Будизам...

[ukupno]

Kako to um prelazi iz jednog tela u drugo?
Zamisli biće kao radio talase. Radio talasi, koji nisu sačinjeni od reči i muzike, već od energije na različitim frekvencijama, prenose se, kreću kroz prostor, da bi ih privukao i registrovao prijemnik i potom emitovao kao reči i muziku. Slično je sa umom. U trenutku smrti, mentalna energija se kreće kroz prostor, nju privlači i registruje oplođeno jaje. Kako embrion raste, ona se skoncentriše u mozgu, odakle kasnije "emituje" sebe kao novu ličnost.

Da li se uvek preporađamo kao ljudska bića?
Ne, postoji nekoliko svetova u kojima se preporađamo. neki ljudi se preporađaju u raju, neki se preporađaju u paklu, neki kao gladni duhovi i tako dalje. Raj nije toliko nekakvo mesto koliko stanje, kada imamo suptilno telo i um uglavnom doživljava zadovoljstvo. Kao i sva uslovljena stanja, i raj je prolazan i kada nam je životni vek okončan, moguće je da se opet rodimo kao ljudsko biće. Pakao, isto tako, nije neko mesto, već stanje, kada imamo suptilno telo i um uglavnom doživljava strepnju i bol. Biti gladni duh, takođe, jeste stanje kada imamo suptilno telo i um je neprekidno mućen žudnjom i nezadovoljstvom. Dakle, nebeska bića uglavnom doživljavaju zadovoljstvo, bića u paklu i gladni duhovi doživljavaju uglavnom bol, dok ljudska bića najčešće doživljavaju mešavinu ovo dvoje. Glavna razlika između sveta ljudi i drugih svetova jeste u tipu tela i kvalitetu doživljaja.

Šta određuje gde će se neko roditi?
Najvažniji faktor, ali ne i jedini, koji utiče na to gde ćemo se roditi i koji vrstu života ćemo živeti jeste kamma. Reč kamma znači "postupak, delo" i odnosi se na ono što smo učinili namerno. Drugim rečima, to kakvi smo u dobroj je meri određeno time kako smo razmišljali i šta smo radili u prošlosti. Slično tome, kako mislimo i delujemo sada uticaće na to kakvi ćemo biti u budućnosti. Blag, ljubavlju ispunjen tip čoveka će najčešće biti rođen u raju ili kao ljudsko biće koje ima predodređenost za prijatne doživljaje. Nervozna, zabrinuta ili vrlo okrutna osoba obično se preporađa u paklu ili kao ljudsko biće koje je predodređeno za neprijatne doživljaje. Osoba koja razvija opsesivnu želju, jaku požudu i neutažive ambicije koje nikada ne mogu biti zadovoljene obično će se roditi kao gladni duh ili kao čovek koji je frustriran pohlepom i žudnjom. Kakve god da su snažne mentalne navike razvijene u ovom životu, one će sejednostavno nastaviti i u narednom. Većina ljudi se, međutim, preporađa kao ljudska bića.

Dakle, mi nismo predodređeni svojom kammom, možemo i da je menjamo.
Naravno da možemo. Zato je jedan od koraka na plemenitom osmostrukom putu ispravan napor. On zavisi od naše iskrenosti, koliko mnogo energije ulažemo i koliko su jake naše navike. Ali istina je da neki ljudi jednostavno protrče kroz ćivot pod uticajem svojih prošlih navika, a da ne učine bilo kakav napor da ih izmene i ostaju žrtve njihovih neprijatnih posledica. Takvi ljudi će nastaviti da pate sve dok ne promene svoje negativne navike. Što duže te negativne navike ostanu, to će ih posle teže biti izmeniti. Budisti ovo razumeju i korste svaku priliku da izmene mentalne navike koje imaju neprijatne posledice, kao i da razvijaju one koje imaju prijatan rezultat. Meditacija je jedna od tehnika koje se koriste za menjanje ustaljenih navika u umu kao što je i uzdržavanje od govorenja i ponašanja na određeni način. Čitav budistički život jeste vežbanje u pročišćavanju i oslobađanju uma. Na primer, ako su u prošlom ćivotu strpljivost i ljubaznost bile istaknute osobine vašeh karaktera, takve tendencije će se ponovo javiti u sadašnjem životu. Ako se pak one podstiču i razvijaju i u ovome, one će se javiti još jače i dominantnije u budućem životu. Ovo je zasnovano na jednostavnoj činjenici, koju je moguće lako uočiti, da je dugo ukorenjene navike najteže iskoreniti.

Dakle, kada ste strpljivi i ljubazni, obično se događa da vas drugi ne iznerviraju lako, niste zlopamtilo, ljudi vas vole i tako su vaša iskustva obično prijatna. Uzmimo drugi primer. Recimo da se rodite sa sklonošću da budete strpljiv i ljubazan zahvaljujući svojim mentalnim navikama iz prošlog života. Ali u sadašnjem životu ne obraćaš mnogo pažnje na to da dalje jačaš i razvijaš takve sklonosti. One će postepeno slabiti i nestati, pa će možda u narednom životu biti potpuno izgubljene. I pošto je to slučaj, postoji mogućnost da u tom ili narednom životu počno da rastu i razvijaju se naprasitost, bes i okrutnost, donoseći sa sobom sva ona neprijatna iskustva koja takvi stavovi stvaraju.

Uzmimo još jedan, poslednji primer. Recimo da zbog scojih mentalnih navika u poslednjem životu, u sadašnjem imaš sklonosti da budeš kratkih živaca i besan, ali shvataš da ti takve navike samo donose neprijatnosti. Ako si u stanju samo da oslabiš te sklonosti, one će se ponovo javiti u narednom životu, u kojem će ih uz još malo napora biti moguće sasvim eliminisati i time se možeš osloboditi njihovih neprijatnih posledica.

 

[ukupno]

Govorili ste mnogo o preporađanju, ali postoji li bilo kakav dokaz da se preporađamo posle smrti.
Ne samo da postoje naučni dokazi u prilog budističkog verovanja u preporađanje, već je teorija o životu posle života jedina koja ima bilo koji dokaz u svoju korist. Nema nikakvog dokaza koji dokazuje postojanje raja, niti naravno dokaza za potpuno poništavanje posle smrti. Tokom poslednjih 30 godina parapsiholozi su proučavale izveštaje nekih ljudi koji su imali vrlo živa sećanja na svoje prethodne živote. Na primer, u Engleskoj, petogodišnja devojčica je tvrdila da može da se seti svog "drugog oca i majke" i pričala je vrlo detaljno o nečemo što je izgledalo kao događaj iz života neke druge osobe. Parapsiholozi su je pozvali i ona je odgovorila na stotine pitanja. Prižala je o životu u selu koje je čini se bilo smešteno u Španiji, dala je ime sela, ime ulice u kojoj je živela, imena suseda i detalje iz svakodnevnog života. Ispričala je takođe dirljivu priču kako su je udarila kola i da je dva dana kasnije preminula od povreda. Kada su svi ti navodi provereni, ispostavilo se da su tačni. U Španiji je zaista postojalo selo sa imenom koje je devojčica navela. Isto tako i ulica i kuća kakvu je opisala. Štaviše, ustanovljeno je da je 23-godišnja devojka koja je živela u toj kući nastadala u saobraćajnoj neseći pre pet godina. Kako je moguće da 5-godišnja devojčica koja živi u Engleskoj i koja nikada nije putovala u Španiju zna sve te detalje? I ovo, naravno, nije jedini ovakav slučaj. Profesor Jan Stivenson sa katedre za psihologiju Univerziteta u Virdžiniji u svojim je knjigama opisao na desetine ovakvih slučajeva. On je priznati naučnik, čije je 25-godišnje proučavanje ljudi koji se sećaju svojih prošlih života veoma snažan dokaz u prilog budističkog učenja o preporađanju. [Videti Twenty Cases Sugestive of Reincarnation and Cases of Reincarnation Type, University Press of Virginia, Charlotteville, 1975.]

Neki ljudi mogu reći da je navodna sposobnost da se setimo ranijih života zapravo đavolovo delo.
Ne možete jednostavno odbaciti sve što se ne uklapa u vaše verovanje kao đavolju rabotu. Kada se na videlo iznedu gole činjenice u prilog nekoj ideji, morate koristiti racionalne i logičke argumente ako želite da im se suprotstavite -- a ne iracionalni sujeverni govor o đavolima.

Može se reći da je razgovor o preporađanju takođe malo sujeveran.
Rečnik definiše sujevereje kao "verovanje koje nije zasnovano na razumu ili činjenici, već na asocijaciji ideja, kao kod magije." Ukoliko biste mogli da mi pokažete ozbiljnu studiju o postojanju đavola koju je napisao naučnik, tada bih se složio da verovanje u đavola nije sujeverje. Ali nisam nikada čuo za neko istraživanje o đavolima; naučnici jednostavno neće da se zamajavaju time, te zati i kažem da ne mostoji dokaz o postojanju đavola. Ali ako što smo videli, postoje dokazi koji ukazazuju na mogućnost da se preporađanje događa. Ukoliko je verovanje u ponovno rođenje zasnovano barem na nekim činjenicama, ono ne može biti sujeverje.

Dobro, da li postoji ijedan naučnik koji veruje u preporađanje?
Da. Tomas Haksli, koji je zaslužan za to što je nauka uvedena u britanski školski sistem u XIX veku i koji je prvi među naučnicima branio Darvinovu teoriju, verovao je da je reinkarnacija jedna sasvim prihvatljiva ideja. U svojoj čuvenoj knjizi Evolucija i etika i drugi eseji, on kaže:

U učenju o transmigraciji, kakvo god njezino poreklo bilo, bramanska i budistička spekulacija su pronašle jedan sasvim praktičan način da konstruišu prihvatljivu sliku o putevima čoveka u ovom kosmosu... Ta slika nije ništa manje verovatna nego sve druge i niko sem vrlo prenagljenih mislilaca je ne bi odbacio tvrdeći da poseduje inherentnu apsurdnost. Slično i samoj teoriji evolucije, transmigracija ima svoje korene u svetu realnosti; i ona takvu potporu može istaći kao snažan argument u svoju korist.

Profesor Gustav Stromberg, čuveni švedski astronom, fizičar i prijatelj Alberta Ajnštajna, tako je osetio privlačnost ideje o preporađanju:

Mišljenja o tome može li se čovekova duša reinkarnirati na Zemlji ili ne su podeljena. Godine 1936. u Indiji su vlasti izvestile o i istraživale jedan veoma zanimljiv slučaj. Jedna devojčica (Šanti Devi iz Delhija) bila je u stanju da sasvim precizno opiše svoj prethodni život (u Mutri, mestu udaljenom 750 kilometara od Delhija), a koji se završio otprilike godinu dana njezinog "drugog rođenja". Navela je ime svoga muža i deteta, opisala kuću i kako je taj život proživela. Komisija koja je istraživala ovaj slučaj odvela ju je pred njezine bivše rođake, koji su svi potrvdili devočicine reči. Među Indijcima reinkarnacija se smatra uobičajenom stvari; ono što ih je zapanjujilo u ovom slučaju jeste velika količina činjenica kojih se devojčica sećala. Ovi i slični slučajevi mogu se smatrati dodatnim dokazima za teoriju o neuništivosti sećanja.

Profesor Džulijan Haksli, istaknuti britanski naučnik i nekadašnji direktor UNESCO-a, verovao je da je preorađanje sasvim u skladu sa naučnim mišljenjem.

Ne postoji ništa što bi govorilo protiv duhovne individue koje neprekidno postoji, a koja se emituje u trenutku smrtu, slično kao što određenu poruku bežičnim putem emituje neki aparat za komunikaciju. Ali treba imati na umu da ta poruka na drugom kraju postaje opet samo poruka, kada dođe u kontakt sa novo materijalnom strukturom -- prijemnikom. Ona... neće nikada misliti ili osećati sem ukoliko nije na neki način ponovo "otelovljena". Naše ličnosti su tako zasnovane na telu da je zaista nemoguće zamisliti preživljavanje koje bi u bilo kojem smislu bilo istinski lično bez neke vrste tela... Mogu da zamislim kako se emituje nešto što ima istu vezu sa muškarce ili ženom kao što je to i bežična poruka u odnosu na prenosnik u vidu aparata; ali u tom slučaju "mrtvi" svet, koliko je to nama moguće da vidimo, nije ništa drugo do kretanje različitih obrazaca kroz univerzum sve dok... oni... ne dođu natrag do datosti svesti time što stupe u kontakt sa nečim što funkcioniše poput prijemnika u umu.

Čak i veoma praktični i trezveni ljudi kao što je to bio američki industrijalac Henri Ford nalazili su da je ideja preporađanja prihvatljiva. Fordu se ona dopala zato što pruča svakome i drugu šansu da se sam sebe razvija. Tako je Henri Ford govorio:

Prihvatio sam teroju reinkarnacije kada mi je bilo 26... Religija mi u tom trenutku nije ništa nudila... ak ni rad nije mogao da mi pruži potpunu satisfakciju. Rad je besmislen ukoliko iskustvo koje steknemo u jednom životu nismo u stanju da iskoristimo u narednom. Kada sam otkrio reinkarnaciju, izgledalo mi je kao da sam otkrio jedan univerzalan plan. Shvataio sam da postoji šansa da ostvarim svoje ideje. Vreme više nije bilo ograničeno. Više nisam bio rob kazaljki ovoga sata... Genije se postaje zahvaljujući iskustvu. Neki misle da je to dar ili talenat, ali to je plod jako dugog iskustva kroz mnogo života. Neke duše su starije od drugih i otuda i znaju više... Otkriće reinkarnacije umirilo je moj um... Ukoliko sačuvate belešku o ovom razgovoru, načinite je tako da umiri umove ljudi. Hteo bih i drugim da prenesem spokojstvo koje nam ovakav produžen pogled na život daje.

Tako budističko učenje o preporađanju ima neke naučne osnove, ono je logčno i odgovara na neka važna pitanja o čovekovoj sudbini. Ali je i velika uteha. Prema Budi, ako ne uspete da dostignete nirvanu u ovom životu, imaćete priliku da pokušate u nekom od narednih. Ako ste u ovom životu načinili greške, moći ćete da se ispravite u narednomZaista ćete biti u prilici da učite na sopstvenim greškama. Stvari koje niste u stanju da uradite ili postignete u ovom životu, možda će zaista postati moguće u naredno. Kakvo divno učenje!

Sve je intelektualno veoma stimulativno, ali moram priznati da sam ja još uvek skeptičan.
To je u redu. Budizam nije ona vrsta religije u koju moraš da stupiš i počneš da veruješ u sve što ona podučava. Kakav korist od toga da sebe prisiljavaš da veruješ u stvari u koje zapravo ne možeš da veruješ? Međutim, još uvek možeš da vežbaš ono što smatraš da ti pomaže, prihvatiš one ideje koje smatraš prihvatljivim i imaš koristi od njih i bez verovanja u preporađanje. Ko zna! Možda jednog dana ugledaš i istinu o preporađanju.

 

[Jasna]

Šta određuje gde će se neko roditi?
Najvažniji faktor, ali ne i jedini, koji utiče na to gde ćemo se roditi i koji vrstu života ćemo živeti jeste kamma. Reč kamma znači "postupak, delo" i odnosi se na ono što smo učinili namerno. Drugim rečima, to kakvi smo u dobroj je meri određeno time kako smo razmišljali i šta smo radili u prošlosti. Slično tome, kako mislimo i delujemo sada uticaće na to kakvi ćemo biti u budućnosti. Blag, ljubavlju ispunjen tip čoveka će najčešće biti rođen u raju ili kao ljudsko biće koje ima predodređenost za prijatne doživljaje. Nervozna, zabrinuta ili vrlo okrutna osoba obično se preporađa u paklu ili kao ljudsko biće koje je predodređeno za neprijatne doživljaje. Osoba koja razvija opsesivnu želju, jaku požudu i neutažive ambicije koje nikada ne mogu biti zadovoljene obično će se roditi kao gladni duh ili kao čovek koji je frustriran pohlepom i žudnjom. Kakve god da su snažne mentalne navike razvijene u ovom životu, one će sejednostavno nastaviti i u narednom. Većina ljudi se, međutim, preporađa kao ljudska bića.

Хвала Укупно...

Све прочитала и разумела колико могу да разумем... само ми ово болдовано није јасно...
Шта значи то предодређено?
А можда и не морам да разумем... за сада ми је и ово довољно..

 

[Exaybachay]

Ostade ja uskracen za odgovor da li mogu da gadjam iz 1 u X bez bojazni da pomutim svest,ali dobro,imam drugo pitanje -

Da li ce se bik revansirati matadoru u sledecoj reinkarnaciji,jel pise nesto o tome,siroti potentni bik skrljan sabljama u areni,ako postoji to nesto kao zauvek trajuca nenadje*iva karma eto mene sutra u togi medju vama,ili su mi mozda motivi pogresni

 

[Exaybachay]

Sto se tice proslih zivota ja sam bio rimski centurion Notius Maxumus Tercijus koji je u bici kod Zame odsecao glave kartaginjanskim zarobljenicima,kasnije sam imao propalu senatorsku kampanju.Zatim mornar na Pinti,Ninji i Santa Mariji a posto sam bezao od spanskih vlasti prijavio sam se pod imenom Huanito Diaz Botafogo,i na kraju viking Crveni Erik Bezubi,ozenio se arapkinjom na obalama Sredozemlja negde u danasnjim predelima Alzira,j*g dosadila mi putovanja i pljacke,pa resio da se smirim ...

 

[ukupno]

Све прочитала и разумела колико могу да разумем... само ми ово болдовано није јасно...
Шта значи то предодређено?
А можда и не морам да разумем... за сада ми је и ово довољно..

Sve je vrlo prosto, kao što je i red. Samo um voli da komplikuje
Neka te ne zbuni taj izraz "predodređeno", jer odmah vuče na neku višu silu koja određuje sudbinu. No on samo treba da podvuče neminovnost uzroka i posledice. Svaki uzrok uvek ima jednu ili više posledica. Tako dobrim delima koja su rezultat promišljanja i namere sama si sebe "predodredila" za sreću, a lošom namerom si sama sebe "predodredila" za buduću nesreću. Pošto uzrok i posledica ne dolaze uvek neposredno jedan za drugim, već nekada čak i u narednom životu, tu se otvara prostor za razna "kreativna tumačenja"

 

[Jasna]

Sve je vrlo prosto, kao što je i red. Samo um voli da komplikuje
Neka te ne zbuni taj izraz "predodređeno", jer odmah vuče na neku višu silu koja određuje sudbinu. No on samo treba da podvuče neminovnost uzroka i posledice. Svaki uzrok uvek ima jednu ili više posledica. Tako dobrim delima koja su rezultat promišljanja i namere sama si sebe "predodredila" za sreću, a lošom namerom si sama sebe "predodredila" za buduću nesreću. Pošto uzrok i posledica ne dolaze uvek neposredno jedan za drugim, već nekada čak i u narednom životu, tu se otvara prostor za razna "kreativna tumačenja"

Препадох се...

Јасно...

 

[Marty Misterija]

Kojice, ne vredi objašnjavati nekom ko je već ubeđen u nešto. Tako i naši pravoslavni prijatelji nisu na ovu temu došli da nauče nešto o budizmu, već da nas, nekakvim opskurnim citatima i falsifikatima, poduče o nečemu što sami ne poznaju. Ali svako najbolje svoju veru pokazuje delima, a ne rečima. Zato ću se ja i uzdržati od dalje "diskusije".

Neka vam je Bog u pomoći. Kojem god da se molite.

Будизам и Православље


У будизму средства и путеви спасења („марга") по опису С. Чатерђија и Д. Дата јесу:

1) Исправни погледи

Незнање је главни узрок наше патње. Ако одстра-нимо узрок несреће нестаће и патња. Исправан став — то је правилно разумевање „четири узвишене истине" које је формулисао Буда:

1) Живот у свету је пун патње;
2) Постоје узроци патње;
3) Постоји могућност прекида патње;
4) Постоји пут који води избављењу од патње.

2) Исправна одлучност

За избављење од патње потребно је: а) одрицање од свега земаљског; б) одрицање од лоших намера; в) одрицање од мржње према другим људима; г) чврста решеност да се живот саобрази према истини.

3) Исиравно учење

Неопходно је уздржавање од лажи, клевете, грубих речи и бестидних разговора, — то јест, контрола сопственог говора.

4) Исправно понашање

Неопходно је одрећи се од уништења сваког живота, од неправилног удовољења чулима, од лоповлука, итд.

5) Исправан начин живота

Неопходно је живети часно и поштено, не прибегавајући недозвољеним средствима чак ни ради опстанка.

6) Исправан напор

Постојано искорењивање из себе старих идеја и навика, прихватајући нове и умножавајући знање усва-јањем нових идеја.

7) Исправно настројење ума

Неопходно је стално имати на уму да су ствари по природи пролазне. То је потребно ради тога да бисмо се ослободили од везаности за предмете и жалости због губитка истих.

8) Исправно усредсређење

Овде се има у виду психотехничка пракса удуб-њивања (медитација) са циљем достизања стања ослобођења од патње (нирвана).

Ова пракса се састоји од четири степена:

а) осмишљеност и спровођење истине чистим и непомућеним умом, уз отклањање сумње у четири племените истине.

б) постајање свесним радости духовног спокојства које се рађа из непомућеног расуђивања.

в) искуство уласка у стање равнодушја, тј. одрицање радости усредсређивања.

г) достизање савршене непомућености, равнодушја и самосавладавања (28, с. 116-121).


Разматрајући ових осам ступњева будистичког учења ми не налазимо у њима ништа слично покајању, иако јасно видимо исто оно узгајање непомућености, равнодушја, самосавладавање. И овде на налазимо љубав — ону љубав у којој човек полаже душу своју за друге, као што је Христос распет за нас. Осим тога, будизам одриче постојање Бога, и будиста нема пред ким да се каје. Идеал будизма је супротан идеалу хришћанства: то је идеал егоисте.

Истине ради, потребно је рећи неколико речи о једној грани будизма, махајана-будизму, који проповеда идеал бодисатве. Бодисатва означава такво стање човека који је достигао нирвану када се он, покренут сапатњом, одриче уласка у нирвану да би спасао људе који остају у незнању. Жртвујући лично „спасење" он постаје проповедник равнодушја, као суштинског лека од живота. То је слично препоруци болеснику да уместо лека за оздрављење узме отров који ће прекратити болест заједно са животом.

Господ је рекао: „Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу". (Јн. 10, 10). Идеали источних учења и хришћанског учеша су супротстављени. Исток тежи избављењу од живота, а хришћанство стреми преображењу истог, обожењу.

Интересантно, што је у опажању присутнија хладноћа расуђивања и интелектуализам, својствени јоги и будизму, сами њихови методи више личе на ,други вид молитве", описан код Светог Симеона Новог Богослова. Таквих видова молитве има три, и само је један од њих правилан. Ево шта он каже.

„Други вид молитве је тај, кад неко своди ум свој у себе одвајајући га од свега чулног, чува своја чула, прикупља помисли да не би лутао по таштим предметима овога света, испитује своје помисли, прониче у смисао изговорене молитве, чува своје помисли да не би постале ђаволским пленом пристанком на нешто сујетно и зло (све то са великим трудом и самопрегором!); настоји да дође до себе самог да не би био побеђен неком страшћу. Одлика овог подвига је што се сав одвија у глави: помисао се са помишљу бори.

Имајући такав подвиг и такву борбу са самим собом, он нема мира од себе самог никад, и не налази времена да се занима творењем врлина, да би задобио и венац правде. Такав човек је сличан борцу против непријатеља у ноћној тмини, који чује њихове гласове, прима ударце од њих, али не може да их види... Зато што он сам пребива у глави а зле помисли из срца излазе...

Бескористан је труд њему несрећнику, и чак, сасвим губи плату своју, зато што не примећује да је савладан таштином, и уображава да добро познаје себе. У својој гордости он друге презире и осуђује их, а сам себе хвали, машта да је достојан да буде пастир овцама словесним, да их руководи — а личи на слепца који води друге слепце" (8, т. 5, с. 330-331).

Данас је веома распрострањена агни-јога (јога огња). У хришћанству, покајање се јавља као главно средство очишћења од греха. О очишћењу говори и класична јога. Спознаја о унутрашњој чистоти постоји и у агни-јоги. Агни-јога је тесно везана са традицијом окултизма. Зато је важно рећи како се овде схвата та унутрашња чистота. Ево шта пише тим поводом „мајка агни-јоге" — Јелена Рерих, у писмима својим ученицима:

„Одбаците сваку нечистоту мисли, заменивши је добрим мислима. Пожурите да очистите дух изграђујућим мислима о чудесном будућем" (16. с. 46). О ефикасности таквог „очишћења духа" ми можемо судити на примерима бивших комунистичких државних руководилаца којима „изграђујуће идеје о чудесној будућности" нимало нису сметале да проливају крв невиних људи у време револуције, грађанског рата и масовних репресија. Само покајање пред Господом очишћава, али се оно у агни-јоги не спомиње. Христос је за њих обичан човек, који је личним напором достигао над-човечански ниво; Бог је Апсолут који се не меша у земаљ ске ствари и потпуно је равнодушан у односу на људску судбу на овој грешној земљи. У овом учењу очигледно је присутан будизам, који је утицао на формирање става Николаја и Јелене Рерих.

Говорили смо о интелектуалном и рационалном карактеру будизма, али ова особина није присутна у свим његовим разноврсним облицима. У зен-будизму влада супротна тенденција — порицање интелекта — док се акценат ставља на психичка стања која се зову озарења, просветљења, сатори. Међутим, и овде се ум преображава зато да би човек достигао потпуно пра-жњење ума од сваке мисли и сагледао првобитну светлост „нествореног ума". За ово пустошење ума примењују се типично интелектуалне загонетке које се зову „коани". Циљ коана је — увођење ученика у стање менталног шока, кад он, после вишедневних и безуспешних напора, коначно „убоде" правилан одговор, ум му се отвори и он осећа „празнину".

Оперисање умом не доноси спасење. Свети Григорије Палама каже: „Онај који пројављује дејство ума и просвећује се светлошћу разумевања или умним озарењем, ако се због тога сматра прочишћеним, прелашћује себе упавши у лаж, и путем самообмане широко отвара врата ономе који свагда настоји да нас преласти" (8. 2. 5, с. 326).

 

[gost 88651]

Осим тога, будизам одриче постојање Бога, и будиста нема пред ким да се каје. Идеал будизма је супротан идеалу хришћанства: то је идеал егоисте.

„Bog“ je samo reč koju je svako oduvek tumačio prema svom subjektivnom „znanju“.

Po mom shvatanju, Budizam se odriče te subjektivnosti, "subjektivnog Boga", jer ta subjektivnost jeste EGOIZAM.

Zato je i Niče napisao „Bog je mrtav“, a mnogi su „osuli paljbu“ po njemu, jer ga nisu shvatili.

Reč "Hrist" i reč "Buda" označavaju istu "stvar" - PROBUĐENOST.

Mislim da svi problemi nastaju jedino zbog terminologije.

"Religija budućnosti će biti jedna kosmička religija. Ona treba da prevaziđe ličnog boga i izbegne dogmu i teologiju. Pokrivajući kako prirodno, tako i duhovno, ona bi trebalo da bude zasnovana na religijskom osećanju koje proizlazi iz doživljaja svih stvari, prirodnih i duhovnih, i njihovog jedinstva. Ovom opisu odgovara budizam. Ako postoji bilo koja religija koja će korelirati sa modernim naučnim potrebama, onda će to biti budizam."

Albert Ajnštajn

 

[Marty Misterija]

Господ је рекао: „Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу". (Јн. 10, 10). Идеали источних учења и хришћанског учеша су супротстављени. Исток тежи избављењу од живота, а хришћанство стреми преображењу истог, обожењу.
-----------

Значи...Бог нам даје живот, љубав , вољу и срећу....и то је Хришћанство...жеља за животом...док будизам, као и 23444 других источних култова...имају тежњу ка ничему, ништавилу...одсуству бола и патње, али и среће и задовољства, укратко источним култовима...одсуство свега, је циљ...док код нас Хришћана, да кроз искушења, дођемо до коначног циља јединства са Богом, у вечној срећи и љубави..савршеној заједници...

 

[gost 88651]

Господ је рекао: „Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу". (Јн. 10, 10). Идеали источних учења и хришћанског учеша су супротстављени. Исток тежи избављењу од живота, а хришћанство стреми преображењу истог, обожењу.
-----------

Значи...Бог нам даје живот, љубав , вољу и срећу....и то је Хришћанство...жеља за животом...док будизам, као и 23444 других источних култова...имају тежњу ка ничему, ништавилу...одсуству бола и патње, али и среће и задовољства, укратко источним култовима...одсуство свега, је циљ...док код нас Хришћана, да кроз искушења, дођемо до коначног циља јединства са Богом, у вечној срећи и љубави..савршеној заједници...

Prvo, "Istok" ne teži izbavljenju od ŽIVOTA, nego izbavljenju od PATNJE.

"Istok" teži bivanju u OVDE I SAD - a OVDE I SAD JE ŽIVOT.

Drugo, opet je "problem" u terminologiji - kad se kaže NIŠTAVILO - EGO se plaši te reči, ali kada bi je zamenili rečju SLOBODA, možda bi shvatili da to što ta REČ predstavlja i nije tako strašno.

To ništavilo je NIŠTAVILO SUBJEKTIVNOSTI, a ništavilo subjektivnosti je OBJEKTIVNOST koja je SLOBODA I ISTINA.

...

Kao i obično: Nije važno šta ko kaže, nego kako ko tumači.

 

[Jasna]

''...Многи људи грешком верују да медитација подразумева намерно заустављање природног кретања мисли и емоција. Могуће је блокирати ово кретање за кратко време и чак постићи кратак осећај смирености, али то је смиреност зомбија. Стање које је потпуно без мисли, без осећања је стање које је лишено расуђивања и јасноће.
Међутим, ако вежбате и дозволите своме уму да буде онакав какав јесте, ваш ум ће се на крају смирити. Развићете осећај пространости, док ће се ваша способност да доживите мисли и емоције без предрасуда постепено повећавати. Тамо где сте видели само проблеме, спонтано ћете почети да видите прилике...''

 

[gost 88651]

''...Многи људи грешком верују да медитација подразумева намерно заустављање природног кретања мисли и емоција. Могуће је блокирати ово кретање за кратко време и чак постићи кратак осећај смирености, али то је смиреност зомбија. Стање које је потпуно без мисли, без осећања је стање које је лишено расуђивања и јасноће.
Међутим, ако вежбате и дозволите своме уму да буде онакав какав јесте, ваш ум ће се на крају смирити. Развићете осећај пространости, док ће се ваша способност да доживите мисли и емоције без предрасуда постепено повећавати. Тамо где сте видели само проблеме, спонтано ћете почети да видите прилике...''

Ovo je, iz nekog "mog iskustva", potpuno tačno.

 

[ukupno]

I iz mog

Prepoznati naučene reakcije i stereotipe koji uvek boje naše viđenje stvarnosti, znači "probuditi se", videti stvari kakve zaista jesu. Tada smo u stanju i da delamo u skladu sa njihovom prirodom, a ne suprotno gonjeni žudnjava i strastima. U stanju smo da unapred vidimo ka ćemu na svaka od njih odvodi. Time i sebe i druge pošteđujemo bola "sudaranja" sa stvarima. A gde nema bola ni sreća nije daleko...

 

[Jasna]

Као када у сну схватимо да је то само сан... више нисмо ни уплашени, ни тужни, ни забринути...
само посматрамо каква све ''чуда'' мисли могу да створе...

 

[ukupno]

Као када у сну схватимо да је то само сан... више нисмо ни уплашени, ни тужни, ни забринути...
само посматрамо каква све ''чуда'' мисли могу да створе...

Upravo tako. jer dok nismo svesni, mi kao da sanjamo. I onda od vetrenjača vidimo divove, od prijatelja neprijatelje, od dobronamenrnog gesta podlost i pretvaranje, a od topika o budizmu leglo opasnh sektaša protiv kojih se treba boriti svim sredstvima, uključujući i izmišljotine o budistima ljudožderima

 

[Marty Misterija]

Prvo, "Istok" ne teži izbavljenju od ŽIVOTA, nego izbavljenju od PATNJE.

"Istok" teži bivanju u OVDE I SAD - a OVDE I SAD JE ŽIVOT.

Drugo, opet je "problem" u terminologiji - kad se kaže NIŠTAVILO - EGO se plaši te reči, ali kada bi je zamenili rečju SLOBODA, možda bi shvatili da to što ta REČ predstavlja i nije tako strašno.

To ništavilo je NIŠTAVILO SUBJEKTIVNOSTI, a ništavilo subjektivnosti je OBJEKTIVNOST koja je SLOBODA I ISTINA.

...

Kao i obično: Nije važno šta ko kaže, nego kako ko tumači.

Не, него избављењу од живота....јер и патња је део живота...а ако се избавиш од патње, како ћеш знати шта је срећа и љубав...слобода је у Христу, а не окултном ништавилу, које рекламира будизам и сл..њему....са Господом, добијеш вечни живот у срећи, благостању и весељу, а са будизмом и сл....једно велико НИШТА!

А то ништа није слобода, него ништа....

Видиш истинска слобода – Хришћанска слобода није нека дилема и не води слободном избору између добра и зла, или између разних променљивих облика земаљског понашања. Она је, пре свега, могућност да човек буде потпуно човечан".
Догађај успостављања љубавног јединства човека са Богом по правилу подразумева "сусрет двеју слобода", међусобну сарадњу божанске благодати и слободне енергије (делања) човека на његовом путу ка Богу, за шта се у патристичкој литератури користи термин "синергија".

Значи једину слободу открило нам је хришћанство, то је слобода да се буде у хармонији са Богом, то је ослобођење душе од свега њој туђег - од страсти као болесних наслага душе, од многобројних психичких комплекса, који као грчеви тела колебају и притискају ум.

Хришћанска слобода је заштита од демонских утицаја који, као радиоактивни зраци, разарају душу човека, а ниво ове сатанске радијације све време се стално повећава на земљи. Ту човека може да заштити благодат Божија и зато се душа сећа јављања благодати као излаза у највишу слободу. Ту је потчињавање двама колосалним чиниоцима - времену и смрти. Ако су савладана ова два господара постојања који уништавају све што припада човеку, а затим и човека, тада ће сам појам слободе бити лишен реалног садржаја. Јер оно што ми имамо органски нам не припада, то је само способност и могућност да контактирамо са одређеним лицима и предметима. Али наша садашњост зачас се претвара у прошлост као што мимоза од додира склапа своје латице.

А док будизам види слободу у ослобођењу од сваког психичког садржаја.
То је пре свега умртвљавање жеља.
Будиста одвраћа мисао од свега спољашњег и као да тоне у вакуум и зато удаљава мисао до унутрашњег - од обрћућег точка своје свести, од калеидоскопа слика и идеја које ничу у његовој души.
Затим он умртвљује саму мисао и тоне у некакво безмислије, као у стање својеврсног психичког бестежинског стања.

Нирвана, као коначно стање коме тежи будизам, јесте вештина стварања психичког вакуума и гашења свести у њему, која као да нестаје у безданој празнини. То је слобода од самога себе као индивидуе и личности, то је слобода од космоса, то је блаженство смрти. Али празнина уопште није духовни појам, већ више физички. Празнина је простор без садржаја и мислено поље без енергије. Појмови божанства и нирване узајамно се искључују, јер божанство је објект унутрашњег или спољашњег карактера, а нирвана захтева испражњивање свести од било каквог објекта: психичког, космичког или меоничког (нествореног).

Будиста као човек може да буде пантеиста или агностик, али будизам као метод је атеистичан.

 

[Marty Misterija]

И још да поменемо само Светог владику охридског и жичког Николаја који каже да је слобода дар Божји; да је светиња, и да је нераздвојна од Часнога Крста. Ко се огријеши о Часни Крст, огријешио се о слободу, и обратно: ко се огријеши о слободу, огријешио се и о Часни Крст. Слобода је светиња, отуда и назив: света слобода. Као чисто платно даје се слобода људима; кад је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Или чиста слобода, или никаква. Или света слобода, или никаква. Или златна слобода, нераздвојна од Часнога Крста, или никаква. У дубоком покајању народ је вијековима прао упрљану слободу покајничким сузама и мученичком крвљу. И кад ју је опрао, онда му се она поново дала.

 

[Jasna]

''Osećaj otvorenosti koji ljudi dožive kada jednostavno odmore svoje umove u budističkoj terminologiji se naziva praznina, što je verovatno reč iz budističke filozofije koja je najviše pogrešno interpretirana. Dovoljno je teško budistima da razumeju ovaj termin, ali je čitaocima sa Zapada još teže, jer većina pravih prevodilaca sa sanskrita i tekstova tibetanskih budista tumači ovaj termin kao lišenost ili ništavilo, pri tom pogrešno izjednačujući prazninu sa idejom da ništa ne postoji. Ovo tumačenje je tako daleko od onoga što je Buda težio da opiše.
Iako je Buda zaista učio da je priroda uma, u stvari, priroda svih fenomena, praznina, on nije mislio da je njihova priroda zaista prazna, kao vakuum. On je govorio da je ona praznina, reč koja se na tibetanskom jeziku sastoji od dve reči: tongpa i nyi. Reč tongpa znači prazan, ali samo u smislu da označava nešto što je izvan naše sposobnosti da opazimo čulima i naše sposobnosti da konceptualizujemo. Možda bi bolji prevod bio nezamisliv i nešto što se ne može imenovati. Reč nyi nema neko posebno značenje u svakodnevnoj komunikaciji na tibetanskom jeziku. Ali, kada se doda drugoj reči ona daje oznaku za mogućnosti i značenje da bilo šta može proizići iz nečega, da se bilo šta može desiti. Znači, kada budisti pričaju o praznini oni ne misle na ništavilo, već pre na neograničeni potencijal da se bilo šta pojavi, promeni ili nestane.''

Mingjur Rinpoš

 

[gost 88651]

И још да поменемо само Светог владику охридског и жичког Николаја који каже да је слобода дар Божји; да је светиња, и да је нераздвојна од Часнога Крста. Ко се огријеши о Часни Крст, огријешио се о слободу, и обратно: ко се огријеши о слободу, огријешио се и о Часни Крст.

wow. kakva beseda.

XLVIII

"Svi proroci od postanka vapiju duši mojoj, da se stvori devojkom i spremi za prijem Sina Božanskog u prečistu utrobu svoju.

Da postane lestvica, niz koju će Bog sići u svet, i čovek uzići k Bogu.

Da isuši u sebi crveno more krvnih strasti, te da čovek - rob može preći u zemlju obećanu, zemlju slobode.

Kitajski mudrac opominje dušu moju, da bude mirna i nepokretna i da čeka, da Tao dejstvuje u njoj. Slava neka je Lao - Ceu, učitelju i proroku naroda svog!

Indijski mudrac uči dušu moju, da se ne plaši stradanja, no da se kroz teško i istrajno vežbanje, kroz čišćenje i molitvu, diže Višnjemu, koji će joj izići na susret i pokazati joj lice Svoje i silu Svoju. Slava neka je Krišni, učitelju i proroku naroda svog!

Carski sin Indije uči dušu moju, da se isprazni potpuno od svega semena i useva sveta, i otpadne od svih zmijskih prelesti nemoćne i senovite materije, pa da kao prazna, mirna, čista i blažena Nirvana čeka. Slava neka je Budi, carskom sinu i neumitnom učitelju naroda svog!

Gromoviti persijski mudrac govori duši mojoj, da u svima svetovima nema ništa osim svetlosti i tame, i da se duša mora ocepiti od tame kao dan od noći. Jer sinovi svetlosti začinju se od svetlosti, a sinovi tame začinju se od tame. Slava neka je Zoroastru, velikom proroku naroda svog!

Izrailjski prorok vapije duši mojoj: gle, devojka će začeti i roditi, sina, kome će ime biti - Bogočovek. Slava neka je Isaiji, vidovitom proroku duše moje!

Gospode nebesni, otvori sluh duši mojoj, da se ne ogluši o savete poslanika Tvojih.

Ne ubijaj proroke svoje, dušo moja, jer u grobovima njihovim ne leže oni no ubice njihove.

Umij se i operi se; osvetli se i u svetlosti obuci. Smiri se nasred ustalasanog mora svetskog, i čuvaj u sebi savete proroka svojih. Predaj sebe svu Višnjemu, i reci svetu: nemam ništa za tebe.

I najpravedniji od sinova ljudskih, vernika tvojih, samo su nemoćne senke, koje, kao pravedni Josif, u senci tvojoj hode. Jer smrtnost rađa smrtnost a ne život. Zaista ti kažem: varaju se muževi zemaljski kad govore da oni daju život. Oni ne daju no kvare; i survavaju i tope život u crveno more, i unapred ga uvijaju u tamu i čine obmanom đavolskom. Nema života, dušo, dok od Svetog Duha ne dođe. Niti ima stvarnosti u ovom svetu, dok s neba ne siđe.

Ne ubijaj proroke svoje, dušo moja, jer ubistvo je samoobmana senki. Ne ubijaj, jer nikoga ubiti ne možeš do sebe.

Budi devojka, dušo moja, jer devičanska duša je jedina polustvarnost u svetu senki. Polustvarnost - dok se Bog u njoj ne rodi. Tada duša postaje puna stvarnost.

Budi mudra, devojko moja, i srdačno primi dragocene darove mudraca sa Istoka, namenjene sinu tvome. Ne obziri se na Zapad, gde sunce zalazi i ne lakomi se na darove prizračne i lažne."

"Molitve na jezeru"

Vladika Nikolaj Velimirović

 

[gost 88651]

Не, него избављењу од живота....јер и патња је део живота...а ако се избавиш од патње, како ћеш знати шта је срећа и љубав...слобода је у Христу, а не окултном ништавилу, које рекламира будизам и сл..њему....са Господом, добијеш вечни живот у срећи, благостању и весељу, а са будизмом и сл....једно велико НИШТА!

vrlo interesantna "duhovna računica"... prava "trgovačka duhovnost"

uzmeš 'vako i 'volko... da bi dobio 'nolko...

slobodno ostani u patnji ako hoćeš, tvoja volja.

“Ako je tvoj um pohlepan, kako možeš biti nepohlepan? Pohlepni um će ostati takav. Bilo šta da se uradi da bi se lišilo pohlepe, neće biti od pomoći. Naravno, mi možemo stvoriti nove pohlepe. Pitaj pohlepnog čoveka: “Šta postižeš gomilanjem novca? Ti ćeš umreti a nećeš blago odneti sa sobom.“ To je logika takozvanih religioznih propovednika – da ne možeš odneti svoje blago sa sobom. Ako neko to može odneti sa sobom, tada će sva takva logika biti izlišna. Pohlepni čovek, naravno, oseća tu logiku. I on pita: “Kako mogu odneti svoje blago sa sobom?” Jer on zaista to želi odneti. Zbog toga sveštenstvo biva neuticajno. Oni mu nalažu da ne skuplja stvari koje ne može odneti sa sobom. Govore mu da je to BESMISLICA. Oni mu govore: “Naučićemo te da skupljaš stvari koje možeš poneti sa sobom. VRLINE se mogu odneti sa sobom, punya (DOBRA DELA) se mogu odneti sa sobom, DOBROČINSTVA se mogu odneti sa sobom, ali ne i blago. Zato priloži svoje blago.“

Ali ovo je poziv njegovoj pohlepi. To mu govori: “Sada ćemo ti dati bolje stvari koje možeš odneti sa sobom posle smrti.“ Taj poziv sadrži rezultat. Pohlepni čovek tada oseća: “Vi ste u pravu. Smrt je tu, i ništa se ne može uraditi protiv nje, zato ja moram preduzeti nešto što će mi omogućiti da odnesem neku vrednost sa sobom. Moram stvoriti neku vrstu bankovnog računa na onom drugom svetu. Ovaj svetovni bankovni ulog ne može doveka trajati.“ On nastavlja da razmišlja i govori u tom duhu.“

Osho

 

[Marty Misterija]

Наравно, немаш одговор.

Ај у здравље!

 

[ukupno]

Mudrost i saosećanje

Često čujem budiste kako govore o mudrosti i saosećanju. Šta ova dva pojma znače?
Neke religije veruju da je saosećanje ili ljubav (ova dva su veoma slična) najvažniji duhovni kvalitet, ali pri tome greše što ne poklanjaju pažnju mudrosti. Rezultat toga je da možeš da završiš kao jedna dobrodušna budala, veoma ljubazna osoba, ali sa malo ili nimalo razumevanja. Drugi sistemi razmišljanja, kao što je nauka, veruju da mudrost može najbolje da se razvije kada su sve emocije, uključujući saosećanje, odstranjene. Rezultat ovoga je da nauka teži da bude preokupirana rezultatima, zaboravljajući da ona treba da služi čovečanstvu, a ne da ga kontroliše i da njime dominira. Kako su inače naučnici mogli da upotrebe svoja znanja da razviju atomsku bombu, bakterije za biološki rat i tome slične stvari? Budizam uči da morate da razvijete i saosećanje i mudrost da biste bili dobro uravnotežena i kompletna osoba.

Šta je to mudrost prema budizmu?
Najveća mudrost je videti da su u realnosti sve pojave nekompletne, prolazne i bez trajnog sopstva. Ovo razumevanje je potpuno oslobađajuće i vodi do velike sigurnosti i sreće koja se zove nirvana. Međutim, Buda nije mnogo pričao o ovom nivou mudrosti. Nije mudrost jednostavno verovati sve što nam se kaže. Istinska mudrost je da sami za sebe direktno vidimo i razumemo. Tada, na ovom nivou, mudrost je biti otvorenog, pre nego zatvorenog uma, slušati tuđa gledišta pre nego biti ohol, pažljivo istražiti činjenice koje su u suprotnosti sa našim verovanjima radije nego držati glavu u pesku, biti objektivan radije nego imati predrasude, uložiti vreme u formiranje naših stavova i verovanja radije nego prihvatiti prvo ili najemotivnije što nam se ponudi. Biti uvek spreman da promenimo naša verovanja kada su nam prezentovane činjenice koje ih opovrgavaju, to je mudrost. Osoba koja ovako čini je zasigurno mudra i zasigurno će pre ili kasnije da dopre do razumevanja. Put na kome jednostavno poverujete u sve što vam se kaže je lak put. Put budizma zahteva hrabrost, strpljenje, fleksibilnost i pamet.

 

[minon]

...šta je to buda-šupa...?...ako smem da pitam...

 

[ukupno]

...šta je to buda-šupa...?...ako smem da pitam...

A jel smem ja da pitam na kom podforumu si ti moderator?