Jimi Hendrix je pricao da svojom muzikom vodi na let preko pustinja Jupitera i sto se mene to je i cinio,svirao je tako zbog uticaja psihodelicnih droga,znaci imale su pozitivno dejstvo jedino sto su ga na kraju ubile,a od meditacije makar ne moze da se rikne,valda ne moze ...
Jim Morison je koristio tradicionalnu drogu,alkohol i pisao nevidjenu poeziju,ali je isto skoncao,mada zauvek mlad
Kućne pomoćnice razglabaju u hodniku
Dan je topao
Sinonoćni parfem
Ležim sam u ovoj
hladnoj sobi
Moj um je smiren i omamljen
kao mermerne stranice
stare knjige
Ja sam hladni čisti skelet
plašilo na brdu
u Aprilu
Vetar opušta kupole
mog koščatog Kraljevstva
Vetar žviždi kroz moj um
i dušu
Moj život je otvorena knjiga
ili TV ispovest
~~~
Želim da oluja dođe i
oduva ovo sranje
odavde.Ili bomba da
sprži Grad i isprazni
more.Želim da čista
smrt dođe po mene.
~~~
Kada bih samo
mogao da osetim
Zvuk
vrabaca
i osetim kako me detinjstvo
vuče
nazad ponovo
Kada bih samo mogao da osetim
kako me vuče
ponovo
i osetim se prigrljenim
od stvarnosti
ponovo
Umro bih
Rado bih umro
~~~
Rečeno je da na
porođaju mi pokušavamo
da nađemo odgovarajuću matericu
za rast naše
Buda prirode,i da
umiranjem nalazimo
matericu u grobnici
zemlje.To je mog
oca najveći
strah.Ne bi trebao biti.
Umesto toga,trebao bi
da pokuša da mi nađe
bolju grobnicu.
~~~
Kraj sna
će biti onda kada bude bilo
važno
sve stvari lažu
Buda će mi oprostiti
Buda hoće
~~~
- Ciklus počinje ispočetka
namamljujući umirujući bolesno-tužni izluđujući
proganjajući ego- poznati napor
poziva tvrdoglavog lutalicu
kući ponovo
muzički mozaik sačinjen od svih
melodija prethodi
Zvižduk toplog ženskog plača
koji poziva dete kući iz igre
~~~
Hvala ti,O Gospode
Za belu zaslepljujuću svetlost
Grad se uzdiže iz mora
Imam razarajuću glavobolju
iz koje se budućnost stvara.
Jim Morrison - Notebook poems
’’Za filozofiju, mnogo je problema – bezbroj. Ali za religiju samo jedan problem postoji, a taj je problem čovek sam po sebi. To ne znači da čovek ima probleme, već da je on problem. Zbog čega? Zašto je čovek problem?
Životinje nisu problem. One su nesvesne, blažene neznalice, tako da nema nikakve mogućnosti da postanu svesne problema. Problemi jesu tu, njih ima, ali životinje ih nisu svesne. Bogovi, kao totalno svesni, takodje nemaju probleme. Kada je um sasvim svestan, problemi jednostavno nestaju kao tama. Ali čovek je na muci. Samo čovekovo biće, sama njegova egzistencija je problem, zbog toga što se on nalazi izmedju dve oblasti: oblasti životinja i oblasti bogova.
Čovek postoji kao most između dva beskraja: beskraja neznanja i beskraja znanja. Čovek, ovakav kakav jeste, nije ni životinja, ni Bog. Ili, može se reći da je on i jedno i drugo. Čovek je odgođeno postojanje – nešto nedovršeno, nešto što tek treba da bude: postojanje, ne i biće.
Životinje imaju oformljena bića. Čovek je postajanje; on još uvek nije – tek postaje. Čovek je proces, a proces je nepotpun. Napustio je svet neznanja, ali još uvek nije dosegao svet znanja. Čovek je između te dve oblasti, i baš to stvara probleme, napetost, teskobu i rat bez prestanka.
Samo dva načina postoje da čovek dođe do mira i da bude bez ikakvih problema: jedan je regresija, da padne nazad, prema svetu životinja; drugi je da transcendira, da krene napred i da postane deo Božanskog bića. Biti životinja ili Bog – to su alternative.
Lako je pasti nazad, ali to će biti samo privremeno rešenje, temporalna stvar; jednom kad si izrastao, ti ne možeš padati permanentno unazad. Možeš da se vratiš za trenutak, ali onda ćeš opet biti bačen prema napred, jer jednostavno nema načina da se večno vraćaš. Ne postoji šansa za stalnu regresiju. Ako si nešto saznao, onda nema načina da ponovo dođeš do stupnja potpunog neznanja. Nazad ne možeš ići, no za trenutak možeš zaboraviti sadašnjost i u sećanju oživeti prošlost unutar sopstvenog uma.
Dakle, čovek može da se spusti do nivoa životinje. To je blažena stvar, ali trenutačna, kratkotrajna. Zbog toga su sve droge, alkohol i ostali stimulansi tako neodoljivi. Kad postaneš nesvestan upotrebljavanjem određene hemikalije bačen si unazad makar za trenutak. Za to vreme nisi problem – jednostavno zbog toga što tad nisi čovek. Opet si delić životinjskog carstva, opet si u blaženstvu nesvesne egzistencije. Problema tada nema zato što nema ni čoveka.
Čovečanstvo je od praiskona pokušavalo da pronađe nešto, od soma-rase do LSD-a, i to samo da bi se zaboravilo, da bi opet povratilo animalnu nevinost, i da bi bilo bez problema; drugim rečima, bili su u potrazi za samozaboravom, jer biti bez sebe isto je što i biti bez ikakvih problema. To padanje nazad, ta regresija je moguća, ali je ona uvek privremena. Opet ćeš se vratiti u staro stanje, opet ćeš biti čovek, a isti problemi će te čekati; čak će sad biti još preči. Tvoje privremeno odsustvo uopšte nije rešilo probleme, već ih je samo dodatno zamrsilo – tako da se stvara začarani krug.
Druga alternativa je strahovito naporna: rasti prema Biću. Regresija podrazumeva gubitak i ono malo svesnosti koju poseduješ, dok postanak Bićem znači totalnu svest.
Trenutno smo samo delimično svesni – tek jedan majušni deo Bića je svestan, dok je ogroman ostatak u potpunoj tami. Malo ostrvce je svesno – a čitav kontinent je nesvestan. Kad se i to ostrvo zatamni, pao si nazad – problemi su i dalje tu, ali nema bića koje bi ih bilo svesno. To neznanje je blaženo zato što izgleda kako problema sad uopšte nema. Nema ih jer svesti nema, no barem za tebe problemi su rešeni. To je nojev metod: sklopi oči, zari glavu u pesak i tvojih neprijatelja nema samo zato što ih ne možeš videti – ta idiotska logika te ubeđuje da ono što ne vidiš i ne postoji. Dakle, problema nema ako ih ne osećaš.
Nešto smo ’’saznali’’, no sad moramo spoznati nešto iznad samog znanja. Izbačeni smo iz Raja zbog znanja, pa se sad u njega možemo ’’ubaciti’’ samo ako to isto znanje odbacimo. No to odbacivanje ne može da se izvede regresijom – pomoću onog istog mosta preko kog je Adam otišao iz Raja – već pronalaženjem mosta preko kog su Isus ili Buda ušli u rajsku baštu. Možemo da odbacimo naše znanje i našu svestost, ali tek nakon tačke potpune budnosti.
Kad čovek postane totalno budan, kad se čak i osećanje te budnosti odbaci, kad čovek postane svestan i blažen baš kao životinja, ako je ta svesnost potpuna, onda si jednostavno svestan BEZ ZNANJA O TOME DA SI TAKAV – TOTALNO SVESTAN. Prosta svest će biti ulaz – opet ćeš biti u Raju – ali ne više kao tupa životinja nego kao Bog. A taj proces je sasvim neizbežan.
Čovek je morao da bude izgnan iz neznanja: to je prvi korak. Drugi je korak, ujedno i poslednji, da mora biti izbačen i iz znanja.
’’STVORITI VATRU SVESTI U SEBI SAMOM JE INCENS, MIRIŠLJAVI ŠTAPIĆ’’ – zapamti, stvoriti je u sebi samom!
‚‚VRHOVNA ALHEMIJA‚‚ II
inače...mnooogo volim The Doors i Morrisona
.
ал ето...
тачно не могу да верујем, да те дечије форе још просипате....ја сам поставио образложено....тумачење..будистичке секте, поглед са друге стране, а ви само упадице, дечије...
