Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Tako što pouzdano znamo da je Kninska krajina uslijed Morejskog rata ostala potpuno prazna, pa je Mletačka Republika (točnije Delfin preko pravoslavnih uskoka u mletačkoj službi) na ispražnjenu zemlju naselila pravoslavno novoštokavsko-ijekavsko srpsko stanovništvo sa Bjelajskog polja u Bosanskoj krajini.
ne vraćamo se. mqovice je okruženo sve ijekavskim selima. pa se kod njih ima čakavica sa preslojavanjem štokavice. i to s najvećim učinkom tek ru XX veku.
Polača kao dalmatinsko selo Kninske krajine je samo navedena za primjer gdje se posuđenice iz venetskog dijalekta koriste i među čistim novoštokavsko-ijekavskim stanovništvom koje nije imalo ikakvih ranijih dodira sa čakavcima. Time se ponovno vraćamo na stanje u kojemu ne postoji niti jedan jedini primjer postojanja čakavštine u Vrličkoj krajini u XVIII., XIX., XX. i XXI. stoljeću.
Da, kao sto smo obojica napomenuli, srpski (kao i hrvatski) govori u sjevernoj Dalmaciji su krcati posudjenicama iz venetskog dijalekta (ima i dosta turcizama), pogotovo u poljoprivrednoj terminologiji, izlisno je spominjati da se radi o ljubiteljima vitikulture i velikim vinopijama. Najbolji rad o tome je "Vinogradarska leksika Bratiskovaca" Milivoja Urukala iz 1982. godine. Selo je jos blize moru, pa je opet ostalo novostokavsko jekavsko, mada, tu se moze pronaci poneki trag cakavskog govora. Sto se tice migracija, jedino bih kao izuzetak spomenuo jekavske Licane jer oni su mogli sretati cakavce posto imamo cuveno pismo Mustaj-bega Lickog upuceno Petru Smiljanicu negdje prije 1648. g., kad bolje razmislim bili su tamo ne bas dugo vremena ali i u svojevrsnom getu i tesko da su mogli sretnuti nekog agu-cakavca. Da, sem Bjelaja, Srb, Petrovac, Drvar, Zmijanje gore kraj BL i Kupres, odatle se popunjavala Dalmacija jekavcima pod vodjstvom harambasa i kapetana na prazno zemljiste jer parcelizacija u Drzavnom arhivu u Zadru pokazuje da tada nije bilo ranijeg stanovnistva. Koliko sam upucen, hrvatski cakavski govori su nesto sjevernije u Lici. Na gluposti o preslojavanju cakavice u tako dalekim krajevima od mora (pedesetak km) u Zagori ne treba trositi rijeci.
Izbeciti, kuriti, vrebac, brestimati, vuncut, duzina, divje, diT (umjesto did, ali i ovo), sve to koriste i jekavci ne samo u Polaci nego po cijeloj sjevernoj Dalmaciji, pa ih to opet ne cini cakavcima. Cakavski govor cine specificne duljine koje se razlikuju od novostokavskih, fonologija (upitreba onog akuta), itd.
Sto se tice migracija, jedino bih kao izuzetak spomenuo jekavske Licane jer oni su mogli sretati cakavce posto imamo cuveno pismo Mustaj-bega Lickog upuceno Petru Smiljanicu negdje prije 1648. g., kad bolje razmislim bili su tamo ne bas dugo vremena ali i u svojevrsnom getu i tesko da su mogli sretnuti nekog agu-cakavca.
Tako što pouzdano znamo da je Kninska krajina uslijed Morejskog rata ostala potpuno prazna, pa je Mletačka Republika (točnije Delfin preko pravoslavnih uskoka u mletačkoj službi) na ispražnjenu zemlju naselila pravoslavno novoštokavsko-ijekavsko srpsko stanovništvo sa Bjelajskog polja u Bosanskoj krajini.
a odakle su ti pravoslavci sa bjelajskog polja? vidiš napamet.
a da je ostala potpuno prazna i za to bi trebalo da se daju dokazi, a ne da bazirmo svoje iskaze na nekom prividuru:
За разлику од претходника, чији мандат је прошао у великим ратним експедицијама и освајањима,Александру Молину није одобрен никакав ратни подухват, па је он своју бригу посветиосређивању прилика у проширеној покрајини, у првом реду повећању популацији, што је добилокарактер војне колонизације. Други проблем је било то што је Аустрија почела да својата свекрајеве северно од реке Зрмање, па је опустела Книнска крајина требала да се густо насели садовољно ратоборним становништвом да се опре покушају насиља.Сам провидур каже следеће: ''Преузевши Покрајину с ненасељеним периферним подручјима, јерсу их недавне победе претвориле у пространу пустош, сматрао сам својим главним задатком да ихнаселим, привлачећи са оне стране границе читаве породице гласовима о благој управи, обесплатном додељивању земље (милом) и упућивањем ускочких чета (силом)''. Агитатори су билекотарске и шибенске ускочке чете које су у име провидурово носиле зобницу и канџијуМорлацима турским поданицима у Босанској крајини. Ко није хтео милом, прелазио је силом подкрило принципово. Турски крајишници на овом сектору су малаксали и нису правили великесметње. Под Молином кнински котар се нагло попуњавао. Од Змијања испод Бања Луке, ВарцарВакуфа, Јања, Ускопља на Врбасу, Гламоча, Унца и Грахова пристизале су групе од 10-20-30породица под вођством својих харамбаша, а кнински провидур Антонио Лоредан и генералнипровидур Молин одређивали су им села за настамбу у Косову и Петрову пољу и од ока имдодељивали земљу13. Чувене су две такве велике сеобе: јуна 1690. г далматински Морлаци сузапалили Змијање у Босни, где су 50 Турака заробили а многе побили. Са њима се доселило 1500Морлака које је предводио њихов старешина Медак Вукмировић (Вукмировићи су живели уВрбнику код Книна у 20.веку). После неколико дана за њима се са Змијања доселило још 600особа, тачније 300 младих брачних парова, чији бракови су склопљени изгледа истог дана, и којису се населили у Книну и територији између Книна и ДрнишаНајвећа Молинова акција била је превођење одједном око 5000 особа из Бјелаја и Санице, које јеконачно завршено под његовим наследником Данијелом Долфином, јер је Молину истекао мандатпочетком 1692.године
Nepostojanje ikakvog pisanog spomena o fenomenu čakavice dalmatinskog zaleđa u XX. stoljeću itekako govori nešto
Ponovno napominjem, XX. stoljeće, dakle ne radi se o nekakvom mračnom ranom srednjem vijeku.
dabome govori o nebrizi i pameti nacionalno indoktrinisanih rvatčina. koji su eto namerno govorili "piva" jer su utuvili da je "pivo" srpska reč..zato sam te pitao za one čakavske ričnike koji se naprasno pojavljuju tek u 21 stoleću.
a, ako bi bila indukovana, nema razloga da se ona indukuje više u mavičana nego u baljcima, štikovu, otišiću...ili, ako ima rzloga tolikog prisustva indukovane čakavštine u mavičkih bunjevaca, treba ga odgonetnuti.
Smiljanici svakako jer su dosli sa Udbine na zadarsko podrucje (Mustaj-beg, tj. Mustafaga Hurakalovic je bio i kapetan "udvinski"), ovi stanovnici, tj. jekavci na turskoj strani, moguce ali ne vjerujem u tolikoj mjeri da bi im se govor drasticno promijenio, osim toga, i sam kazes da su cakavski govori bili sjevernije.
pa priložio sam ti "resavu". jedni prepisuju od drugoih pa tako u krug. pa je slaganje iskaza kao valjanost? je li taj providur obišao sva mesta. posebno zabiti? je li etnička struktura dolazećeg stanovništva bila monotona?
kako ja vidim stvar pravoslavci su prvi počeli potiskivati ikavicu. odnosno to prvotno JAT na ovim prostorima je bilo bliže današnjem ikavskom "i" no ijekavskom "ie" ili ekavskom "e". do tih promena je došlo vekovima pod uticajem crkvenoslovenskog. kod rimokatolika nije bilo crkvenoslovenskog pa je crkvena služba bila ta koja je njihov govor modifikovala prema latinskom uzoru. ali istovremeno sačuvala od razvlačenja jata.
izrazito potiskivanje ikavice u srba nastaje nakon vukove reforme. a definitivno progonom tih ljudi. u hrvatskoj se na nju gledalo isto tako maćehinski. trebalo je govoriti hrvatskom ijekavicom. to je bilo in. tek sad kad hrvatskim nacionalistima treba nešto što nije srpsko hvataju se nje. i zalud.
pa priložio sam ti "resavu". jedni prepisuju od drugoih pa tako u krug. pa je slaganje iskaza kao valjanost? je li taj providur obišao sva mesta. posebno zabiti?
Zaista mi je žao, ali meni se čini da si već ranije u svojoj glavi stvorio neku pretpostavku, na kojoj beskompromisno inzistiraš usprkos konsenzusu struke, o sadašnjim novoštokavskim ikavcima i ijekavcima u sjevernom zaleđu Dalmacije kao jednom te istom etnosu još od vremena srednjovjekovnih Vlaha cetinske krajine, i sve to bez ikakvog temeljitog izučavanja migracija tijekom osmanskih napredovanja, a kamoli one tijekom i nakon mletačkog oslobođenja Dalmacije. Dokaze u svemu tome, usprkos tonama znanstvenih radova koji govore sasvim nešto drugo, tražiš u posuđenicama iz venetskog dijalekta koje bez ikakvog autoriteta proglašavaš ostacima nekadašnje čakavice, odnosno fenomenu ikavskih Srba u Dalmaciji za koje se pouzdano zna da su istu preuzeli od katoličkih susjeda, ili pak meni nerazumnjivom čuđenju postojanja popisa katolika provedenih u vrijeme pastoralne vizitacije, što je sasvim uobičajena stvar u katoličkom svijetu. I nakon svega što sam ti ja, ali i drugi pokušavali objasniti, ti i dalje ne vjeruješ da je uslijed spomenutih ratova dolazilo do veoma teških razaranja gdje su pravoslavci u službi Venecije dizali mač na pravoslavce u službi Turske, gdje su pravoslavci u trenutku dogovorene selidbe redovito palili vlastita naselja kako bi iza njih ostala pustoš, gdje su morlaci u službi Venecije, "za svaki slučaj" poharali Bjelajsko polje sa ciljem izbjegavanja mogućeg nećkanja među tamošnjim prvacima u pitanju seobe, što je, nažalost, bila redovita pojava, i što je najčudnije, opet misliš da je iza svih tih ratnih događanja ostalo neko brojno stanovništvo u Kninskoj krajini. Evo zaista snoudene, nemam više riječi.
Zaista mi je žao, ali meni se čini da si već ranije u svojoj glavi stvorio neku pretpostavku, na kojoj beskompromisno inzistiraš usprkos konsenzusu struke, o sadašnjim novoštokavskim ikavcima i ijekavcima u sjevernom zaleđu Dalmacije kao jednom te istom etnosu još od vremena srednjovjekovnih Vlaha cetinske krajine, i sve to bez ikakvog temeljitog izučavanja migracija tijekom osmanskih napredovanja, a kamoli one tijekom i nakon mletačkog oslobođenja Dalmacije. Dokaze u svemu tome, usprkos tonama znanstvenih radova koji govore sasvim nešto drugo, tražiš u posuđenicama iz venetskog dijalekta koje bez ikakvog autoriteta proglašavaš ostacima nekadašnje čakavice, odnosno fenomenu ikavskih Srba u Dalmaciji za koje se pouzdano zna da su istu preuzeli od katoličkih susjeda, ili pak meni nerazumnjivom čuđenju postojanja popisa katolika provedenih u vrijeme pastoralne vizitacije, što je sasvim uobičajena stvar u katoličkom svijetu. I nakon svega što sam ti ja, ali i drugi pokušavali objasniti, ti i dalje ne vjeruješ da je uslijed spomenutih ratova dolazilo do veoma teških razaranja gdje su pravoslavci u službi Venecije dizali mač na pravoslavce u službi Turske, gdje su pravoslavci u trenutku dogovorene selidbe redovito palili vlastita naselja kako bi iza njih ostala pustoš, gdje su morlaci u službi Venecije, "za svaki slučaj" poharali Bjelajsko polje sa ciljem izbjegavanja mogućeg nećkanja među tamošnjim prvacima u pitanju seobe, što je, nažalost, bila redovita pojava, i što je najčudnije, opet misliš da je iza svih tih ratnih događanja ostalo neko brojno stanovništvo u Kninskoj krajini. Evo zaista snoudene, nemam više riječi.
ko se bavio pitanjem ikavice kod pravoslvaca dalmatinske zagore? kako su oni govorili u 17 stolecu? kako su govorili katolici? šta je sa srbima koji dolaze u prethodnim talasima? čini mi se da i dalje ne poimaš da mavički katolici govore ikavicu,a nalaze se u ijekavskom okruženju? ...da u zelovu nema katolika. da su uništa, zelovo i maovice teške zabiti.
govoriš da je područje opustošeno. neki vele čak više puta. a šta je bilo s prethodnim stanovništvom. gde je raseljeno. kako su turci jurili morlake po brdima i zašto bi? razumerm razrušti varoš ili utvrdu radi pljačke. ali koristiti vojsku da bi ganjao čobane... to stvarno treba biti stručan.
da verujem struci koja zapis "capo steffo biucovich" prevodi u stipan bioković pa na kraju zaključuje da su bijuci starosedioci.
kojoj struci da verujm kada iz hrvatskih izvora saznjajem da su vrličani, pre oslobodjenja 1687 sami tražili, da se priključe mletačkoj republici. ko je to činio? poturice?
ja imam problem što putanju nekih rodova ne mogu naći u podacima o porodicama koje su došle od hercegovine ...pa mi ostaju pravci zadar, šibenik, knin...pa i klis i taj starosedelački...
kad sam veliš, verujem ti da si iscrpeo svoje argumente. sve najlepše.
E, baš ti hvala
Evo još jednog rada N.Ramića o kupreškoj oblsti http://kovceg.tripod.com/ikavizam_kupres.htm
U srednjem Podrinju, u opštini Azbukovica, očuvan je ikavski govor...a po celoj Srbiji čuje se "sedi di si, ni za di si-nisi"
Nešto južnije, takođe u jugozapadnoj Bosni, u Livanjskom polju, na granici ikavskog govora, čiji su nosioci Hrvati (i Bošnjaci), sa ijekavskim govorom, čiji su nosioci Srbi, podjela je oštra: iako žive u istom selu i ikavci i ijekavci u najvećem dijelu čuvaju svoj način govora. I tu su govori u kontaktu, ali značajniji uticaj izostaje.
sličnu stvar imamo po dalmaciji u Kričkama i na Uništima. u istom selu očuvan je i jedan i drugi govor. ta su sela starosti najmanje tri veka. pa iz ovog podatka možemo zaključiti koliko je brz proces spontanog stapanja različitih dijalekata istog jezika. tim aršinom gledajući objašnjavati ikavicu ili čakavizam u maovićkih bunjevaca ili srba u zelovu kao indukciju ostalih ikavaca je besmislica.
Što se sela Kričke kod Drniša tiče ono treba da je dobilo ime po plemenu Kriča koje je iz Drobnjaka u CG. Prema nekim crnogorskim izvorima tamo su izbegli nakon medjuplemenske vojne.
Kriči su bili staro pleme u Drobnjacima u današnjoj Crnoj Gori, ogranak poromanjenog ilirskog plemena Mataruga.
Kriči su od dolaska Slovena na Balkan nestali, izginuli u borbama ili istisnuti, a mali ostaci slovenizirani. Kriči su nastanjivali Jezera i Šarance, kao i najveći dio Sinjavine, i njih su Drobnjaci poslije dugih i krvavih borbi uspjeli prebaciti preko rijeke Tare. Krički vojvoda Kaloka je tada ubijen.
Prostirali su se od Sutjeske do Kolašina, a njihovo sjedište je bilo kod Pljevalja, lokalizirano na današnji Kričak između Pljevalja i Bijelog Polja. Staro ime Kolašina je po mogućnosti bilo "Kričak", te su se Kolašinci zvali "Kričkovići". Po tradiciji, poslije krvavih borbi, Drobnjaci su Kričane sa Jezera potisli krajem XIV. stoljeća.
Porijeklo kričkoga imena je neutvrđeno. Moguće je da dolazi od tračke riječi krisio, ili ilirske krusi, što bi označavalo da su Kriči bili ili tamnoputi ljudi, ili da su bili crnokosi. Vjerovatnije je da su im naziv dali okolni Srbi, jer su u borbama ispuštali glasne krike tj. kričali.
Potomci sloveniziranih i slovenskih Kričana su opstali u svojoj domovini jedino kod Nefertare, gdje žive kao i pravoslavci i muslimani, i svoju podvojenost duguju dugotrajnom nemiješanju starinaca i doseljenika. Odijelom koje nose, oni se vidno razlikuju od svih Drobnjaka.
Uspomenu na iščezlo kričačko pleme na Sinjajevini ukazuju Kričak i Kričačko polje i još po neki lokalitet, kao i prezime Kričković koje postoji u tom kraju. Na kričačku emigraciju ukazuju Kričina u Bribiru u Dalmaciji, selo Kričke u Drnišu, dva sela Kričke u okolini Pakraca u Slavoniji u Buču i Čagliću i mjesto Kričići u okolini Jajca, koje su najvjerojatnije ostavile srpske dobjeglice od Turaka.
Sami izvori o Kričima i njihovim spomenima su vrlo oskudni. Oko 1300. godine se u crnogorskim krajevima javlja osobno ime Kričak, a prvi spomen mjesta Krička je od Dubrovčana iz 1453. godine, kada se spominju braća Dobrija i Đurađ Nenadići iz tog naselja. Prema turskom defteru 1477. godine se u hercegovačkom sandžaku javlja nahija Kričak sa pet katuna (džemata) od kojih je jedan na ime domaćeg kneza Jarosava, a drugi na ime Nikole Kričkova. 1492. godine zapisan je jedan David Kričković iz dalmatinskih Poljica. 1528. godine je Nikola Grubanović Kričak iz sela Kruševice prepisao jednu srpsku crkvenu knjigu, a krajem XVI. ili početkom XVII. stoljeća se u pomeniku manastira Hilandara spominje komoranski prota Filip Kričak i nekoliko njegovih rođaka. 1694. godine se spominje srpski sveštenik Radojica Krička u Drnišu, a 1762. godine sveštenik Maksim Kričković.
U kotorskim spisima postoje dva spomena Kriča, jedno vlaško i drugo slavensko. 1326. godine Lore Kričko je imao jednu kuću u Kotoru koju je dobio u miraz, i Kriče Vitomirov 1327. godine koji daje jednu priznanicu budućem srpskom protovestijaru.
drugo interenet spominjanje kricki: Srbsko pleme Kuci
3)Jaksici(grana Mandica) Drobnjaci dolaze u sukob sa plemenom Krici.Krici su tada drzali planinu Ivicu i Jezera.Borba je odlucena poslje pogibije krickog vijvode Kaloke,koga je ubio drobnjacki vojvoda Lapac(u sjecanje na taj boj jedno vrelo nosi ime Krvavac).Poslje toga Drobnjaci zauzimaju Ivicu i Jezera,a ostatci Krica bjeze preko Tare u Kricak,dje ih i danas ima.
osim sela kričke kod drniša postoje kričke kod novske i pakraca.
dok moderna znanost nije odštampala nalenicu "hrvatska ćirilica" samo su poneki ćetnici bili upućeni u uporabu ćilirilice po dalmaciji. e sad kad je ćirilica ugledala svetlo ispostavi se da su najstarije matične knjige po dalmaciji pisane velikim delom baš tim pismom.
ovo je zanimljivo jer ukazuje na daleko veću sličnost ondašnjih crkvi na tim prostorima. malu razliku medju onima koji su priznavali papu i onih koji nisu.
a što je važnije, na manju podvojenost samih vernika: ikavaca pravoslavaca i ikavaca rimo-grko-katolika. odnosno najverovatnije zajedničke korene ili zajedničkog čuvara iste zvučnosti JAT u ikavaca.
evo dva jpg. o nadjenim ćiriličnim ispravama po dalmaciji. (ispričavam se. nemam bolji jpg.)
- - - - - - - - - -
najstariji matični upis je pronadjen na otoku olibu i datira se na 1565.
da se potsitimo, taj su otok naselili cetinski vlasi djure cetinjanina izbigavši isprid turaka.
- - - - - - - - - -
@vistula
hvala . da li bi mogao naći monografiju vrlike od: Josip Ante Soldo. Vrlika: monografija, ISBN 953-98670-0-2
U vrijeme mletačke uprave, od 1409. g. do 17. st. otok je više puta bio iznajmljivan zadarskom plemstvu. Natpis kraj tadašnje župne crkve Svete Stošije ukazuje da su 1476. g. na otok doselili izbjeglice pred Turcima iz Vrlike pod vodstvom Jure Cetinjana. U 16. st. izgrađen je Kaštel, kula za obranu otoka od gusara i pirata. Početkom 17. st Mletačka Republika prodala je otok zadarskoj plemićkoj obitelji Lantana koja ga je kasnije preprodala, a Olibljani su se oslobodili kmetstva otkupivši otok od vlasnika Filipija 1900. g.
U olipskom župnom uredu vode se matične knjige već od 1565. g. i to ih čini najstarijim matičnim knjigama u čitavoj Hrvatskoj.
Do početka francuske uprave u Dalmaciji 1806. g. one su pisane glagoljicom, a nakon toga latinicom. Čuvaju se u Državnom arhivu u Zadru.
kao što su moliški šklavuni u dalekoj italiji sačuvali govor odakle su emigrirali. tako su cetinski vlahi koji su, predvodjeni popom djurom cetinjaninom, naselili otok olib i sačuvali govor kraja iz koga su došli.
otoci silba i olib su relativno mali i izolovani. neznatno doseljavani.
tako, da zahvaljujuci njihovom govoru, osim prezimena koja se spominju u zakoniku, možemo, konačno, steći i sliku o govoru vlaha hansa frankopana.
kao što su moliški šklavuni u dalekoj italiji sačuvali govor odakle su emigrirali. tako su cetinski vlahi koji su, predvodjeni popom djurom cetinjaninom, naselili otok olib sačuvali govor kraja iz koga su došli.
Ako ides u zooloski vrt i celi dan gledas majmune, da li ces videti kako evoluiraju u ljude? Ne!
Da bi zapazio takve promene potrebne su posebne prilike i malo vise vremena.
očuvan jezik i prezimena cetinskih vlaha a spominjana u zakoniku se odnose na XV vek. sve gore prebrojane reči se neznatno razlikuju od današnjih knjževnih srpskohrvatskih. a ostrvo je svo vreme pod mletačkom vlašću i ljudi izloženi uticaju talijanskog jezika. tako gledajući, tom brzinom promene, današnjem slovenskom govoru do romanskog govora bi trebalo otprilike taman toliko vremena koliko majmunu da evoluira u čoveka.
da li shvataš da ti popovi nisu umeli naučit latinski. ima zapisa kako pop pokušava pisati latinski... pa onda popizdi i predje na ćirilicu ili glagoljicu.... to je dodatno sačuvalo stanovnike oliba od romanizacije jer se njihova prosvetna elita držala narodnog govora.
ok. pa kad se onda odigrala ta navodna slovenizacija romana. ko ju je izvršio i kako?
mani nas linkova ili poziva na tudje pogrešne zaključke. sve i da diskutujemo s autorima s linka ili s istoričarem pa ajd i nekako. ali ne diskutujemo s njima nego s tobom. ti si taj kome treba objasniti ili koji bi eventualno drugima morao umeti objasniti obrnuto.
ne pomaže.već ga imam. a imam zamerki , a opet mu hvala.
Imam neke Soldine radove i korektono je opisao slučajeve pokatoličenih muslimana i starosedeoca. Ima ga u hrvatskom drzavnom arhivu i po bibliotekama...
ps. raspitaj se.
За Буњевце се сигурно зна, да су као католици дошли у Бачку, у пратњи котоличких калуђера, а сем тога их у свим тадашњим војним документима називају католичким Србима.[7]
Буњевци се у најстаријој мађарској литератури најчешће називају управо Буњевцима, католичким Рацима, Илирима или Далматима.[8]
Др Алекса Ивић наводи да се Буњевци у најстаријој литератури најчешће називају католичким Србима, а тек касније Далматинцима и Буњевцима.[
Након "ослобођења" 14. маја 1945. године нове власти су уредбом наредиле да се припадници Буњевачке етничке групе могу изјашњавати само као Хрвати,без обзира на њихову изјаву.
očuvan jezik i prezimena cetinskih vlaha a spominjana u zakoniku se odnose na XV vek. sve gore prebrojane reči se neznatno razlikuju od današnjih knjževnih srpskohrvatskih. a ostrvo je svo vreme pod mletačkom vlašću i ljudi izloženi uticaju talijanskog jezika. tako gledajući, tom brzinom promene, današnjem slovenskom govoru do romanskog govora bi trebalo otprilike taman toliko vremena koliko majmunu da evoluira u čoveka.
Dobro, a sta su Mlecani zahtevali od njih i sta je njima trebalo od Mlecana? Drugim recima, ocigledno ti otocani nisu imali razloga da se asimiliraju.
Uporedi to sa situacijom dece srpskih emigranata u belom svetu. Posle jedne generacije u novoj domovini, slabo ko jos zna srpsku rec. Govorim o emigrantima, a ne o gastarbajterima koji se vracaju 'dole' svake godine. A gastarbajterska deca, premda jos znaju srpski, ne koriste taj jezik u svakodnevnom zivotu.
da li shvataš da ti popovi nisu umeli naučit latinski. ima zapisa kako pop pokušava pisati latinski... pa onda popizdi i predje na ćirilicu ili glagoljicu.... to je dodatno sačuvalo stanovnike oliba od romanizacije jer se njihova prosvetna elita držala narodnog govora.
ok. pa kad se onda odigrala ta navodna slovenizacija romana. ko ju je izvršio i kako?
mani nas linkova ili poziva na tudje pogrešne zaključke. sve i da diskutujemo s autorima s linka ili s istoričarem pa ajd i nekako. ali ne diskutujemo s njima nego s tobom. ti si taj kome treba objasniti ili koji bi eventualno drugima morao umeti objasniti obrnuto.
Slovenizacija Balkanaca (a koji su ranije bili romanizovani) odigrala se preko nekoliko vekova. Nije bilo skolovanja ali poznavanje slovenskog je bilo korisno za zivot u prilikama gde su vlast i crkva bile izvrsene na slovenskom.
За Буњевце се сигурно зна, да су као католици дошли у Бачку, у пратњи котоличких калуђера, а сем тога их у свим тадашњим војним документима називају католичким Србима.[7]
Буњевци се у најстаријој мађарској литератури најчешће називају управо Буњевцима, католичким Рацима, Илирима или Далматима.[8]
Др Алекса Ивић наводи да се Буњевци у најстаријој литератури најчешће називају католичким Србима, а тек касније Далматинцима и Буњевцима.[
Након "ослобођења" 14. маја 1945. године нове власти су уредбом наредиле да се припадници Буњевачке етничке групе могу изјашњавати само као Хрвати,без обзира на њихову изјаву.
a polomiše fratri zube na lalama. tolike bunjevce po dalmaciji prefarbali u hrvate, a ne mogu tu šačicu vojvodjanskih.e bunjevci vojvodjanski heroji istorije!!!
Dobro, a sta su Mlecani zahtevali od njih i sta je njima trebalo od Mlecana? Drugim recima, ocigledno ti otocani nisu imali razloga da se asimiliraju.
Uporedi to sa situacijom dece srpskih emigranata u belom svetu. Posle jedne generacije u novoj domovini, slabo ko jos zna srpsku rec. Govorim o emigrantima, a ne o gastarbajterima koji se vracaju 'dole' svake godine. A gastarbajterska deca, premda jos znaju srpski, ne koriste taj jezik u svakodnevnom zivotu. Ocito su bili pravoslavne vere u katolickom svetu. A vera je vazan izvor identiteta.
o tome po kom su kanonu primorski popovi glagoljaši držali propovedi ne znam. kao što nema studija o odnosu rimokatolika i pravoslavaca. tek nedavno smo saznali da su te matične knjige bunjevaca po otocima pisane ćirilicom-glagoljicom.
Slovenizacija Balkanaca (a koji su ranije bili romanizovani) odigrala se preko nekoliko vekova. Nije bilo skolovanja ali poznavanje slovenskog je bilo korisno za zivot u prilikama gde su vlast i crkva bile izvrsene na slovenskom
sedi nula. idi nadji neki dečiji forum. lepo si bio pitan da objasniš svoje teze, dokažeš i potkrepiš. ovo nije tema za tvoja lupetanja.
pa šta će vizantiji uvodjenje crkvenoslovenskog, ćirilice, glagoljice, kad joj većina pučanstva govori romanski? mogli su edukovati slovenske ratnike i taj malobrojni vladajući sloj latinskom. to je manji posao.
da li imaš predstavu kako izgleda život na selu. ustaješ, kopaš, čuvaš ovce ili loviš ribu,,, uglavnom kontakti s komišilukom...nedeljom ili redje u crkvu ili na pijacu. tamo kažeš dobar dan i vratiš se kući. ko ode u planinu ne silazi mesecima. pa kako onda da se nauči tudji jezik ?
sedi nula. idi nadji neki dečiji forum. lepo si bio pitan da objasniš svoje teze, dokažeš i potkrepiš. ovo nije tema za tvoja lupetanja.
pa šta će vizantiji uvodjenje crkvenoslovenskog, ćirilice, glagoljice, kad joj većina pučanstva govori romanski? mogli su edukovati slovenske ratnike i taj malobrojni vladajući sloj latinskom. to je manji posao.
da li imaš predstavu kako izgleda život na selu. ustaješ, kopaš, čuvaš ovce ili loviš ribu,,, uglavnom kontakti s komišilukom...nedeljom ili redje u crkvu ili na pijacu. tamo kažeš dobar dan i vratiš se kući. ko ode u planinu ne silazi mesecima. pa kako onda da se nauči tudji jezik ?
nekom drugom poturaj linkove. o ovome je vec bilo reci na drugim temama. linkovi ti trebaju služiti kao dopuna/citat onoga što ćeš izložiti svoji rečima. i tu trebaš izdvoijiti deo kojima se potvrdjuje-daje odgovor na bitno.
plus, gledaj da ne izabiraš na hrvatskim izvorima bazirane teorije.
ako želiš da mi kažeš da ima sloveniziranih romana. ma to je ok. znamo da su se govornici dalmatskih jezika stopili u slovenski govoreću većinu.
