ZAŠTO SE ODBACUJE ISTINA O SRBIMA I KO TU KOGA LAŽE
U svetu punom izmišljenih nacija, promenjenih prezimena i presvučenih zastava, ostaje jedno pitanje koje boli, zašto svi odbacuju svaku povezanost sa Srbima, čak i kad DNK, jezik, običaji i istorija jasno pokazuju da smo jedno?
I nije to novo. To je staro koliko i podela. Jer kad nekome želiš da uzmeš zemlju, sećanje i identitet, prvo ga moraš ubediti da nije to što jeste. A onda i sve ostale.
Još od Rimljana do današnjih saveza, pravilo je isto: podeli narod koji ima snagu jedinstva. Ako su svi Sloveni jedno, kako da ih kontrolišeš? Ako Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci govore istim jezikom, imaju iste mitove, slave iste praznike, po čemu ćeš ih zavaditi? Tako što ćeš im izmišljati razlike. Tako što ćeš reći da su potekli iz različitih naroda. I tako što ćeš učiti decu da mrze najbliže.
Mnogi narodi koji danas odbacuju svaku povezanost sa Srbima, u dubini znaju, poreklo im je isto. Njihova prošlost, jezik i krv, svedoci su zajedničkog korena. Ali kada izdaš bratstvo zarad identiteta koji ti je neko drugi napisao, moraš da opravdaš taj greh. Kako? Tako što ćeš se od tog brata ograđivati, pljuvati ga, vređati i smeštati ga na dno. Jer kad bi priznao istinu, morao bi da priznaš i svoju slabost.
Pogledaj jezik. Pogledaj DNK. Pogledaj običaje. Pogledaj toponime. Sve govori jedno, isti narod, ista krv, isti temelj. Pa ipak, Bošnjak danas kaže da nema veze sa Srbima. Hrvat da nikad nije bio Srbin. Crnogorac da su Srbi izmišljeni. I svi zaboravljaju: pre nego što su im nacrtali nove granice, svi su pevali iste pesme, klečali pred istim nebesima i plakali istim jezikom.
Kada god se desi sukob, rat, neslaganje, krivac je Srbin. Kada neko napiše knjigu o Balkanu, Srbi su agresori. Kada neko izgubi vlast, Srbi su remetilački faktor. A svi zaboravljaju: Srbi su prvi dizali ustanake protiv ropstva, prvi ginuli za slobodu, prvi nosili barjak vere i otpora.
Zašto? Jer najjačeg moraš da slomiš da bi drugi verovali da si moćan. A kad to ne uspeš silom, onda ga slamaš lažima.
Danas imamo nauku. DNK analize. Genetska poređenja. I kad god uporediš gene naroda Balkana, padaju sve granice. Srbin iz Hercegovine ima isti DNK kao Hrvat iz Dalmatinske zagore. Bošnjak iz Sandžaka nosi istu haplogrupu kao Srbin iz okoline Užica. I svi ti ljudi, ma kako ih danas zvali, potekli su iz istog ognjišta.
Ali, papir koji piše istoriju ne priznaje krv. On priznaje politiku.
Zamislite nivo mržnje u kome čovek mora da pobriše poreklo da bi se uklopio. Da menja ime, veru, prezime, istoriju, da bi se distancirao od sopstvene krvi. To nije samo laž. To je duhovni genocid. Ubistvo duše naroda. I najtužnije, to su uradili sami sebi.
Ne mrze nas toliko stranci, koliko nas mrze oni koji su nekad bili deo nas. Jer to je ono što najviše boli, ogledalo. Kad vidiš u drugome ono što si izdao u sebi. I umesto da priznaš, ti ga gađaš. Umesto da zagrliš, ti ga pljuješ. I tako današnji narod nosi iste gene, ali ne i istu čast.
Nema potrebe da se pravdamo. Nema potrebe da tražimo priznanje. Sama zemlja na kojoj hodamo govori ko smo. I svaki kamen u njoj. Svaki zapis, svaka pesma, svako predanje. Neka nas optužuju, neka se distanciraju, ali neka znaju: kad god zatreba istina, moraće doći ovde.
Jer koren se ne vidi, ali bez njega, sve vene.
Nećemo mrzeti. Nećemo zaboraviti. Nećemo odustati. Jer mi ne postojimo zato što nas neko priznaje. Mi postojimo jer smo seme koje nijedna laž ne može da iskopa.
I zato, neka govore. Neka se odriču. Neka se diče novim imenima. Ali neka znaju:
Ništa novo ne traje dugo kad je sazidano na laži.
A ono što je staro, a istinito, ne mora da se brani. Samo treba da postoji. I da sija.
Jer Srbin ne treba da viče da bi se čuo. On je bio pre vike. I biće i kad svi utihnu.
https://www.tiktok.com/@perunova_deca/photo/7507351516274019640?is_from_webapp=1&sender_device=pc
