијанаца па су кроз 1000 година ослободили своју земљу од окупатора Индијанаца.

 

[Mrkalj]

Dobroslav Jevđević, 2000., str. 15:

O HRVATIMA I NЈIHOVOM POREKLU
Ime Horvat, Hrvat i Harvat, kako rekosmo pojavljuje se prvi put u šestom veku po Hristu. Prvobitno
se to ime izgovaralo Hrbat i Hrbati i nije značilo poseban narod, nego su se Hrbatima nazivali oni Srbi
koji su stanovali po hrbatima ili grebenima planinskim, kao što se i danas zovu Zagorci po tom što žive za gorom i kao što su se Hercegovci zvali Zahumljani, jer su bili iza huma (planine).

Po tim starim Srbima Hrbatima prozvale su se Karpati one planine između Mađarske i Galicije,
gde su oni živeli i gde je njihova kolevka. Sam hrvatski istoričar V. Klaić veli u svojoj istoriji "Seoba Hrvata",
da se jedan deo Srba nazivao Goranima ili Hrvatima. To dakle nije bio narod, nego je označavalo u svim slovenskim narodima plemena, koja su živela u planinama, kako i u Češkoj u planinama još pre 700 godina zvahu one Čehe, koji su tamo živeli Hrvatima.

Našu tezu dokazuje izričito slavni Šafarik, koji veli doslovno:

Reč ''Hrvat'' znači brđanina, goranina, to jest planinca, a u etnografiji znači jedno srpsko pleme; Hrvati u
Liburniji (Dalmaciji), to su Srbi, Hrvati između Kupe i Save, to su Slovenci, Hrvati u Češkoj to su Česi,
a Hrvati u polapskoj Srbiji, današnjoj Nemačkoj su Srblji, Hrvati u Rusiji, Malorusi, Beli Hrvati su živeli u Beloj Srbiji. Sva su ova plemena imala opšte ime Srbi...

Ovu tezu potvrđuje i već pomenuta češka kronika viteza Dalimila pisana pre 700 godina u kojoj se kaže
doslovno: U srpskom jeziku, narodu, imade zemlja koja se zove Hrvati. Prema tom i po Šafariku i
po Dalimilu Hrvata uopšte niti je bilo kao naroda niti postoje danas, kao narod.

Na osnovu svih ovih istorijskih dokaza ozbiljni srpski istoričari su dokazali da pravih Hrvata, naslednih
starih Hrvata iz Karpata nema više od 250 hiljada, sve ostalo su pokatoličeni Srbi ili Slovenci.

A ovo dokazuje i grčki istoričar Kedrin pre 800 godina, koji uvek piše o delu Srba ''koji se i Hrvatima nazivaju''.

Isto tako istoričar grčki Jovan Kuropalata pišući o ratovanju bugarskog cara Samuila sa Vizantijom stalno govori o Srbima, koje neki zovu i Hrvatima...

Poznati Nemac Difenbah kaže: Po jeziku i poreklu pripadaju srpskom Narodu plemena Hrvata i Slovenaca,
koji su se podvojili narečjem i političkom geografijom. (u Voelkerkunde Europas).

To isto tvrde nemački pisci Laufer, Manes, Majkener, Biderman, Dimler, Engel.

Isto kaže o Hrvatima i francuski pisac Kamilo Drajfus, koji veli doslovno: Austrija ima pod sobom Hrvate,
koji su jezikom i poreklom Srbi...

Veliki ruski povesničar Nikola Durnovo veli: Milioni Srba primivši katoličanstvo pretvoriše se u Hrvate.
U "Ruskom Straniku" opisujući Zagreb, zove taj grad prestonicom pokatoličenog Srpstva. U varšavskom dnevniku đenerala ruskog Gurka od 1880. kaže se:

Nikad Rusija neće sankcionisati istorijsko nasilje, da se stvori zasebno od srpskog naroda hrvatska katolička kraljevina, gde živi srpski pokatoličeni narod...

* * *

 

[Лекизан]

Crvena Hrvatska je označavala južne krajeve koje su Hrvati naselili, i koja su naknadno formirala Porfirogenetove sklavinije Paganiju, Hum, Travuniju i Duklju. To je neosporno, jer ništa drugo ne može objasniti milenijsku prisutnost Hrvata u krajevima gdje hrvatska država nije imala vlast ni utjecaj.

Црвена Хрватска је измишљена творевина из дела попа Дукљанина, где само још вилењаци и патуљци фале, и треба да докаже присуство Хрвата тако где их нема, тим редоследом.

 

[Mej bregami]

Pogledajte prilog 1755957
У реду Дубровчани су говорили једним огранком туркијскик кубратских Словена.
Језик се не може звати хрватским јер га у службеној дипломатији нема као таквог.
Хрвати су делили службени латински са Хрватима па по тој линији су вероватно писали хрватском редакцијом латинског језика.

Eto s kakvim ljudima se diskutira na ovom podforumu, postavim originalni tekst kojeg nitko ni ne pročita, lupeta se da je to latinski, kad im se dokaže da su u krivu počnu skretati temu na lupetanja turskih Deretića jer to je njihov kvalitet shvaćanja.

 

[Mej bregami]

Pa što i ako je bilo razlika? Slaveni su se u 17. stoljeću mogli jako dobro sporazumijeti od Slovenije do Bugarske, pa čak i Rusije - apsolutno nije bilo potrebe da se možebitnim švercerima tepa na "srpskom", da se ne bi dogodilo da netko slučajno ne bi razumio hrvatski jezik uzvišene dubrovačke gospode. Cijela stvar nema nikakvog smisla van objašnjenja da je Florio koristio pogrešan naziv za domaći slavenski jezik. Imamo hrpu izvora iz Dubrovnika koji koriste razne nazive za svoj jezik - ovisno o okolnostima njihovog životnog puta - i svi su razumjeli da je riječ o slavenskom jeziku, koristili oni ilirski, dalmatinski ili hrvatski naziv. Da je naređeno da se ovaj proglas pročita na bosanskom jeziku, rekao bi istu stvar - talijanski službenik je slavenski jezik u Dubrovniku nazvao bosanskim imenom; jesu li ga tako naučili, je li prije toga radio u gradu u kojem su koristili taj naziv za domaći jezik, da li je pisar bio iz Bosne pa je koristio poznati pojam, ili nešto šesto - ne znam. Ali teorija po kojoj se nekakvim Srbima posebno čita na nekakom njihovom jeziku meni ne drži vodu.

Nisu se Slavenima mogli lako sporazumijevati ni 600. godine, kamoli 1000 godina kasnije kad dobar dio njih ima već knjizevnost koja se ne razlikuje puno od njihovih današnjih jezičnih standarda. Pravoslavni Slaveni su po običaju kasnili stoljećima za Slavenima iz zapadnog kulturnog kruga.
Sve drugo je romantičarsko sanjarenje.

Kao što piše u uvodu, Florio je pročitao zabranu kako je napisana jer piše "i slijedi", a Ivan izvikivač ju je zatim ponovio na srpskom za koji nema tekst da bi znali u čemu se toliko razlikovao da bi trebao poseban prijevod. Nije mogao ćirilično pričati da bi se odnosilo na pismo.

 

[Mej bregami]

Тако не пише измишљаш.Проглашен је на латинском и преведен на српски због српског становништва града.

Imamo tekst koji je pročitao Florio i koji je dodatno usmeno preveden na srpski.
Piše u uvodu.

 

[NickFreakyrgios]

Eto s kakvim ljudima se diskutira na ovom podforumu, postavim originalni tekst kojeg nitko ni ne pročita, lupeta se da je to latinski, kad im se dokaže da su u krivu počnu skretati temu na lupetanja turskih Deretića jer to je njihov kvalitet shvaćanja.

Осман Каратај руски Деретић?!?
Шта да ми докажеш ено ти рад Ватрослава Јагића који је знао и глагољицу и ћирилицу и палатализације и латински и све је узео у обзир језик Дубровника није хрватски. Оно што се код Хрвата појављује на народном је икавица.
Човече божји раносредњовековни идентитет једног народа се не доказује из 14. 15. века па из 20.
методологија ти је бушна и промашена и не прати уопште хрватску науку

Уопште нисам у фазону да пратим Ghostbuster-e по форуму.
Ова прича се врти овде 20 година једно те исто 14. век.
Па црвена Хрватска.
Докази књижевност на 'рватском именовање језика.
Не постоји именовање хрватске штокавице пре 17. века и именован је тако у црквеној литератури икавско наречје.
Пре тога је словински.
И да си мало упућенији кад почиње идентификација народа према језику сам и укапирао које глупости пишеш за емисију за децу.
Међутим ти то знаш али ловиш лабудове.

 

[NickFreakyrgios]

Nisu se Slavenima mogli lako sporazumijevati ni 600. godine, kamoli 1000 godina kasnije kad dobar dio njih ima već knjizevnost koja se ne razlikuje puno od njihovih današnjih jezičnih standarda. Pravoslavni Slaveni su po običaju kasnili stoljećima za Slavenima iz zapadnog kulturnog kruga.
Sve drugo je romantičarsko sanjarenje.

Kao što piše u uvodu, Florio je pročitao zabranu kako je napisana jer piše "i slijedi", a Ivan izvikivač ju je zatim ponovio na srpskom za koji nema tekst da bi znali u čemu se toliko razlikovao da bi trebao poseban prijevod. Nije mogao ćirilično pričati da bi se odnosilo na pismo.

Који западни културни круг Словена кад је то свесловенска мисија и универзално литургијско писмо свих Словена, први који су отпали су прешли на латински. Православни Словени до пада Царигеада су бии Ел Дорадо за западни словенски ареал. Лупеташ опасне глупости.

 

[Mej bregami]

Осман Каратај руски Деретић?!?
Шта да ми докажеш ено ти рад Ватрослава Јагића који је знао и глагољицу и ћирилицу и палатализације и латински и све је узео у обзир језик Дубровника није хрватски. Оно што се код Хрвата појављује на народном је икавица.
Човече божји раносредњовековни идентитет једног народа се не доказује из 14. 15. века па из 20.
методологија ти је бушна и промашена и не прати уопште хрватску науку

Уопште нисам у фазону да пратим Ghostbuster-e по форуму.
Ова прича се врти овде 20 година једно те исто 14. век.
Па црвена Хрватска.
Докази књижевност на 'рватском именовање језика.
Не постоји именовање хрватске штокавице пре 17. века и именован је тако у црквеној литератури икавско наречје.
Пре тога је словински.
И да си мало упућенији кад почиње идентификација народа према језику сам и укапирао које глупости пишеш за емисију за децу.
Међутим ти то знаш али ловиш лабудове.

Pa prvi zapisi u Dubrovniku na slavenskom je mješavina čakavske ikavice i štokavske ijekavice.
Nitko ne dokazuje hrvatsko Dubrovnika preskačući stoljeća gdje kao nema ništa, nego su već postavljana pisanja samih Dubrovčana kroz sva stoljeća od kad pišu na slavenskom gdje se spominju hrvatski identitet i jezik.
Srbima navodno srpstvo Dubrovnika počinje sa šaćicom ljudi na kraju 19.st. jer nemaju prije spomena srpskog samoidentificiranja kod Dubrovčana.

 

[Лекизан]

Imamo tekst koji je pročitao Florio i koji je dodatno usmeno preveden na srpski.
Piše u uvodu.

Имамо онако како сам ти написао, текст је предходно прочитан пре него што је истакнут на српском језику и намењен је Дубровчанима.

 

[NickFreakyrgios]

Е о ти турски Деретић Осман Каратај ти то нећеш бити за 20 живота.

Ево обједињенe биографије турског историчара Османа Каратаја:

Образовање и академски напредак

Рођен 1971. године у Чоруму, Турска .

Дипломирао на Универзитету Богазичи (Босфор), катедра за историју (1995) .
Магистрирао 2001/2002. на Универзитету Гази (Анкара), затим докторирао (2006) .
стечени звања: доцент 2010, професор 2016 .

Радно искуство и организације

Радио у Историјском друштву Турске и АСАМ**, водећи Балкански сектор .

Учествовао у „Пројекту Турк“, највећем историјском пројекту о туркијским народима .

Оснивач часописа Karadeniz Araştırmaları (истраживања Црног мора), првог академског регионалног часописа у Турској .

Ради као редовни професор, шеф катедре за турску историју на Институту за студије Туркијског света на Универзитету Еге у Измиру .

Истраживања и публикације

Главни фокус: средњовековна историја Источне Европе, нарочито турко‑словенске везе и проблематика пра‑Бугара .

Аутор 17 монографија и преко 150 стручних чланака .

Издао књиге као што су „Türklerin Kökeni“, „İlk Oğuzlar“, „Türklerin İslamı Kabulü“, „Doğu Avrupa Türk Tarihi“ и други .

Уредио шестотомну серију „Türks“ на енглеском и велике регионалне радове попут „Balkanlar El Kitabı“ .

Активан у издавању научних часописа: tehnički urednik Karadeniz Araştırmaları, члан редакцијских одбора више националних и међународних издања

Значај и утицај

Каратај је признат као водеће име у проучавању пра‑турских и медитеранских средњовековних култура; његови радови се редовно цитирају и користе у академским круговима .

На Reddit‑у корисници препоручују:

„Osman Karatayın Türklerin kökeni kitabını tavsiye ederim“
„Prof. Osman Karatay … İskitlerin … halis Türk olduğu teorisine belki de en fazla katkıyı sağlayan profesördür.“

Резиме

Фаза Детаљи

Рођење 1971. у Чоруму
Образовање Богазичи (БА), Гази (Магистар, Докторат)
Звања Доцент (2010), Професор (2016)
Позиције Турско Историјско Друштво, АСАМ
Тренутна функција Професор и шеф катедре, Универзитет Еге
Главна тема Средњовековна Источна Европа, Турко-словенска питања
Публикације 17+ монографија, 150+ чланака, уређивач 6 томова, регионалних студија
Утицај Профајл у академији и добар пријем међу студентима и стручњацима

Једина мана не толико велика не мења контекст а то је да не зна индоевропске језике.
Када би то научио био би татамата.
Заправо МАН који је чест у турским језицима такође је присутан у германским и ту везу треба испитати.

Ја бих највише волео видети сарадњу између Османа Каратаја и Александра Ломе.

 

[Mej bregami]

Који западни културни круг Словена кад је то свесловенска мисија и универзално литургијско писмо свих Словена, први који су отпали су прешли на латински. Православни Словени до пада Царигеада су бии Ел Дорадо за западни словенски ареал. Лупеташ опасне глупости.

O kakvom univerzalnom liturgijskom pismu pišeš, glagoljici, ćirilici, latinici?
Pravoslavni Slaveni su do u 19.st. zapeli na književnom jeziku temeljenom na govoru skupine Slavena kod Soluna s početka 800-tih kojim su se poslužili bizantski misionari da napišu crkvene knjige za misionarenje među Slavenima.
Da to nije bio univerzalni jezik za Slavene vidi se po tome da ubrzo dolazi do utjecaja pojedinih slavenskih jezika na njega koji se nazivaju redakcije.
S pojavom renesanse u 15.st. katolički Slaveni počinju pisati narodnim jezicima.
Rusi kao prvi pravoslavni narod to počinje u 18.st. u procesu modernizacije po uzoru na katoličko/protestantsku Europu. Slaveni pod Turcima tek u 19.st.

 

[NickFreakyrgios]

O kakvom univerzalnom liturgijskom pismu pišeš, glagoljici, ćirilici, latinici?
Pravoslavni Slaveni su do u 19.st. zapeli na književnom jeziku temeljenom na govoru skupine Slavena kod Soluna s početka 800-tih kojim su se poslužili bizantski misionari da napišu crkvene knjige za misionarenje među Slavenima.
Da to nije bio univerzalni jezik za Slavene vidi se po tome da ubrzo dolazi do utjecaja pojedinih slavenskih jezika na njega koji se nazivaju redakcije.
S pojavom renesanse u 15.st. katolički Slaveni počinju pisati narodnim jezicima.
Rusi kao prvi pravoslavni narod to počinje u 18.st. u procesu modernizacije po uzoru na katoličko/protestantsku Europu. Slaveni pod Turcima tek u 19.st.

Он је био литургијски заједнички свих Словена језик повеља и дипломатије се развијао засебно јер постоји велико присуство народног говора и терминологије у том смислу се јављају одређене редакције. српска редакција, бугарска, руска и тд.
То више није црквенословендки већ дипломатски језик говорни корисрећи алфабет и граматику.

 

[NickFreakyrgios]

Може се рећи да су Хрвати преко икавице коју су развили у додиру са српским корпусом створили своју адаптацију са чакавког, кајкавског на штокавицу.
Ту се нису зауставили већ су жекели да преузму читаву штокавицу на основу својих 2 милиона говорника.
Сад да смо толике циганштуре могли бисмо рећи у односу на нашу бројност говорника да је чиста крађа.
Али ја капирам да немате, круну и то морате да украдете, самосталност и државност онда језик а све голема фикција и романтизам 17. 18. века у те валове модерних времена се јесу Хрвати укључили пре свих јужнословенских народа и смислили добру пропаганду али бушну са свих страна. Није опстала у модерним временима под притиском науке.
Остала је минорна група жалопојаца по форумима.

 

[ronhilllol]

Па то нема везе са животом ако су неки Хрвати ту живели као што су живели Срби око Сплита по Томи Архиђакону па нећемо због присуства неких Срба доњу Далмаџију звати црвеном Србијом.
То је лупетаање глупости за неке који живе у Дизниленду.

Prisutnost Hrvata od Huma do Duklje u srednjem i novom vijeku je neosporiva, i nemam namjeru sada ponovno stavljati izvore koji su ovdje tisuću puta raspravljani.

Nitko nikad ne spominje Srbe oko Splita.

 

[jolemisa]

Sve i da nije sad je naš hrvatski grad i to je ono najbitnije. A ja ne moram bit iz Dubrovnika da bi ga svojata isto ka šta ti ne moraš bit iz Niša, Kragujevca, Beograda ili Novog Sada da bi te gradove smatra svojima iako ne dolaziš od tamo nego iz Rudovaca.

PS bivša nevista je iz DU, a inače porijeklom s Mljeta. Još bratu to nisan to oprostia ne toliko radi kuće u DU koliko radi one na Mljetu

Dubrovnik je slobodan i nezavistan,kao sto je uvak bio.Ne vidim da se bas slazu za vlastima iz Zagreba.

 

[ronhilllol]

Ne, nego je označavala srpske gorštake na jugu. To se zna. Evo ti fon Taubea iz 1744:


Pogledajte prilog 1756003
Доброслав Јевђевића (овдје стр. 45)
Pogledajte prilog 1756004
,,,
Pogledajte prilog 1756005
,,,

Jašta, Nijemac iz 18. stoljeća će nam reći o Slavenima iz 7. stoljeća, kako da ne.

Ako išta, Srbi su bili niža klasa Hrvata u Bijeloj Hrvatskoj nazivani sebri, koji su se poslije izdvojili. Teorija se poklapa sa Porfirogenetom koji njihovo narodno ime poistovjećuje sa poderanom odjećom siromaha, a i sa češkim kronikama koje impliciraju da Srbi dolaze iz Hrvatske.

 

[Mej bregami]

Он је био литургијски заједнички свих Словена језик повеља и дипломатије се развијао засебно јер постоји велико присуство народног говора и терминологије у том смислу се јављају одређене редакције. српска редакција, бугарска, руска и тд.
То више није црквенословендки већ дипломатски језик говорни корисрећи алфабет и граматику.

I ne baš, tamo gdje pravoslavna crkva nema utjecaj ima narodnog jezika u dokumentima poput bosanskih. Srpske su pisane crkvenoslavenskim.
Veliko prisustvo narodnog govora u crkvenoslavenskom je veliko pretjerivanje, to je bila bit tog jezika da poput latinskog na zapadu bude jezik sporazumijevanja medu slavenskim narodima.
Redakcije se izdvajaju tek po ponekim riječima ili izrazima svojstvenih pojedinom jeziku koji su "pobjegli" pisaru.

 

[ronhilllol]

Црвена Хрватска је измишљена творевина из дела попа Дукљанина, где само још вилењаци и патуљци фале, и треба да докаже присуство Хрвата тако где их нема, тим редоследом.

Zašto bi neki pop iz Duklje dokazivao hrvatstvo tamo gdje ga navodno nikada nije bilo?

 

[NickFreakyrgios]

Prisutnost Hrvata od Huma do Duklje u srednjem i novom vijeku je neosporiva, i nemam namjeru sada ponovno stavljati izvore koji su ovdje tisuću puta raspravljani.

Nitko nikad ne spominje Srbe oko Splita.

Нико до Томе Архиђскона.
Присуство Хрвата је неоспорно чак и у Боки Которској али се не прави црвена тачније млетачна хрватска на основу неколико гробља.
Исто што и Срби не претендују на Солун на основу гробља српских јунака у Солуну. Иако је Солун био под влашћу Милутина не зовемо га српским градом.
Нити истичемо право на Хрватску на основу војне крајне а било је Срба у Хрватској готово колико и Хрвата на хрватсјим територија па нисмо такве леванске циганштуре да на основу тога неком одузимамо територије иако смо их својом крвљу платили.