UrosWasHere:
Evo ja mogu da kazem da spadam u tu vecinu. Ne znam mnogo o Nedicu. Da li bi napisali nesto vise o njemu? Ne pretrano dugacko samo najbitnije podatke.
Unapred hvala.
Биографија Ђенерала Милана Недића
Ђенерал Милан Недић рођен је 2. септембра 1878 године у Гроцкој од оца Ђорђа,тада сеоског начелника и мајке Пелагиј,учителјице.Порекло породице Недић је из села Заоке код Лазаревца,од браће Дамјана и Глигорија,два позната и призната јунака из боја код манастира Чокешина ( на Церу ).Презиме су добили по баби Неди,која је била родом из племена Васојевића.Мајка Милана Недића је родом из Космаја,унука кнеза Николе Михајловића, пријателја и саборца Карађерђевог,о коме је много писао Сима Милутиновић Сарајлија.
По завршеној Крагујевачкој гимназији, Недић је ступио у нижу школу Војне академије 1895. године са 28. класом питомаца.Године 1904 завршио је и вишу школу бојне академије са 12 класом слушалаца, а затим Ђенералштабну припремну и одмах преведен у струку.У чин мајора унапређен је 1910,потпуковника 1913,пуковника 1915,дивизиског ђенерала 1923 и најзад армијског ђенерала 1930 године.Као веома запажен официр поставлјен је за ордонанс – официра краља Петра Првог у својој 38.годин,1915 био је ђенералштабни пуковник – најмлађи у српској историји у ратовима за ослобођење.
У Балканским ратовима добио је низ одликовања и медаља за храброст.У време српске голготе,прелажења српске вијске кроз Албанију и Црну Гору,био је у заштитници.Приликом пробоја солунског фронта командовао је јужњачком пешадиском бригадом Тимочке дивизије.После рата обављао је дужности комаданта Пешадиске бригаде Тимочке дивизије ( 1918 ),начелника Штаба Четврте и Треће армиске области и комаданта Дравске дивизије.Био је начелник главног ђенералштаба ( 1934-1935 ), министар војске и морнарице ( 1939-1940 ). Дао је оставку на дужност министра јер нису уважени неки његови прилози.
За време априлског рата командује јединицама треће армије на простору Македоније и покушава да спречи делове 12.Немачке армије да приђу из правца Бугарске.Тај фронт је убрзо потпуно сломљен и Недић је морао да се повуче ка унтрашњости Србије.У априлском расулу,бива један од ретких генерала који није доспео у заробљеништво.Живео је у свом стану у Немањиној улици за време читаве окупације.
До напада нацистичке Немачке на Совјетску Унију у окупираној Србији је владао ред и мир,што је омогућило примање великог броја српских избеглица.Број избеглица у Недићевој Србији био је 600.000 Срба из западних делова Југославије,86.000 деце са тог подручја,150.000 Срба са Косова и Метохије,десетине хиљада Срба из Срема и Бачке,између 20 и 30.000 Словенаца и унитарних Хрвата.За све њих је требало обезбедити храну,дати им кров над главом,одећу и обућу,пружити им лекарску помоћ,а децу школовати.
На инсистирање највиђенијих Срба прихватио је место председника владе Србије,и поред тога што је неколико пута одбијао јер га је снашла тешка судбина кад је у експлозији муниције у Смедереву изгубио сина јединца и трудну снаху.Влада која је носила назив Влада Националног спаса оформљена је 29.08.1941 са ђенералом Миланом Недићем на челу и постојала је све до 04.09.1944
Као председник владе Недић се залагао за мир у србији и покушају да четничке и патирзанске одреде врати из западне Србије кућама.Кад је ствар постала нерешива, Недић је приступио ликвидацији комунистичког покрета, кога је сматрао за покрет који прети миру у Србији.Отпочиње формирање добровољачких одреда у циљу борбе против комуниста.
Након повлачења партизанских снага из Србијепокрај 1941.Недић организује Србију.Преосталим четничким одредима у Србији дозвољева легализацију тј. Стављање под његову команду.У тренуцима Немачког слома видећи да ће пасти у руке комуниста одлучује да напусти земљу.Из Београда креће 6. октобра 1944 за Аустриј, у Кицбил, где ће се сакупити и остали чланови владе.Тамо покушава да оформи поново Српску владу, али без успеха.
Енглези су 1. јануара 1946 испоручили Милана Недића новим Југословенским властима.Боравак Недића у истражном затвору био је тајанствен.Наводно се припремао процес.Милан Недић је довођен сваког дана на саслушање код мајора Мила Милатовића.Петог фебруара су Београдске новине објавиле да је Милан Недић извршио самоубиство у истражном затвору, тако што је искористио непажњу стражара и скочио кроз прозор.
Милан Недић носилац је више одликовања, међу којима су Карађорђеве звезде трећег и четвртог степена.
Сарадња у административном смислу произилазила је из одговарајућих међународних правила, док у војном погледу треба нагласити да је Србија била једино окупирано подручје у европи на којем је била успостављена домаћа администрација ( под контролом војног војног заповедника Србије ),која није послала оружане формације да се боре на страни вермахта, у војном походу на СССР.То су учиниле колаборационистичке владе у усташкој Независној држави Хрватској,Словачкој,Румунији,Мађарској и другим еврпским земљама,које су се просто утркивале која ће послати више војника на источни фронт.
Ako тi ovo nije dovoljno javi se pa će mo poslati još
