- Poruka
- 1.014
CENE DO TRIGLAVA!
Ekipa “Novosti”, 1. decembar 2007
GRAĐANI Srbije smatraju da izdvajaju neopravdano više novca za hranu, nego, na primer, potrošači u susednim zemljama. Njihove sumnje još više podgrevaju podaci u javnosti da su pojedini srpski prehrambeni proizvodi jeftiniji kada pređu granicu. Reporteri “Novosti” zato su obišli prehrambene prodavnice svih država bivše SFRJ i uporedili cene hrane.
Uporednim ispitivanjem cena najvažnijih prehrambenih proizvoda, ali i artikala iz domena lične i kućne higijene, što pokazuje i naša tabela, vidi se da u odnosu na okolne zemlje, imamo i konkurentne cene (preračunate u dinare), u pojedinim kategorijama. To se, posebno, odnosi na sveže pileće i juneće meso. Cene hleba, koji u našim supermarketima staje 29,5 dinara i jestivog ulja od 111,5 dinara, među najnižima su u regionu. Ovi artikli jeftiniji su samo u makedonskim marketima. Istovremeno, pojedini konditori i namazi su, osim u Sloveniji, skuplji na našem tržištu. Posebno, ako se uporede proizvodi koji se prodaju i na okolnim tržištima.
Srpski “jafa” keks najjeftiniji je u Makedoniji - 45 dinara, 56 i 58 dinara je u crnogorskim, srpskim i slovenačkim supermarketima, a najskuplji u Hrvatskoj, gde košta 77 dinara. U kompaniji “Jafa” ističu da razlike u cenama njihovog najtraženijeg proizvoda mogu, u nekim slučajevima, da proisteknu i zbog akcijskih sniženja.
- Naše redovne proizvodne cene ni na jednom od tržišta bivše Jugoslavije nisu niže nego u Srbiji - tvrdi Milica Ličina, menadžer za odnose sa javnošću kompanije “Jafa” iz Crvenke. - Reč je o individualnom formiranju cena, koje zavisi i razlikuje se po trgovinskim kućama. Na to, kao proizvođači, nemamo uticaja.
U Sloveniji, koja ima 2,5 puta veći standard od nas, po gotovo duplo višim cenama plaćaju pojedine mlečne prerađevine, ali je zato dugotrajno mleko znatno jeftinije. Tri puta je skuplji hleb u Ljubljani, dok gotovo za trećinu više novca Slovenci izdvajaju za sve kategorije svežeg mesa. Posebno je osetna razlika kod junetine. Osim toaletnih sapuna, znatno viša je i cena deterdženata za pranje veša, kao i dezodoransa.
Hrvatski građani, koji zarađuju gotovo duplo više od nas, trećinu više novca, u proseku, izdvajaju za kupovinu svežeg mesa. Cene hemijskih artikala, međutim, drže se na istom nivou kao i u srpskim supermarketima. Dugotrajno mleko je nešto jeftinije, ali je zato polulitarsko pakovanje jogurta, od 3,2 procenta mlečne masti, 70 dinara.
Znatno niža primanja, ali i cene u prodavnicama, imaju Makedonci, koji, prosečno, mesečno zarade po 245 evra. Po cenama je slično i u Republici Srpskoj, gde je standard, ipak, nešto viši nego u Makedoniji.
Dugotrajno mleko, sa 2,8 odsto mlečne masti, najpovoljnije je pazariti u Sloveniji i RS, gde litar staje od 51 do 52 dinara. U BiH je 56, a u Crnoj Gori i Hrvatskoj nekoliko dinara skuplje. U Makedoniji je od 64 do 69 dinara, a kod nas litar ovog mleka košta od 65 do 80 dinara. Jogurt je najjeftiniji u Banjaluci - 60 dinara. Od 60 do 80 dinara košta u Srbiji i Crnoj Gori, u BiH 68, Makedoniji od 68 do 74 dinara.
- Više je faktora koji dovode do velikih raspona cena u regionu za istu robu - smatra Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova “Denjub fuds” grupe, u čijem sastavu posluju vodeće mlekare, kao i “Knjaz Miloš“. - Jedan od presudnih razloga za ovu pojavu, posebno za našu robu na okolnim tržištima, je doskora potcenjen kurs evra. Zatim, nivo PDV nije isti na svim tržištima, a treća, najvažnija, svakako je činjenica da, kada se ulazi na novo tržište, proizvođač mora da se prilagodi postojećem nivou cena u celini, kako bi uopšte mogao da se pozicionira i bude konkurentan. Ako je, recimo, na nekom tržištu, generalno gledano, niži nivo cena, onda tome morate da se prilagodite.
Kao razlog ovakvom stanju na našem tržištu, ekonomisti navode i do pet puta veće trgovačke marže u našoj zemlji, ali i zatvorenost tržišta, koje pogoduje prometnicima monopolistima. Većina smatra da država može da utiče na cene snižavanjem poreza, ali i otvaranjem tržišta.
Vladana Hamović, pomoćnik direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede, smatra da za ovakvo stanje postoje dva ključna razloga. Prvi je ponovno jačanje monopola na srpskom tržištu, koji u poslednje vreme, opet, ispoljava svoje moći i diktira cene.
- To diktiranje cena, međutim, ne odnosi se samo na kupce, nego i na ostale trgovce i proizvođače - dodaje Hamović. - Jer, kao najveći snabdevači, a ujedno i kupci, u smislu povlačenja veće količine robe od dobavljača, oni su u situaciji da i drugim, manjim prometnicima, diktiraju uslove kupovine i cenu po kojoj će da kupe robu.
Istovremeno, ističe Vladana Hamović, kod proizvođača se formira cena robe koju oni, kasnije, plasiraju i drugim, manjim trgovcima. Jer, proizvođač nema razloga da i drugima prodaje po povoljnijim cenama. A, manji prometnici nemaju snagu da utiču na nabavnu cenu. Tako se sve vrti u krug. I otuda šarolike cene istih proizvoda u marketima istog formata, odnosno veličine. Drugi ključni razlog su razlike od nabavne do maloprodajne cene.
- Imamo veoma visoke trgovačke marže, koje, i te kako, utiču na razlike u ceni - objašnjava Hamović. - U odnosu na uobičajenu maržu, koja u svetu ne prelazi od osam do 12 odsto, kod nas je, često, od dva do pet puta veća. Zarada prometnika, dakle, ima značajan uticaj na razliku u ceni.
“Milka” čokoladu od 100 grama Slovenci kupuju najpovoljnije za 60 dinara, a Hrvati najskuplje, za 105. Kod nas u supermarketima staje 80 dinara, u BiH i Makedoniji 70, dok je u RS dva dinara skuplja. U Podgorici ove čokolade dostižu cenu od 76 do 84 dinara. Bombone “kiki”, hrvatskog “Kraša”, od 100 grama, u Srbiji su 50 dinara, po 40 u BiH i RS, u Makedoniji 30, Crnoj Gori 56, a najskuplje su u “rodnoj” Hrvatskoj - 80 dinara.
“Takovo svislajon” eurokrem, u činiji od pola kilograma, najskuplji je u Srbiji - 180 dinara. U Makedoniji košta 101 dinar, u BiH - 156, RS - 152, dok je u Crnoj Gori od 152 do 160 dinara. U Sloveniji i Hrvatskoj nema ga u prometu.
Isto je i sa “plazma” keksom iz “Bambi-Banata”. Na srpskom tržištu u vodećim supermarketima “plazma” košta 137 dinara, a na okolnim tržištima prodaje se znatno jeftinije. Tako, pola kilograma ovog keksa u BiH staje 102 dinara, u Makedoniji 98, Crnoj Gori od 112 do 120 dinara, a u RS 100 dinara.
- Proizvođačka cena naših proizvoda ista je za sva tržišta, ali do razlike u maloprodajim cenama dolazi zbog različitih trgovačkih marži, kao i PDV, koji se razlikuje u zemljama - kažu u “Bambi-Banatu”. - Kod nas su trgovačke marže, kao i PDV, najviši u regionu.
MESO
PILEĆE meso najskuplje plaćaju građani Crne Gore, gde kilogram košta 272 do 320 dinara. Slede Makedonija - 235 dinara, RS - 232, BiH - 209, dok je kod nas najjeftiniji, prosečno 200 dinara.
Juneći but bez kostiju najskuplji je i Zagrebu, gde staje 700, sledi Sarajevo sa 665 dinara, zatim Ljubljana, gde je 565, u Podgorici staje 536, u RS 480. U Makedoniji je 400 do 452 dinara, koliko košta i u srpskim trgovinama.
Svinjski but staje od 296 koliko je u Podgorici, u Skoplju je 400, u RS je 440, u Srbiji je 347 dinara. U Sloveniji je 399, a Hrvatskoj 528 dinara.
HEMIJA
DETERDŽENT za pranje veša “arijel”, od dva kilograma “kompakt”, kod nas staje 489 dinara, u Podgorici 480 do 520. U Makedoniji je običan, od tri kilograma, 511 dinara, dok je u RS 464 dinara, a u BiH 403 dinara.
Dezodorans “fa” od 150 mililitara kod nas je 177 dinara, kao i u Hrvatskoj, u BiH - 160, u Crnoj Gori - 176, a najjeftiniji je u Makedoniji - 159 dinara.
Toaletni sapun “palmolajv”, od 100 grama, košta u Banjaluci 40, u Beogradu i Skoplju po 44 dinara, u Sarajevu je 48, u Podgorici 32 do 40, a najskuplji je u Ljubljani - 250 dinara.
NOVO POSKUPLJENJE MLEKA
KOMPANIJA “Imlek”, Mlekara “Subotica” i “Novosadska mlekara” povećale su u subotu velikoprodajne cene mleka i mlečnih proizvoda.
Prema cenovnicima dostavljenim trgovcima u Srbiji, “Imlek” je povećao velikoprodajnu cenu litra svežeg mleka za 5,5 dinara, na 52 dinara, dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto mlečne masti sa 59 na 63 dinara, a litar jogurta za četiri dinara, na 66 dinara.
Direktor korporativnih poslova “Denjub fuds grupe” Rade Pribićević izavio je da je to treće poskupljenje mleka u poslednja četiri meseca, iznuđeno rastom otkupne cene mleka:
- Pre šest meseci otkupna cena mleka je bila 18 dinara za litar, a sada je između 28 i 33 dinara, u zavisnosti od kvaliteta.
Pribićević je istakao da prethodno poskupljenje mleka, početkom novembra, nije bilo dovoljno i da su mlekare, zbog toga, prethodnih dana poslovale sa gubitkom. Povećanje cene sirovog mleka, ocenio je, posledica je suše, ali i rasta cena energenata i drugih troškova.
Prema rečima Pribićevića, udeo “Denjub fudsa”, preko “Imleka”, “Novosadske mlekare” i Mlekare “Subotica” na tržištu mleka i mlečnih proizvoda u Srbiji je između 30 i 35 odsto.
Maloprodajna cena litra pasterizovanog mleka, sa PDV i maržom od 10 odsto, od subote je u prodavnicama oko 62 dinara, a litar dugotrajnog mleka prodaje se za oko 80 dinara po litru.
HLEB
NAJNIŽE cene belog hleba od pola kilograma su u Srbiji i Makedoniji, gde vekna staje od 29,5 do 30 dinara. Slede BiH - 32 dinara, RS i Crna Gora - 40, Hrvatska 63 i Slovenija - 103 dinara.
ULJE
JESTIVO ulje trenutno je najpovoljnije kupiti u Makedoniji gde košta između 103 i 117 dinara. U vodećim supermarketima u Srbiji dominantna cena je od 111 do 115 dinara, u Crnoj Gori litar dostiže 140 dinara, za tri dinara je skuplji u Sloveniji, dok je u Hrvatskoj najskuplje, od 130 do 160 dinara. Po srednjim cenama ova namirnica se prodaje u RS i BiH, gde staje od 112 do 123 dinara.
Ekipa “Novosti”, 1. decembar 2007
GRAĐANI Srbije smatraju da izdvajaju neopravdano više novca za hranu, nego, na primer, potrošači u susednim zemljama. Njihove sumnje još više podgrevaju podaci u javnosti da su pojedini srpski prehrambeni proizvodi jeftiniji kada pređu granicu. Reporteri “Novosti” zato su obišli prehrambene prodavnice svih država bivše SFRJ i uporedili cene hrane.
Uporednim ispitivanjem cena najvažnijih prehrambenih proizvoda, ali i artikala iz domena lične i kućne higijene, što pokazuje i naša tabela, vidi se da u odnosu na okolne zemlje, imamo i konkurentne cene (preračunate u dinare), u pojedinim kategorijama. To se, posebno, odnosi na sveže pileće i juneće meso. Cene hleba, koji u našim supermarketima staje 29,5 dinara i jestivog ulja od 111,5 dinara, među najnižima su u regionu. Ovi artikli jeftiniji su samo u makedonskim marketima. Istovremeno, pojedini konditori i namazi su, osim u Sloveniji, skuplji na našem tržištu. Posebno, ako se uporede proizvodi koji se prodaju i na okolnim tržištima.
Srpski “jafa” keks najjeftiniji je u Makedoniji - 45 dinara, 56 i 58 dinara je u crnogorskim, srpskim i slovenačkim supermarketima, a najskuplji u Hrvatskoj, gde košta 77 dinara. U kompaniji “Jafa” ističu da razlike u cenama njihovog najtraženijeg proizvoda mogu, u nekim slučajevima, da proisteknu i zbog akcijskih sniženja.
- Naše redovne proizvodne cene ni na jednom od tržišta bivše Jugoslavije nisu niže nego u Srbiji - tvrdi Milica Ličina, menadžer za odnose sa javnošću kompanije “Jafa” iz Crvenke. - Reč je o individualnom formiranju cena, koje zavisi i razlikuje se po trgovinskim kućama. Na to, kao proizvođači, nemamo uticaja.
U Sloveniji, koja ima 2,5 puta veći standard od nas, po gotovo duplo višim cenama plaćaju pojedine mlečne prerađevine, ali je zato dugotrajno mleko znatno jeftinije. Tri puta je skuplji hleb u Ljubljani, dok gotovo za trećinu više novca Slovenci izdvajaju za sve kategorije svežeg mesa. Posebno je osetna razlika kod junetine. Osim toaletnih sapuna, znatno viša je i cena deterdženata za pranje veša, kao i dezodoransa.
Hrvatski građani, koji zarađuju gotovo duplo više od nas, trećinu više novca, u proseku, izdvajaju za kupovinu svežeg mesa. Cene hemijskih artikala, međutim, drže se na istom nivou kao i u srpskim supermarketima. Dugotrajno mleko je nešto jeftinije, ali je zato polulitarsko pakovanje jogurta, od 3,2 procenta mlečne masti, 70 dinara.
Znatno niža primanja, ali i cene u prodavnicama, imaju Makedonci, koji, prosečno, mesečno zarade po 245 evra. Po cenama je slično i u Republici Srpskoj, gde je standard, ipak, nešto viši nego u Makedoniji.
Dugotrajno mleko, sa 2,8 odsto mlečne masti, najpovoljnije je pazariti u Sloveniji i RS, gde litar staje od 51 do 52 dinara. U BiH je 56, a u Crnoj Gori i Hrvatskoj nekoliko dinara skuplje. U Makedoniji je od 64 do 69 dinara, a kod nas litar ovog mleka košta od 65 do 80 dinara. Jogurt je najjeftiniji u Banjaluci - 60 dinara. Od 60 do 80 dinara košta u Srbiji i Crnoj Gori, u BiH 68, Makedoniji od 68 do 74 dinara.
- Više je faktora koji dovode do velikih raspona cena u regionu za istu robu - smatra Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova “Denjub fuds” grupe, u čijem sastavu posluju vodeće mlekare, kao i “Knjaz Miloš“. - Jedan od presudnih razloga za ovu pojavu, posebno za našu robu na okolnim tržištima, je doskora potcenjen kurs evra. Zatim, nivo PDV nije isti na svim tržištima, a treća, najvažnija, svakako je činjenica da, kada se ulazi na novo tržište, proizvođač mora da se prilagodi postojećem nivou cena u celini, kako bi uopšte mogao da se pozicionira i bude konkurentan. Ako je, recimo, na nekom tržištu, generalno gledano, niži nivo cena, onda tome morate da se prilagodite.
Kao razlog ovakvom stanju na našem tržištu, ekonomisti navode i do pet puta veće trgovačke marže u našoj zemlji, ali i zatvorenost tržišta, koje pogoduje prometnicima monopolistima. Većina smatra da država može da utiče na cene snižavanjem poreza, ali i otvaranjem tržišta.
Vladana Hamović, pomoćnik direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede, smatra da za ovakvo stanje postoje dva ključna razloga. Prvi je ponovno jačanje monopola na srpskom tržištu, koji u poslednje vreme, opet, ispoljava svoje moći i diktira cene.
- To diktiranje cena, međutim, ne odnosi se samo na kupce, nego i na ostale trgovce i proizvođače - dodaje Hamović. - Jer, kao najveći snabdevači, a ujedno i kupci, u smislu povlačenja veće količine robe od dobavljača, oni su u situaciji da i drugim, manjim prometnicima, diktiraju uslove kupovine i cenu po kojoj će da kupe robu.
Istovremeno, ističe Vladana Hamović, kod proizvođača se formira cena robe koju oni, kasnije, plasiraju i drugim, manjim trgovcima. Jer, proizvođač nema razloga da i drugima prodaje po povoljnijim cenama. A, manji prometnici nemaju snagu da utiču na nabavnu cenu. Tako se sve vrti u krug. I otuda šarolike cene istih proizvoda u marketima istog formata, odnosno veličine. Drugi ključni razlog su razlike od nabavne do maloprodajne cene.
- Imamo veoma visoke trgovačke marže, koje, i te kako, utiču na razlike u ceni - objašnjava Hamović. - U odnosu na uobičajenu maržu, koja u svetu ne prelazi od osam do 12 odsto, kod nas je, često, od dva do pet puta veća. Zarada prometnika, dakle, ima značajan uticaj na razliku u ceni.
“Milka” čokoladu od 100 grama Slovenci kupuju najpovoljnije za 60 dinara, a Hrvati najskuplje, za 105. Kod nas u supermarketima staje 80 dinara, u BiH i Makedoniji 70, dok je u RS dva dinara skuplja. U Podgorici ove čokolade dostižu cenu od 76 do 84 dinara. Bombone “kiki”, hrvatskog “Kraša”, od 100 grama, u Srbiji su 50 dinara, po 40 u BiH i RS, u Makedoniji 30, Crnoj Gori 56, a najskuplje su u “rodnoj” Hrvatskoj - 80 dinara.
“Takovo svislajon” eurokrem, u činiji od pola kilograma, najskuplji je u Srbiji - 180 dinara. U Makedoniji košta 101 dinar, u BiH - 156, RS - 152, dok je u Crnoj Gori od 152 do 160 dinara. U Sloveniji i Hrvatskoj nema ga u prometu.
Isto je i sa “plazma” keksom iz “Bambi-Banata”. Na srpskom tržištu u vodećim supermarketima “plazma” košta 137 dinara, a na okolnim tržištima prodaje se znatno jeftinije. Tako, pola kilograma ovog keksa u BiH staje 102 dinara, u Makedoniji 98, Crnoj Gori od 112 do 120 dinara, a u RS 100 dinara.
- Proizvođačka cena naših proizvoda ista je za sva tržišta, ali do razlike u maloprodajim cenama dolazi zbog različitih trgovačkih marži, kao i PDV, koji se razlikuje u zemljama - kažu u “Bambi-Banatu”. - Kod nas su trgovačke marže, kao i PDV, najviši u regionu.
MESO
PILEĆE meso najskuplje plaćaju građani Crne Gore, gde kilogram košta 272 do 320 dinara. Slede Makedonija - 235 dinara, RS - 232, BiH - 209, dok je kod nas najjeftiniji, prosečno 200 dinara.
Juneći but bez kostiju najskuplji je i Zagrebu, gde staje 700, sledi Sarajevo sa 665 dinara, zatim Ljubljana, gde je 565, u Podgorici staje 536, u RS 480. U Makedoniji je 400 do 452 dinara, koliko košta i u srpskim trgovinama.
Svinjski but staje od 296 koliko je u Podgorici, u Skoplju je 400, u RS je 440, u Srbiji je 347 dinara. U Sloveniji je 399, a Hrvatskoj 528 dinara.
HEMIJA
DETERDŽENT za pranje veša “arijel”, od dva kilograma “kompakt”, kod nas staje 489 dinara, u Podgorici 480 do 520. U Makedoniji je običan, od tri kilograma, 511 dinara, dok je u RS 464 dinara, a u BiH 403 dinara.
Dezodorans “fa” od 150 mililitara kod nas je 177 dinara, kao i u Hrvatskoj, u BiH - 160, u Crnoj Gori - 176, a najjeftiniji je u Makedoniji - 159 dinara.
Toaletni sapun “palmolajv”, od 100 grama, košta u Banjaluci 40, u Beogradu i Skoplju po 44 dinara, u Sarajevu je 48, u Podgorici 32 do 40, a najskuplji je u Ljubljani - 250 dinara.
NOVO POSKUPLJENJE MLEKA
KOMPANIJA “Imlek”, Mlekara “Subotica” i “Novosadska mlekara” povećale su u subotu velikoprodajne cene mleka i mlečnih proizvoda.
Prema cenovnicima dostavljenim trgovcima u Srbiji, “Imlek” je povećao velikoprodajnu cenu litra svežeg mleka za 5,5 dinara, na 52 dinara, dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto mlečne masti sa 59 na 63 dinara, a litar jogurta za četiri dinara, na 66 dinara.
Direktor korporativnih poslova “Denjub fuds grupe” Rade Pribićević izavio je da je to treće poskupljenje mleka u poslednja četiri meseca, iznuđeno rastom otkupne cene mleka:
- Pre šest meseci otkupna cena mleka je bila 18 dinara za litar, a sada je između 28 i 33 dinara, u zavisnosti od kvaliteta.
Pribićević je istakao da prethodno poskupljenje mleka, početkom novembra, nije bilo dovoljno i da su mlekare, zbog toga, prethodnih dana poslovale sa gubitkom. Povećanje cene sirovog mleka, ocenio je, posledica je suše, ali i rasta cena energenata i drugih troškova.
Prema rečima Pribićevića, udeo “Denjub fudsa”, preko “Imleka”, “Novosadske mlekare” i Mlekare “Subotica” na tržištu mleka i mlečnih proizvoda u Srbiji je između 30 i 35 odsto.
Maloprodajna cena litra pasterizovanog mleka, sa PDV i maržom od 10 odsto, od subote je u prodavnicama oko 62 dinara, a litar dugotrajnog mleka prodaje se za oko 80 dinara po litru.
HLEB
NAJNIŽE cene belog hleba od pola kilograma su u Srbiji i Makedoniji, gde vekna staje od 29,5 do 30 dinara. Slede BiH - 32 dinara, RS i Crna Gora - 40, Hrvatska 63 i Slovenija - 103 dinara.
ULJE
JESTIVO ulje trenutno je najpovoljnije kupiti u Makedoniji gde košta između 103 i 117 dinara. U vodećim supermarketima u Srbiji dominantna cena je od 111 do 115 dinara, u Crnoj Gori litar dostiže 140 dinara, za tri dinara je skuplji u Sloveniji, dok je u Hrvatskoj najskuplje, od 130 do 160 dinara. Po srednjim cenama ova namirnica se prodaje u RS i BiH, gde staje od 112 do 123 dinara.
:sad: :sad:
