Cene u ex YU

Titus

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.014
CENE DO TRIGLAVA!
Ekipa “Novosti”, 1. decembar 2007

GRAĐANI Srbije smatraju da izdvajaju neopravdano više novca za hranu, nego, na primer, potrošači u susednim zemljama. Njihove sumnje još više podgrevaju podaci u javnosti da su pojedini srpski prehrambeni proizvodi jeftiniji kada pređu granicu. Reporteri “Novosti” zato su obišli prehrambene prodavnice svih država bivše SFRJ i uporedili cene hrane.
Uporednim ispitivanjem cena najvažnijih prehrambenih proizvoda, ali i artikala iz domena lične i kućne higijene, što pokazuje i naša tabela, vidi se da u odnosu na okolne zemlje, imamo i konkurentne cene (preračunate u dinare), u pojedinim kategorijama. To se, posebno, odnosi na sveže pileće i juneće meso. Cene hleba, koji u našim supermarketima staje 29,5 dinara i jestivog ulja od 111,5 dinara, među najnižima su u regionu. Ovi artikli jeftiniji su samo u makedonskim marketima. Istovremeno, pojedini konditori i namazi su, osim u Sloveniji, skuplji na našem tržištu. Posebno, ako se uporede proizvodi koji se prodaju i na okolnim tržištima.
Srpski “jafa” keks najjeftiniji je u Makedoniji - 45 dinara, 56 i 58 dinara je u crnogorskim, srpskim i slovenačkim supermarketima, a najskuplji u Hrvatskoj, gde košta 77 dinara. U kompaniji “Jafa” ističu da razlike u cenama njihovog najtraženijeg proizvoda mogu, u nekim slučajevima, da proisteknu i zbog akcijskih sniženja.
- Naše redovne proizvodne cene ni na jednom od tržišta bivše Jugoslavije nisu niže nego u Srbiji - tvrdi Milica Ličina, menadžer za odnose sa javnošću kompanije “Jafa” iz Crvenke. - Reč je o individualnom formiranju cena, koje zavisi i razlikuje se po trgovinskim kućama. Na to, kao proizvođači, nemamo uticaja.
U Sloveniji, koja ima 2,5 puta veći standard od nas, po gotovo duplo višim cenama plaćaju pojedine mlečne prerađevine, ali je zato dugotrajno mleko znatno jeftinije. Tri puta je skuplji hleb u Ljubljani, dok gotovo za trećinu više novca Slovenci izdvajaju za sve kategorije svežeg mesa. Posebno je osetna razlika kod junetine. Osim toaletnih sapuna, znatno viša je i cena deterdženata za pranje veša, kao i dezodoransa.
Hrvatski građani, koji zarađuju gotovo duplo više od nas, trećinu više novca, u proseku, izdvajaju za kupovinu svežeg mesa. Cene hemijskih artikala, međutim, drže se na istom nivou kao i u srpskim supermarketima. Dugotrajno mleko je nešto jeftinije, ali je zato polulitarsko pakovanje jogurta, od 3,2 procenta mlečne masti, 70 dinara.
Znatno niža primanja, ali i cene u prodavnicama, imaju Makedonci, koji, prosečno, mesečno zarade po 245 evra. Po cenama je slično i u Republici Srpskoj, gde je standard, ipak, nešto viši nego u Makedoniji.
Dugotrajno mleko, sa 2,8 odsto mlečne masti, najpovoljnije je pazariti u Sloveniji i RS, gde litar staje od 51 do 52 dinara. U BiH je 56, a u Crnoj Gori i Hrvatskoj nekoliko dinara skuplje. U Makedoniji je od 64 do 69 dinara, a kod nas litar ovog mleka košta od 65 do 80 dinara. Jogurt je najjeftiniji u Banjaluci - 60 dinara. Od 60 do 80 dinara košta u Srbiji i Crnoj Gori, u BiH 68, Makedoniji od 68 do 74 dinara.
- Više je faktora koji dovode do velikih raspona cena u regionu za istu robu - smatra Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova “Denjub fuds” grupe, u čijem sastavu posluju vodeće mlekare, kao i “Knjaz Miloš“. - Jedan od presudnih razloga za ovu pojavu, posebno za našu robu na okolnim tržištima, je doskora potcenjen kurs evra. Zatim, nivo PDV nije isti na svim tržištima, a treća, najvažnija, svakako je činjenica da, kada se ulazi na novo tržište, proizvođač mora da se prilagodi postojećem nivou cena u celini, kako bi uopšte mogao da se pozicionira i bude konkurentan. Ako je, recimo, na nekom tržištu, generalno gledano, niži nivo cena, onda tome morate da se prilagodite.
Kao razlog ovakvom stanju na našem tržištu, ekonomisti navode i do pet puta veće trgovačke marže u našoj zemlji, ali i zatvorenost tržišta, koje pogoduje prometnicima monopolistima. Većina smatra da država može da utiče na cene snižavanjem poreza, ali i otvaranjem tržišta.
Vladana Hamović, pomoćnik direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede, smatra da za ovakvo stanje postoje dva ključna razloga. Prvi je ponovno jačanje monopola na srpskom tržištu, koji u poslednje vreme, opet, ispoljava svoje moći i diktira cene.
- To diktiranje cena, međutim, ne odnosi se samo na kupce, nego i na ostale trgovce i proizvođače - dodaje Hamović. - Jer, kao najveći snabdevači, a ujedno i kupci, u smislu povlačenja veće količine robe od dobavljača, oni su u situaciji da i drugim, manjim prometnicima, diktiraju uslove kupovine i cenu po kojoj će da kupe robu.
Istovremeno, ističe Vladana Hamović, kod proizvođača se formira cena robe koju oni, kasnije, plasiraju i drugim, manjim trgovcima. Jer, proizvođač nema razloga da i drugima prodaje po povoljnijim cenama. A, manji prometnici nemaju snagu da utiču na nabavnu cenu. Tako se sve vrti u krug. I otuda šarolike cene istih proizvoda u marketima istog formata, odnosno veličine. Drugi ključni razlog su razlike od nabavne do maloprodajne cene.
- Imamo veoma visoke trgovačke marže, koje, i te kako, utiču na razlike u ceni - objašnjava Hamović. - U odnosu na uobičajenu maržu, koja u svetu ne prelazi od osam do 12 odsto, kod nas je, često, od dva do pet puta veća. Zarada prometnika, dakle, ima značajan uticaj na razliku u ceni.
“Milka” čokoladu od 100 grama Slovenci kupuju najpovoljnije za 60 dinara, a Hrvati najskuplje, za 105. Kod nas u supermarketima staje 80 dinara, u BiH i Makedoniji 70, dok je u RS dva dinara skuplja. U Podgorici ove čokolade dostižu cenu od 76 do 84 dinara. Bombone “kiki”, hrvatskog “Kraša”, od 100 grama, u Srbiji su 50 dinara, po 40 u BiH i RS, u Makedoniji 30, Crnoj Gori 56, a najskuplje su u “rodnoj” Hrvatskoj - 80 dinara.
“Takovo svislajon” eurokrem, u činiji od pola kilograma, najskuplji je u Srbiji - 180 dinara. U Makedoniji košta 101 dinar, u BiH - 156, RS - 152, dok je u Crnoj Gori od 152 do 160 dinara. U Sloveniji i Hrvatskoj nema ga u prometu.
Isto je i sa “plazma” keksom iz “Bambi-Banata”. Na srpskom tržištu u vodećim supermarketima “plazma” košta 137 dinara, a na okolnim tržištima prodaje se znatno jeftinije. Tako, pola kilograma ovog keksa u BiH staje 102 dinara, u Makedoniji 98, Crnoj Gori od 112 do 120 dinara, a u RS 100 dinara.
- Proizvođačka cena naših proizvoda ista je za sva tržišta, ali do razlike u maloprodajim cenama dolazi zbog različitih trgovačkih marži, kao i PDV, koji se razlikuje u zemljama - kažu u “Bambi-Banatu”. - Kod nas su trgovačke marže, kao i PDV, najviši u regionu.

MESO
PILEĆE meso najskuplje plaćaju građani Crne Gore, gde kilogram košta 272 do 320 dinara. Slede Makedonija - 235 dinara, RS - 232, BiH - 209, dok je kod nas najjeftiniji, prosečno 200 dinara.
Juneći but bez kostiju najskuplji je i Zagrebu, gde staje 700, sledi Sarajevo sa 665 dinara, zatim Ljubljana, gde je 565, u Podgorici staje 536, u RS 480. U Makedoniji je 400 do 452 dinara, koliko košta i u srpskim trgovinama.
Svinjski but staje od 296 koliko je u Podgorici, u Skoplju je 400, u RS je 440, u Srbiji je 347 dinara. U Sloveniji je 399, a Hrvatskoj 528 dinara.

HEMIJA
DETERDŽENT za pranje veša “arijel”, od dva kilograma “kompakt”, kod nas staje 489 dinara, u Podgorici 480 do 520. U Makedoniji je običan, od tri kilograma, 511 dinara, dok je u RS 464 dinara, a u BiH 403 dinara.
Dezodorans “fa” od 150 mililitara kod nas je 177 dinara, kao i u Hrvatskoj, u BiH - 160, u Crnoj Gori - 176, a najjeftiniji je u Makedoniji - 159 dinara.
Toaletni sapun “palmolajv”, od 100 grama, košta u Banjaluci 40, u Beogradu i Skoplju po 44 dinara, u Sarajevu je 48, u Podgorici 32 do 40, a najskuplji je u Ljubljani - 250 dinara.


NOVO POSKUPLJENJE MLEKA

KOMPANIJA “Imlek”, Mlekara “Subotica” i “Novosadska mlekara” povećale su u subotu velikoprodajne cene mleka i mlečnih proizvoda.
Prema cenovnicima dostavljenim trgovcima u Srbiji, “Imlek” je povećao velikoprodajnu cenu litra svežeg mleka za 5,5 dinara, na 52 dinara, dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto mlečne masti sa 59 na 63 dinara, a litar jogurta za četiri dinara, na 66 dinara.
Direktor korporativnih poslova “Denjub fuds grupe” Rade Pribićević izavio je da je to treće poskupljenje mleka u poslednja četiri meseca, iznuđeno rastom otkupne cene mleka:
- Pre šest meseci otkupna cena mleka je bila 18 dinara za litar, a sada je između 28 i 33 dinara, u zavisnosti od kvaliteta.
Pribićević je istakao da prethodno poskupljenje mleka, početkom novembra, nije bilo dovoljno i da su mlekare, zbog toga, prethodnih dana poslovale sa gubitkom. Povećanje cene sirovog mleka, ocenio je, posledica je suše, ali i rasta cena energenata i drugih troškova.
Prema rečima Pribićevića, udeo “Denjub fudsa”, preko “Imleka”, “Novosadske mlekare” i Mlekare “Subotica” na tržištu mleka i mlečnih proizvoda u Srbiji je između 30 i 35 odsto.
Maloprodajna cena litra pasterizovanog mleka, sa PDV i maržom od 10 odsto, od subote je u prodavnicama oko 62 dinara, a litar dugotrajnog mleka prodaje se za oko 80 dinara po litru.

HLEB
NAJNIŽE cene belog hleba od pola kilograma su u Srbiji i Makedoniji, gde vekna staje od 29,5 do 30 dinara. Slede BiH - 32 dinara, RS i Crna Gora - 40, Hrvatska 63 i Slovenija - 103 dinara.

ULJE
JESTIVO ulje trenutno je najpovoljnije kupiti u Makedoniji gde košta između 103 i 117 dinara. U vodećim supermarketima u Srbiji dominantna cena je od 111 do 115 dinara, u Crnoj Gori litar dostiže 140 dinara, za tri dinara je skuplji u Sloveniji, dok je u Hrvatskoj najskuplje, od 130 do 160 dinara. Po srednjim cenama ova namirnica se prodaje u RS i BiH, gde staje od 112 do 123 dinara.
 
interesantan članak...al teško je o tome pričati, analizirati i usporđivati

kad je razlika u cjenama kod nas na relaciji trgovina na veliko - supermarketi - trgovine na malo
i to nekada budu velike razlike

a onda kad se uzme još strane i domaće trgovine

tako da mene zanima odakle su uzeli podatke bar što se Hrvatske tiće

iz kojih to prodavaonica
 
Evo neceg sto se prorodno nadovezuje na temu...

Intervju Aleksandar Stevanović
Monopolisti nam uzmu 500 evra godišnje
Autor: Katarina Preradović | 02.12.2007 - 00:59




Trgovačke marže u hipermarketima u Srbiji su od dva do četiri puta su veće nego u EU. Dok se kod nas marže u megamarketima kreću oko 30 odsto, u zemljama EU su od 8 do 18 odsto - kaže u razgovoru za „Blic“ ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.

- Zato su osnovni proizvodi kod nas daleko skuplji nego u Zapadnoj Evropi. To nikako nije normalno, jer su plate kod nas 350 evra a tamo 1.500-2.000 evra. Tu nešto opako ne štima, znači maloprodaja nam zida značajan deo cena.
„Blic“ je napravio istraživanje o cenama Srbiji i Nemačkoj. Kod nas je sve od 20 do 30 odsto skuplje. Kako je to moguće?
Prosečna trgovačka marža u Evropi je 18 odsto za sve vidove trgovine. Ako govorimo o maloprodaji, marže se kreću od 16 do 18 odsto, dok se u radnjama tipa hipermarketa i megamarketa u Evropi te marže kreću oko osam odsto. Štaviše, oni smatraju da su u hipermarketima marže koje se izražavaju sa dve cifre prilično nepristojne. Realno, kod nas su te marže oko 30 odsto.
Pojavio se i podatak da je kod nas rabat na hleb i peciva oko 30 odsto.
Rabat od 30 odsto vam daje maržu od 42,3 odsto. Na to treba dodati troškove marketinga, kesa, koje naravno nisu besplatne… Dakle, marža na hleb kod nas je 45 odsto, što je najblaže rečeno enormna cifra. Na hlebu se barem dosad nje zarađivalo, on je služio da navučete mušteriju da uz njega kupi još pet, šest proizvoda. Sada se očito, uz maržu od 45 odsto, i na hlebu zarađuje.
Koliko bi prosečna porodica mogla da uštedi na hrani i higijeni da nije monopola?
U Beogradu imamo 1,7 miliona ljudi, odnosno pola miliona domaćinstava, i prosečan dohodak po domaćinstvu je oko 700 evra. Porodica barem polovinu tog iznosa troši za prehranu, hemiju, koje možete naći u hipermarketima. Nek samo polovinu toga kupuju u hipermarketima, to znači da tamo ostave 175 evra mesečno. Pretpostavimo da su marže 30 odsto, to je oko 52 evra. Da je prisutna i neka strana kompanija, koja ima maržu od osam odsto, na marže bismo ostavili 12 evra. Razlika između 52 i 12 je ono što vam monopolista uzima. To znači da bi prosečna porodica mogla da uštedi oko 40 evra mesečno da nema monopola, ili blizu 500 evra godišnje. To možda nije mnogo, ali zašto bi oni dali taj iznos bilo kome, kad mogu da ga potroše na letovanje, belu tehniku, šta bilo.
Kako naterati trgovce da spuste marže?
Problem se jedino može rešiti dolaskom konkurencije. Treba se zapitati ko je oterao „Merkator“ kada je hteo da preuzme „C market“. Tada su potegnuti svi mogući argumenti, od toga da je narod nezadovoljan do toga da ne treba Slovenci da nam sole pamet. Vlada je time poslala poruku i „Kori“, i „Tesku“ i „Čempionu“ i svim velikim lancima koji su došli u Istočnu Evropu i doneli konkurenciju - nemojte dolaziti, mi nismo tržište za vas.
Ali iz Vlade uvek tvrde da postoji konkurencija, kao i da su svi veliki igrači dobrodošli.
Ako Vlada pod konkurencijom podrazumeva i mog komšiju koji ima radnju u zgradi sa 15 artikala, onda postoji konkurencija. Jasno je da to nije prava konkurencija, kao ni kiosk na uglu. Ako „Merkator“ u celoj Srbiji ima dva objekta u Beogradu, dva u Novom Sadu i još negde poneki, a „C market“ na stotine objekata, onda nema prave konkurencije. Imate taj „Intereks“, ali to je jedan objekat, „Idea“ ima dva objekta, „Rodić“ poneki, sve je to malo u odnosu na „Deltin“ dominantan položaj. Strani lanci ne dolaze jer su dobro informisani šta ih ovde čeka. Od svih investicija koje su stigle u Srbiju većina je uključivala neki dil s Vladom, gde ste vi dobijali posebne pogodnosti, najčešće tako što vam u paketu prodaju i kompaniju i tržište. Dakle, ovde sve ide tako uz neku nagodbu s Vladom. Neke kompanije su spremne na takav rizik, ali većina ozbiljnih neće u takvim zemljama da posluje.
Zašto Vlada štiti monopoliste?
Verujem da se privatne kompanije štite zato što finansiraju stranke. Možda se tu krije odgovor. Ako vi nekog bespoštedno branite, onda imate neki interes. Valjda će Vlada da odgovori zašto se tako ponaša. Drugi odgovor je neznanje i nestručnost Vlade.
Može li Antimonopolska komisija da zaustavi monopoliste?
Ne treba nama ta komisija, već mnogo konkurencije i ulazaka u Srbiju, bez mešanja Vlade. Kada bismo imali konkurenciju, Komisija bi možda jednom, dvaput godišnje imala nekog posla.
Da li će „Delta“ platiti kaznu zbog monopola?
Kazna se kreće od tri do 10 odsto godišnjeg prihoda. Ako “Delta” ima maržu za koju oni kažu da je 20 odsto, a verovatno je bitno veća, i ako plate maksimalnih 10 odsto, ostaje im marža od 10 odsto, koja nije mala i opet je veća nego u EU. Dakle, nije poenta da im se zarezuju kazne, jer će i pored toga oni odlično poslovati, pa će nam još i povećati maržu. Opet ćemo mi kao potrošači da platimo iz svojih džepova tu kaznu. Dobar potez bi bio da se promeni zakon, tako da se firma monopolista, koja uporno krši zakon, može razbiti na više malih firmi. To bi za početak bilo dobro, ali nije trajno rešenje, jer ako te firme kontroliše isti holding, neće biti dobro. Dakle, vraćamo se na priču o tome da Vlada treba da pusti velike igrače da uđu na tržište Srbije.
Osim ovog monopola, koji nas najviše boli, koji još monopol vidite kao štetan?
NIS je šampion u neefikasnosti, lošoj usluzi, a monopolista je. To je katastrofa od kompanije koja nam proizvodi štetu u svakom segmentu svog poslovanja. Država ga potpomaže time što NIS ima monopol na uvoz nafte.
Kakvu štetu od toga trpe građani?
Prvo, NIS nije u stanju da se izbori sa fluktuacijama cena nafte. Svoju neefikasnost preko cena prevaljuje na građane. Druga stvar, NIS i dalje prima subvencije, dakle, mi ga finansiramo kao poreski obveznici. Imate još primera monopola. RATEL mi se nameće kao tema, jer ima monopol na distribuciju internet signala. To telo u ovom momentu sprečava privatnike da uvedu internet koji bi nas približio Evropi, i da umesto 1 mega imamo 50 mega u sekundi i da unapredimo poslovanje i život. Imate EDB koji vara svoje građane, kojima kaže dajte nam vaša brojila, mi ćemo da se brinemo o njima. Oni tako svakoj firmi koja želi da uđe na to tržište nameću trošak koji je jednak ceni brojila.

Napolju odmor za džep
- Idite u samoposlugu u Mađarskoj ili Bugarskoj i videćete da je većina stvari jeftinija. Idite u Bosnu, koja je 2000. bila enormno skuplja od Srbije, sada nam je tamo sve jeftino. Očekujete da u Nemačkoj „nutela“ košta koliko i u Srbiji, a vidite da je to tamo mnogo jeftinije. „Milka“ je mnogo jeftinija u EU nego u Srbiji.
Svi prehrambeni proizvodi su jeftiniji u zemljama EU, od mleka, ulja pa nadalje. Kad odem tamo, to je pravi odmor za džep.


Marketi za siromašne
U Nemačkoj imate nekoliko velikih lanaca, od kojih je jedan, „Aldi“, namenjen najsiromašnijem sloju. kod njih je sve razbacano, kao na „buvljaku“ ali tamo je sve jeftino. Mi takav lanac nemamo. U Nemačkoj takođe imate lanac koji prodaje jeftinu odeću i obuću. Tamo su cipele pet evra, a obučete se od glave do pete za 10 evra. U Srbiji nemate takvu mogućnost. Slobodno tržište bi nam dalo rešenje za svakoga.
 
Konačno da se neko setio pa napravio presek sa tržištem sa kojim (izuzev Slovenije) se možemo porediti i takmičiti...kakava Švajcarska, Norveška i ostale sile
Kad bi marža pala za 10%, ali kako naterati "tatu" da to uradi
 
Ovde je najzanimljivije to sto srpskih proizvoda nema u Hrvatskoj

evo sutra ujutro kad krenem na posao kupit ću za marendu čokoladicu eurocrem, a možda kupim i eurocrem namaz pa namažem na hleb (mada je Podravkina LinoLada bolja..)
gr04.jpg

al bitno je da ću se pri prvom zalogaju sjetiti ovog tvog "misaonog" komentara i lepo se nasmejati8-):roll:
 
gr04.jpg

inaće na našim policama sa ove slike ima sve osim one čokoladice u zlatnom omotu a ta mi je baš najfiniji proizvod Takova...kojeg neznam zašto...al nema na policama u Hrvatskoj :-(

dok sam bio u Srbiji sam nakupovao "par" al ponestalo u zalihi:mrgreen::sad: :sad:
 
jedini srpski proizvodi koje sam ja primjetio kod nas su eurokrem, MB pivo i kopije cedevite. "cevitana" (vitaminka banja luka) i "multivita" iz pančeva. :mrgreen:
 
jedini srpski proizvodi koje sam ja primjetio kod nas su eurokrem, MB pivo i kopije cedevite. "cevitana" (vitaminka banja luka) i "multivita" iz pančeva. :mrgreen:

Mи купујемо ''Мултивиту'' која се производи у Вршцу.
У Панчеву има рафинерија нафте, али деривате обогаћују витаминима и извозе.;-)
 
Gledate na to sa pogresne strane ,ono sto je vazno je da se ovde neko bogati i to veoma ,ako je neki artikal iste cene ko u Sloveniji,nemora a bude jeftiniji neka bude iste cene ko kod nas, to znaci da tu neko veoma profitira,ipak mnogo je jeftinije proizvesti ovde u srbiji gde je plata 200evra nego u sloveniji gde je ta j proizvod isto kosta ali oni svojim radnicima daju 1500do 2000 evra .A tek o mlecnim proizvodima da ne govorim ,koliko preradjivaci placaju slovenackim poljoprivrednicima mleko a kolko nasim ,a gotovi proizvodi su iste cene.Ako nasi proizvodjaci toliko jeftino placaju radnike i repromaterjal i kazu da im se ne isplati da daju jeftinije onda tu nesto ne stima.
 
Mи купујемо ''Мултивиту'' која се производи у Вршцу.
У Панчеву има рафинерија нафте, али деривате обогаћују витаминима и извозе.;-)

a dobro... nije iz pančeva. iz vršca je. zajeb
ali dobro da si mi otkrio satav te multivite. sad znam kako uštedit koju kunu na grijanju. umjesto lož ulja koristit ću multivitu iz vršca. :mrgreen:
 
Gledate na to sa pogresne strane ,ono sto je vazno je da se ovde neko bogati i to veoma ,ako je neki artikal iste cene ko u Sloveniji,nemora a bude jeftiniji neka bude iste cene ko kod nas, to znaci da tu neko veoma profitira,ipak mnogo je jeftinije proizvesti ovde u srbiji gde je plata 200evra nego u sloveniji gde je ta j proizvod isto kosta ali oni svojim radnicima daju 1500do 2000 evra .A tek o mlecnim proizvodima da ne govorim ,koliko preradjivaci placaju slovenackim poljoprivrednicima mleko a kolko nasim ,a gotovi proizvodi su iste cene.Ako nasi proizvodjaci toliko jeftino placaju radnike i repromaterjal i kazu da im se ne isplati da daju jeftinije onda tu nesto ne stima.

1500- 2000 € :roll:
daj molim te...
 
Jedino shto je od hrvatskih proizvoda ovde valjalo je Eva tunjevina u konzervi.I to samo kratkorochno..jer nakon nekog vremena moze da se desi da dobijesh sve neshto crno sa kostima tako da mozesh slobodno da bacish celu konzervu.Bila je skoro tri puta jeftinija ..ma i vishe od Rio mare tunjevine u komadu koje i danas ima u nekoj tegli ali koshtao ko losos iste firme -450-500 dinara.Eva je negde bila 90 pa doshla do 120 ali kada je kvalitet pao ma koliko jeftinija bila dzaba da kupish neshto za shta je velika verovatnoca ca cesh da bacish.
Krash mislim da ni nema a i da ima svakako je Nestle 10 puta bolji i kvalitetniji.Bajadere su bile ali su nekvalitetno djubre.Sokici da ni ne spominjem.
 
Nista ti ne verujem. Moras da dokumentujes to tako sto ces se slikati u marketu ispred polica gde je eurokrem ili bambi plazma,smoki .....itd.
Ако њему не верујеш, веруј мени. Има доста наших производа. Већ се овде писало о томе. Чак, рецимо, и правог ужичког кајмака, за којим су ови моји пријатељи из Хрватске луди. И купују га редовно, иако је скуп.
 
Konačno da se neko setio pa napravio presek sa tržištem sa kojim (izuzev Slovenije) se možemo porediti i takmičiti...kakava Švajcarska, Norveška i ostale sile
Kad bi marža pala za 10%, ali kako naterati "tatu" da to uradi

do sad si kenjao i lupao gluposti kako je "bez veze da se uporedjujemo sa nemackom" i da treba da se uporedjujemo sa recimo hrvatskom.

ovaj clanak od gore pokazuje kako si neobjektivan i kako si spreman braniti tvoje DS-ovske lopine koje svakom gradjaninu ove zemlje uzmu preko monopola 500 eura godisnje.
 
vidim da je i ovdje veliki broj budala kao i svagdje nažalost, ali islati se nešto napisat ako im i jedna pametna ostane u glavi, a još više radi pametnih ljudi koji ima ovdje i hvala bogu na tome.
A ovi što hvale proizvode svoje zemlje, a tuđe samo blate, vidi se na kojem su nivou, ja naravno da preferiram hrvatske proizvode koja zaista velikoj mjeri jesu kvalitetniji od jeftinih uvoznih iz drugih zemalja, ali to i nij najosnovniji razlog, nego da svješču i kupovinom vlastitih proizvoda koliko toliko vratimo hrvatsku privredu na neke stabilne noge.

A što se tiče proizvoda i plaća mogu govoriti o dijelu hrvatske u kojem ja živim, slavonija i baranja.
Jer o Zagrebu je glupo govoriti u nekom prosjeku, isto toliko koliko i o Beogradu u Srbiji.
Kruh je kod nas oko 0,70eura, mlijeko 0,80eura, benzin 1,10eura, kava u gradu 0,80eura, piće u gradu 1,40eura, kutija marllbora 2,70eura, ulje 1,50eura

radnička netto plaća je cca 400-550eura, neki srednji šefić i slično 800-1000eura, pa tako dalje

Pozdrav iz Slavonije!
 
do sad si kenjao i lupao gluposti kako je "bez veze da se uporedjujemo sa nemackom" i da treba da se uporedjujemo sa recimo hrvatskom.

ovaj clanak od gore pokazuje kako si neobjektivan i kako si spreman braniti tvoje DS-ovske lopine koje svakom gradjaninu ove zemlje uzmu preko monopola 500 eura godisnje.

Upravo tako.Poredi me sa Hrvatskom gde su isto lopovi ko i ovde ali mozda malo manji.Pa ako je u nemackoj pampers 400 din a ovde 1100 to je sve samo ne normalno.
 
Inflacija u Srbiji u novembru 1,1 odsto

Beta

Inflacija u Srbiji je u novembru bila 1,1 odsto, dok ukupan rast cena robe i usluga u 2007. godini iznosi 8,7 odsto, objavio je juče Repubilčki zavod za statistiku.

Direktor Zavoda Dragan Vukmirović kazao je na konferenciji za novinare da su cene robe u novembru bile 1,4 odsto više nego u oktobru, dok su usluge poskupele 0,3 odsto.

Prema njegovim rečima, najveći porast cena od 7,4 odsto zabeležen je kod poljoprivredih proizvoda, a na taj rast je uticalo povećanje cena sezonskog voća i povrća, kao i cena jaja.

Industrijski prehrambeni proizvodi poskupeli su u novembru 1,9 odsto, naveo je Vukmirović dodajući da su povećane cene brašna, hleba, mleka i mlečnih proizvoda, jestivog ulja, maslaca i pojedinih vrsta mesnih prerađevina.

Cene industrijskih neprehrambenih proizvoda su u proseku više za jedan odsto, a u toj grupi zabeležen je samo rast cena derivata nafte, kazao je on.

Troškovi života u Srbiji u novembru, kazao je Vukmirović, bili su 1,6 odsto viši nego u oktobru, odnosno za 10,3 odsto veći nego u decembru 2006. godine.

Razlika između inflacije i indeksa troškova života je posledica različitog uticaja rasta cena pojedinih artikala na formiranje tih indeksa, naglasio je Vukmirović.
 
do sad si kenjao i lupao gluposti kako je "bez veze da se uporedjujemo sa nemackom" i da treba da se uporedjujemo sa recimo hrvatskom.

ovaj clanak od gore pokazuje kako si neobjektivan i kako si spreman braniti tvoje DS-ovske lopine koje svakom gradjaninu ove zemlje uzmu preko monopola 500 eura godisnje.

DS-ovske!??

Pa nisam nešto čuo da je Toma opljunuo po Miškoviću!

Sad se vidi ko je sve na platnom spisku!
 

Back
Top