Cemu sluzi istorija na Balkanu?

Nisi mi odgovoro na pitanje tj izbjegavas jer znas da ides na tanak led :D , kako je moguce da u Sarajevu ili bilo gdje drugo u Bosnu dvije familije vijekovima zive jedni pored drugih i danas su jedni Hrvati a drugi Srbi?
Зато што су то покатолчени Срби
Као и за вријеме Турске када су Срби примали ислам и турчили се ради бољег живота и привилегија тако су у Млетачкој републици Срби у гладним годинама прелазили под римокатоличку цркву јер је римски папа и његови свештеници на терену делио кртолу
Тако да данас имаш по Далмацији или Херцеговини католике који славе славу а слава је српски обичај .То је и данас сачуван обичај међу католицима по Херцеговини и Далмацији иако је Ватикан на све начине покушавао да то забрани


https://ispovesti.com/ispovest/2504719

https://hrcak.srce.hr/file/398039
 
Па покатоличени Срби, под притиском и идеолошким наративом Ватикана и Хабзбуршке монархије, одродили су се од своје православне браће и постали део хрватске нације. Тај процес се звао десрбизација: https://sr.wikipedia.org/sr/Десрбизација
 
Hrvat sam i katolik, a vjerovali ili ne slavim ono što vi Srbi zovete krsna slava. Doduše slave ju sve obitelji iz mog sela i ne zovemo je krsna slava nego proslava sveca zaštitnika obitelji. Ja slavim svetog Jurja 23.4., odnosno Jurjevdan. Ne znam otkud taj običaj u mom selu s obzirom da je izrazito rijedak u katolika i prisutan je tek u nekim selima doline Neretve i južne Dalmacije, ali ga smatram lijepim i dobrim.

https://ispovesti.com/ispovest/2504719
 
Само гуглајте видјећете да је слављење славе међу католицима широко распрострањен обичаај толико да Ватикан то и не крије

Чекамо да се јави дежурни повјесничар да обајсни окле српска слава код католика
 
Па покатоличени Срби, под притиском и идеолошким наративом Ватикана и Хабзбуршке монархије, одродили су се од своје православне браће и постали део хрватске нације. Тај процес се звао десрбизација: https://sr.wikipedia.org/sr/Десрбизација
Znaci ni hrvati ne postoje :D a sta pise Vojislav Skaric srpski uvazeni pisac o posrbljavanju vlaha u svojoj knjizi ,Sarajavo u drogog polovini 19 vijeka to nista .
 
Znaci ni hrvati ne postoje :D a sta pise Vojislav Skaric srpski uvazeni pisac o posrbljavanju vlaha u svojoj knjizi ,Sarajavo u drogog polovini 19 vijeka to nista .
Постоје изворни, етнички Хрвати. Као што данас постоји и хрватска нација.
Али, ја сам говорио о покатоличеним етничким Србима који су касније унесени као део хрватске нације, иако су им етнички корени српски.
 
Постоје изворни, етнички Хрвати. Као што данас постоји и хрватска нација.
Али, ја сам говорио о покатоличеним етничким Србима који су касније унесени као део хрватске нације, иако су им етнички корени српски.
To nije istina za Bosnu , kao sto i John Fine objasnjava ludost rata u Bosni , dolaskom Osmanlija u Bosnu veliki dio stanovnista prelazi na islam ali i dobar dio katolika i pripadnika Bosanske crkve prelazi na pravoslavnu vjeru ( katolici su bili prinudzeni da placaju dupli porez i pravoslavnoj i katolickoj crkvi) da bi ga izbjegli su prelazili u pravoslavce. To su bile usluge koje je pravoslavna crkva dobila da naseli Bosnu pravoslavcima i sad ti isti pravoslavci koji su nekad bili katolici ubijaju druge katolike jer su danas Hrvati. Mogu i podijeliti izvore na engelskom jeziku.
 
Данашњи муслимани у БИХ су већином насељени из Смедеревског санџака али и Лике,Баније,Кордуна ,Славоније

Тако данас кад се анализира поријекло познатих босанских муслимана глумаца,политичара,јавних лишности највећи број води поријекло из смедеревског санџака и рашке области
набројаћу само неке
Бакир Изетбеговић доселили у Босну из Београда Смедеревски санџак
Сенад Хаџифејзовић из Рашке области
Атиф Дудаковић из Смедеревског санџака
Сефер Халиловић Рашка област

итд
 
Kao i dokaz da se neko zvao srbinom u Bosni prije 19 vijeka :D
Ти си синко доказ како се може издангубити стотине сати на историјским часовима
и ништа ненаучити. Уједно си потврда постојања врсте за коју наш народ рече да су слепи код очију.
1705922464520.jpeg
 
To nije istina za Bosnu , kao sto i John Fine objasnjava ludost rata u Bosni , dolaskom Osmanlija u Bosnu veliki dio stanovnista prelazi na islam ali i dobar dio katolika i pripadnika Bosanske crkve prelazi na pravoslavnu vjeru ( katolici su bili prinudzeni da placaju dupli porez i pravoslavnoj i katolickoj crkvi) da bi ga izbjegli su prelazili u pravoslavce. To su bile usluge koje je pravoslavna crkva dobila da naseli Bosnu pravoslavcima i sad ti isti pravoslavci koji su nekad bili katolici ubijaju druge katolike jer su danas Hrvati. Mogu i podijeliti izvore na engelskom jeziku.
То је све био један народ, једна етничка група, која је касније подељена по верској основи и на тој основи су им формиране нације.
 
To nije istina za Bosnu , kao sto i John Fine objasnjava ludost rata u Bosni , dolaskom Osmanlija u Bosnu veliki dio stanovnista prelazi na islam ali i dobar dio katolika i pripadnika Bosanske crkve prelazi na pravoslavnu vjeru ( katolici su bili prinudzeni da placaju dupli porez i pravoslavnoj i katolickoj crkvi) da bi ga izbjegli su prelazili u pravoslavce. To su bile usluge koje je pravoslavna crkva dobila da naseli Bosnu pravoslavcima i sad ti isti pravoslavci koji su nekad bili katolici ubijaju druge katolike jer su danas Hrvati. Mogu i podijeliti izvore na engelskom jeziku.
Zvuči logično kad se pogleda, jedino što vjerovatno tada nisu znali da su Hrvati? Ne znam jesu li ovi što su prešli u pravoslavce znali da postaju Srbi? Teško😁
 
Zvuči logično kad se pogleda, jedino što vjerovatno tada nisu znali da su Hrvati? Ne znam jesu li ovi što su prešli u pravoslavce znali da postaju Srbi? Teško😁
Radi se cisto o vojnoj taktici ,protjerivanje katolika jer Osmanlije nisu nikakvog uticaja imale na papu i katolicku crkvu pa tako ni na katolike u Bosni a pravoslavna crkva je bila na njihovoj teritoriji.
 
То је све био један народ, једна етничка група, која је касније подељена по верској основи и на тој основи су им формиране нације.
Jeste Bosnjana zato te i pitam nemoguce da u Sarajevu ili bilo gdje u Bosni postoje u jednoj ulici sebi i hrvati kao etnicka grupa i tu zive vjekovima.
 
То је огранак српског народа.
Dule trebao bi ti malo prvo da proucis sta je etnogeneza. U tom periodu o kome govoris je jedna velika rupa u istoriji niti ima arheoloskih nalazista srba po Bosni i da ima nikakve veze o etnogenezi Bosne. Etnogeneza znaci svoj nacin zivota jednostvano ,dokazi za to su da imas svoju vojsku,upravu ,novac itd da si mogao da se razvijes u svom smijeru, to sve Bosna ima i ima svoju crkvu specificnu tj crkvu Bosansku ,rijetko koji narod ima takav dokaz etnogeneze pa i stecke ,bosancicu itd ne prolazi ta mitomanija vise.
 
Гусле су су чувари српске историје

Народи отпали од Срба како је који окапатор пролазио нашим простором Муслимани,Хрвати,Другоцрногорци и Другосрбијанци углавном имају измишљену историју

Gusle su bukvalno jednozicni instrument kojim moze neko da pjeva bilo sta bilo kad. Oni nijesu cuvari nikakve istorije vec samo zabava.
 
Gusle su bukvalno jednozicni instrument kojim moze neko da pjeva bilo sta bilo kad. Oni nijesu cuvari nikakve istorije vec samo zabava.

Не лупетај чоче
Гуслари су пјесмама на овом традиционалном инструменту вјековима приповједали догађаје из националне историје
Пејсме уз гусле најчешће се односе на историјске догађаје или личности из историје

Ево једне о прваку,ајдуку и ускоку даламтинских Срба Стојану Јанковићу




Кадно Турци Котар поробише,
поараше дворе Јанковића,
заробише Смиљанић-Илију,
заробише Јанковић-Стојана.
У Илије млада оста љуба
млада љуба од петнаест дана;
у Стојана млађа оста љуба,
млађа љуба од неђеље дана.
У Стамбол и' одведоше Турци,
поклонише цару честитоме.
Тамо били за девет година
и десете за седам мјесеци,
тамо и' је царе потурчио,
код себе им дворе саградио.
Ал' бесједи Смиљанић Илија;
"Ој, Стојане, да мој мили брате,
сутра јесте петак, турски светац,
цар ће отић' с Турцима у шетњу,
а царица с булама у шетњу;
већ ти кради кључе од ризница,
ја ћу красти кључе од арова,
пак да пуста блага награбимо,
да узмемо два добра коњића,
да бјежимо у Котаре равне,
да гледамо робље неробљено,
да љубимо лице нељубљено."
И ту су се браћа послушала.
Кад освану петак, турски светац,
оде царе с Турцима у шетњу,
а царица с булама у шетњу;
Стојан краде кључе од ризница
а Илија кључе од арова,
награбише небројена блага,
па узеше два добра коњића,
побјегоше у Котаре равне.
Кад су били близу до Котара,
ал' говори Јанковић Стојане:
"О, Илија, да мој мили брате,
иди, брате, двору бијеломе,
а ја идем моме винограду,
винограду, моме рукосаду,
да прегледам мога рукосада:
ко га веже, ко ли га залама,
коме ли је допало у руке."
Од' Илија двору бијеломе,
Стојан оде своме винограду.
Нађе мајку Јанковић Стојане,
нађе мајку у своме винограду;
косу реже остарила мајка,
косу реже па виноград веже,
а сузама лозицу залива
и спомиње свог Стојана сина;
"Ој, Стојане, јабуко од злата!
Мајка те је већ заборавила,
снаjе Јеле заборавит нећу;
снаjо Јело, неношено злато!"
Божио је Јанковић Сојане:
"Божија помоћ, сиротицо стара!
Зар ти немаш никога млађега
да тебека виноград уради,
већ посрћеш стара и невољна?"
Она њему боље одговара:
"Жив ми и здрав, делијо незнана!
Немам, рано, никога млађега,
до Стојана јединога сина.
Њега једног заробише Турци,
а и њега и Илију мога,
Стојанова брата стричевића.
Од Илије млада оста љуба,
млада љуба од петнаест дана;
мог Стојана млађа оста љуба,
млађа љуба од недеље дана.
Моја снаша адамско кољено,
чекала га за девет година
и десета за седам мјесеци
данас ми се млада преудаје;
ја не мого од јада гледати,
већ побего саду винограду."
Кад је Стојан разумио ријечи,
брзо оде двору бијеломе,
заста тамо кићене сватове;
љепо су га свати дочекали:
како с коња, таки за трпезу.
Кад се Стојан вина понапио,
поче Стојан тијо бесједити:
"Браћо моја, кићени сватови,
је ли тестир мало попјевати?"
Говоре му кићани сватови:
"Јесте тестир, делијо незнана!
Јесте тестир, а да зашто није?"
Кличе Стојан танко гласовито:
"Вила гњездо тица ластавица,
вила га је за девет година,
а јутрос га поче да развија;
долети јој сив-зелен соколе
од столице цара честитога,
па јој не да гњездо да развија."
Том се свати ништа не сјећају,
досјети се љуба Стојанова,
отпусти се од ручна дјевера,
брзо оде на горње чардаке
па дозива сеју Стојанову:
"Заовице, рођена сестрице!
Ето т' брата, господара мога!"
Кад зачула сеја Стојанова,
она стрча доље низ чардаке,
трипут совру очима прегледа
док је брацу лице угледала;
а кад брацу лице угледала,
руке шире, у лице се љубе,
једно друго сузама умива
од радости и од жеље живе.
Ал' говоре кићени сватови:
Господару, Јанковић-Стојане,
а што ћемо ми за наше благо?
Ми смо млого истрошили блага
док смо твоју љубу испросили."
Бесједи им Јанковић Стојане:
"Стан'те, браћо, кићени сватови,
док се мало сестрице нагледам!
Ласно ћемо ми за ваше благо,
ласно ћемо, ако јесмо људи."
Кад се Стојан сестрице нагледа,
љепо Стојан свате даривао:
ком мараму, ком кошуљу танку,
младожењи рођену сестрицу.
И одоше кићени сватови.
Кад увече о вечери било,
иде мајка у двор кукајући,
она кука као кукавица
и спомиње свог Стојана сина:
"Ој, Стојане, јабуко од злата!
Стоју мајка, већ заборавила,
снаjе Јеле заборавит нећу:
снаjо Јело, неношено злато!
Ко ће стару дочекати мајку?
Ко ће пред мене стару ишетати?
Ко ће стару запитати мајку:
'Јеси ли се уморила, мајко?"
Кад зачула љуба Стојанова,
ишетала пред дворе бијеле,
прима мајку на господске руке
и говори својој старој мајци:
"Ти не кукај, моја стара мајко!
Тебе стару огријало сунце:
ево теби твог Стојана сина!"
Кад угледа свог Стојана сина,
мртва мајка на земљицу паде.
Љепо Стојан оправи мајку,
како царски ваља и требује.
 

Back
Top