Bunjevci

[Čuljak]

Говори човек који је извршио последњу реформу српског народног језика, српског а не неког штокавског или неког другог, Вук Стефановић Караџић.

Ali je taj čovjek preminuo prije kojih 150 godina, a od tada se u jezikoslovlju štošta promijenilo, pa se taj jezik u međunarodnim krugovima odavna ne zove srpskim, već srpsko-hrvatskim, bosansko-hrvatsko-srpskim, itd.

 

[Mrkalj]

piše lepo bio prinudjen. a to ne mora biti čovek faktor. no situacija. )

Tako je. Treba u sreći i zdravlju koristiti usluge članova bukvalističkog kluba.

 

[Tandoori Masala]

Хм.Зна се да је српски језик настао у српским жупама средњег века, у српском народу, то је онај језик који се говорио у Рашкој, Захумљу, Травунији, Босни, Паганији, Дубровнику, а хрватски у хрватским жупама и Константин јасно разликује та два народа.Дакле знамо таман онолико колико знамо и за друге европске народе.До асимилација је свакако долазило током времена а мислим да трпати све Балканске Словене у један народ нема смисла и због разуђености и територије насељавања и због политичке одвојености насељеног становништва, утицаја са стране и као што рекох самих извора који их називају одвојеним народима.
Да чакавица, штокавица ништа и не значи ту се слажем.Индикативно је да српски језик долази у хрватске жупе тек са османлијском инвазијом а то нешто говори.Поз.

Ne zna se gdje je srpski (danasnji) jezik nastao, s obzirom da mu je predak bio (?) u balto-slovenskoj jezicnoj zajednici. Ikavicu imas i u cakavici, starostokavska ikavica vise vuce ka zapadnoj Bosni (procitja sto je Belic pisao pred kraj zivota), nego Hercegovini. Ni tu nema podataka o Srbima u DAI. Starostokavska ijekavica je u (centralno-istocnoj CG), tamo nema sigurnih podataka o Srbima u DAI, opet. Ikavske oaze postoje u Srbiji, neki smatraju da su autohtone (Remetic), drugi da su donesene sa strane. Vidis da ne znas dosta toga.

 

[Лекизан]

ikavica bi trebao biti uticaj latinskog na slovenski govor.
moguće je da ima starije poreklo. keltsko. u tom slučaju ukrajinska ikavica bi trebala biti starija.

Откуда оваква тврдња?
Икавица се и јавља у западним српским земљама тога доба блиским латинском утицају из Приморја али онда то нема никаве везе са Украјином!?
Какви Келти у Украјини?
И ако је ово тачно онда је икавица потиснута из неких области рецимо Босне, да ли то значи да је тамо дошло до сплашњавања латинског утицаја у одређеном тренутку?

 

[Čuljak]

tamo gde su bile mešovite sredine na 4-5 kolena gotovo svaki pravoslavac ima neku babu katolkinju.

Pa onda to lijepo dokaži.

stari su ljudi morali voditi što više računa da ne dodje do incesta. pa su oni "inoverni" i došljaci dolazili kao pravo genetsko osveženje.

Drugim riječima, Vaso iz Civljana ne mora nužno ženiti Maru iz Kijeva, već na raspolaganju ima Polaču (ne spomenutu Benkovačku, već Kninsku), Biskupiju, Kovačić, Koljane, Otišić, Orlić, Markovac, Riđane, itd.

 

[Mrkalj]

naši gramatičari će rešiti pitanje dijalekata tek kad budu mogli prepisat od nekog engleza.)

odgovor bi mogli dati ukrajinci. ako je tačno da u ukrajini nema ikavice pre 13-14 veka onda je moguće da je tamo indukovana kasnijim uticajem sveštenstva.

ikavica bi trebao biti uticaj latinskog na slovenski govor.
moguće je da ima starije poreklo. keltsko. u tom slučaju ukrajinska ikavica bi trebala biti starija.

Ikavica, ekavica, jekavica i jakavica proizvod su refleksija jata. Politička, geografska ili druga vrsta odvojenosti doprinela je odvojenosti tih izoglosa. Činjenica je da je bez-jatovska pismenost bila krajnja presuda zatečenim stanjima pa su centri pismenosti ti koji određuju teritorije jatovskih refleksa, a podudarni su sa političkim i/ili verskim granicama.

Poznato je da je Kopitar insistirao da Vuk izbaci jat, što je u slučaju (i)jekavice dovelo do njenog pravopisnog haosa i praktične nenaučljivosti. Jat su izbacili su i Rusi kad je Lenjin stigao iz Švajcarske sa uputstvima i sifilisom. Kod Bugara je posle 1945. Kominterna nametnula jakavicu u standardnom jeziku, da bi ih što bolje razdvojili od Srba ekvaca, iako je glavni grad Sofija u ekavskoj, šopskoj zoni Bugarske.

Da se jat ostavljao, uključujući i neka druga staroslovenska pravopisna rešenja, svi Sloveni bi danas mnogo bolje međusobno komunicirali, što su Nemci imali u vidu kadu su planski isforsirali pravopisne reforme u svim slovenskim narodima.

 

[snouden]

Откуда оваква тврдња?
Икавица се и јавља у западним српским земљама тога доба блиским латинском утицају из Приморја али онда то нема никаве везе са Украјином!?
Какви Келти у Украјини?

nema tvrdnje. samo teze. jedna da je novija a druga da je predantička.
voleo bih znati koliko je stvarno stara ikavica u ukrajini.

И ако је ово тачно онда је икавица потиснута из неких области рецимо Босне, да ли то значи да је тамо дошло до сплашњавања латинског утицаја у одређеном тренутку?

kažu da prilep nije prilep no prilip. i dan danas na ijekavskom području ćeš često čuti did. crkvenoslovnski je mogao potiskivati ikavicu, kao što ju je latinski mogao indukovati.
samo teze.

- - - - - - - - - -

Ikavica, ekavica, jekavica i jakavica proizvod su refleksija jata.

ne razumem. kakva refleksija jata u nepismenog naroda.

hoćeš reći da su nakon uvodjenja pisma u slovena to jat različite škole različito izgovarale (čitale) pa tako vršile uticaj na narod. pa danas imamo različit izgovor nekad iste zvučnosti.

 

[snouden]

Pa onda to lijepo dokaži.

dobio si link. izvoli si prevesti i pronaći sve umrlice, knjige vencanih i rodjenih za svoju porodicu. pa ces se uveriti u svom primeru. to ce potrajati par meseci... ja sam napravio uvid u tri porodice. i tamo nasao otprilike taj odnos.

Drugim riječima, Vaso iz Civljana ne mora nužno ženiti Maru iz Kijeva, već na raspolaganju ima Polaču (ne spomenutu Benkovačku, već Kninsku), Biskupiju, Kovačić, Koljane, Otišić, Orlić, Markovac, Riđane, itd.

tvoju sposobnost razmisljanja sputava nacionala opterećenost. u tvom je interesu da se što pre operišeš.)

zabravio si da baba vase iz civljana ima pravo veta na izbor cure. izabrana mora biti dalja od devetog kolena. imaj u vidu da to, u onom kraju, reduciara izbor na nekih 1%.. plus dodaj da je u 18 stolecu tamo bilo nekih 10% od broja stanovnistva prema onom u XX veku. dakle tesko se je bilo ozeniti. mnogi su se momci zenili kasno posebno u vreme nemastine i tako retke naseljenosti.

podsetimo se na uskocki period. generacijama i katolici i pravoslavci sa glavom u istoj torbi. česta bratimljennja i uzimanja.

osim toga vaso nije nacionalno opterećen som pa se lako zaljubljuje.

 

[Лекизан]

Ali je taj čovjek preminuo prije kojih 150 godina, a od tada se u jezikoslovlju štošta promijenilo, pa se taj jezik u međunarodnim krugovima odavna ne zove srpskim, već srpsko-hrvatskim, bosansko-hrvatsko-srpskim, itd.

Знамо да данас није жив.
А то што се његов српски народни језик са све реформом коју је извршио данас назива различитим именима је политичко а не лингвистичко или историјско питање.
Дакле у језикословљу се ништа није променило то је и даље последња реформа коју је овај језик имао, али су се политичке околности промениле отуда и разни називи а то не чини овај језик мање српским.

Ne zna se gdje je srpski (danasnji) jezik nastao, s obzirom da mu je predak bio (?) u balto-slovenskoj jezicnoj zajednici. Ikavicu imas i u cakavici, starostokavska ikavica vise vuce ka zapadnoj Bosni (procitja sto je Belic pisao pred kraj zivota), nego Hercegovini. Ni tu nema podataka o Srbima u DAI. Starostokavska ijekavica je u (centralno-istocnoj CG), tamo nema sigurnih podataka o Srbima u DAI, opet. Ikavske oaze postoje u Srbiji, neki smatraju da su autohtone (Remetic), drugi da su donesene sa strane. Vidis da ne znas dosta toga.

Његове претке свакако треба тражити у словенској језичкој заједници али се српски језик дефинисао на крају по насељавању Срба на Балкан и одатле развијао.Иначе да није тако данас би Срби говорили као Пољаци, Чеси или "браћа" Лужички Срби.Данашњи српски језик лингвистички и граматички је из времена Вука Караџића, мењао се само приливом страних речи из других језика и технолошким цивилизацијским напретком, основа је иста и непромењана.
Наравно да имамо икавицу и у чакавици само што Буњевци нису чакавски икавци већ штокавски, да не напомињем опет о недефинисаности ових самих термина.
Пореклом су из Херцеговине зато и јесу икавци а Херцеговина тадашња бар по ДАИ јесте насељена Србима у то време.
Па добро југопадна Босна тешко је одредити баш епицентар али језичке везе свакако постоје:
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=...IvOZOcK_jsWYcf0bw&sig2=LCN-RE5cQUguzPEbsn3vTA
http://kovceg.tripod.com/ikavizam_kupres.htm
Те оазе постоје и у источној Босни а узрок су рударски центри, покретљиво влашко становништво ради испаше и др.
Ја се и не хвалим да знам све.

 

[Čuljak]

tvoju sposobnost razmisljanja sputava nacionala opterećenost. u tvom je interesu da se što pre operišeš.)

Ne bih se sa tobom složio što uostalome možeš vidjeti i na primjeru rasprave između Kora i mene u vezi Neretljana

zabravio si da baba vase iz civljana ima pravo veta na izbor cure.

Baba iz Civljana se među ukućanima, a naročito onog muškog dijela nije ni smatrala ljudskim bićem.

plus dodaj da je u 18 stolecu

Plus dodajem da je Kninska krajina u Morejskom ratu (1684–1699) potpuno opustjela, odnosno lokalno muslimansko i pravoslavno stanovništvo se povuklo u Bosnu ili pak početkom rata na jug (pravoslavci), pa Mlećanima nije ostao drugi izbor nego ponovno naseliti opustjeli kraj.

osim toga vaso nije nacionalno opterećen som pa se lako zaljubljuje.

Ženidbe se tada nisu nešto pretjerano sklapale zaljubljivanjem koliko zbog materijalne koristi, čime su na meti posebno bile kći jedinice malo boljestojećih ljudi.

 

[Tandoori Masala]

Његове претке свакако треба тражити у словенској језичкој заједници али се српски језик дефинисао на крају по насељавању Срба на Балкан и одатле развијао.Иначе да није тако данас би Срби говорили као Пољаци, Чеси или "браћа" Лужички Срби.Данашњи српски језик лингвистички и граматички је из времена Вука Караџића, мењао се само приливом страних речи из других језика и технолошким цивилизацијским напретком, основа је иста и непромењана.
Наравно да имамо икавицу и у чакавици само што Буњевци нису чакавски икавци већ штокавски, да не напомињем опет о недефинисаности ових самих термина.
Пореклом су из Херцеговине зато и јесу икавци а Херцеговина тадашња бар по ДАИ јесте насељена Србима у то време.
Па добро југопадна Босна тешко је одредити баш епицентар али језичке везе свакако постоје:
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=...IvOZOcK_jsWYcf0bw&sig2=LCN-RE5cQUguzPEbsn3vTA
http://kovceg.tripod.com/ikavizam_kupres.htm
Те оазе постоје и у источној Босни а узрок су рударски центри, покретљиво влашко становништво ради испаше и др.
Ја се и не хвалим да знам све.

Nisam ni kazao da su Bunjevci cakavci. Nesto me kopka, Bunjevci su novostokavski ikavci, je li tako? Kako znas da se srpski jezik definisao po naseljavanju Srba na Balkan (kao sto je navedeno, ne znamo kako su pricali ti ljudi, jos bitnije, njihova elita) ako starostokavska ikavica (po Belicu) vise vuce ka prostoru izmedju Bosne i Vrbasa (ikavica kod Srba oko Kupresa je novostokavska), a starostokavska ijekavica ka centralno-istocnoj Crnoj Gori? Sta kaze DAI o naseljavanju Srba u tim predjelima?

 

[Čuljak]

али су се политичке околности промениле отуда и разни називи а то не чини овај језик мање српским.

али су се политичке околности промениле отуда и разни називи а то не чини овај језик мање српским.

Političke okolnosti u vidu nekakve besmislene antisrpske zavjere ili je pak došlo do novih spoznaja u znanosti, pa se shvatilo da nije u redu štokavicu vezati isključivo uz srpsko naslijeđe? Preporučam ti da još jednom pročitaš što ti je napisao korisnik Tandoori Masala

http://forum.krstarica.com/showthread.php/172624-Bunjevci?p=31017323&viewfull=1#post31017323

 

[Лекизан]

Nisam ni kazao da su Bunjevci cakavci. Nesto me kopka, Bunjevci su novostokavski ikavci, je li tako? Kako znas da se srpski jezik definisao po naseljavanju Srba na Balkan (kao sto je navedeno, ne znamo kako su pricali ti ljudi, jos bitnije, njihova elita) ako starostokavska ikavica (po Belicu) vise vuce ka prostoru izmedju Bosne i Vrbasa (ikavica kod Srba oko Kupresa je novostokavska), a starostokavska ijekavica ka centralno-istocnoj Crnoj Gori? Sta kaze DAI o naseljavanju Srba u tim predjelima?

Данас их колико знам има и ијекаваца претпостављам зато што су разбацани а ови у Бачкој јесу новоштокавски икавци.
Па него када се формирао?Временом се само удаљавао од сродних словенских језика а не обрнуто, од 12. века имамо већ и доста писаног наслеђа па се да упоредити.
И сам знаш шта каже Константин у вези насељавања Срба.Углавном се узима западна граница на Цетини и Врбасу.
Староштокавски ијекавски се назива и зетско-јужносанџачки, говорио се и на северу данашње Црне Горе и у деловима Рашке области Пештер.Говори нам свакако о сродности становништва са истоку данашње Црне Горе са остатком Дукље.
Населили Срби то подручје по ДАИ.

Političke okolnosti u vidu nekakve besmislene antisrpske zavjere ili je pak došlo do novih spoznaja u znanosti, pa se shvatilo da nije u redu štokavicu vezati isključivo uz srpsko naslijeđe? Preporučam ti da još jednom pročitaš što ti je napisao korisnik Tandoori Masala
http://forum.krstarica.com/showthread.php/172624-Bunjevci?p=31017323&viewfull=1#post31017323

А ја ти препоручујем да још једном прочиташ мој пост о формирању хрватске нације па тако нећеш имати потребу да све што видиш похрватиш.
Никакве завере нисам помињао, политичке околности су се промениле типа илирски покрет, југословенство, три племена једног народа како је то схватано, братство и јединство, отуда и такви називи за језик.
Када је Вук реформисао српски језик почетком 19. века није било помена о подели језика према речи "што" па тако ни о некој штокавици....
И сада то све треба да буде и неко "хрватско" наслеђе није него.

 

[snouden]

Ženidbe se tada nisu nešto pretjerano sklapale zaljubljivanjem koliko zbog materijalne koristi, čime su na meti posebno bile kći jedinice malo boljestojećih ljudi.

jedno je tvoja projekcija. a drugo svršen čin pri čuvanju ovaca. jesil čuo za otimanje devojke?
takodje. znatan je postotak i nezakonite dece. tada hvala bogu nije bilo zla zvano abortus. što se tiče popova oni su uredno pisali i ove slučajeve. ko je tu ćaća?

tome dodaj unijaćenja i pokatoličavanja. vidi uskočki kapetan stefan bioković postaje stipanom biokovićem pa na kraju biukovići dobijaju prezime bijuk. ili vidi ovo. mleci popisuju gregoria brestica i daju mu parcelu koju danas pripada brtanima. takvih izmena prezimena nema kod pravoslavaca. ima kada su pogrdna (npr. džukela) ali ne takvih poput biokovic ili brestic,

- - - - - - - - - -

Ne bih se sa tobom složio što uostalome možeš vidjeti i na primjeru rasprave između Kora i mene u vezi Neretljana

do sada se nisi pokazao. deluješ mi pun predrasuda i hrvatštinom opterećen. kora pitaj o genetskoj sličnosti bunjevaca i ostalih srba naprimer.

svrha rasprave je stvaranje sto bolje predstave o nečemu. ne neko takičenje.

- - - - - - - - - -

Nisam ni kazao da su Bunjevci cakavci.

bunjevci u mom selu su bili čakavci. čakavskim su govorili i pravoslavci. seoska slava jednih i drugih je djurdjevdan. pa ti sklapaj kockice.)

 

[Perperius]

Sličnu nošnju imaju i češki Moravci

 

[Čuljak]

jedno je tvoja projekcija. a drugo svršen čin pri čuvanju ovaca. jesil čuo za otimanje devojke?

Sada kada smo skužili da Bunjevci i pravoslavne im kolege u velikoj većini slučajeva nisu imali potrebe izbjegavati incest ženeći se za pripadnike različite vjerske zajednice, skreće se u temu silovanja, odnosno predbračnih odnosa. Ni u ovom slučaju ne želim isključivati događanja istih, no moram napomenuti da takvi slučajevi i nisu baš bili toliko česti da doprinesu stanju u kojem bi velika većina Bunjevaca i susjednih pravoslavaca imala inovjerne pretke.

DINKA ALAUPOVIĆ-GJELDUM, OBIČAJI ŽIVOTNOG CIKLUSA U IMOTSKOJ KRAJINI I ZAPADNOJ HERCEGOVINI, OD KONCA XIX. STOLJEĆA DO DRUGOG SVJETSKOG RATA, ETHNOLOGICA DALMATICA Vol. 8 Split 1999, str. 156.

isto

takodje. znatan je postotak i nezakonite dece. tada hvala bogu nije bilo zla zvano abortus. što se tiče popova oni su uredno pisali i ove slučajeve. ko je tu ćaća?

isto

tome dodaj unijaćenja i pokatoličavanja.

Koliko me sjećanje služi unijaćenje je u Dalmaciji pokazivalo rezultate isključivo u naseljima "Kričke", "Baljci" i "Vrlika" čija je unija trajala od 1832. pa do 1942. kada tamošnji grkokatolici ostaju bez svećenika, a lokalna pastva uglavnom prelazi na pravoslavlje.

- - - - - - - - - -

Никакве завере нисам помињао, политичке околности су се промениле типа илирски покрет, југословенство, три племена једног народа како је то схватано, братство и јединство, отуда и такви називи за језик.

Jugoslavija je davnih dana propala. Kako to da se ti nazivi u svijetu za spomenuti jezik još uvijek ne mijenjaju?

 

[snouden]

Sada kada smo skužili da Bunjevci i pravoslavne im kolege u velikoj većini slučajeva nisu imali potrebe izbjegavati incest ženeći se za pripadnike različite vjerske zajednice, skreće se u temu silovanja, odnosno predbračnih odnosa. Ni u ovom slučaju ne želim isključivati događanja istih, no moram napomenuti da takvi slučajevi i nisu baš bili toliko česti da doprinesu stanju u kojem bi velika većina Bunjevaca i susjednih pravoslavaca imala inovjerne pretke.

upravo sam obrnuto pričao. nije ni čudo da si tako uspešno diskutovao s korom.
u malim selima svako je svakome bio rod. pa su se cure išle tražiti daleko.

Koliko me sjećanje služi unijaćenje je u Dalmaciji pokazivalo rezultate isključivo u naseljima "Kričke", "Baljci" i "Vrlika" čija je unija trajala od 1832. pa do 1942. kada tamošnji grkokatolici ostaju bez svećenika, a lokalna pastva uglavnom prelazi na pravoslavlje.

loše te služi. bilo je znčajno više unijatskih crkvi.ali broj nije toliko bitan koliko unijatske crkve svedoče o nameri rima.

ovde imaš deo unijatskih crkava i deo materijala o njihovim vernicima:
https://familysearch.org/search/ima...i/sord/waypoint/9R29-WQ9:391644001?cc=2040054

ps. stari naziv za unijatsku crkvu je bio: injatska.

ipak, značajnaija promena konfesionalne pripadnosti se odigrala, pre, odmah nakon oslobodjenja od turske vlasti. tada dio poturica, koji su ostali, postaju novohrišćanima. a dio uskoka biva preveden u katolike. ovo se može videti u popisima oko 1712 i crkvenom upisima vernika (1725).

što se mene tiče glavno raslojavanje jednog istog etnikuma se odigralo još ranije: pokatoličavanjem zapadne hercegovine i bosne, te samim činom raskola.

 

[Čuljak]

upravo sam obrnuto pričao.

Što opet ne govori da si ikako dokazivao svoju priču, osim kakvih pretpostavki koje se kose i sa promjenom stanovništva Kninske krajine nakon Morejskog rata.

u malim selima svako je svakome bio rod. pa su se cure išle tražiti daleko.

Što opet ne znači da su u blizini postajala mnogobrojna istovjerna sela na raspolaganju, što se može i vidjeti na primjeru Civljana.

loše te služi. bilo je znčajno više unijatskih crkvi.

Pa koje su se to grkokatoličke zajednice u Dalmaciji uspijevali održati više desetljeća, izuzev spomenute na Petrovom polju i u Vrlici? Stefanović je nakon sklapanja unije ubrzo preminuo, a kaluđeri su se okrenuli protiv iste. Busović je još za života napustio istu nakon što je postavljen za episkopa. Ni Kraljević nije imao uspjeh zbog narodnog negodovanja, pa je morao jednom zauvijek otići iz Dalmacije.

što se mene tiče glavno raslojavanje jednog istog etnikuma se odigralo pokatoličavanje zapadne hercegovine-bosne te samim činom raskola.

Možemo li dobiti kakvu znanstvenu literaturu koja govori o masovnim pokatoličavanjima na području zapadne Hercegovine i jugozapadne Bosne? Koliko me sjećanje služi, spomenuta teza postoji isključivo među ekstremnim srpskim nacionalistima, a to, hvala dragom Bogu, ne pripada znanosti

 

[snouden]

Što opet ne govori da si ikako dokazivao svoju priču, osim kakvih pretpostavki koje se kose i sa promjenom stanovništva Kninske krajine nakon Morejskog rata.

vidim. mora da ti se crta... a kako ćeš ukapirati ono što je teško nacrtati? )

evo ti primeri mešovitih brakova u tom kraju:

4 pravoslavke se u periodu od 1744 do 1747 udaju za vrličke bunjevce:

dva pravoslavca iz istog zaseoka se u razlicita vremena žene bunjevkama (katom i matiom).

 

[Urvan Hroboatos]

Ali je taj čovjek preminuo prije kojih 150 godina, a od tada se u jezikoslovlju štošta promijenilo, pa se taj jezik u međunarodnim krugovima odavna ne zove srpskim, već srpsko-hrvatskim, bosansko-hrvatsko-srpskim, itd.

Ovo je točno, no samo djelomice.
Istina je:

1. nisu se ostvarile pansrpske tlapnje o nekom srpskom "nadjeziku"

2. no, uspjeli su, za neko vrijeme, u inozemstvu prigušiti zorni hrvatski identitet: kralj Aleksandar
je osobnim pismom 1933. američkoj kongresnoj knjižnici tražio da se hrvatska i srpska književnost, a to je značilo
književnosti na hrvatskim i srpskim jezicima, koje su do tada bile odijeljene, spoje. U tom je uspio.

3. no, 1970-ih (ne znam točno, mislim 1977.) svjetske lingvističke udruge, mislim zajednica za standard ISO,
dala je zasebne brojeve za hrvatski i srpski, ali ne pod tim imenima, Svejedno, to je izazvalo pravu uzbunu u jugoslavenskoj
unitarističkoj javnosti.

4. nakon raspada SFRJ, bitan iskorak se zbio tim što su hrvatski i srpski odvojeni kao jezici
u okviru američke kongresne knjižnice i dobili zasebna imena i brojeve. To se zbilo i s većinom ostalih relevantnih, n.pr theeuropeanlibrary

5. na sveučiištima poput Harvarda, Heidelberga, Sorbonne, Cambridgea... ti jezici se uče u grupi koja se najčešće zobe hbs ili bhs, dok
nazivak srpsko-hrvatski postoji, mislim, u Rusiji i eventualno kojoj drugoj zemlji. Ti jezici, budući da im je gramatika i rječnik
na osnvoj razini ista ili slična, uče se "u paketu"- a ako tko želi više, onda se posvećuje zasebno nekom od tih jezika.

6. književnosti i dr. su u civiliziranim zemljama odvojene.

Ponekad dolazi do smiješnih situacija da se jedan jezik zove drugim imenom, a tu su i bliski
promašaji sa slovenskim, slovačkim i sl- no opća slika je: jezici jasno odvojeni u službenim institucijama
i knjižnicama, a uče se "u paketu" na većini sveučilišta do dodiplomske razine (iznimka je Macquarrie University u
Australiji, gdje se uči samo hrvatski).

 

[Čuljak]

evo ti primeri mesovitih brakova

Nitko nije niti sporio postojanje istih. Ono što je sporno jest da na području čitavog zaleđa sjeverne Dalmacije (Ravni kotari, Bukovica, Kninska krajina, Drniška krajina, Vrlička krajina) većina stanovnika, bilo pravoslavno ili katoličko, u osobnom obiteljskom stablu posjeduje inovjerne pretke.

 

[Tandoori Masala]

Данас их колико знам има и ијекаваца претпостављам зато што су разбацани а ови у Бачкој јесу новоштокавски икавци.
Па него када се формирао?Временом се само удаљавао од сродних словенских језика а не обрнуто, од 12. века имамо већ и доста писаног наслеђа па се да упоредити.
И сам знаш шта каже Константин у вези насељавања Срба.Углавном се узима западна граница на Цетини и Врбасу.
Староштокавски ијекавски се назива и зетско-јужносанџачки, говорио се и на северу данашње Црне Горе и у деловима Рашке области Пештер.Говори нам свакако о сродности становништва са истоку данашње Црне Горе са остатком Дукље.
Населили Срби то подручје по ДАИ.

Kazes, uglavnom se uzima granica na Vrbasu, bilo bi dobro da navedes gdje Kosta eksplicitno pise da su Srbi naselili prostor izmedju Bosne i Vrbasa, ond. (danasnju) centralnu, te istocnu Crnu Goru.

piše lepo bio prinudjen. a to ne mora biti čovek faktor. no situacija. )

Pretpostavljam da je ista situacija navela crkvene velikodostojnike, svestenstvo i monahe iz Zitomislica, Zavale, Trebinja, Morace, Mileseve (mitropolit, arhimandrit, iguman i monasi), diljem CG (da ne nabrajam sada poimenicno, pa opet u Dalmaciji: Benedikt Kraljevic, cak se i pravnik Bozidar Petranovic zalagao, pozlice ti) da salju duga ljubavna pisma u Vatikan zarad primanja unije.

bunjevci u mom selu su bili čakavci. čakavskim su govorili i pravoslavci. seoska slava jednih i drugih je djurdjevdan. pa ti sklapaj kockice.)

Uticaj lokalnih govora, blizina cakavice, mora, itd. Npr. Srbi oko Kupresa su supstratno novostokavski jekavci, ali su 'ikavizirani' dok kod sjevernodalmatinskih Srba (tradicionalno novostokavskih jekavaca) ima ikavskih karakteristika u govoru. Glavna diferencijacija izmedju Srba i Hrvata u sjevernoj Dalmaciji, barem po pitanju unutrasnjosti (sumnjam da ima cakavskih Srba oko Knina ili po Bukovici) jeste sto su prvi nosioci novostokavskog jekavskog a drugi novostokavskog ikavskog govora.

 

[snouden]

Možemo li dobiti kakvu znanstvenu literaturu koja govori o masovnim pokatoličavanjima na području zapadne Hercegovine i jugozapadne Bosne?

pa ne znam. izvoli si otvoriti teme o tome. predlažem naziv:

kako su pokatoličene zapadna hercegovina i bosna?

Koliko me sjećanje služi, spomenuta teza postoji isključivo među ekstremnim srpskim nacionalistima, a to, hvala dragom Bogu, ne pripada znanosti

već smo videli da te slabo služi. ne moraš se dokazivati.

- - - - - - - - - -

bunjevci u mom selu su bili čakavci. čakavskim su govorili i pravoslavci. seoska slava jednih i drugih je djurdjevdan. pa ti sklapaj kockice.)

Uticaj lokalnih govora, blizina cakavice, mora, itd. Npr. Srbi oko Kupresa su supstratno novostokavski jekavci, ali su 'ikavizirani' dok kod sjevernodalmatinskih Srba (tradicionalno novostokavskih jekavaca) ima ikavskih karakteristika u govoru. Glavna diferencijacija izmedju Srba i Hrvata u sjevernoj Dalmaciji, barem po pitanju unutrasnjosti (sumnjam da ima cakavskih Srba oko Knina ili po Bukovici) jeste sto su prvi nosioci novostokavskog jekavskog a drugi novostokavskog ikavskog govora.

ma kakvo crno more. debela dalmatinska zagora. a okolo moga sela sva teška ijaekavska sela.i ta situacija, čakavci okruženi sve ijekavcima je trajala od 1692 a da do promena narečja tek dolazi sa elektrikom i nazovi "prosvetom" krjem dvadesetog stoleća.

ajde jovo nanovo.

 

[Čuljak]

pa ne znam. izvoli si otvoriti teme o tome. predlažem naziv:

kako su pokatoličene zapadna hercegovina i bosna?

Nisu li zapadna Hercegovina i jugozapadna Bosna matična područja Bunjevaca?

 

[Tandoori Masala]

ma kakvo crno more. debela dalmatinska zagora. a okolo moga sela sva teška ijaekavska sela.i ta situacija, čakavci okruženi sve ijekavcima je trajala od 1692 a da do promena narečja tek dolazi sa elektrikom i nazovi "prosvetom" krjem dvadesetog stoleća.

ajde jovo nanovo.

Tako nesto bi bilo kuriozitet i ostalo bi zabiljezeno u literaturi. Blizina mora je sasvim druga stvar. Zivko Bjelanovic, Pavle Ivic, Milan Dragicevic, Renata Senjkovic, Vladimir Ardalic, Milivoj Urukalo, Marko Jacov, Gligor Stanojevic, Nikola Bonifacic Rozin, Vojin Jelic, Jovan Radulovic, Simo Dubajic, Miljenko Smoje i svi ostali, sto lingvisti, istoricari, etnolozi, knjizevnici, novinari i revolucionari, koji su se tokom svog profesionalnog zivota bavili posredno ili neposredno govorom sjevernodalmatinskih Srba, ne spominju niti jedno cakavsko srpsko selo, a kamo zaselak, u Zagori.