Cetnici u nasim ocima nekad i sad

Оксиморон, немој погрешно да ме схватиш али управо си почео сам са собом да се расправљаш.
Или ти томожда покушаваш свим средствима да оправдаш надимак који користиш.
 
Мишо, ево ти један од мноштва документа која сведоче о "херојству и дисциплини" партизана.

КОЛОНА СМРТИ




На територији бивше „Бихаћке републике“ четници су у великој мери смањили цивилне жртве. Али, комунисти су током свог повлачења извели још један паклени план. Ј.Б. Тито је наредио да се силом покрене сво српско ( не хрватско и муслиманско) становништво тих крајева. Најмање 40.000 људи, жена и деце натерано је у покрет према Неретви. Циљ сурове наредбе је трострук: закрчење друмова како би се успорило напредовање Немаца и усташа, спречавање овог становништва да се повуче у оближњу гацку четничку зону, необухваћену операцијом „Вајс“ и најзад етничко чишћење „Независне Државе Хрватске“.

Настала је полемика између руководилаца Срба и Хрвата, с тим што је хрватску страну држао и део Срба партизана и комуниста. На пример, Хрват Вецо Хољевац је рекао:
„Знадете ли ви, другови, да ми већ близу две године одгајамо овај народ за нас и наше идеје, а сад да га дамо у руке четницима; не, нипошто!“

Србин, Јоцо Еремић, који ће касније са својом јединицом прићи четницима, одговорио је:
„Не ради се овде о давању нашег народа у руке четницима, већ о спашавању истог док ова бура не прође, па ће се сам народ вратити на своја попаљена огњишта.“-56

Наравно, победила је идеја коју су заступали Хрвати и део Срба. Али српски цивили са Кордуна и Баније нису хтели у збег без хране и превоза, без довољно одеће на суровој босанској зими и без икаквог реда. Било је јсано да тај пт води у смрт, чак и ако се умакне усташама. Међутим, комунисти нису одустајали:

„Нећкање народа стараца, жена и деце- комунисти су прогласили врстом побуне, фашизам и свег другог. Убијали су они тада на лицу места. Убијали су за сваку ситницу. Убијали су мајке, које су се бориле не за себе, већ за спас своје деце, јер их нису хтеле водити у смрт. Политкомесари, „народни одбори“, теренски радници и њихове слуге, дали су се на посао. Ишли су они од куће до куће, избацивали су из истих жене и децу. Избацивали су их на улицу, на путеве. Сврставали су они овај јадни народ у колону смрти, која је кренула путем голготе, на којој се морало умрети.“-57

56, 57 М. Пешут, Револуција у Лици, 224, 225.






Сцене страдања нејачи од комуниста остале су као најупечатљивије у животу војводе Ђујића, поред покоља деветочлане српске породице у Набљусима код Срба, од стране усташа. О овим догађајима с почетка фебруара 1943. године, војвода је много година касније сведочио:

„Комунисти разгласе да Нијемци, усташе и четници иду заједно, да кољу све, све редом. И повукли су са собом доста жена и дјеце из Лике. Ја сам на висини Грахова сачекивао Титове колоне и купио тај народ, смјештао га у моја села и касније враћао кућама. Многе су жене, међутим, вукле дјечицу са собом; неће мајтер да остави дијете! Тито је лукаво дошао на идеју- пошто се војска споро креће ради жена и ради дјеце- да један посебан батаљон преузме дјецу, а матере нека иду са својим мужевима. Болничарке и посебне јединице, наводно, водиће рачуна о дјеци. И сада, он је покупио ту дјецу... једно сто педесет. А испод врха планине Шатора постоји Шаторско језеро, врело живе воде, и ту је била државна кућа за чувара шуме. Луксузна вила, планински стил. Сва та дјеца, ја сам бројао костуриће њихове, сва су смјештена у ту кућу и кућа је спаљена.

Ја сам касније наишао, мјесец дана касније, снијег је био, а кошчице оне дјечице вирили су из снијега. Ту слику такође не мгу заборавити. Нијесмо имали фотографског апарата, али једна сцена могла би се узети за вјечни споменик: Личанка, мајка која није хтјела да преда дјецу, сјела је на камен шумске стазе, отприлике један километар од оне куће. Још се лешеви нијесу распали, још су били замрзнути. Мајка једно дијете овако на дојку притисла, једно је, на кољенима, ухавтило ручицама испод пазуха, а једно лежи на земљи, најстарије, ухватило се рукама око њене ноге. Та слика ми никада не излази из главе.
И ко онда не би убијао комунисте, ко не би убијао усташе?“-59

Геноцид комуниста над Србима са баније и Кордуна фебруара и марта 1943. године, историја још није описала.

59 М. Глигоријевић, Србија на западу, 132.133.

Поглавље, у скраћеном облику, преузето из књиге „Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета“ Милослава Самарџића.
 
Поводом 60 година од убиства ђенерала Драже Михаиловића и 7 година постојања часописа „Двери српске“

Српски сабор Двери позива Вас на

СВЕТОСАВСКИ САБОР


Амфитеатар Машинског факултета
Универзитета у Београду,
Субота, 28. јануар 2006. године у 18 часова

Учествују:

– Протонамесник Миодраг ПОПОВИЋ, главни уредник „Православља“, листа Српске Патријаршије
– Драган КОЈАДИНОВИЋ, министар културе
– Славко ПАНОВИЋ, председник Српске народне одбране у Америци
– Др Срђа ТРИФКОВИЋ, историчар из Чикага
– Др Коста НИКОЛИЋ, историчар из Београда
– Милослав САМАРЏИЋ, главни уредник издавачке куће „Погледи“ из Крагујевца
– Бошко ОБРАДОВИЋ, главни уредник часописа „Двери српске“

Амфитеатар Машинског факултета
Универзитета у Београду,
Субота, 28. јануар 2006. године у 18 часова

Улаз је слободан.
 
drinjaca:
Ђујић није ОВЛАШТЕН и нема право "законски" да Шешељу одузме титулу војводе.

Ево написаћу нешто о свему томе:
Војислав Шешељ је легално и законито Четнички Војвода. Ради се о једној прљавој игри. 1989.г Шешељ је добио титулу Војводе на црквено-народном сабору код манастира Светог Саве у Либертyвилле. Војвода Ђујић НИЈЕ ДАО ШЕШЕЉУ ТУ ТИТУЛУ, него су се састали Ђујић, четничке старешине, владике и народ и ЗАЈЕДНИЧКИ се договорили и Ђујић је њему САМО ПРЕДАО ТО ЗВАЊЕ. Дакле, од 1989, Шешељ је законито ЧЕТНИЧКИ ВОЈВОДА.
Већ сам рекао, али ајде да поновим. 1998 г. кад је тобоже Ђујић "одузео" ту титулу ево шта је било: 1997 Шешељ је уствари добио изборе, (ако се добро сећам), а у исто време је злогласни Динко Шакић био испоручен Хрватској (?). Хрвати су из све гласа галамили да би требало и Ђујића испоручити због "ратних злочина против Хрвата". Све је било спремно да се Ђујић изручи, али је CIA ималa бољи план: (зло)употребити Ђујића у кампању против Шешеља, који је тада замало није постао председник Србије (?) Ђујић, већ оронуо, сенилан и излапео даје интервју како је направио грешку у вези Шешеља и њега лиши тог чина. То је плански урађено да се изазове раскол између четнике, и националиста уопште. Шешељ је доста ту изгубио кредибилитет, и није успео постати председник, иако је добио те изборе. Анти Срби су искористили ово у Србији да и даље лају на СРС и Шешеља. Ђујић нема право да му одузма тај чин пошто га он није ни дао.
Процедура за одузимање тог чина је следећи: сазове се свеСрбски и све четнички сабор, позвати све Војводе (има их ја мислим више од 19), владике, народ, изнети све чињенице, сваки Војвода мора изнети свој став, онда тражити савет од владике (или патријарха) (можда и краља како неко рече) и онда донети коначну одлуку о одузимању или не-одузимању тог чина, а НЕ преко новина то урадити како је Ђујић `покушавао`. Према томе, Војислав Шешељ је законито и даље Четнички Војвода. Ово је јако занимљиво, и народ би требао ово да зна.


ok,kapiramo da je Šešelj tvoj fvorit.....ali ajmo sada malo sa činjenicama.....

Vojvoda .....širok termin...U drugom svetskom ratu titulu vojvode je dodeljivao Vojvoda Birčanin,po nalogu Djenerala Draže......Vojvode iz Srbije birao je Draža ,zatim slao nalog Birčaninu,a onda Birčanin dodeljivao titule...Vojvode u Bosni ,Lici i Dalmaciji je birao Birčanin lično....Postojalo je 25 Vojvoda u Četničkim redovima.Jedan od njih bio je Vojvoda Momčilo Djujić ,onaj koji je Šešelju dodelio titulu Vojvode.

Dakle,titulu Vojvode može dodeliti samo Vojvoda ,ali isto tako samo Vojvoda je može i oduzeti.
To je vojno pravilo.
Narod ni sveštenstvo nemaju pravo da imenuju Vojvodu.

E,sad.....Šešelj,.....heh
On je ,žalosno ,na prevaru dobio titulu,kojom se kiti i dan danas....Vojvoda Djujić mu je dodelio pred sveštenstvom i narodom....Gospodin Šešelj je pravio bankete po Americi i Kanadi sakupljajući simpatizere i NOVAC za osnivanje stranke ,sa izgovorom da novac sakuplja za borbu protiv komunizma (najveća četnička boljka,moralo je da upali)....Moram priznati veoma inteligentno...Ali,,,,heh.....Vojvoda Momčilo nakon par meseci od Šešeljevog odlaska iz Usa....shvata da je pogrešio.....Zašto......Zato što mu se novi vojvoda ne javlja.....Momčilo šalje svoje izaslanike na lični razgovor sa Šešeljom na šta Šešelj odgovara nešto u stilu ,to je vaš vojvoda ,a ne moj.....(svi znamo kako se Šešelj kultivizovano izražava).....Uglavnom Momčilo odlučuje da mu ukine titulu,na šta ima pravo....To radi pismom narodu u kome se javno izvinjava...TO pismo možete naći na sajtu Pogledi.
Toliko o Šešelju......


Btw...... informiši se ,obrazuj...pa onda ovako žustro iznosi svoje mišljenje.....ali molim te potkrepi ga činjenicama ,a ne stranačkim ideologijama neostvarenih samoživih frikova.......
 
UrosWasHere:
Evo ja mogu da kazem da spadam u tu vecinu. Ne znam mnogo o Nedicu. Da li bi napisali nesto vise o njemu? Ne pretrano dugacko samo najbitnije podatke.
Unapred hvala.







Биографија Ђенерала Милана Недића


Ђенерал Милан Недић рођен је 2. септембра 1878 године у Гроцкој од оца Ђорђа,тада сеоског начелника и мајке Пелагиј,учителјице.Порекло породице Недић је из села Заоке код Лазаревца,од браће Дамјана и Глигорија,два позната и призната јунака из боја код манастира Чокешина ( на Церу ).Презиме су добили по баби Неди,која је била родом из племена Васојевића.Мајка Милана Недића је родом из Космаја,унука кнеза Николе Михајловића, пријателја и саборца Карађерђевог,о коме је много писао Сима Милутиновић Сарајлија.

По завршеној Крагујевачкој гимназији, Недић је ступио у нижу школу Војне академије 1895. године са 28. класом питомаца.Године 1904 завршио је и вишу школу бојне академије са 12 класом слушалаца, а затим Ђенералштабну припремну и одмах преведен у струку.У чин мајора унапређен је 1910,потпуковника 1913,пуковника 1915,дивизиског ђенерала 1923 и најзад армијског ђенерала 1930 године.Као веома запажен официр поставлјен је за ордонанс – официра краља Петра Првог у својој 38.годин,1915 био је ђенералштабни пуковник – најмлађи у српској историји у ратовима за ослобођење.
У Балканским ратовима добио је низ одликовања и медаља за храброст.У време српске голготе,прелажења српске вијске кроз Албанију и Црну Гору,био је у заштитници.Приликом пробоја солунског фронта командовао је јужњачком пешадиском бригадом Тимочке дивизије.После рата обављао је дужности комаданта Пешадиске бригаде Тимочке дивизије ( 1918 ),начелника Штаба Четврте и Треће армиске области и комаданта Дравске дивизије.Био је начелник главног ђенералштаба ( 1934-1935 ), министар војске и морнарице ( 1939-1940 ). Дао је оставку на дужност министра јер нису уважени неки његови прилози.
За време априлског рата командује јединицама треће армије на простору Македоније и покушава да спречи делове 12.Немачке армије да приђу из правца Бугарске.Тај фронт је убрзо потпуно сломљен и Недић је морао да се повуче ка унтрашњости Србије.У априлском расулу,бива један од ретких генерала који није доспео у заробљеништво.Живео је у свом стану у Немањиној улици за време читаве окупације.
До напада нацистичке Немачке на Совјетску Унију у окупираној Србији је владао ред и мир,што је омогућило примање великог броја српских избеглица.Број избеглица у Недићевој Србији био је 600.000 Срба из западних делова Југославије,86.000 деце са тог подручја,150.000 Срба са Косова и Метохије,десетине хиљада Срба из Срема и Бачке,између 20 и 30.000 Словенаца и унитарних Хрвата.За све њих је требало обезбедити храну,дати им кров над главом,одећу и обућу,пружити им лекарску помоћ,а децу школовати.
На инсистирање највиђенијих Срба прихватио је место председника владе Србије,и поред тога што је неколико пута одбијао јер га је снашла тешка судбина кад је у експлозији муниције у Смедереву изгубио сина јединца и трудну снаху.Влада која је носила назив Влада Националног спаса оформљена је 29.08.1941 са ђенералом Миланом Недићем на челу и постојала је све до 04.09.1944
Као председник владе Недић се залагао за мир у србији и покушају да четничке и патирзанске одреде врати из западне Србије кућама.Кад је ствар постала нерешива, Недић је приступио ликвидацији комунистичког покрета, кога је сматрао за покрет који прети миру у Србији.Отпочиње формирање добровољачких одреда у циљу борбе против комуниста.
Након повлачења партизанских снага из Србијепокрај 1941.Недић организује Србију.Преосталим четничким одредима у Србији дозвољева легализацију тј. Стављање под његову команду.У тренуцима Немачког слома видећи да ће пасти у руке комуниста одлучује да напусти земљу.Из Београда креће 6. октобра 1944 за Аустриј, у Кицбил, где ће се сакупити и остали чланови владе.Тамо покушава да оформи поново Српску владу, али без успеха.
Енглези су 1. јануара 1946 испоручили Милана Недића новим Југословенским властима.Боравак Недића у истражном затвору био је тајанствен.Наводно се припремао процес.Милан Недић је довођен сваког дана на саслушање код мајора Мила Милатовића.Петог фебруара су Београдске новине објавиле да је Милан Недић извршио самоубиство у истражном затвору, тако што је искористио непажњу стражара и скочио кроз прозор.
Милан Недић носилац је више одликовања, међу којима су Карађорђеве звезде трећег и четвртог степена.
Сарадња у административном смислу произилазила је из одговарајућих међународних правила, док у војном погледу треба нагласити да је Србија била једино окупирано подручје у европи на којем је била успостављена домаћа администрација ( под контролом војног војног заповедника Србије ),која није послала оружане формације да се боре на страни вермахта, у војном походу на СССР.То су учиниле колаборационистичке владе у усташкој Независној држави Хрватској,Словачкој,Румунији,Мађарској и другим еврпским земљама,које су се просто утркивале која ће послати више војника на источни фронт.




Ako тi ovo nije dovoljno javi se pa će mo poslati još
 
Ok, nego po cemu je on tako sjajan u Drugom Svetskom ratu?
Po onome sto se dalo zakljuciti, njegov jedini zadatak je bio da se bori protiv komunista. Umesto da se bori protiv okupatora, on je ratovao protiv Srba(ili ako hocete protiv tadasnjih "jugoslovena"). Cak je saradjivao sa Nemcima...
Nemoj pogresno da shvatis, ali ovo sam ja zakljcio iz tvog teksta.
 
Да је био цвећка- није.
Али узми у обзир, да за разлику од комуниста, не да није убијао Србе већ је учествовао у спашавању Срба у НДХ.
Индиректно наоружавање четника је такође битна чињеница.
 
Pa koliko je Srba bilo u komunistickim redovima? I to ne zato sto su komunisti po ubedjenju, vec samo zato sto je komunisticki puk stigao u to selo pre cetnika, pa je sa sobom pokupio sve sto moze da drzi pusku u rukama...
Verujem u to sto kazes da je pokusao da olaksa ratne okolnosti, ali zasto ga odredjeni dizu u nebesa na predhodnim stranama?
 
Већи део партизана у том моменту су чинили комунисти, а њих тешко да можемо окарактерисати као Србе.
Не зато што ја тако хоћу него због тога што су они тако хтели.
Себе нису ни самтрали Србима већ Совјетима.
Оно партизана што нису били комунисти је након почетка грађанског рата прешло у четнике. Читаве јединице су прелазиле у комплету.

Недића користе у пропагандне сврхе, има текстова који му не иду толико у прилог.
 
Ma daj druze, kakve je veze seljak sa Zlatibora imao sa komunizmom i ostalim bakracima... Dva brata moga dede su bili regrutovani u partizane, a blage veze nisu imali sa ni sa socijalizmom ni komunizmom ni sa kapitalizmom niti sa bilo cim vezanim za to. Samo je vojska naisla i rekla ajmo. A nije se bas smelo reci NE.
 
Све је лепо објашњено у студији др. Димитрија Најдановића "Равна Гора заблуде и самоуништење" из 1944. године. Ко хоће могу да му пошаљем нека остави мејл на ПМ.
 
UrosWasHere:
Ok, nego po cemu je on tako sjajan u Drugom Svetskom ratu?
Po onome sto se dalo zakljuciti, njegov jedini zadatak je bio da se bori protiv komunista. Umesto da se bori protiv okupatora, on je ratovao protiv Srba(ili ako hocete protiv tadasnjih "jugoslovena"). Cak je saradjivao sa Nemcima...
Nemoj pogresno da shvatis, ali ovo sam ja zakljcio iz tvog teksta.




Komunisticki ustanak nije bio ustanak protiv okupatora, cilj je bio
pomoci Sovjetskom Savezu vezuci njemacki potencijal na prostoru bivse
Jugoslavije.
Prve partizanske akcije dovele su i do strahovitih odmazda. 1: 100 za
ubijenog a 1:50 za ranjenog Nijemca. Partizani su nastavili sa akcijama
napadajuci i likvidirajuci pojedince ili manje grupe. Nastojalo se
pojacati teror i unistenje naroda kako bi ogorcenje i strah sto vise rasli i
opredjelili cjelokupni srpski narod da se digne na ustanak.
U ta sumorna vremena, ostati bez ikakvog posrednika izvedju
obezglavljenog naroda i okrutnog okupatora bila bi sigurno propast i pogibija za Srbe.
Tih dana se u Beogradu odrzava sastanak na kome ucestvuju istaknuti
predstavnici politickih partija, akademici, najugledniji profesori
Univerziteta, predstavnici: inzinjerske, ljekarske, industrijske i
advokatske komore kao i drugi javni i kulturni radnici. Sef komesarske
uprave Milan Acimovic obavjestava da je upravo podnio ostavku radi
nemogucnosti da obezbijedi red i mir u zemlji. Mnogi srpski intelektualci
su odmah uvidjeli da je u ovom trenutku oslabljenoj drzavi i izmucenom
narodu mnogo veci neprijatelj anarhija nego okupator




E ako i sad nisi shvati onda šta da ti kažem.I Miloš Obrenović je saradjivao sa turcima, ali to je bio jedini način da srbija dobije samostalnost što je kasnije i dobila. Srbija i balkan nacističkoj Nemačkoj uopšte nije bio zanimljiv i da mi nismo napravili onu glupost 27 marta ostali bi neutralni, to je Nedić shvatio i pokušao je i od samog Hitlera da dobije samostalnost Srbije što bi se i desilo da u srbiji nije bilo gradjanskog rata.Zato je on prvo pokušao mirnim putem da obuzda i ČETNIKE i PARTIZANE od oružane borbe ( Prve partizanske akcije dovele su i do strahovitih odmazda. 1: 100 za
ubijenog a 1:50 za ranjenog Nijemca ) a kada to nije mogao da učini dogovorom onda je morao da pribegne sili ( što je nažalost veoma tužno ).Samo da te još jednom podsetim šta je on učinio uspeo je da spreči PODELU Srbije ( vojvodina je trebalo da pripadne Madjarskoj,zapadna Srbija sa sa sve zemunom Nezavisnoj državi Hrvatskoj,istočna Srbija je trebalo da se podeli izmedju Rumunije i Bugarske a kosovo i južna srbija je trebalo da pripadne Albaniji tj. Italiji ).Šta misliš da li bi Srpski narod uspeo da prezivi Hrvatske,Bugarske i Šiptarske korpuse s obzirom da njih nije bilo u Srbiji jer je Srbiju ipak kontrolisala Nemačka vojska.
 
Љотићевци, Срби моји, и сам Љотић би вас се стидео кад би видео шта радите.
Комунисти и усташе добијају на простору захваљујући вашом постовима.
Па није ваљда да ја немам ама баш ништа да замерим несретницима Недићу и Љотићу?
Па није ли ваљда да их ја више поштујем од вас те их не користим у јефтиним препуцавањима?!

Срамотно понашање.
 
PAC-PAC:
Оно партизана што нису били комунисти је након почетка грађанског рата прешло у четнике. Читаве јединице су прелазиле у комплету.

je **** chush ovo mene je djed bio u partizane [komunista]ali znam i one koji nisu bili komunisti pa su ostali u partizane zato ne seri!!!!
 
Jevdjo:
E zato sto ti je deda bio komunista i patriota ti danas neznas svoj Srpski jezik i zato ti ne seri nego nauci prvo Srpski pa onda se javi
pa mene je dosta ovaj moj CRNOGORSKI inache nije mi krivo jer ne znam jer me apsolutno ne zanima kad se odvojimo ima da dolazite kod nas na primorije sa pasoshima...a zato shto ti je deda bio chetnik ti neznash crnogorski....zi hajl!!!!


p.s.inache srpski nije moj jezik....
 

Back
Top