Tužilac: Odbaciti Šešeljev zahtev za oslobađanje
08. mart 2011. | 18:30 | Izvor: Beta
HAG -
Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je danas od sudija da odbace zahtev Vojislava Šešelja za oslobađanje, tvrdeći da je izvelo dovoljno dokaza o Šešeljevoj odgovornosti za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
Odgovarajući na zahtev za oslobađanje, koji je Šešelj juče uložio, tužilac Matijas Markusen rekao je da su dokazi pokazali da je Šešelj dao "značajan doprinos" udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo stvaranje Velike Srbije, nasilnim uklanjanjem nesrba sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH.
Tužilac Markusen kazao je da su zločine navedene u optužnici počinile snage koje je formirao i na ratišta poslao Šešelj, ali i sam Šešelj "govorom mržnje", stvarajući atmosferu nesigurnosti i straha koja je dovela do deportacija i prisilnog premeštanja u Vukovaru i Hrtkovcima.
Šešelj je optužen za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
O dokazima
Napominjući da je Šešelj juče "govorio o svemu, samo ne o dokazima", zastupnik optužbe je naznačio da "nasuprot tvrdnjama optuženog, postoje dokazi da su dobrovoljci SRS počinili zločine".
Kao primer je naveo lidere dobrovoljaca SRS Milana Lančužanina-Kamenog, čiji su ljudi streljali oko 200 hrvatskih zarobljenika na Ovčari kod Vukovara; Milana Vukovića zvanog Ćele koji je predvodio prebijanje, zlostavljanje i ubijanje Muslimana u Zvorniku i Branislava Gavrilovića zvanog Brne čija je paravojska odgovorna za ubistva i prebijanje nesrba na Igmanu.
"Zločini su počinjeni nad ljudima samo zato što su bili 'pogrešne' nacionalnosti, zato što su živeli na zemlji za koju je optuženi mislio da je srpska i zato što je Šešelj verovao da oni treba da ispaštaju za zlodela prethodnih generacija", rekao je tužilac Markusen.
Zlodela su, po optužbi, bili sredstvo za trajno uklanjanje nesrba sa teritorija Hrvatske i BiH koje su trebale da uđu u novu državu pod srpskom dominacijom.
Taj udruženi zločinački poduhvat predvodio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a u njemu su, pored Šešelja, učestvovali i Jovica Stanišić, Franko Simatović-Frenki, Veljko Kadijević, Milan Babić, Željko Ražnatović-Arkan i drugi.
Poziv na oružje
Iako je Šešelj, po Markusenovim rečima, bio opozicioni političar, Milošević i drugi prihvatili su ga kada su 1991. prepoznali "istorijsku priliku" da stvore proširenu srpsku državu, odnosno Veliku Srbiju za koju se Šešelj zalagao kao ideolog četništva.
"Šešeljevi pozivi na etničku mržnju i istorijske nepravde podudarili su se sa težnjama tih vođa, koji su imali resurse, da etnički očiste teritorije koje su želeli", kazao je zastupnik optužbe.
Tužilac je tvrdio da je u martu 1991. Milošević "pozvao na stvaranje borbenih snaga za zaštitu srpskih interesa", a "političare da zaborave na neslaganje".
"Pozivom na oružje" i "pozivom na boj", Markusen je nazvao Miloševićevu izjavu o "mobilizaciji rezervnog sastava milicije". Odmah potom, vlasti su Šešelju dopustile da registruje SRS i njeno "vojno krilo", a on je "mogao da formira brojne četničke snage".
U okviru udruženog zločinačkog poduhvata, MUP Srbije je, po tužiocu, 1991. osnovao "crvene beretke", a JNA je postala srpska vojska. Zatim su u Hrvatskoj i BiH formirani paralelni srpski organi vlasti, uključujući policiju i vojsku, uz podršku Miloševića i drugih.
Usledili su zločini kao sredstvo progona nesrba, koje su u Hrvatskoj i BiH počinili dobrovoljci SRS, JNA, Vojska Republike Srpske, arkanovci, teritorijana odbrana, lokalne milicije i pripadnici MUP Srbije.
Odluka naknadno
Šešeljevo "zalaganje za obnovu četništva doprinelo je udruženom zločinačkom poduhvatu zato što je zagovaralo homogenu srpsku državu, Veliku Srbiju, i silu kao sredstvo da se to postigne", naglasila je tužiteljka Lisa Birsej.
Prema zastupnicima optužbe, Šešelj se svojim rečima "služio kao oružjem", zagovarao je silu i netrpeljivost prema nesrbima, nazivao izdajnikom svakog ko bi predložio miroljubivo rešenje.
Tužioci nastavljaju izlaganje argumenata zbog kojih bi trebalo odbaciti Šešeljev zahtev za oslobađanje.
Pretresno veće će odluku o Šešeljevom zahtevu doneti naknadno, kako je nedavno najavio predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti, u roku od nekoliko nedelja.
Po pravilima Tribunala, sudije mogu oceniti da su tužioci izneli dovoljno dokaza protiv Šešelja po svim tačkama optužnice ili zbog nedostatka dokaza odbaciti celu optužnicu ili neke od njenih tačaka.
Do sada se u praksi suda u Hagu nije desilo da u ovoj fazi procesa optuženi bude oslobođen.
Ukoliko sudije ne oslobode Šešelja, suđenje bi trebalo da bude nastavljeno dokaznim postupkom odbrane.
Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog. U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.
