Caffe "Na psihoterapiji kod čika Frojda"

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Arcana:
Ne znam bas ni odakle Da krenem, Ali evo odavde.. pre dve godine sam upoznala decka (dosta starijeg od mene) koga sam ubrzo zavolela više od sebe same (greska). Vremenom kroz dve godine, on je mene pretvorio u ličnog roba. Razvio je mazohizam u meni (verovatno sam ga ja imala zbog oca tiranina), naučio me da volim BDSM igre, da mu bivam potčinjena. Ja sam, bukvalno živela da mu udovoljavam. Ispunjavala sam njegove želje, koje su se kosile sa mojim egzistencijalnim normama samo da bih njemu udovoljila. No vremenom sam sumnjala da me vara. Ubrzo sam i otkrila da je istina. On je postajao sve hladniji prema meni.. i ta agonija je trajala poslednjih godinu dana, s tim da je on mene držao na povucu (bukvalno i metaforicki) to vreme. Ja inače patim od klinicke depresije, ali on me je naterao da prestanem da pijem citalex, dok sam bila sam njim, sto je opet bila greška.
Poslednih godinu dana, sam živela sa njim, a svakoga dana imala epizode depresije, propadanja, što je njega nerviralo, a mene još više guralo na dole.
U jednom momentu sam dobila napad panike. Vrostala i plakala, bejah ubedjena da cu umreti, i tako mu rekla da ga ostavljam. On je hladnkkrvnk rekao: "kako god". E sad, ta sloboda koju mi je on pružio je za mene agonija. Ja sam ubedjena da bih mu se vratila čak i ako znam da me vara. Toliko mi je bilo loše da sam pokusala da izvršim samoubistvo. Ponovo pijem antodepresive, sada sam kući kod svojih, ali ne spavam već šesti dan. Bromazepam mi deluje nekih tri sata, mozda, a ostalo vreme provodim u kajanji što sam raskinula sa njim. Osećam kao da je jaka droga, i da ss skidam sa njega. Moze li neki savet kako da se preživi ovo?

Sent from my HTC Desire HD A9191 using Forum Krstarice mobile app
Kliknite za proširenje...
Može. Skini se sa njega i sa antidepresiva i budi srećna! :lol:
 
znam ja da to ne pomaze onima koji vec leze. ih! samo eto hocu da si odbranim moji omiljeni nacin odmaranja. i znam kako je kad ti neko od koga ocekujes da ti pruzi resenje ne pruza nikakvo. ih! ali samo hocu da si odbranim svoj omiljeni nacin odmaranja. ima nas bivsih radoholika koji smo zaboravili da treba odmarati, nas ciji su instinkti samo-odbrane bili totalno unisteni usled preterano ambiociznog poslovanja.
 
ali opet, lezanje je pocetna faza svakog lecenja, reko bih. ako si lezao 20 godina a nisi se izlecio onda to ne mora da znaci da je problem u lezanju vec u ne-efektivnom otklanjanju stresora, stresora koji su u tvom slucaju verovatno duboko internalizovani. jos treba uzeti u obzir da si devojka koje su posebna vrsta ljudskog bica.

u stvari, devojkama je lek da im napravis dete. je l tako bese?
 
Znaš kako, ja nikad nisam bila radoholičar. Čudna stvar, obzirom da sam jarac u horoskopu, :mrgreen: al, eto, nisam. Radim zato što moram da jedem. Naravno, snob sam, pa ne bi voljno išla u nadnicu, ali u principu, rad je samo to, rad. Nešto što ti omogućava da kupiš leba.

Jako volim da lenstvujem i dokoličarim. Šta misliš, što sam na forumu? :mrgreen:

Ali, imaš u životu stvari koje volEš, i koje moraš.
 
ja ti mrzim lencarenje isto koliko i radoholizam, znaci ne podnosim ga uopste zbog cega izbegavam ljude koji praktikuju takve stvari (jer nemam toliko energije da mogu da je bacam na njih.) sad ce neko reci "ha! zasto si onda na forumu, licemeru jedan!" na sta ja mogu samo tajanstveno, sa osmehom na licu, da ne odgovorim (nikada nece moci da provale moje motive.)
 
Arcana:
Ne znam bas ni odakle Da krenem, Ali evo odavde.. pre dve godine sam upoznala decka (dosta starijeg od mene) koga sam ubrzo zavolela više od sebe same (greska). Vremenom kroz dve godine, on je mene pretvorio u ličnog roba. Razvio je mazohizam u meni (verovatno sam ga ja imala zbog oca tiranina), naučio me da volim BDSM igre, da mu bivam potčinjena. Ja sam, bukvalno živela da mu udovoljavam. Ispunjavala sam njegove želje, koje su se kosile sa mojim egzistencijalnim normama samo da bih njemu udovoljila. No vremenom sam sumnjala da me vara. Ubrzo sam i otkrila da je istina. On je postajao sve hladniji prema meni.. i ta agonija je trajala poslednjih godinu dana, s tim da je on mene držao na povucu (bukvalno i metaforicki) to vreme. Ja inače patim od klinicke depresije, ali on me je naterao da prestanem da pijem citalex, dok sam bila sam njim, sto je opet bila greška.
Poslednih godinu dana, sam živela sa njim, a svakoga dana imala epizode depresije, propadanja, što je njega nerviralo, a mene još više guralo na dole.
U jednom momentu sam dobila napad panike. Vrostala i plakala, bejah ubedjena da cu umreti, i tako mu rekla da ga ostavljam. On je hladnkkrvnk rekao: "kako god". E sad, ta sloboda koju mi je on pružio je za mene agonija. Ja sam ubedjena da bih mu se vratila čak i ako znam da me vara. Toliko mi je bilo loše da sam pokusala da izvršim samoubistvo. Ponovo pijem antodepresive, sada sam kući kod svojih, ali ne spavam već šesti dan. Bromazepam mi deluje nekih tri sata, mozda, a ostalo vreme provodim u kajanji što sam raskinula sa njim. Osećam kao da je jaka droga, i da ss skidam sa njega. Moze li neki savet kako da se preživi ovo?

Sent from my HTC Desire HD A9191 using Forum Krstarice mobile app
Kliknite za proširenje...

BDSM nije za tebe-vidis i sama.

Nastavi da pijes lekove jer bez njih ne mozes da funkcionises i ne vracaj se tom liku-on ima potrebu da dominira sto je u BDSM-u njihov pojam normalnog ponasanjaje da ti budes Rob a on Gospodar i bukvalno sve da radis kako ti kaze.

Dakle pij lekove,ne vracaj se tom olosu i polako nadji neki cilj,nesto sto zelis u zivotu i idi ka tome sta god to bilo-posao,deca,decko,bavljenje sportom-bilo sta sto osecas da ti je potrebno.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top